NATO, Politika, SAD (Amerika), Svet (planeta), Slobode

Pola veka progonstva iz raja u pakao

Proterani narod Iliosi-Čagosi na protestnom skupu u Londonu

ETNIČKO ČIŠĆENJE VELIKE BRITANIJE NAD STANOVNICIMA OSTRVA DIJEGO GARSIJA

 

 

  • Međunarodni sud u Hagu je 25. februara 2019. doneo presudu da je V. Britanija 1965. nelegalno prisvojila ostrva Dijego Garsija (arhipelag Čagos) koja su pripadala državi Mauricijus. Britanija pozvana je da ih što pre vrati, a da proterane stanovnike vrati u otadžbinu

 

  • Na etnički očišćenom ostrvu Dijego Garsija od naroda Ilios, koga su Britanci ubrzo prodali SAD, nalazi se jedna od najvažnijih strateških vojnih baza Amerike: sa aerodromom i velikim brojem aviona-bombardera B1 i B2

 

  • Narod Ilios-Čagosi proterani su na daleki Mauricijus gde u progonstvu obespravljeni žive u bednim uslovima već pola veka.

 

  • Preživeli prognani Iliosi, njih oko dve hiljade, i njihovi potomci, decenijama uporno traže da se vrate svojim kućama na prelepo ostrvo u Indijskom okeanu

 

  • Slučaj stanovnika Dijega Garsije koji su preživeli etničko čišćenje u potpunosti odgovara definiciji zločina protiv čovečnosti

Piše: Jovo Vukelić

Međunarodni sud pravde u Hagu (Svetski sud UN, International Court of Justice -ICJ) je 25. februara ove godine, posle dužeg većanja, doneo presudu u slučaju etničkog čišćenja naroda Ilias (Čagosi) od strane Velike Britanije, sa ostrvlja Čagos u Indijskom okeanu, posebno sa ostrva Dijego Garsija, da je zemlja Gordog Albiona „dužna da ostrva vrati što pre u posed države Mauricijus, koje je oduzela protivpravno, nelegalno i nezakonito još 1965. godine“.

Presuda govori i o tome „da je Britanija dužna da prognanim stanovnicima ovih ostrva i njihovim potomcima omogući što skoriji povratak u njihove kuće i na ognjišta“, odakle su proterani na surov način dve hiljade kilometara daleko pre skoro pola veka, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Oterani su na Mauricijus i Sejšele, 2.200 kilometara jugozapadno, gde su, kao građani drugog reda, živeli i žive u bedi!

Šokantna je i skoro neverovatna priča o Iliosima (Čagosima) narodu koji je surovo prognan i proteran, jer ovo je priča o uništenim srećnim životima ovih dobroćudnih ljudi. Svi su brodovima silom deportovani na druga daleka ostrva kako bi Britanija ovu teritoriju bespravno proglasila svojom i potom je ubrzo „unosno“ prodala SAD za vojnu bazu, jer su postojali idealni uslovi  za izgradnju velike vojne aerodromske piste, što su Amerikaci i učinili tokom 1970-71 godine.

Položaj arhipelaga Čagos u Indijskom okeanu i mapa ostrva na atolu sa ostrvom Dijego Garsija

SAD su na atolu Dijego Garsija koji je oblika potkovice napravile i vojni aerodrom za najveće bombardere i savremenu stratešku bazu, odakle su poletali avioni koji su bombardovali i Irak 1991. i kasnije, tokom Zalivskog rata i agresije i Avganistan od 2003. godine do danas.

Mnogi izvori tvrde da se na ovim ostrvima nalaze i specijalni tajni zatvori, kao Gvantanamo, gde se bez ikakve kontrole od strane SAD muče i pod torturama ispituju zatvorenici.

Ostrva stida i srama za Britance

Video prilog sa čuvenim Pildžerovim dokumentarnim filmom ”Stealing a nation”, (traje 56 minuta)

Poznati i ugledni australijski novinar Džon Ričard Pildžer (1) napravio je među prvima potresan dokumentarni film o dramatičnoj i tužnoj sudbini ostrvljana pokazujući celom svetu grubo etničko čišćenje i tajnu akciju, koje su sproveli Britanci surovo proterujući nevino stanovništvo. Ostrvo je nazvao „ostrvo stida, srama“ za Britaniju i Britance.

Džon Pildžer je otkrio britansko tajno proterivanje stanovnika Iliosa sa ostrva Dijego Garsija

Ovim važnim pitanjem bavili su se i o ovome pisali i naši publicisti, prof. dr Vladimir Božović, sa PMF u Podgorici, predsednik Izvršnog odbora Matice Srpske u Crnoj Gori i Siniša Ljepojević, publicista i politički analitičar iz Londona.

U izvanrednom analitičkom tekstu (2) pod naslovom „SAD  koristile bazu na Dijego Garsiji za sve NATO ratove u tom dijelu svijeta“ ( list „Dan“, 2015. godine) Božović ističe:

„Jednog dana (krajem 60-tih prošlog veka), naježeni NATO generali raširili su hladnoratovske karte i zlokobno pokazali prstom na ostrvo Dijego Garsija ,koje  je označeno kao jedinstveni prirodni nosač aviona i buduća baza ”strateške prednosti”. Pod tim dugim NATO prstima, zakotrljala se zlehuda sudbina ostrvljana. Naime, britanska vlada je u punoj tajnosti, zaobišavši parlament i javnost, 1966. potpisala ugovor sa vojskom SAD o korišćenju ostrva Dijega Garsije u vojne svrhe na 50 godina – do 2016. godine. Jedini američki uslov, britak i nacistički uprošćen, je bio: očistiti ostrvo od ljudi!

Originalna fotografija broda kojim su transportovani proterani Iliosi sa arhipelaga Čagos i atola Dijego Garsija

Počeo je organizovani zločinački poduhvat bestijalnog protjerivanja njegovih stanovnika. Došli su mjeseci patnje i straha. Najprije su ”saveznici” pobili sve kućne ljubimce na ostrvu. Gasom! Prostruje žmarci od neizbježnih, užasavajućih asocijacija, zar ne?

Potom su beživotna tijela ljupkih stvorenja zapaljena na zajedničkoj lomači naočigled istraumirane djece i njihovih roditelja. Cilj je potpuno ostvaren – uselio se paničan strah u srca dobrih ljudi. Uporedo, Britanci su prekinuli svaku dostavu hrane i ljekova građanima na ostrvu. Jedan po jedan, a ubrzo potom i stotinu po stotinu, stanovnici Dijega Garsije su nasilno utrpavani u brodove i odvoženi u nepoznato.

Nehumane  i nehigijenske straćare i barake u koje su oterani da žive Iliosi-Čagosi na Mauricijusu 2.200 kilometara daleko od doma

Na Maurisijus i na Sejšele, da žive u raspalim kućama, bez elementarnih uslova za život. Iz tih straćara, čak i danas (zabilježeno u sjajnom dokumentarcu  ”Stealing a nation”) čuju se bolni uzdasi, pretočeni u dirljivu pjesmu tuge za domom, za sunčanim ostrvom srećnog života“.

Božović ubedljivo konstatuje: „slučaj Dijega Garsije u potpunosti odgovara definiciji zločina protiv čovječnosti“ i dodaje:

SAD su koristile i koriste bazu na Dijego Garsiji za sve NATO ratove u tom dijelu svijeta. Takođe, potvrđeno je da se na ostrvu nalazi CIA zatvor u kom se, Abu Graib tehnikama, monstruozno muče zarobljenici, beznadežno isključeni iz bilo kakvog pravnog poretka. Zato se, kao vrhunac cinizma, u inače vrlo oštroj konkurenciji, izdvaja odluka britanske vlade 2010. kojom Čego arhipelag proglašava ”morskim, prirodnim rezervatom”.

Vladimir Božović

Božović zaključuje: “ Već pola vijeka, onemogućavaju svim bespravnim sredstvima Britanci i Amerikanci povratak Iliosa-Čagosa u njihove domove.

A vrhunac cinizma, tako uobičajenog kod Engleza, uticala je da američkoj vojnoj bazi na Dijego Garsiji daju ime: ”Pravda”

Božović je u potpunosti shvatio razmere neljudskosti i bahatosti Britanaca, surove postupke prema stanovnicima Iliosima i brutalna kršenja svih njihovih najelementarnijih ljudskih prava.

Presuda suda u Hagu je savetodavnog karaktera

Siniša Ljepojević, srpski publicista iz Londona, pisao je tekstove o zloj sudbini Iliosa-Čagosa sa Dijega Garsije. On ističe jedan zanimljiv aspekt ovog problema:

„ Možda bi moglo biti za Srbiju zanimljivo ovo pitanje progonjenih i proteranih ostrvljana iz Indijskog okeana iz ugla da je presuda Međunarodnog suda savjetodavnog karaktera i da ne postoji obaveza da se slijedi ono što ovaj sud kaže! Sud je rekao da Britanci trebaju da što pre vrate ostrva Mauricijusu i narodu Ilios… Zanimljiva je ova odluka zbog Kosova i Metohije, jer je isti ovaj sud pre nekoliko godina (2010.) dao savjetodavno mišljenje, doneo odluku (da nezavisnost Kosmeta nije protiv međunarodnog prava), koja je kod nas u Srbiji prihvaćena kao obavezujuća presuda, pod pritiskom i manipulacijama Zapada“.

A odluke ovog suda nisu obavezujuće!

Međunarodni sud pravde u Hagu (International Court of Justice)

Ljepojević podseća „da ovo nije  prvi sud koji se bavi ovim problemom. Britanski sudovi su nekoliko puta donosili, ne savjetodavno mišljenje, nego konačne presude da se proterani ljudi, Čagosi,  imaju pravo vratiti na svoja ognjišta i da se taj arhipelag vrati Mauricijusu kome je otet. Poslednja presuda britanskog suda je bila 2003. ali Toni Bler je odbio da sprovede sudsku presudu.

Ističem, nastavlja Ljepojević, Britanija je dala nezavisnost Mauricijusu 1968. godine ali je prethodno Arhipelag Čagos ilegalno odvojila i ljude, njih oko 2.000, potom nasilno iselila, i oni sada uglavnom žive na Mauricijusu.

A na Dijegu Garsiji je velika američka vojna baza koja je i sada veoma aktivna. Za davanje te teritorije Americi Britanija je tada od Amerike dobila podmorničke nuklearne projektile „Polaris“. To je bila ta unosna trgovina. Inače, može da se sudi koliko god neko želi Britaniji, ali ona nije u stanju da ispuni odluke sudova, bilo kojih“. Objasniću i zašto.

Siniša Ljepojević

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

                                                        Nikom nije dozvoljen pristup ostrvu

Ugovor između SAD i Velike Britanije o korišćenju ostrva u američke vojne službe je napravljen 1966. godine i trajao je 50 godina. Ugovor je Britanija  2016. produžila i najam ostrva Dijego Garsia dala Americi do 2036. i saopštila da proterani stanovnici ostrva ne mogu da se vrate na njega.  (SAD ili Velika Britanija mogu da izađu iz ugovora bez pravnih posledica nakon 2016. godine).

Pored strateške avio-baze na ovom ostrvu danas se nalazi jedna od ukupno tri antene koje su deo Globalnog pozicionog sistema.

Na ostrvu se nalazi nekoliko luka, u kojima su stalno stacionirani ogromni vojni brodovi, u proseku oko 15 ratnih i transportnih brodova. Ovi brodovi donose  vojnu opremu (tenkovi, džipovi, helikopteri) i medicinsku opremu američkim snagama u regionalnim sukobima. Na ostrvu boravi čak 4.000 američkih vojnika. Ova blizina je bila od naročitog značaja tokom Zalivskog rata 1991, kao i tokom rata u Avganistanu od 2003 .

Vojna baza na ostrvu ima čak dovoljno veliku pistu za hitno sletanje svemirskih letelica po potrebi.

Poletanje bombardera B1 sa aerodromske piste sa Dijego Garsije

Koliko su vojni objekti, aerodrom, avioni, zatvor, pristaništa za ratne i transportne brodove i ostalo što se nalazi na Dijego Garsiji velika tajna i od važnosti za SAD i NATO govori fakat da nikom, sem vojnika i pilota, nije dozvoljen pristup na ostrvo, čak ni članovima familije.

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

Uporni i puni života Iliosi se neprekidno bore svim legalnim  sredstvima da se vrate svojim kućama. Stalno se okupljaju i protestvuju u Londonu već 50 godina. Tako je 2000. godine, Vrhovni sud V. Britanije dao domorodočkom stanovništvu pravo da se vrati na atol i dao im je i britanska državljanstva.

A 2002. godine stanovništvo (koje tada broji 4.500 ljudi), sa mlađim generacijama, koje nisu nikad ni videle ostrvo, vratilo se u sudnice, tražeći kompenzaciju za izgubljene godine, tvrdeći da Ministarstvo spoljnih poslova namerno odugovlači iseljavanje vojnih snaga sa ostrva nakon odluke Vrhovnog suda 2000. godine.

Međutim, 10.  juna, 2004. godine vlada Velike Britanije odlučuje da pređe preko odluke Vrhovnog suda, i zabranjuje stanovništvu povratak na ostrvo.

Grupa Ilios dece pre deportacije krajem 60-tih sa ostrva Dijego Garsija: da li će se ikada vratiti svojim kućama

Može se lako pogoditi ko je tada bio britanski premijer: naravno bio je Toni Bler, koji se „ni na rečima, a kamoli u praksi,  nije zalagao za poštovanje zakona, ili za ljudska prava“!

Posle pola veka – 7 dana radosti i tuge!

Najnovija odluka vrhovnog suda UN za međunarodne sporove iz Haga da je Britanija delovala nezakonito je ozbiljan udarac po ugled Britanije na svetskoj sceni, ocenjuju pravni stručnjaci i mediji u svetu. Slučaj Dijego Garsija je, podsećamo,  prosleđen Međunarodnom sudu UN U Hagu nakon velikog glasanja 2017. u Skupštini UN-a o ovom pitanju, kada je Britanija poražena, uprkos njenom žestokom protivljenju, jer je bila u velikoj meri izolovana.

Protesti naroda Iliosa traju decenijama i odlično su organizovani

Nalog Suda je da Britanci vrate što pre ostrva arhipelaga Čagos koja su silom oteli 1965. godine.  Sud i sudije očekuju da Britanija i Mauricijus sednu i dogovore se o preuzimanju.

I britanski autor Mark Kurtis u  knjizi “Web of Deceid“, (London 2003.) ukazuje na etničko čišćenje na ostrvima Čagos u Indijskom okeanu sa kojih je do 1973. godine nasilno iseljeno oko 2.000 domorodaca.

Brutalna deportacija dovela je do iseljenja i poslednjeg starosedeoca. Od njihove nasilne deportacije, stanovništvo Ilios – Čagosi, kao i današnja njihova deca, se hrabro bore za svoja ljudska prava i povratak na ostrva.

Dokumentarni film o povratku Iliosa-Čagosa na ostrva (traje 13 minuta)

Oko stotinjak Iliosa-Čagosa je 2006. godine je, vršeći ogroman pritisak vladu Britanije, ipak uspelo da se posle pola veka izbori, da pod pratnjom vojnika američke vojske, poseti ostrvo Dijego Garsiju na nedelju dana, kako bi obišli grobove svojih rođaka i članova porodice i posetili rodna mesta.  Bili su to dani radosti i dani tuge!

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

SAD nuklearnim projektilima platili ostrvo Britaniji

Arhipelag Čagos je atol koji se nalazi u srcu Indijskog okeana, udaljen 1.600 kilometara od najjužnije tačke indijskog poluostrva i sastoji se od čak šezdesetak ostrva. Ostrvo Dijego Garsija (nazvano po kapetanu broda) ima oblik prstena (potkovice) i čini skoro potpuni krug. Nakon Napoleonovih ratova, Dijego Garsija postaje britanska kolonija, a od 1814. do 1965. godine pripada Mauricijusu.

A 1965. godine Čagos arhipelag (kojem pripada i Dijego Garsija) Velika Britanija otima od Mauricijusa i arhilepag kao i ostrvo postaju Britanska morska kolonija. Prema ugovoru iz 1971. godine između Britanije i SAD ostrvo je dato u najam američkim vojnim snagama.

Nuklearnim projektilima „Polaris“platili su Amerikanci ostrva Britancima u arhipelagu Čagos

Iako je ugovor tajna (SAD ne plaća svoje boravak na ostrvu V. Britaniji), Britanija je za uzvrat dobila, 1970-tih nuklearne glave, projektile „Polaris raketa“.

Od tada SAD izvršavaju vazdušne napade i bombardovanja u ratu u Iraku od 1991, a u Avganistanu od 2003. do danas. Vojni avioni koji su prvi bombardovali Bagdad, prestonicu Iraka,  su poleteli sa Dijego Garsije. Bombarderi su koristili antene i radare za Globalni Pozicioni Sistem (DŽPS), koji se nalaze na ostrvu, pri manevrisanju bombi i raketa kroz Bagdad.

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

Antene i radari u bazi globalnog pozicionog sistema na ostrvu Dijego Garsija
Odluke suda u Hagu su neobavezujuće za SAD i Britaniju

Ljepojević zaključuje:  „Britanija nije u stanju da ispuni odluke sudova, bilo kojih. Pa kako da Britanija ispuni sudske naloge? Britanija je američka kolonija ili u najboljem slučaju jedno od američkih ministarstava. Dok je tako Britanija prema Americi ne može da učini ništa loše.

Samo jedna ilustracija je dovoljna da pokaže stanje stvari i odnosa: Amerika na ulicama engleskih gradova kidnapuje britanske državljane i odvodi ih u Ameriku na suđenja a da o tome britanska vlada uopšte nije obavještena“.

Iliosi-Čagosi su neuništivi optimisti i veruju u svoj povratak kućama

Uz to, nastavlja Ljepojević, vojna baza na Dijegu Garsiji je vezana za britanske nuklearne projektile. Britanci su dali Amerikancima ostrva u Indijskom okeanu, a oni njima nuklearne glave. Ti projektili su i dalje američko vlasništvo pa ako Britanija traži da se vrati ostrvo Dijego Garsija i ispune sudske odluke onda Amerika uzima te nuklearne rakete. I onda Britanija nije više nuklearna sila! Doduše, ona to i sada u realnosti nije, jer je šifra za aktiviranje tih projektila i dalje kod Amerikanaca i Britanija ih ne može koristiti, ako Amerikanci ne daju šifru“.

Konačno, na Dijego Garsiji je veoma važna američka vojna baza iz koje su bombardovani i Irak i Avganistan, a sada se SAD pripremaju da bombarduju  i Iran. Uz to, preko te baze se mogu ometati plovni putevi Kine kroz Indijski okean i nadzirati (špijunirati) celo područje Indijskog okeana. Nema šansi, na žalost naroda Iliosa-Čagosa, da se situacija promeni u skoroj budućnosti u njihovu korist.

Uporni i hrabri Iliosi-Čagosi ne odustaju

Na kraju Ljepojević ističe: „ Odluka Međunarodnog suda u Hagu je neobavezno mišljenje do koga SAD i Britanija ne drže koliko do „vrbovog klina“. A pogotovo sada kada Amerika zaoštrava odnose sa Kinom i sa Iranom. Dijego Garsija i sve što se nalazi na njemu: vojna, baza, aerodrom, najnoviji bombarderi, luke, pristaništva sa ratnim brodovima, podmornice, antena globalnog pozicionog sistema… je od ključnog strateškog vojnog značaja“.

Naš konačan zaključak iz ovog vrlo poučnog slučaja je da Britanci sprovode i u 21 veku brutalno etničko čišćenje. Prema stanovništvu Ilios ponašaju se i dalje kao prema bićima nižeg reda. U skladu sa surovom porukom zvaničnika Forin ofisa, koji je povodom nasilnog raseljavanja Iliosa sa ostrva napisao: „Tamo neće biti domaće populacije, osim galebova!?!“

Rajsko ostrvo Dijego Garsija u obliku potkovice

Džon Pildžer je otkrio surovosti Britanije i Britanaca koji su počinili i u ovom slučaju praveći zločin protiv čovečnosti i sprovodeći etničko čišćenje naroda.

Da li će i kada odgovarati vlada V. Britanije za ova zlodela? Ostaje nada da će svet to dočekati.

Izjava DŽ. Pildžera o progonu Iliosa-Čagosa (traje 5 minuta)

…………………..

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of