Velika ckva Svetog Martina, najstarija romanička crkva u KelnuKRSTARENJE RAJNOM OD HOLANDIJE, KROZ NEMAČKU I FRANCUSKU DO ŠVAJCARSKE (2)
- Zašto se na svakom teretnom brodu, tegljaču, barži… na krmi nalaze uredno parkirani jedan ili čak dva automobila
- O neobičnom, jedinstvenom železničkom mostu u Kelnu, ustvari tri povezana železnička mosta sa najvećim prometom vozova u ovom delu Evrope i ujedno sa najvećim brojem pešaka i biciklista koji prelaze još jednim posebnim mostom uz njega
10. oktobar 2018.
Tekst: Jovo Vukelić
Foto: Anđelko Lero, Nijaz Rastoder i J. Vukelić
Krećemo iz Amsterdama da plovimo kanalom u rano popodne 1. oktobra ka Rajni. Napisah romantičnoj Rajni, ali vidim da sam poranio, do romatizma Rajne je izgleda još daleko, jer je kanal Amsterdam –Rajna pravi trgovački i tetetni koridor pun tegljača, teretnih brodova, barži…
Prolaze svakih nekoliko mimnuta po tri-četiri i mimoilaze se, jer je kanal širok i svuda isto dubok.
Nikako da se otisnemo dalje od Amsterdama, progoni me ona pomisao da sam širi od najuže kuće na svetu!
A uz to, piše mi sada moj kolega, vrsni pisac reportaža Miloš Lazić, pošto je pročitao prvi nastavak o Amsterdamu, pa me vrća na njegove ulice:
„Kako to da nisi znao da u Amsterdamu možeš da zajašeš bilo koji bicikl (izuzev zakatančenih), odverglaš gde si naumio, i ostaviš ga na ovakvom “parkingu”? Tako su još pre petnaestak godina doskočili kradljivcima, a prevoz usmerili na ekološki čistiju varijantu. Valjalo bi da si se iskrcao i video da su im ulice premrežene “ležećim policajcima” na svakom koraku, pa se gdegod mnogo brže nekud stiže pešice, još brže biciklom, a ne automobilom.
Nego, da nisi posetio i neki “cofy shop”? Mogao si da se naduvaš do mile volje, ali i da primetiš da čak i u tim, prilično “specijalizovanim” ugostiteljskim objektima, imaju odvojene prostorije za – pušače i nepušače!
Zato, kad sledeći put kreneš na takvo putovanje javi nedelju-dve ranije, nudim ti se za pouzdanog vodiča...“
Ne zna Lazić da mi na brodu imamo vodićkinju mimo sveta, gospođu Gordanu Radović, pokretnu, čilu, brzu, bistru, elokventnu (priča više od mene i Lazića zajedno), obrazovanu, pravu damu u devetoj deceniji, a uistinu antilopu koju teško ulicama i stepenicama prate i stižu dve-tri decenije mlađi turisti. Dama je operisala kuk pre nekoliko meseci, nosi još neki elegantni štap, ali više joj služi da pokazuje njime tornjeve ili da nekome pripreti ili ga mlatne, ako se naljuti… Govori engleski, nemački, italijanski, francuski, španski… pored srpskog (sa kragujevačkim naglaskom), kipti od energije i kao jedan deo obrazovanih i pametnih ljudi i ona ponekad pomisli da sve zna…
I dok se konačno odmičemo od hladnjikavog, vetrovitog i uvek vlažnog Amsterdama sve naš više obasjava sunce i stiže toplota sa Rajne. Sa obe strane kanala i dalje gledamo livade i velika stada simentalki i odmah mi pada na pamet kupljeni sir, ali zarekao sam se da prvoklasne komade gaude neću otvarati pre Beograda. Uostalom služe na brodu dve-tri vrste sira sasvim solidnog kvaliteta…
Na skoro svakoj livadi od Amsterdama do Rajne pasu simentalke
Na palubi broda sa Goranom Grcićem, poznatim poslovnim čovekom iz Beograda, primećujemo da se na svakoj krmi teretnog broda, tegljaču, barži… nalaze uredno parkirana jedan ili čak dva automobila. Na platou krme dominiraju dobri novi modeli automobila (iako svi brodovi imaju i manji čamac za spasavanje, gumeni ili plastični). Nemamo siguran odgovor zašto su tu automobili…
Odlazim do kapetana broda Ente de Vrisa (Einte de Vries) koji nam kao iz puške odgovara i objašnjava da svaki kapetan čin doveze brod do luke i veže ga u „porat“, odmah uključuje dizalicu i spušta svoj automobil sa krme i hita kući… Znači, automobili su vlasništvo kapetana ili nekog od članova posade. Neće i ne žele da sede na brodu ili u lučkom restoranu ni jednog časa i čekaju prevoz iz kompanije…
Duž kanala kilometrima se prostiru fabrike, industrijska postrojenja, stovarišta, duž obale su dizalice za utovar tereta, pristaništa za sve vrste brodova… Industrija u Holandiji i Nemačkoj itekako radi.
Ali najviše nas fasciniraju mostovi. Ima ih skoro na svakih dva-tri kilometra, različitih oblika, konstrukcija, betonskih, željeznih… pečaških, samo za vozove ili samo za automobilski saobraćaj… Onakvih kao onaj na beogradskoj Adi ima na desetine, ali oko njih se nisu pravile bajke. Ali, verovatno su ovi ovde bili i mnogo jeftiniji.
I dok kanalom polako stižemo do granice Holandije sa Nemačkom i konačno ulazimo u reku Rajnu kojom ćemo ploviti uzvodno narednih 730 kilometara, stotine ogromnih holandskih vetrenjača pletu mrežu koja daje struju.
Pada sumrak i zovu nas na večeru i upravo nailazimo na prvu veliku prevodnicu iz kanala u reku Rajnu. Takvih će biti još 12-13 na našem putu ka središnjem delu Rajne.
Dok traje ta procedura punjenja vodom prostora koji će brod podići ili spustiti, u salkonu-baru broda traje svečana zdravica kojom kapetan, kako je to uobičajeno, želi dobrodošlicu putnicima na krstarenju u narednih sedam dana, drži prigodan govor i na kraju nazdravlja šampanjcem svima za srećan put!
Svi su svečano obučeni, nasmejani, posada se predstavlja turistima, od kapetana i oficira sa palube, do oficira iz mašinskog dela, zatim defiluje glavni kuvar sa pomoćnicima, i na kraju glavni menadžer putovanja sa kruz menadžerima za norvešku i srpsku grupu.
Naša menadžerka je Mirjana Pejin Milutinović, brine o 47 turista iz Srbije i još troje iz Makedonije. Kao predstavnik „Kvaliti tursa“ ona svima dostavlja program putovanja za naredni dan, daje sva potrebna objašnjenja i rešava sve eventualne probleme na brodu.
Pada mrak, brod i danje plovi ka Kelnu, ploviće do Kelna do sredine sutrašnjeg dana… Svi silazimo sa palube na večeru u vrlo lepo uređeni brodski restoran. Osoblje restorana čine Rumuni i Bugari, a za našim stolom je domaćica jedina Srpkinja među svim članovima posade, Nataša iz Loznice. Hrana na brodu je izvrsna i raznovrsna, servirana na tanjirima po poslednjoj modi kulinarske tehnike… A o tome više nešto kasnije.
A onda posle tihe noći i lepog jutra i slasnog doručka i ručka stižemo konačno u Keln, milionski grad, četvrti po veličini u Nemačkoj. Sa obe strane Rajne stambena naselja spaja sedam mostova. I Keln (nem. Köln, do 1919. Cöln, dijalekatski Kölle) je bio kolonija, doduše najsevernija i ime su mu dali Rimljani.
Najveća turistička atrakcija je gotička katedrala pa su nas odmah tamo odveli i uslikali smo se kolektivno ispod treće najviše crkve na svetu (157 metara). Nije me inpresionirala ni visina ni hladni, mračni gotički stil. Veći je kuriozitet od njene visine dužina gradnje: čak 632 godine!
Ali me zato osvojio neobični, jedinstveni železnički most, ustvari tri povezana železnička mosta sa najvećim prometom vozova u ovom delu Evrope i ujedno sa najvećim brojem pešaka i biciklista koji prelaze posebnim mostom uz njega.
Iz nekog razloga dugačka ograda ovog pešačkog mosta preko Rajne (koji nosi skoro neizgovorivo i teško prevodivo ime na srpskom – Hohenzoelernbruecke – Hohenzoleren) je u potpunosti zatrpana ljubavnim katancima. Tradicija je duga, ima ih na stotine hiljada svih oblika i veličine…a ključić se baca u reku!
Kad sam video tolike iskrene izlive ljubavi i još više vernosti voljenoj osobi ponudio sam supruzi da i mi okatančimo našu 33 godišnju bračnu i ljubavnu vezu. I kad smo se uputili duž staze sa radnjicama da kupimo jedan jači katanac kako i dolikuje našoj stabilnoj vezi stigli smo do saznanja da bolji, kvalitetniji katanac staje od 50 i više evra. Tako se brzo raspršila moja ideja da novom investicijom ojačam dugogodišnji brak.
Stvar je ukusa i doživljaja, ali ipak mnogo lepši,topliji i skladniji umetnički utisak od Kelnske katedrale ostavlja na posetioca Velika crkva Sv. Martina (Gross St. Martin Kirche) u Kelnu, najstariji romanički hram u celom gradu.
Iz Kelna krećemo u sami mrak da plovimo ka gradiću Koblencu za koga kažu da je posebne lepote. Deo Rajne od Koblenca do mestašceta Ridenshajm na srednjoj Rajni smatra se najlepšim delom ove moćne reke i zovu ga romantična Rajna. Tog romantizma prvog dana nismo mnogo videli u Nemačkoj: samo fabrike, mostovi, brodovi, vozovi, industrija, trgovine…
(Nastavak 3: Čarobni Koblenc, opojni Rideshajm i stvaralački Majnc)