NATO, Društvo, Politika, Prenosimo, Rusija, SAD (Amerika), Svet (planeta), Slobode

Pismo evropskom prijatelju o svrgavanju Putina sa vlasti

Olga Pogodina-Kuzmina nije ništa prećutala  Evropljanima

Gde to Rusi treba da idu, a da ne smetaju zemljama NATO-a

  • Štampa, koju kontrolišu NATO zemlje, naravno, odavno vas je uverila da je Putin totalitarni agresor i da su svi njegovi postupci i reči diktirani ličnim ambicijama
  • Većina nas ne želi da nam SAD i zemlje EU donesu demokratiju – jer nismo videli nijedan, iskreno, ni jedan jedini primer u poslednjih trideset godina, da je ovaj vihor promena, kroz revolucije dostojanstva, lala i ruža, doneo „demokratizovanim“ zemljama išta drugo, osim naglog osiromašenja, neobuzdane korupcije i građanskog rata.
  • Ukrajina je na svetskoj ekonomskoj rang listi pala na nivo najsiromašnijih zemalja Azije i Afrike.
  • Američki vojni budžet od 778 milijardi dolara i 307 milijardi ukupnog budžeta ostalih zemalja NATO-a.
  • Vojni budžet Rusije je samo 60 milijardi. Vojno prisustvo Rusije je u samo 9 zemalja.
  • Ko je tačno ovde agresivni totalitarni tiranin?
  • Kap koja je prelila čašu u moru demokratskih reformi u Ukrajini bio je predlog zakona o istupanju zemlje iz sporazuma o ovekovečenju sećanja na hrabrost i herojstvo narodaZajednice nezavisnih državau Velikom otadžbinskom ratu (1941-1945).
  • Pišete mi da Rusi nisu bili ugnjetavani u Ukrajini – bar ne znate za to. A ako se nisu slagali sa Vladom, mogli su slobodno da odu. Odnosno „kofer – stanica – Rusija“, čujem kako govoriš, moj evropski, demokratski, prosvećeni, tolerantni i slobodoumni prijatelju? Iskreno, zaprepašćena sam.
  • Možda će uskoro ceo svet znati da se Putin odlučio na tako radikalan korak ne zato što je lud, već da bi zaštitio Rusiju, Ukrajinu, Evropu i svet od ludaka.

Piše: Olga Pogodina-Kuzmina, scenarista

Dragi evropski prijatelju!

Pišete mi već peto ljutito pismo sa zahtevom da se izađe na ulicu kako bi se, u ime podrške Ukrajini, svrgnuo Putin sa vlasti.

Neosporno je – ono što se događa ovih dana, za skoro sve nas koji živimo u Rusiji, bio je šok i težak udarac. Ovo je prava katastrofa. Osećala sam ogroman bol i strah u ovim danima kao nikada ranije – a sigurna sam da većina građana Rusije misli i oseća isto. Osećamo svoj deo odgovornosti za ono što se dešava, i ne možemo bez užasa da gledamo kako granate padaju po raznim delovima Ukrajine, kako ljudi sede u podrumima i na stanicama metroa, kako beže iz gradova, kako ginu od nasilnika.

Međutim, najgore od svega je, možda, ono što svi razumemo – sve su to samo posledice katastrofalnog sleda događaja, koji smo svi, verovatno, mogli da sprečimo pre deset, petnaest godina.

Ali, svejedno, ja zaista cenim vašu uključenost u tok događaja u Ukrajini i tako aktivno učešće u njima koje imate, barem na rečima.

Jedinice zločinačkih neonacističkih odreda Azova u Ukrajini
Ne sećam se da ste osudili ratove u Iraku, Libiji, Siriji, Jemenu, Avganistanu, kao i bombardovanje Jugoslavije

Ne sumnjam da ste sa istom istrajnošću pozivali svoje prijatelje iz Sjedinjenih Američkih Država i svoje sugrađane i komšije iz zemalja NATO-a da odmah prekinu rat u Iraku, Libiji, Siriji, Jemenu, Avganistanu. Naravno, osudili ste monstruozno bombardovanje Jugoslavije i rasparčavanje ove nekada slobodne i nezavisne zemlje – lično, ja se toga nešto ne sećam, no hajde da verujemo da ste osudili.

Nekoliko oružanih sukoba tinja na sadašnjoj mapi sveta, od kojih su većinu pokrenule zemlje NATO-a. Ne čini li vam se savršeno logičnim da se Rusija pribojavala da podeli sudbinu zemalja koje je uništila NATO vojska, pa se zato Putin okrenuo Zapadu sa zahtevom za bezbednosne garancije?

Putin se odlučio za rat da bi zaštitio Rusiju, Ukrajinu, Evropu i svet od ludaka

Štampa, koju kontrolišu NATO zemlje, naravno, odavno vas je uverila da je Putin totalitarni agresor i da su svi njegovi postupci i reči diktirani ličnim ambicijama. Ali, verujte mi – u ovom slučaju Putin je govorio u ime većine Rusa.

Možda vam se čini neobičnim, ali većina nas ne želi da nam SAD i zemlje EU donesu demokratiju – jer nismo videli nijedan, iskreno, ni jedan jedini primer u poslednjih trideset godina, da je ovaj vihor promena, kroz revolucije dostojanstva, lala i ruža, doneo „demokratizovanim“ zemljama išta drugo, osim naglog osiromašenja, neobuzdane korupcije i građanskog rata. Istina, nema nijednog primera blagostanja, ekonomskog rasta, širenja prava i sloboda u zemljama u koje su dolazili američki savetnici i drugi dobri Samarićani zemalja NATO-a.

Znate li ko su ovi Samarićani?

Dozvolite mi da vas podsetim kroz činjenice.

Na teritoriji drugih zemalja, uključujući granice Rusije, nalazi se 177 američkih i NATO baza, američki vojni budžet od 778 milijardi dolara i 307 milijardi ukupnog budžeta ostalih zemalja NATO-a.

Vojni budžet Rusije je samo 60 milijardi. Vojno prisustvo Rusije je u samo 9 zemalja.

Ko je tačno ovde agresivni totalitarni tiranin?

NATO je stavio šape na Ukrajinu, ali to ovog puta neće proći

Da podsetim, Rusija je pre dva meseca tražila od Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a bezbednosne garancije, kao i pregovore o međusobnoj kontroli naoružanja i povratak na sporazume o raznim vrstama  naoružanja.

Na to smo dobili jasan odgovor: NE.

Kome, pak, kažu DA?

Katastrofalni rezultati Zapadne „pomoći“ Ukrajini

Naravno, Ukrajini, koju NATO zemlje već dugi niz godina snabdevaju oružjem, zatrpavaju svojim savetnicima i konsultantima, pozvanih u razne međunarodne organizacije, gde složno i dugo aplaudiraju.

Rezultat ovih saveta/sastanaka i konsultacija (u Ukrajini) je razočaravajući: problemi u privredi, ogromna korupcija, kolaps industrije i izvoz svega što vredi u inostranstvo. Gde tačno – bićete iznenađeni. Stvarno, zar u iste te zemlje NATO-a? Da, pogodili ste!

Iz grada Habarovska stiže specifična “živa” podrška ruskoj armiji

Šta je još bio rezultat demokratizacije i evropskog puta Ukrajine? Pad broja stanovništva – ljudski resurs je takođe skup i cenjen na svetskom tržištu;

– faktička zabrana ruskog jezika; zabrana opozicionih partija i pokreta;

– zatvaranje svih donekle nezavisnih medija;

– neviđeno povećanje političkih ubistava;

– neobuzdavanje zločina; osveta nacističkih ideja;

– građanski rat i gubitak teritorija.

I, naravno, mržnja prema ruskim susedima delimično je produkt svega navedenog.

Kap koja je prelila čašu u moru demokratskih reformi u Ukrajini bio je predlog zakona o istupanju zemlje iz sporazuma o ovekovečenju sećanja na hrabrost i herojstvo naroda Zajednice nezavisnih država – ZND[1] u Velikom otadžbinskom ratu.

Vandalizam Ukrajine. – Spomenik prijateljstva Rusije i Ukrajine, srušen je u Kijevu pre nekoliko dana

Dragi prijatelju!

Pišete mi da Rusi nisu bili ugnjetavani u Ukrajini – bar ne znate za to. A ako se nisu slagali sa Vladom, mogli su slobodno da odu. Odnosno „kofer – stanica – Rusija“, čujem kako govoriš, moj evropski, demokratski, prosvećeni, tolerantni i slobodoumni prijatelju? Iskreno, zaprepašćena sam.

Hajde da razjasnimo, gde to Rusi treba da idu, a da ne smetaju zemljama NATO-a – ne živiš li ti u jednoj od njih? Koliko daleko moramo da se pomerimo da ne bismo narušili vaš mir? Možda odmah u koncentracione logore i krematorijume, kao Jevreji tokom Drugog svetskog rata? Da, znam da vaša zemlja ima bogato iskustvo u ovoj oblasti, kao i mnoge druge zemlje EU. Pa, mi recimo imamo iskustvo Nirnberškog procesa koje je pokrenula, organizovala i sprovela moja zemlja uz pomoć saveznika. Možda ćemo to morati da uradimo uskoro.

Pišete da su vaši ukrajinski prijatelji strašno uvređeni na to koliko malo Rusa ih podržava u „fašističkoj Rusiji“ – baš tako to i navode?

Spomenik fašisti Stjepanu Banderi u Kijevu, ima ih još na desetine u Ukrajini. Čemu?
Ukrajinske parole: „Moskovljane na grane, Moskovljane na noževe“

Ali, šta je u ovome čudno?

Osam godina slušamo uvrede sa druge strane granice. Rusnji, mokašnji, ugri, burjati – ove reči su iz nekog razloga postale uobičajena uvreda u svim ukrajinskim resursima, u medijima i u ličnoj komunikaciji. Setimo se i „Moskovljane na grane, Moskovljane na noževe“.

Osam godina smo, bespomoćno stežući pesnice, gledali nacističke bakljade sa transparentima nacističkog pokreta „Bandera” u centru Kijeva i drugim gradovima. Videli smo kako se ruše spomen-obeležja sovjetskim herojima-oslobodiocima i podižu spomenici ozloglašenim saučesnicima nacista, ubicama stotina hiljada civila. Slušali smo zlobne priče o okupaciji, gladi, ugnjetavanju Ukrajinaca od strane Rusije – iako svi znamo da je to propagandna laž, budući da je kao deo Ruskog carstva, a potom SSSR-a, Ukrajina delila sve naše zajedničke istorijske tragedije, ali i pobede, uz činjenicu da su Ukrajinci oduvek bili deo ruske kulturne sredine, tehničke i vladajuće elite ravnopravno sa Rusima i drugim narodima.

Ukrajina je uvek delila sve naše zajedničke istorijske tragedije, ali i pobede, uz činjenicu da su Ukrajinci oduvek bili deo ruske kulturne sredine, tehničke i vladajuće elite ravnopravno sa Rusima i drugim narodima

Takođe, usuđujem se da vas podsetim da je tokom sovjetskog perioda Ukrajina bila najprosperitetnija, tehnički najnaprednija, vodeća republika sa širokim ovlašćenjima lokalnih vlasti. Knjige na ukrajinskom jeziku izlazile su u milionskim tiražima, u svakoj školi je to bio obavezan predmet. Kao i ruski, to je jezik komunikacije među različitim narodima SSSR-a, a danas Rusije. Da podsetim, Rusija danas ima oko sto devedeset naroda koji žive u prijateljstvu i dobrosusedstvu i nastoje da sve sukobe i sporove rešavaju mirnim putem.

Danas, Ukrajina je na svetskoj ekonomskoj rang listi pala na nivo najsiromašnijih zemalja Azije i Afrike.

Postiđena sam: Mogli smo i ranije da odbranimo Ukrajinu, a ne da vam je damo da je proždrete

Verujte mi, beskrajno sam povređena i postiđena zbog ovog rata. Jer, verovatno smo mogli drugačije da postupimo, mogli smo i ranije da odbranimo Ukrajinu, a ne da vam je damo da je proždrete.

Ali, sada je već kasno. Sve se dogodilo onako kako se dogodilo.

Mi sprovodimo operaciju spasavanja ostataka Ukrajine od konačnog uništenja. A ujedno spasavamo i sebe.

Jer, u Ukrajini rade četiri sovjetske nuklearke koje predstavljaju realnu pretnju svetu – oprema na njima godinama nije popravljana, a korišćenje nestandardnih gorivnih sklopova svakog minuta može dovesti do katastrofe. Rukovodstvo Zaporoške nuklearne elektrane, uzete pod kontrolu naših trupa, već daje strašne izjave. Oni nam dostavljaju dokumentaciju o udesima i kvarovima Vestinghaus gorivih sklopova i spremni su da svedoče na sudu. Možda će uskoro ceo svet znati da se Putin odlučio na tako radikalan korak ne zato što je lud, već da bi zaštitio Rusiju, Ukrajinu, Evropu i svet od ludaka.

Dragi evropski prijatelju!

Upozoravate me da je rat ogromna trauma za naciju, koja traje dugi niz godina, i prenosi se na generacije koje dolaze.

Mi to znamo.

Izvor ruske snage i moći – Hram Svetog Vasilija na Crvenom trgu u Moskvi

Ali, mi Rusi znamo i da rat nije samo trauma. To je još uvek čin u kojem se razdvajaju dobro i zlo.

I, uprkos svim žrtvama i katastrofama, glavni ishod rata nije žaljenje za mrtvima, niti je licemerni univerzalni humanizam.

Glavni rezultat rata je pobeda.

I pobeda će biti naša. Jer, iza nas nije samo snaga. Iza nas je istina.

Pa, prenesi to svojim ljudima tamo, dragi evropski prijatelju.

Srdačan pozdrav,
Olga Pogodina-Kuzmina

(S ruskog prevele Bogdanka Živanović i Luna Gradinšćak)

 [1] Zajednica nezavisnih država (rus. Sodružestvo Nezavisimыh Gosudarstv, SNG

Link: http://srbinaokup.info/?p=124792

Izvor: NOVI POLIS

Podeli:

51vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments