Prenosimo, Reportaže, Rusija

Petrograd, Venecija severa

Krstarenje vodenim arterijama kroz srce Rusije (3)

 

  • U jezeru Onjega je ostrvce Kiži, sa crkvom Preobraženja iz 1714. godine. Crkva je jedinstveni dragulj arhitekture, ima 22 kupole i sagrađena je bez ijednog eksera ili metalnog predmeta
  • Ceo Sankt Peterburg je, u stvari, veliki grad-muzej, krcat istorijom, tradicijom i kulturnim znamenitostima
  • U Peterhofu, letnjem dvorcu Petra Velikog, sa brojnim vodoskocima, kaskadama i fontanama, koje izlaze direktno na Baltik, čovek ima utisak da je u Versaju

Tekst i foto: Vjekoslav Radović i Jovo Vukelić

 

Sankt Peterburg često porede sa Venecijom, zbog brojnih kanala i mostova, a pesnik Josif Brodski je govorio da dva grada imaju i iste mirise i izmaglice. Sagradio ga je Petar Veliki 1703. godine, a samo nakratko, u Prvom svetskom ratu, bio je preimenovan u Petrograd.

        ……………………………………………

SAN PETRA VELIKOG

Šetajući Nevskim prospektom, glavnom gradskom arterijom i trgovinskim centrom, čovek može samo da nasluti veličinu sna Petra Velikog da evropeizuje tadašnju zaostalu Rusiju. Sankt Peterburg je živi svedok ovaploćenja tog sna. Kazanjska Saborna crkva, Isaijevska crkva, Petropavlovska tvrđava, manastir Smolna, Admiralitet, brojni spomenici, nekadašnji Zimski dvorac, današnji Ermitaž sa više od tri miliona eksponata… Moždana memorija opet postaje pretesna.                    ………………………………………………..

Ruske pesme i igre orile su se brodom

Ali, do našeg konačnog cilja, put nas vodi u jezero Onjega, na čijim severnim obodima se načičkalo čak 1.650 ostrva. Glavna turistička atrakcija je ostrvce Kiži, sa crkvom Preobraženja iz 1714. godine. Crkva je jedinstveni dragulj arhitekture, ima 22 kupole i sagrađena je bez ijednog eksera ili metalnog predmeta.

Mlin za brašno u Kižiju

Kažu da je graditelj, izvesni Nester, po završenom poslu, bacio sekiru i dleto u jezero, rekavši da više nikad niko neće sagraditi sličnu crkvu. I nije. Tu je i muzej arhitekture na otvorenom, sa tipičnim drvenim kućama u karelijskom stilu, mlinom, pomoćnim zgradama i predmetima koji su nekad služili za održavanje golog života. Na ostrvu danas živi tek oko 20 ljudi, koji se zimi snabdevaju helikopterom iz prestonice Karelije, Petrozavodska. Kompleks je 1993. stavljen na listu svetske kulturne baštine Uneska.

Nepregledne četinarske šume i pilane se nalaze duž tokova reka

Rekom Svir iz Onjege prelazimo u jezero Ladoga, a odatle Nevom do Sankt Peterburga. Usput, u selu Verhnjije Mandrogi svraćamo na piknik i razgledanje muzeja votke.

Ispred Muzeja votke u Mandrogi nalazi se meda sa flašom votke

U Sankt Peterburg uplovljavamo u zoru. Smešten na 45 ostrva, ispresecan sa 65 kanala i povezan sa 342 mosta, grad je pravi praznik za oči. Dok uplovljavamo, čovek ne može da ne pomisli na onih 900 svitanja u Drugom svetskom ratu, dok je tadašnji Lenjingrad bio pod nemačkom opsadom. Više od milion ljudi je izginulo u odbrani grada ili poumiralo od gladi. Ali, na delti Neve u Baltik, danas se raskrilila petomilionska lepotica severa, koja ničim ne zaostaje za Venecijom.

U Ermitažu lik Kupidona vas stalno gleda u oči na koju god stranu da krenete

Krstarica “Aurora”, sa koje su ispaljene prve salve kao znak za početak Oktobarske revolucije, stoji ukotvljena nedaleko od vile u kojoj je bio revolucionarni štab boljševika. Vila je, kažu, pripadala poznatoj balerini koja je u isto vreme bila i careva ljubavnica. Sa malog balkona, nalik onom na Palati Venecija u Rimu, odakle je Musolini palio mase, Lenjin je pozivao izgladnele Ruse na revoluciju, gledajući na Zimski dvorac. Tu je danas Muzej političke istorije Rusije.

Ali, ceo Sankt Peterburg je, u stvari, veliki grad-muzej, krcat istorijom, tradicijom i kulturnim znamenitostima. U Petropavlovskoj tvrđavi su, svako u svoje vreme, robijali Dostojevski, Gorki i Trocki.

Možete popiti piće u kafani iz koje je Puškin otišao na svoj fatalni dvoboj, ili baciti pogled na nekadašnji hotel “Ingiltera” gde se, navodno, obesio Jesenjin. Spomenik Dostojevskom zamišljeno gleda na njegovu omiljenu Vladimirovsku crkvu, koja se trenutno renovira, ali tek retki turisti zastanu ispred zgrade gde je živeo i pisao “Braću Karamazove”. U St. Peterburgu čovek počne da brka pojmove, strane sveta, imena crkava, vreme i ljude. Prosto je nemoguće apsorbovati sve viđeno i doživljeno.

Muzej sa jednom od najvrednijih zbirki umetničkih dela u svetu

Posebna atrakcija je vožnja kanalima. U jednočasovnoj turi vidimo dečaka kako nam maše sa mosta. Onda primećujemo da on, kao pravi maratonac, stalno trči pored nas duž kanala, da bi nas sačekao na sledećem mostu. Na kraju, reče da se zove Maksim i ima dvanaest godina. Ako tako nastavi, biće šampion.

Pred dvorcem Katarine Velike u Carskom selu, današnjem Puškinu, poznatom po čuvenoj ćilibarskoj sobi, staje pamet. Nemci su, u vreme opsade Lenjingrada, tu smestili svoj štab i opustošili sve što nije sklonjeno, ali stvari se polako vraćaju na svoje mesto.

Uzor u toku gradnje Peterhofa je bio Versaj, ali su ga umetnici i arhitekte nadmašili ne samo veličinom nego lepotom

U Peterhofu, letnjem dvorcu Petra Velikog, sa brojnim vodoskocima, kaskadama i fontanama, koje izlaze direktno na Baltik, čovek ima utisak da je u Versaju. “Ipak je morala da se desi revolucija! ” – reče neko iz naše grupe, gledajući svu tu raskoš na jednoj i bedu na drugoj strani.

Kraj priče. Nemoguće je sažeti sve utiske u tri novinske reportaže, a ne potkusuriti sebe i čitaoca. Slikamo se za “nezaborav” na palubi “Kronštada” i razilazimo. Veći deo grupe leti direktno za Beograd, a nas nekolicina vozom za Moskvu, pa dalje. Stigli smo pre njih. Zbog kvara na Jatovom avionu, sedeli su na aerodromu trideset sati. A, voz dotrajao, pretpotopski, ali guta kilometre. U hodniku samovar koji se loži na drva.

Negde pred Moskvom, naša hostesa, Irina Jevgenjevna, nudi nas čajem. Spasiba, Irina. I doviđenja Rusijo.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments