Društvo, Prenosimo, Srbija

Održivost penzijskog fonda je vrlo moguća

U toku je najveća pljačka penzionera u istoriji Srbije

 

  • Na izmene sastava Upravnog odbora Fonda kao neustavno i nezakonito preuzimanje upravljanja Fondom od strane Vlade RS odnosno stranaka vladajuće koalicije nisu uopšte reagovali sindikati zaposlenih, sindikati i Udruženja penzionera u Srbiji.
  • Penzionerima Srbije se aktuelna vlast svake godine zahvaljuje na učešću u stabilizaciji javnih finansija, a penzionere niko nikada ništa nije pitao u vezi te navodne stabilizacije javnih finansija odnosno penzijskog sistema Srbije.
  • Obustavljanjem redovnog usklađivanja penzija aktuelna vlast je trajno oštetila-opljačkala i oko 450.000 novih penzionera
  • Do kraja 2014. godine sudovi su potvrdili vlasništvo Fonda na 18 banja u Srbiji zbog čega je osporena namera Vlade Srbije da banje privatizuje bez njegovog učešća. Verovatno je i sudski potvrđeno vlasništvo Fonda nad banjama bio jedan od razloga podržavljenja upravljanja Fondom, zbog čega je promenjeni Upravni odbor ubrzo doneo odluku o ustupanju banja Agenciji za imovinu Republike Srbije radi njihove privatizacije.
  • Odlaganjem korenite reforme Fonda gubi se mogućnost angažovanja javnih resursa za obezbeđenje njegove održivosti zbog njihove ubrzane privatizacije.

Piše: Jovan Tamburić *

Ove godine je kasnije nego ranijih počelo terorisanje penzionera i javnosti Srbije o budućem povećanju penzija i neodrživom odnosu broja zaposlenih i penzionera. Naravno da je to deo manipulacije sa javnošću, starim i bolesnim penzionerima zavisnicima od programa televizija sa nacionalnom frekvecijom i štampanih medija zaljubljenih u aktuelnu vlast.

Čak ni novinari u nezavisnim medijima Osim portala Penzin, ne pišu analitičke tekstove o prikrivenoj reformi penzijskog sistema Srbije, nezakonitostima u upravljanju Republičkim fondom PiO (RF PIO) i diskriminaciji sadašnjih i budućih penzionera. Pisanjima o odnosu broja zaposlenih i broja penzionera i sudbini penzijskog sistema povod su bili godišnji izveštaji RF PiO u kojima se prikrivaju informacije o uplatama doprinosa PIO i poslodavcima koji tu zakonsku obavezu ne izvršavaju.

Vlada nezakonito preuzela upravljanje Penzijskim fondom

Da Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije dođe to takvih informacija dva puta nije pomoglo ni rešenje Poverenika za informacije. Izveštaje o radu i finansijskom poslovanju jednoglasno je usvajao i jedini predstavnik penzionera u Upravnom odboru RF PiO koji je ovih dana ispred Gradske organizacije penzionera Beograda obnovio inicijativu pred Skupštinom Grada Beograda, da se u znak zahvalnosti zbog doprinosa penzionera u finansijskoj konsolidaciji Beograda i države, imenuje Trg trećeg doba ili Trg penzionera. Sama inicijativa govori o njegovoj političkoj podobnosti i stepenu zabrinutosti za standard penzionera. Posle smanjenja broja članova Upravnog odbora RF PiO 2014. godine sa 21 na 7 članova, postavlja se pitanje sposobnosti i kapaciteta njegovih članova da stručno i odgovorno kontrolišu rad Fonda PiO. Na izmene sastava Upravnog odbora Fonda kao neustavno i nezakonito preuzimanje upravljanja Fondom od strane Vlade RS odnosno stranaka vladajuće koalicije nisu uopšte reagovali sindikati zaposlenih, sindikati i udruženja penzionera u Srbiji.

Deo njih nedovoljno informisan, a deo potkupljen učešćem njihovih predstavnika u raznim odborima i savetima Vlade ili tolerisanjem biznisa kojima se bave. Na neustavnost promene Upravnog odbora nisu ukazali ni stari članovi odbora koji su 2012. godine, pokrenuli reformu Fonda u skladu sa svojom i Studijom Svetske banke o penzijskom sistemu Srbije. Već tada su analize pokazivale da izmeštanjem drugih obaveza države iz fonda i tržišnim angažovanjem imovine dotacije budžeta su mogle da se spuste ispod 15%. Promena u upravljanju Fondom je pripremljena „analizama“ Fonda i izjavama ministra rada Aleksandra Vulina u kojima se ukazivalo „da su dotacije države fondu preko 50% njegovih potreba pa je logično da država ima i odlučujuću reč u njegovom upravljanju“.

Istina je, da je Fond PiO na osnovu podataka koje Fond zvanično dostavio USPVLS dotiran iz budžeta 2014. godine sa 250,358.671 dinara, od 598,096.320 dinara ili 41,86% a 2015. godine sa 210,177.760 dinara od 573,941.659 dinara ili 36,62%. Obrazloženje smanjenja broja članova Upravnog odbora u decembru 2014. godine da se to čini zbog uštede na naknadama za rad članova Upravnog odbora je prikrilo nameru da se upravljanje fondom podržavi i učini netrasparentnim.

Penzionerima Srbije se aktuelna vlast svake godine zahvaljuje na učešću u stabilizaciji javnih finansija. Delu penzionera sposobnih da razumeju o čemu se radi nikako nije jasno zbog čega se iskazuje zahvalnost kada penzionere niko nikada ništa nije pitao u vezi te navodne stabilizacije javnih finansija odnosno penzijskog sistema Srbije. Na osnovu izveštaja ministra finasija Vujovića, Fonda PIO i analiza Fiskalnog saveta očigledno da je u toku sprovođenje plana finansijske konsolidacije ili društvenih reformi koje se sprovode samo na teret penzionera. Ključni zahtevi MMF da se sprovedu reforme u upravljanju javnim sektorom još uvek nisu ni počeli da se sprovode.

Aktelna vlast po stečenom refleksu i u oblasti penzija koristi jedno neosnovano objašnjenje da su prethodnici neodgovornim povećanjem penzija u drugoj polovini 2008. godine ugrozili finansijsku stabilnost penzijskog sistema. Nikako im nije jasno zašto tadašnji vlastodršci nisu imali hrabrosti da ignorišu zakonsku obavezu da se penzije usklade za rast inflacije prethodnih godina.

Neustavno je kad se penzije redovno ne usklađuju

Odmah po preuzimanju kormila 2012. godine aktuelna vlast je ograničila rast penzija na 1% godišnje bez obzira na rast inflacije i BDP kako je bilo regulisano zakonom. Na takav način je počela preraspodela BDP tako što se prekinulo sa održavanjem realne kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem sa rastom inflacije odnosno cena. Redovno usklađivanje penzija je ustvari vraćanje penzionerima dela prihoda budžeta koji je uvećan povećanjem poreza i akciza na povećane cene roba i usluga. Ukoliko nema usklađivanja ti uvećani prihodi budžeta se raspodeljuju drugim korisnicima budžeta, a penzije se tako obezvređuju jer im se smanjuje kupovna moć.

Treba napomenuti da je Ustavni sud SCG 2002. godine doneo odluku da je prekid redovnog neusklađivanja penzija od 1997 do 2000. godine bio neustavan pa je zbog toga posebnim programom izvršena nadoknada štete penzionerima.

Prema statističim podacima koje je koristio Fiskalni savet u svojoj analizi „U POTRAZI ZA EKONOMSKI ODRŽIVOM I DRUŠTVENO PRIHVATLJIVOM FORMULOM ZA USKLAĐIVANJE PENZIJA“ od 6. februara 2019. godine, vidljivo je da je inflacija u periodu od 2012. do 2018. godine iznosila 26,6% a rast BDP 12,1% što je trebalo dovesti do usklađivanja od najmanje 32%. Prema podacima u tom periodu su penzije usklađene samo za 8,9% što znači da su penzioneri uskraćeni za 23,1% jednokratno, dok bi parcijalno (godišnje) povećavanje ukupno bilo i do 30% kumulativno. Prosečno godišnje usklađivanje je trebalo da iznosi oko 5% godišnje. Na takav način je prosečno penzionerima neusklađivanjem uskraćivano od dvesta miliona do milijarde evra godišnje odnosno za šest godina, ceo jedan godišnji budžet Fonda PIO.

Država otima od penzionera i pokriva gubitke

Kada se zna da je smanjivanjem dela penzija po zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija od penzionera otimano oko 210 miliona evra, za četiri godine je to bila suma od oko 840 miliona evra bez kamata i sudskih troškova. Ukupna ušteda kako kažu lažni reformatori, ili otomanje od penzionera što stvarno jeste, iznosi od 5do 6 milijardi evra. Aktuelna vlast je delimično u pravu kada stalno ponavlja da su penzioneri sačuvali fiskalnu stabilnost države, ignorišući činjenicu da ih niko o tome nije ni pitao. Verovatno da bi penzioneri to prihvatili da ih je neko pitao i da znaju gde je toliko novac potrošen. Ovom nazovi reformom vlast je izvršila preraspodelu BDP trošeći novac na pokrivanje gubitaka javnih preduzeća i finasiranje stranih investitora krijući svoju nesposobnost da upravlja državom poštujući imovinska i stečena prava njenih građana.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija čija primena je najavljena na tri godine je ukinut tek posle 47 meseci! Zakonom o izemanama Zakona o PiO nije odmrznuto redovno usklađivanje penzija jer se njime, kako smo videli, od svih penzionera u 2019. godini kumulativno otima skoro milijarda evra. Da bi prikrila nastavak neusklađivanja vlast je u izmene Zakona o PiO uvela i dodatak uz penziju od 5% za penzije do 26.643,75 dinara i uvećanje do 5% uz penzije od 26.643,75 do 34.003,91 dinara tako da uvećanje za penziju od 34.003,91 bude nula. Uvećanjem po odluci Vlade, umesto po Zakonu vlast je pojačala utisak o “nikad većim” penzijama najvećem broju penzionera i tako stvarala utisak o uspešnosti finansijske stabilizacije, a deo njih i potkupila.

Korupcija penzionera sa penzijom manjom od prosečne se vrši i slanjem u banju na rehabilitaciju o trošku svih penzionera. Direktorka Fonda PiO nije dokazala da penzioneri sa penzijom većom od prosečne imaju više mogunosti da sami finasiraju svoju rehabilitaciju u banji. Takav pravilnik je neustavan jer vrši diskriminaciju penzionera po osnovu visine penzije. Odredbe Ustava Srbije garantuju ravnopravnost odnosno pravo svih penzionera da pod određenim uslovima besplatno koriste banje.

Naravno da Vladi Srbije nije zabranjeno da posebnim socijalnim programima pomaže svim građanima koji nemaju dovoljno za život ili za banju. Ovako to implicira korupciju odnosno kupovinu glasova na budućim izborima.

Obustavljanjem redovnog usklađivanja penzija aktuelna vlast je isto tako trajno oštetila-opljačkala oko 450.000 novih penzionera, kojima je početna penzija određena na osnovu vrednosti boda koji od 2012. godine nije adekvatno usklađivan sa rastom cena i BDP.

Smanjivanjem i neusklađivanjem penzija vlast je dodatno urušila poverenje u penzijski sistem Srbije pa je u periodu navodnog spašavanja javnih finasija smanjenjem i neusklađivanjem penzija broj uplata na minimalnu osnovicu povećan skoro za 100% o čemu je podatke iznosio ministar finansija Vujović u skupštinskoj raspravi o budžetu za 2017. godinu. Zbog ove činjenice i nedostupnih podataka o uplatama doprinosa PiO u Fond neobjašnjivo je smanjenje dotacija budžeta sa 48,2% u 2012. godini na 27,9 % u 2018. godini imajući u vidu da se znatno povećao broj uplata doprinosa PiO na minimalnu osnovicu.

Tabela 1: Ekonomski pokazatelji u prethodnoj deceniji, u procentima
  2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Bruto domaći proizvod, realni rast 5,7 -2,7 0,7 2,0 -0,7 2,9 -1,6 1,8 3,3 2,0 4,4
Inflacija (prosek perioda) 11,7 8,4 6,5 11,0 7,8 7,8 2,9 1,9 1,2 3,0 2,0
Nominalni rast bruto zarada 17,9 8,8 7,5 11,1 8,9 5,7 1,2 -0,5 3,8 3,9 6,0
Nominalni rast doprinosa 16,3 2,5 1,3 7,6 9,6 6,1 1,1 0,3 4,3 7,6 9,3

 

Izvor: Zvanične statistike i obračun Fiskalnog saveta za naplatu doprinosa.

Ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, aktuelna vlast nije, u skladu sa članom 58. Ustava regulisala povraćaj privremeno uzete imovine odnosno neisplaćenih delova penzije kojima su one smanjivane od novembra 2014. do oktobra 2018. godine.

Ustavni sud Srbije je ignorisanjem inicijativa i pokrenutih postupaka za ocenu ustavnosti Zakona je urušio ustavni poredak i poverenje građana u tu najvišu sudsku instancu. Fond PiO, osnovni, viši i apelacioni sudovi su na svakom koraku obeshrabrivali oštećene penzionere da pokreću upravne i sudske postupke radi zaštite njihovih prava.

Poseban problem u ostvarivanju prava predstavlja nemogućnost pokretanja grupnih sudskih postupaka i veoma visoke sudske takse. Deo udruženja i sindikata penzionera su izvršili opstrukciju pokretanja sudskih postupaka za naknadu štete zbog smanjenja penzija na početku primene zakona kada su iznosi štete bili manji a samim tim i visina sudskih taksi. Među oštećenim penzionerima je stvarano ubeđenje da će sindikati penzionera da se u njihovo ime izbore za pravdu pred Evropskim sudom za ljudska prava, zbog čega nisu sami pokretali sudske postupke.

 

Protest penzionera u Beogradu (17. maj 2019)

Na kraju ostaju tri opcije nadoknade štete nanete penzionerima smanjenjem penzija:

  1. Naknada štete samo penzionerima koji su pokrenuli parnične tužbe i tako sprečili zastarevanje svojih potraživanja posle odgovarajućih odluka Ustavnog suda Srbije ili ESLJP u Strazburu;
  2. Donošenje zakona od strane aktuelne vlasti obeštećenju svih penzionera oštećenih smanjenjem penzija;
  3. Promena aktuelne vlasti i donošenje zakona o obeštećenju oštećenih od strane nove, odgovornije i moralnije vlasti.

U Srbiji kao i u većini evropskih zemalja penzijski sistem je u krizi zbog sve većeg broja penzionera i sve manjeg broja osiguranika-zaposlenih koji uplaćuju doprinose PiO. U najvećem broju evropskih država je izvršena ili je u toku reforma penzijskog sistema kojom oni postaju održiviji, a osiguranicima su stvorene i druge mogućnosti osiguranja mirne starosti.

Izmene penzijskog sistema Srbije izmenama Zakona o PIO od 2003. godine do sada, ne bi mogle da se nazovu reformom jer ne postoji nijedan plan reforme koji je pripremljen i usvojen uz konsenzus svih subjekata koji su stekli prava uplatama u Fond.

Upravni odbor Fonda usvojio je 2012. Studiju i strategiju reforme Fonda na osnovu kojih su pokrenute aktivosti na pripremi plana promena tako da Fond postane finasijski održiv. U tom smislu su pokrenuti i sudski postupci dokazivanja vlasništva nad 27 banja koje je Vlada Srbije nameravala da privatizuje. Pokrenute su i aktivnosti utvrđivanja sudbine vlasničih udela Fonda u preduzećima koja su privatizovana.

Moguća je i realna održivost penzinskog sistema

Naime Fond PiO je „oslobođen“ imovinskog učešća u svim privatizovanim preduzećima od 1996. godine kada je Zakonom o privatizaciji Fondu dato 20% vlasničkog udela u predzećima koja su privatizovana da bi izmenama zakona 2002. godine imovinski udeo bio smanjen na 10%. Davanjem vlasničkog udela fondu PiO u svim preduzećima koja se privatizuju bila je zakonska kompezacija dugogodišnjeg angažovanja slobodnih finansijskih sredstava Fonda za razvoj privrede i infrastrukture u Srbiji. Predlog poslanika da se formira skupštinski odbor za utvrđivanje činjenica u upravljanju imovinom Fonda PiO, Narodna skupština 2015. godine nije prihvatila.

Do kraja 2014. godine sudovi su potvrdili vlasništvo Fonda na 18 banja u Srbiji zbog čega je osporena namera Vlade Srbije da banje privatizuje bez njegovog učešća. Verovatno je i sudski potvrđeno vlasništvo Fonda nad banjama bio jedan od razloga podržavljenja upravljanja Fondom, zbog čega je promenjeni Upravni odbor ubrzo doneo odluku o ustupanju banja Agenciji za imovinu Republike Srbije radi njihove privatizacije.

Postupci utvrđivanja sudbine imovinskih udela Fonda u preduzećima koja su privatizovana su obustavljeni a privatizacija Željezare Smederevo, RTB Bor i PKB bez utvrđivanja vlasničkog udela Fonda u njima govori o ignorisanju važećeg zakona od strane aktuelne vlasti. Obezbeđenje stečenih prava u PiO za koja garantuje država za oko četiri miliona građana Srbije nameće potrebu i obavezu ekspertske reforme penzijskog sistema tako da on postane održiv i manje zavisan od budžeta. Potpuna nezavisnost Fonda od dotacija iz budžeta je nemoguća zbog ranije preuzetih obaveza od strane države kao poslodavca i njegovog jemca.

Kada bi se zdravstvena zaštita penzionera, tuđa nega i pomoć, naknada za telesno oštećenje finansirali iz budžeta fond bi se dodatno rasteretio obaveza. Postoje i obaveze koje država po zakonu treba da finansira (kao što je dopuna do minimalne penzije, boračke penzije, obaveze po osnovu doprinosa za osiguranike s beneficiranim stažom, servisiranje vojnih penzija zbog toga što doprinosi PiO profesionalnih vojnih lica ne mogu servisirati trenutne vojne penzije, dotacije poljoprivrednih penzija zbog smanjenja poljoprivrednih osigutranika itd.) i koje bi dotirala i da je fond u suficitu.

Kriminalno je ne utvrditi sudbinu i povratiti imovinu Fonda PIO koja bi mogla da se stavi u funkciju njegove održivosti. U jednom broju država penzijski fondovi se finansiraju rentama na prirodne resurse (nafta, voda, rude, poljoprivredno i građevinsko zemljište, šuma). Fond PiO bi trebalo da ima i vlasnički udeo u delu javnih preduzeća koja još nisu privatizovana. (EPS, Telekom, Srbijagas, aerodromi i dr). Odlaganjem korenite reforme Fonda gubi se mogućnost angažovanja javnih resursa za obezbeđenje njegove održivosti, zbog njihove ubrzane privatizacije. Vlada Srbije, Ministarstvo rada i Fond PiO bi trebalo da budu pokretači javne rasprave o reformi Fonda, a ne da konstruisanim informacijama o njegovom trenutnom stanju stvaraju nepoverenje u njega i utisak da je aktuelna vlast na otimanje od penzionera bila prinuđena.

Umesto trgova zahvalnosti penzionerima Srbije bi bili važniji povraćaj otetih delova penzije, nadoknada propuštenih usklađivanja penzija i reforma penzijskog sistema Srbije tako da on garantuje stečena prava sadašnjih i budućih penzionera.

……………………..

* Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije

Podeli:

1
Postavite komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Milekol Recent comment authors
  Subscribe  
noviji stariji
Notify of
Milekol
Gost
Milekol

Kolega Jovane sve si ovo dobro izanalizirao, nema nam napredka kod ove vlasti to i vrapci znaju, u cibivlne penzionere se nemožemo nadati ništa ,oni su zdušno uz vlast, navešću primer , lično sam bio kod predsednika GOP Beograda koga lično poznajem i izneo sam mu neke stvari oko funkcionisanja Fonda PIO između ostalog da fond mora biti fond koji će deo svog budžeta morati kapitalizovati ali sam mu naglasio da sa ovim direktorom fonda to nemože da se uradi jer sa večernjim ekonomskim fakultetom ona to nezna da radi to mora biti mlađi školovaniji čovek tipa Altiparmakova. Na sve… Učitaj još »