Огромна незаинтересованост за студирање српског језика

Све мање младих заинтересовано за књижевност и учење српског језика

Глобализација брише све пред собом — на реду је српски језик

 

  • Проф. др Мило Ломпар подсећа да је српски језик једна од најважнијих чињеница српског културног препознавања
  • У школама ускоро неће имати ко да предаје српски језик и књижевност
  • У дефанзиви је сама мисао о човеку, па и вредност човека у свету
  • Опстају само оне струке и делатности које су употребљиве
  • Ломпар: Непрекидно говоримо о затирању ћирилице, а режим одбија да било шта учини у корист поправљања њеног положаја.
  • Занимање професора лингвисте дубоко деградирано, што узрокује потцењивачки однос према њима. Осећају се одбаченима и непотребним

Пише: Сенка Милош

Хуманистичке науке ако нису у служби политике, глобализација баца у сенку, није важан човек, већ капитал. Резултат у Србији, алармантно мали број студената српског језика и књижевности. Будућим генерацијама, чији родитељи сада хрле на техничке факултете, у школама неће имати ко ни да предаје српски језик и књижевност, кажу саговорници Спутњика.

У Београду је попуњено мање од половине буџетских места, основне студије србистике у Нишу уписало је 28, а на Универзитету у Новом Саду, који на тој катедри прима 75 студената, свега њих 20 је уписало овај смер као прву жељу.

Разлози незаинтересованости за студирање српског језика и књижевности

Шта су разлози оволике незаинтересованости за студирање српског језика и књижевности питали смо професора Филолошког факултета др Мила Ломпара, који сматра да је више узрока довело до тога да млади хрле искључиво на техничке факултете.

Он каже да су због глобализације хуманистичке науке већ дуго у дефанзиви, јер је у дефанзиви и сама мисао о човеку, па и вредност човека у свету.

„Од хуманистичких наука још понајбоље стоји историја, зато што је њена политичка употребљивост највећа, а критеријум употребљивости у једној изразито суженој димензији је оно што управља савременим светом. Сведоци смо смањивања или затварања катедри језика и књижевности и у најразвијенијим државама Европе, а када је реч о славистичким студијама, у Немачкој, која је најчувенија славистичка земља, оне су у ишчезавању“, каже Ломпар.

Борба да књиге не постану украс, или кулисе, већ да буду извор знања
У колонијама нема хуманизма

Он сматра да је други ниво проблема у томе што се прави, како каже, колонијална структура друштва, таква је привредна расподела, таква је јавна свест, а у таквом друштву нису потребне науке које одговарају оном ко управља свим процесима, а то су и оне везане за српски језик и књижевност. Ломпар сматра да смо временом прихватили мишљење да је само мануелна или само инструментална димензија занимања битна за људску професију.

Он каже да људи који владају земљом истовремено инсистирају на симболичким представама, као што су споменичко и традицијско наслеђе, али када то треба претворити у практично дејство, које ће се у животу остваривати са једнаком уверљивошћу, није тако.

Непрекидно говоримо о затирању ћирилице, а да режим одбија да било шта учини у корист поправљања њеног положаја. Такође, врло често говоримо о великим догађајима и личностима из прошлости, а да у исто време не унапређујемо, на живи, стваралачки начин њихово присуство унутар јавне свести“, каже професор Ломпар.

Што више читања и вежбања ђацима доноси капитална знања
Отимају се за инжењере

Док на Филолошком факултету у Београду очајавају, на Факултету техничких наука у Новом Саду кажу да никада већи број младих није био заинтересован за упис. Тај факултет је ове године уписало скоро 2.700 студената. Имају сектор електротехнике, енергетике, електронике, телекомуникације, студије машинства, архитектуре, грађевине, а највише младих заинтересовано је за ИТ сектор, посебно за анимацију, на коју се увек пријави дупло више деце, која касније као професионалци праве видео-игрице.

Од две и по хиљаде студената који се упишу, чак 900 су у ИТ сектору, а иза њих иду машинци и грађевинци.

Мило Ломпар додаје да је занимање професора лингвисте дубоко деградирано, што узрокује потцењивачки однос према њима. Осећају се одбаченима и непотребним, а то има последице на дух младих и њихове циљеве. То се, каже, посебно види у хуманистичким наукама.

На часу српског језика и књижевности открива се узбудљиви свет у коме живимо
Реформа по угледу на Русију

Он додаје да је драстичном смањењу студената српског језика и књижевности допринео и крут, схематичан однос према настави језика и књижевности који академска заједница нема жељу да мења, као ни структуру, природу тих студија и садржаја.

Подсећа да је одавно изнет предлог да српском језику треба дати надпредметни статус, што значи да број часова не подлеже ниједној реформи, да га треба повећати барем за два, а такав пример у Европи постоји.

„У Русији настава руског језика има надпредметни статус, као и настава математике, али они имају другачији концепт образовања. Дакле, те мере је могуће применити, уз другу врсту активности. Требало би у свим овим сегментима понешто поправити и осмислити, али мислим да стање у коме се налази наше друштво није такво да би промена била могућа.“

Пуни амфитеатри и сале су услов стицања знања о српском језику и књижевности

Ломпар на крају разговора за Спутњик подсећа да је српски језик једна од најважнијих чињеница српског културног препознавања, истовремено и предмет друштвеног и културног инжењеринга, а ствари не стоје боље ни када је у питању књижевност.

У Русији настава руског језика има недпредметни статус, као и настава математике

„У књижевности се налази читав један симболички свет који одређује српски културни идентитет и утолико је настава књижевности некада имала шири карактер од проучавања саме уметности речи. Тако да је ово негативни правац који сада добија на убрзању“, каже Ломпар и додаје да би могло да се размисли о трогодишњим студијама српског језика, односно петогодишњим научним студијама, али да би ова промена подразумевала и промену структуре универзитета.

Обрада: Измеђуснаијаве

ЛИНК

https://rs.sputniknews.com/analize/202107071125851864-globalizacija-brise-sve-pred-sobom–na-redu-je-srpski-jezik/ 

5 1 vote
Article Rating

Related posts

Није му први пут: ситуација у САНУ треба да се заврши сменом Kостића

Prenosimo

Срби са КиМ: Још да им аминујемо столицу у УН, и да угасимо светло. Све остало смо им дали

Prenosimo

Зашто Шолц ћути

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x