Svet (planeta), Sport, Srbija

Novače stojiš tamo gde ti je mesto

POSLE NAJNOVIJIH USPEHA I VELIKIH POBEDA SRPSKOG TENISKOG ASA ĐOKOVIĆA

 

  • To je najkraća, najbolja i najtačnija konstatacija koju je izrekao veliki igrač i trener Nikola Pilić povodom povratka Đokovića na mesto broj 1. ATP liste
  • Posle skoro dve godine poniranja, povreda, agonija, kriza i poraza Đoković je opet na krovu sveta – najbolji teniser današnjice
  • Poslednji put Novak Đoković je bio prvi na svetu 31. oktobra 2016. godine i do tada je bio 223 nedelje najbolji igrač sveta, a titulu najboljeg mu je početkom novembra preuzeo Endi Marej
  • Od danas, 5. novembra Đoković je opet prvi teniser sveta i započeće svoju 224 nedelju na svetskom tronu.  Ispred njega su sa više nedelja u svetskom vrhu samo još četiri tenisera od kojih većinu već sledeće godine može dostići:  Džimi Konors (268), Ivan Lendl (270), Pit Sampras (286) i Rodžer Federer (320)

Piše: Jovo Vukelić

Novak Đoković, srpski teniser opet je na krovu sveta!

Posle dve godine vratio se jutros,  5. novembra u sam svetski vrh i preuzeo titulu najboljeg tenisera današnjice. I ovo je svakako trenutak za radost i slavlje,  i njega i naše sportske nacije jer ovo je veliki uspeh našeg teniskog asa koji je dokazao da je samo velikom upornošću i radom, borbenošću i požrtvovanjem , i pored niza neprilika u kojima je bio, moguć povratak u sam svetski vrh.

Povratak Đokovića na teniski prestol: ATP lista od 5. novembra 2018.

A  pre samo pet meseci, 21. maja ove godine bio je 22. teniser sveta sa ogromnim zaostatkom od nekoliko hiljada bodova  za vodećim Nadalom i Federerom (Prvi je bio Nadal sa 8.770, drugi  Federeer sa 8.670, a 22. je bio Đoković sa samo 1665 bodova).

. Niko, pa kako i sam Đoković iskreno ističe –ni on, nije verovao da je moguće da će već u novembru biti opet najbolji teniser sveta!

Verovali su naravno teniski znalci i stručnjaci da je moguć povratak Đokovića u svetski vrh, jer je on pokazao u svojoj teniskoj karijeri vrhunske sposobnosti, vanredni talenat i izuzetne sportske i psihičke kvalitete: veru u sopstvenu pobedu, žar za fer nadmetanjem i neutoljivu želju za pobedom.

U tom pogledu on je bio i ostao neponovljiv, jedinstven sportista koji je zato već više puta bio proglašavan i za najboljeg sportistu sveta.

Godinu ipo dana duboke krize

 Đokovićevo igračko poniranje počelo je kad se tome niko nije nadao: posle najvećeg sportskog trijumfa u leto 2016. godine i osvajanja sva četiri Grend slema, sve četiri najvrednije titule u  tenisu  i neprikosnovenom vladanju teniskim terenima. Počela je neka čudna i do sada nepotpuno objašnjena igračka kriza i Đoković je posle Roland Garosa počeo da beleži sve slabije rezulate i da ne osvaja titule na velikim turnirima i da trpi poraze, igra slabo i gubi od mnogo slabijih igrača…

Veliki as ostao je i bez volje i bez snage

Davana su prvo objašnjenja i od njega i njegovog okruženja, da mu je potreban odmor, da je došlo do zasićenja, da želi da bude više sa porodicom, da nije sve u peharima i titulama, trijumfima i uspesima, da ima porodicu i da želi da bude više sa njima. I bio je tog leta, a kako je igrao slabije ispadao je ranije sa turnira pa je imao još i dodatnog vremena da bude sa porodicom, familijom i prijateljima. Doživeo je i debakl na OI, ispao je u prvom kolu…

Njegov, njemu odan tim sa Borisom Bekerom i Marjanom Vajdom čekao je da nastave sa šampionskim radom kakav su negovali godinama unazad. Ali, Đoković je trenirao sve manje. A a pojavio se u to vreme i španski guru Pepe Imaz, prijatelj Đokovićevog brata i počeo da širi priče o miru i ljubavi, plemenitosti, gašenju agresivnosti, o opuštanju i dokazivanju da ima i drugih važnih i lepih stvari sem grčevite i mukotrpne borbe na teniskom terenu. Dobra uteha i priča za gubitnike, nikako za Đokovića, pobednika, šampiona…

Đokoviću su te priče delom prijale, kao i opuštanje, relaksacija i uz manje treniranja i rada usledila je do kraja te 2016, godine slabija serija igara Đokovića, a početkom 2017.  još nestabilnija forma i brzi i lakši porazi na terenu.

Rane eliminacije sa velikih turnira rušile su Đokovićevo samopouzdanje i izbacivale ga iz forme

Poražen je na Grend Slem turniru u Melburnu početkom 2017.  baš u periodu kada je svojom voljom odlučio da u nekoliko meseci raspusti pobednički tim sa kojim je osvajao šampionske titule.  Otpušten je tada prvo trener Boris Beker, pa svi ostali članovi stručnog štaba zaključno sa iskusnim trenerom Marijanom Vajdom (u proleće 2017.), s kojim je osvojio sve svoje titule.

Tada je počela da se pored već ukerenjene priče o zasićenju tenisom i potrebom za dužim boravkom sa  porodicom (uz Imazove utešne teorije za gubitnike i poražene) da se pominje i povreda lakta koja muči Đokovića, a o kojoj se dugo nije ništa znalo ni govorilo. I tada je postalo jasno da se ta povreda pogoršala, Đoković je nosio određene steznike-bandaže, prekinuo je čak i da igra na turnirima ne bi li izbegao operaciju lakta. To su mu tada savetovali stručnjaci, koje je on poslušao.

Posle pauze od nekoliko meseci pokazalo se da pozitivnih rezultata nema, da Đokovića opet boli lakat i ometa ga da i igra i trenira i dostiže visoku, vrhunsku formu i pobeđuje. Tako je cela 2017. protekla u agoniji, bez osvojenih titula, a Đoković je pokazivao slabu fizičku pripremljenost i odsustvo onog što je u sportu kojim se bavi najvažnije: mentalne snage i volje za pobedom, za borbom, za požrtvovanjem u borbi za svaki poen.

Bez lomljenja reketa: u to vreme neuspeha  na terenu nije bilo lomljenja reketa, jer nije bilo motiva za pobedom…

Toga nije bilo, pa kratkotrajno angažovanje (nekoliko meseci) novih trenera Andrea Agasija i Radeka Štjepaneka nije dalo nikakve rezultate. Đoković je igrao neubedljivo, slabo, bez dovoljno snage i pobeđivali su ga znatno slabiji igrači.  Pad na ATP listi je postajao sve veći i brži… Đoković je shvatio da je đavo odneo šalu,  da na ovaj način nema ništa od njegovog povratka u sam teniski vrh, kome po svim kvalitetima inače pripada.  I doneo je hrabru odluku da otpusti dva bivša odlična igrača Agasija i Štjepaneka , ali neiskusna i loša trenera i da uz to, ode na tu uvek rizičnu operaciju lakta za tenisere.  I učinio je to početkom ove 2018. godine, u času kad je bio i fizički i mentalno senka od nekad velikog  igrača.

Povratak Marijana Vajde i preporod

Otišao je u februaru  na operaciju u Švajcarsku, kod očigledno sjajnih stručnjaka. Da je operacija uspela dokazale su već prve nedelje oporavka, jer je Đoković počeo da trenira i igra bez toliko umarajućeg bola. Preporođeni Đoković, oslobođen bola, ali i teorija i miru i ljubavi, a željan uspeha, dokazivanja na terenu i povratka u tenisku elitu pozvao je starog i proverenog trenera i odanog mu saradnika Marijana Vajdu. (Mnogi su mu, po njegovom sopstvenom priznanju, tada čak savetovali da napusti tenis!?!)

Vajda je prihvatio poziv, najavio opreznu i oročenu saradnju i postavio prvi put i neke uslove. I počeli su (8. aprila) njih dva da treniraju kao i ranije, vredno, uporno, sa planom. Shvatio je Đoković da su mu potrebni i ostali članovi stručnog štaba pa ih je jednog po jednog vratio u svoj tim. I taj njegov postupak, kojim je pokazao da priznaje učinjenu grešku  otpuštanja saradnika iz tima (bez obzira da li mu je to još neko savetovao da učini ili ne) je dokaz da je Đoković inteligentan i da je razumeo da napretka nema bez stručnog, profesionalnog i temeljitog rada. Ta  njegova osobina morala je da donese vrhunske rezultate. Pitanje je bilo samo posle koliko vremena.

Marijan Vajda: ključni čovek za Đokovićeve podvige

Turbulentan period i mučenje je bilo iza njega, stekao je kondiciju, počeo je da se solidno kreće i trči po terenu kao ranije. U proleće ove godine on je učestvovao na velikim turnirima u Barseloni i Madridu, pa u Rimu i Monte Karlu i imao delimične uspehe. Iako je tada  pao na 22. mesto rang liste 21. maja i imao najgori plasman za poslednjih 12 godina –  pokazalo se da igra u znatno boljoj formi, da je počeo da veruje u sebe, da se bori za svaku loptu i da se javlja ona čuvena Đokovićeva želja, žar za pobedom!

Usledio je period sve boljih igara i na Roland Garosu u junu i na turniru krajem juna u Kvinsu, pred Vimbldon početkom jula. Videlo se da nedostaje samo brušenje forme i finalizacija taktičkih planova.

Skalpovi Nadala i Federera i nove Grend slem titule

Da podsetimo u finalu turnira na travi u Kvinsu izgubio je tesno od Marina Čilića, a potom je na turniru u Vimbldonu načio sportski podvig i trijumf pobedivši lako i ubedljivo sve rivale, a u epskom meču u polufinalu prvog igrača sveta Nadala.  U finalu Kevin Anderson je bio lak zalogaj za razgoropađenog Đokovića (3:0 u setovima).

Osvajanjem ovog najprestižnijeg Grend Slema (13-og po redu)  Đoković je pokazao svima da je na stazama stare slave i da će predstavljati glavnu opasnost za sve tenisere iz prvih deset na rang listi.

Vimbldonska titula: Đokovićev povratak u vrh svetskog tenisa

Usledili su meseci sjajnih igara i uspeha Đokovića na najvažnijim i najtežim turnirima Master serije i na novom Grend slemu na Otvorenom prvenstvu Amerike (US openu).

Đoković je prvo osvojio i deveti turnir Master serije u Sinsinatiju u avgustu i pobedio u finalu Federera, osvojivši tako jedini od svih tenisera na svetu tkz. „Zlatni master“ – svih devet turnira Master serije.

Trijumf u Sinsinatiju: podvig za pamćenje

A potom je trijumfovao i u Njujorku na Grend Slem turniru u septembru i postao posle te velike pobede, 10. septembra treći teniser sveta! Već tada je bilo jasno da je samo pitanje vremena kada će Đoković opet zauzeti teniski presto. Đoković je treći put u karijeri osvojio US Open, pobedivši Huana Martina del Potra u velikom finalu sa 3:0. Bila je to njegova 14-ta Grend slem titula, a izjednačio se po broju osvojenih Grend Slem titula sa čuvenim  Pitom Samprasom.

Osvojena je i 14-ta grend Slem titula u Njujorku

Zatim je pobedio polovinom oktobra i na Master turniru u Šangaju (savladao je Bornu Ćorića)  i tako osvojio 32 titulu iz turnira Master Serije 1000. I popeo se na 2. mesto rang liste ATP svrgnuvši Rodžera Federera sa te pozicije.

Preostalo je još da se prestigne i Rafaela Nadala, koji ne igra već dva-tri meseca zbog povrede kolena. I to se desilo baš danas. Na upravo završenom turniru Master serije u Parizu (gde je izgubio u finalu od Rusa K. Kačanova)  Đoković je prestigao Nadala i tako ponovo postao prvi igrač  na svetu.

Od danas, 5. novembra  2018. Đoković će započeti svoju 224 nedelju na svetskom tronu.  Ispred njega su sa više nedelja u svetskom vrhu samo još četiri tenisera od kojih većinu već sledeće godine može dostići:  Džimi Konors (268), Ivan Lendl (270), Pit Sampras (286) i Rodžer Federer (320).

Slika iz maja 2016, je opet aktuelna: Đoković kreće ka novim rekordima: sada ima 223 nedelje na svetskom tronu i dostižne rivale

Može ih, tačnije rečeno prestići, ako bude narednih 60-tak nedelja (godinu dana) na prvom mestu rang-liste profesionalnih tenisera što je realno očekivati imajući u vidu odnos snaga i stanje u kome se nalaze njegovi glavni rivali (jedni su povređeni, drugi van najbolje forme, a od većine je bolje fizički i mentalno spreman).

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

Pobedonosni skor protiv najboljih

Nadal                      27-25
Federer                 25-22
Mari                       25-11
Berdih                   25-3
Vavrinka             19-5
Conga                      16-6
Ferer                      16-5
Čilić                     16-2
Del Potro            15-4
Nišikori          15-2
Raonić                   9-0
Bagdatis               8-0
Anderson              7-1
Tim                          5-2

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

Sledi uskoro i završi turnir u Londonu na kome Đoković stiže kao svetski broj 1. sa ocenom većine komentatora da je „nezadrživ“. Njegov prodor sa 22. mesta rang-liste od maja ( i u junu je bio 22. na ATP listi)  do šampionskog trona 5. novembra ocenjuje se u teniskim krugovima kao jedinstven sportski podvig.  Dokaz dominacije! Pobedio je sve igrače iz prvih deset sa rang-liste i sve mlade asove kao što su B. Ćorić (22) , A. Zverev (21)  i D. Tim (25).

Na kraju, iako ga na velikoj većini turnira u svetu publika uglavnom ne voli (sem u Kini) Novak Đoković je pokazao, kao i većina Srba, da zna da se dostojanstveno nosi sa tim hendikepom. Čak često uspeva da iskaže ponos i dostojanstvo što je Srbin. I to mnogima širom sveta smeta.

Sin i otac: tvorci nezabeleženog uspeha

Njegov otac Srđan kaže: „Srbija i srpski narod nema čega da se stidi. Mi smo stara svetska civilizacija i deo evropske porodice naroda. Mi nismo genocidni, mi nismo ubice i koljači kako nas pojedini predstavljaju. Mi smo normalna zemlja sa normalnim narodom, u centru Evrope. Novak je uvek isticao sa zadovoljstvom odakle potiče. Sad svi znaju da je Novak jednako Srbija i Srbija jednako Novak“.

Novače stojiš tamo gde ti je mesto!

Ovo je najkraća, najbolja i najtačnija konstatacija koju je izrekao veliki igrač i trener Nikola Pilić povodom povratka Đokovića na mesto broj 1. ATP liste.

Na kojoj se nadamo da će zadugo ostati.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments