Ништа од демонтаже понижења

Србија пропустила шансу за измену Кумановског споразума и укидање зоне безбедности до краја 2011.

 

  • Користи од укидања Копнене зоне безбедности и Зоне забрањеног летења  биле би вишеструке и за Косово јер сада сви летови из Приштине иду ка Скопљу, па на југ ка Јадранском мору и назад ка Европи, па трају много дуже и скупљи су 40 одсто
  • Некадашњи командант Копнене зоне генерал Нинослав Крстић оцењује „да је Кумановски споразум већ требало ревидирати, што никада није учињено па ни контрола летења није враћена Србији већ је пре годину дана препуштена некој приватној фирми из Исланда
  • Зоран Драгишић, доцент на Факултету за безбедност. „Не постоји ниједан разлог због кога би тампон-зона требало да постоји. Зато би било добро да се редефинишу поједине понижавајуће одредбе Кумановског споразума

 

Пише: Јово Вукелић

СРБИЈА већ дуго, годинама тражи ревизију Кумановског споразума, односно укидање Копнене и ваздушне зоне безбедности између Србије и административне линије са Косовом.

Ти захтеви датирају, стари су најмање три-четири године. Али, тек недавно, на НАТО самиту одржаном у јуну у Београду, о овом захтеву Србије разговарало се озбиљно и детаљно између државно- војног руководства Србије и представника НАТО.

Још у новембру 2008. тадашњи Начелник генералштаба Војске Србије Здравко Понош  изјавио је „да измењена безбедносна ситуација на Косову захтева да се преиспита Кумановски споразум у постојећем облику.“

Понош је о ревизији Кумановског споразума, којим је престало бомбардовање Србије 1999, разговарао 2008. у Напуљу са командантом здружених снага НАТО Марком Фицџералдом. “Ја сам тражио и добио на неки начин подршку адмирала Фицџералда да се на експертском нивоу приступи ревизији Кумановског споразума односно да се преиспита шта ту може да се промени, јер је неподесно садашњој ситуацији на терену”, објаснио је Понош.

__________________________________________________________________

„Тадић је тада рекао „да као шеф државе стаје иза предлога да се ревидира тај споразум.“ Према његовом тумачењу, „Србија се показала као фактор стабилности у региону, па нема више потребе да, на пример, постоји зона забрањеног лета, коју предвиђа Кумановски споразум.“

__________________________________________________________________

Он је тада, 2008, навео „да су бројни разлози да до измене дође: Косово је у међувремену једнострано прогласило независност; Савет безбедности УН је подржао предлог о реконфигурацији УНМИК-а; а почело је и формирње косовских безбедносних снага, чему се иначе Србија противи. Надам се да би за две недеље могли да разговарамо са представницима НАТО о модалитетима и начину измене тог споразума.Нећу да прејудицирам до чега ће довести експертски разговори, али је важно да смо дошли до закључка да постојеће стање и одредбе споразума нису примењиве у пракси. Свако ограничење у Копненој и ваздушној зони безбедности које се односи на институције Србије укључујући и Војску Србије више није оправдано. Девет година после рата неке ствари губе смисао. Кумановским споразумом је било регулисано повлачење војске са Косова, али и режим понашања у зонама безбедности уз административну линију“, закључио је Понош.

Неколико дана касније председник Србије Борис Тадић и Понош изјавили су заједнички да је дошло време да се промени Кумановски споразум.

Тадић је тада рекао „да као шеф државе стаје иза предлога да се ревидира тај споразум.“ Према његовом тумачењу, „Србија се показала као фактор стабилности у региону, па нема више потребе да, на пример, постоји зона забрањеног лета, коју предвиђа Кумановски споразум.“

Није се дуго чекало на одговор НАТО. Одмах после Божићњих и Новогодишњих празника, у јануару 2009. генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер изјавио је у Бриселу „да је спреман да размотри питање укидања војне зоне безбедности око Косова, ако то предложе власти Србије.“

Када је реч о Ваздушној зони безбедности око Косова „ако Србија буде хтела да изнесе предлоге с тим у вези ја сам спреман да то размотрим“, нагласио је Схефер. Кратко речено, НАТО није имао примедбе на укидање зоне безбедности на Косову.

__________________________________________________________________

НАПОМЕНА: Копнена зона безбедности се протеже у дужини од 384 километра административне линије и има 1.920 квадратних километара површине. Војска Србије контролише ту зону јединицама Друге, Треће и Четврте бригаде Копнене војске, чији су припадници распоређени у више од 20 база и контролних пунктова

__________________________________________________________________

Реаговање косовске Владе на тај предлог Србије није тада било позитивно. Тадашњи њен Мемли Краснићи навео је „да на Косову постоји потреба за присуством НАТО, јер Србија и даље представља опасност за регион. Сигурно је да цео регион има велику потребу за присуством НАТО трупа јер је Србија претња за мир и стабилност у региону”.

Треба подсетити да је пре 12 година, потписан Кумановски споразум којим је прекинуто НАТО бомбардовање тадашње Југославије. Потписивање овог Војно-техничког споразума (ВТС) имало је за последицу повлачење Војске Југославије и МУП-а Србије са Косова.

Одредбе Кумановског споразума уграђене су у Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је изгласана јуна 1999. на Ист риверу, а до данас је остала – бар за Србију – међународни оквир за решавање питања Косова.

Распоред окупационих снага НАТО на Космету после бомбардовања Србије јуна 1999.

Споразум су 3. јуна 1999. одобрили парламент Србије и тадашња Савезна влада, а потпис на тај документ ставили су: у име НАТО – командант Кфора, британски генерал Мајк Џексон, у име СРЈ – генерал Војске Југославије С. Марјановић, а у име МУП Србије – генерал полиције О. Стевановић.

Споразумом је дефинисан рок за повлачење “снага СРЈ”, односно “људства и организација СРЈ и Србије које могу војно да делују”, а повлачење припадника Војске Југославије и МУП-а Србије из Покрајине завршено је 16. јуна 1999. године.

__________________________________________________________________

„Кумановским споразумом је одређено да „било какве снаге СРЈ, без претходног изричитог одобрења команданта Кфора, неће ни под којим околностима ући на Косово, односно у Зону ваздушне безбедности и Зону копнене безбедности.“

__________________________________________________________________

Дефинисана је Зона ваздушне безбедности, као зона од 25 километара од административне линије Косова и Метохије ка унутрашњости СРЈ при чему се та зона протеже и на ваздушни простор изнад њеног копненог дела.

Дефинисана је и Зона копнене безбедности, као појас широк пет километара, ка унутрашњости Југославије/Србије.

Српске снаге безбедности су 2001, по договору са КФОР  и НАТО,  “ушле” у тај појас, али  Зона формално никад није укинута.

Кумановским споразумом је одређено да „било какве снаге СРЈ, без претходног изричитог одобрења команданта Кфора, неће ни под којим околностима ући на Косово, односно у Зону ваздушне безбедности и Зону копнене безбедности.“

У протеклих 12 година, нажалост, одредбе ВТС и Резолуције 1244 СБ УН, као и обавезе које из њих проистичу, НАТО/КФОР није испунио у неким кључним доменима: један од њих – контрола над цивилним ваздушним саобраћајем није враћена СРЈ, односно Србији.

И уместо да од краја 2008, у протекле скоро три године, надлежни државни органи у сарадњи са НАТО реше овај проблем дошло је до најновије кризе на северу Косова, која је решавање овог питања ставила у други план на дужи рок. Нови захтев Србије за укидање копнене зоне безбедности и промену –  измену Кумановског споразума у овим новим погоршаним безбедоносним околностима има врло мало шанси за успех.

__________________________________________________________________

„Хоћете да контролишемо административну линију, а не дате нам! Србија је покренула иницијативу да се размотри део Кумановског споразума који је време превазишло и за чим нема потребе.“

__________________________________________________________________

Политика по принципу „лако ћемо“ донела је врло лоше резултате.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић први је у јавности отворио ово питање. Он је неколико дана после НАТО самита у јуну у Београду изјавио:

„Влада Србије није разговарала о модификацији ВТС из Куманова 1999, али је тај процес логичан и неопходан. Влада још није разматрала то питање, али је логично да се 12 година после рата разговара о тој демилитаризованој зони где постоје забрана летова и одређене забране војним и полицијским снагама. ВТС мора бити модификован зато што ствара низ нелогичности. Данас имамо ситуацију да се од нас тражи строга контрола административне линије са Косовом, то се чак помиње и у процесу евроинтеграције Србије, а са друге стране имамо ситуацију као да се ништа није променило од рата до данас. Хоћете да контролишемо административну линију, а не дате нам! Србија је покренула иницијативу да се размотри део Кумановског споразума који је време превазишло и за чим нема потребе. Постоји потреба за сарадњом српских органа са ЕУЛЕКС И КФОР. Она у неким деловима не може да се оствари због превазиђених одредби Кумановског споразума“, закључио је он.

__________________________________________________________________

„О овој теми разговарали су недавно начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић и председавајући Војног комитета НАТО адмирал Ђанпаоло ди Паола.“

__________________________________________________________________

И овог пута је председник Тадић подржао предлог министра Дачића: „Дошло је време за промену Кумановског споразума и као шеф државе стојим иза тог предлога. Нема ниједног разлога да се у овом тренутку, када је Србија показала да је фактор стабилности у региону, не промени Кумановски споразум. Подсећам вас да су делови тог споразума такви да  још постоји Зона забрањеног лета. Не постоји објективно ниједан безбедносни разлог зашто би тако нешто постојало. Србија није фактор дестабилизације, није ни на кога пуцала, нити су њени војници и официри, док други јесу, пуцали на грађане српске националности, на српске официре и на српске војнике”.

Генерали Ди Паола (Нато) и Милоје Милетић (Србија) разговарају о промени Кумановског споразума

Ова нова иницијатива Србије из јуна последица је разговора које су водили представници Војске Србије и Војног комитета НАТО о модификацији ВТС (из јуна 1999).  О овој теми разговарали су недавно начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић и председавајући Војног комитета НАТО адмирал Ђанпаоло ди Паола.

“Свакако да је то питање јако значајно за наше односе са НАТО и да је јако значајно за релаксацију укупних односа. Али, ово није питање које решавају само Војска Србије и Војни комитет НАТО. Сагласни  смо да постоји обострани интерес да се о томе разговора и да се на најбољи могући начин реше сви проблеми који постоје. Ипак је одлука на вишим политичким структурама у НАТО да дају коначни одговор”, закључио је Милетић.

И генерал Ди Паола је подсетио „да је војно технички споразум био једном раније модификован током протеклих година када су се били стекли услови за то. Разговори о томе су у току за нову модификацију и видећемо у ком правцу ће ићи њихов исход али сигурно је да код обе стране постоји воља да се бавимо тим питањем“.

Српски војни званичници у протеком периоду су више пута најављивали да је дошло време за потпуно укидање оба органичења. Као главни аргумент наводили су да Војска Србије и припадници Кфора на Косову нису непријатељи.
__________________________________________________________________

„Током ове године, највероватније на јесен, Србија би требало да потпише трећи анекс Кумановског споразума.“

__________________________________________________________________

Измену Кумановског споразума и укидање копнене зоне безбедонсти  протеклих недеља, али пре избијања кризе на административним прелазима на северу Косова, захтевао је и министар одбране Драган Шутановац. „Србија је стекла капацитет да релаксира Кумановски споразум, који је угрозио суверенитет Србије. О ревизији и измени тог уговора се разговара.“

Кључна информација министра одбране гласи: „Током ове године, највероватније на јесен, Србија би требало да потпише трећи анекс Кумановског споразума. На тај начин ће, 12 година после прекида борбених дејстава, бити извршена још једна „модификација имплементације” Кумановског споразума и коначно укинуте Копнена и Ваздушна зона безбедности у дубини од пет километара унутар  Србије.“

Како  смо сазнали, министар одбране Драган Шутановац и његово министарство извесно време воде разговоре на тему `релаксације Кумановског споразума`, чиме би Србији био враћен пун суверенитет над тим делом њене територије. „Позитивни сигнали” очекивани су већ ове јесени. Подсећамо, исто се очекивало и крајем 2008. и почетком 2009. године.

Шунатовац: Преговорима никад краја

Али, од тога, на жалост, опет неће бити ништа. Закаснили су, јер се тако важан споразум не договара више година, већ „се кује док је вруће“. Уместо да су измене кључне две–три тачке споразума -док је за то постојала добра воља НАТО, у току 2009, 2010 и до јуна ове године – шансу су свели на минимум одуговлачење и немаран однос надлежних.

Политички аналитичар Душан Јањић истиче „да је Београд пропустио добру прилику да ревидира Војно-технички споразум, који је нереализован у две тачке. „То су: копнене безбедносне зоне, које је КФОР сада претворио у војну зону и коридор забране лета између Београда и Приштине на висинама за војну авијацију. Министар одбране Шутановац није искористио ранију спремност НАТО да се укину копнене зоне безбедности, које су сада, у овој безбедоносној кризи добро дошле КФОР-у да се позове на Споразум из Куманова“.

__________________________________________________________________

„Зоран Драгишић сматра да је Кумановски споразум прављен као документ који раздваја две зараћене стране, а да то Србија и КФОР односно НАТО више нису. Било би значајно да Србија у потпуности преузме контролу административне линије. Он верује да ће се косовска Влада противити мењању Кумановског споразума“

__________________________________________________________________

Јањић истиче да ће, уколико НАТО и Влада Косова потпишу споразум о сарадњи, што је иначе предвиђено и косовским Уставом, а КФОР промени име и тиме прекине везу с Резолуцијом 1244, Косово ће и практично постати део НАТО.

На крају, Јањић опомиње да је „игра појединих медија и дела власти у Београду с причама о српској жандармерији на Косову опасна и да значи увод у директан сукоб с НАТО“. Он закључује „да је криза на северу Косова показала да званични Београд није схватио недавну реформу КПС и да обавештајно-безбедносни систем Србије не функционише“.

Према мишљењу Зорана Драгишића, доцента на Факултету за безбедност, “не постоји ниједан разлог због кога би тампон-зона требало да постоји. Наша земља данас је у програму Партнерство за мир, а чланство у ЕУ чврсто је опредељење политичких елита. Зато би било добро да се редефинишу поједине понижавајуће одредбе Кумановског споразума. Ту је пре свега реч о укидању забране летења над овим простором. То значи да и данас сваки прелет летелица преко овог простора, мора да одобри командант КФОР.“

__________________________________________________________________

„Драгишић верује да ће се косовска Влада противити мењању Кумановског споразума, иако Приштина у преговорима не може да учествује, јер је то документ између Србије, односно СРЈ и НАТО.“
__________________________________________________________________

Овај војни аналитичар сматра „да је Кумановски споразум документ који је прављен као документ који раздваја две зараћене стране, а то Србија и КФОР односно НАТО више нису. Било би значајно да Србија у потпуности преузме контролу административне линије. Драгишић верује да ће се косовска Влада противити мењању Кумановског споразума, иако Приштина у преговорима не може да учествује, јер је то документ између Србије, односно СРЈ и НАТО.

И други војни аналитичар, Александар Радић, истиче „да је потребно ревидирати Кумановски споразум и тиме укинути бројна ограничења Војсци Србије у Копненој зони безбедности. Војска Србије је показала да је респектабилан партнер међународним снагама и у контроли Копнене зоне безбедности добро се показала. Измена Кумановског споразума би, поред свега што су српске власти позитивно урадиле по питању Косова, била још једна дипломатска победа Србије и политички добитак.“

У копненој зони безбедности било је стално оружаних инцидената, српских жртава и сукоба са албанским терористима

Треба подсетити да Србија по Кумановском споразуму не може да уводи тешко наоружање у Копнену зону безбедности.

Некадашњи командант Копнене зоне безбедности, генерал Нинослав Крстић, оцењује „да је Кумановски споразум већ требало ревидирати, а најављеним променама може се очекивати и даље смањење Ваздушне зоне безбедности.“

Он подсећа да је по војно-техничким споразумом предвиђено да, по стварању услова, командант КФОР има право да контролу летења над Косовом врати у надлежност контроле летења тадашње Југославије, тј. Србије. То никада није учињено и контрола летења није враћена Србији. По мојим сазнањима, наглашава Крстић, контрола летења је пре годину дана била препуштена некој приватној фирми са Исланда!“

__________________________________________________________________

„Формирана је заједничка Комисија која је требало да ради на припреми тих промена. Документи је требало да буду спремни за потпис почетком јесени. Али…“

__________________________________________________________________

Користи од укидања Копнене зоне безбедности и зоне летења би биле вишеструке и за Косово и за Србију. Сада сви летови из Приштине иду ка Скопљу, па на Југ ка Јадранском мору и назад ка Европи. То трошкове летова  за све грађане Косова повећава 40 одсто и летови трају много дуже. Авионске цене карата су много скупље, а ако се укине зона летења ваздушни коридор преко Србије је много краћи и јефтинији.

Као резултат све бољих односа Србије са суседима, па и Косовом, али и добре сарадње са КФОР и НАТО, постојала је до садашњих избијања инцидената на административним прелазима у јулу ове године јасна воља врха НАТО да се укине копнена зона безбедности и да се измени Кумановски споразум.

Формирана је заједничка Комисија која је требало да ради на припреми тих промена. Документи је требало да буду спремни за потпис почетком јесени.

Корист од укидања Копнене зоне безбедности имале би све стране због: а) ефикасније контроле границе; б) мањих трошкова (јер би се војска Србије повукла из многих база); ц) јефтинијег авио-саобраћаја из Приштине; д) а велики полигон Цепотина у оквиру Копнене зоне безбедности користио би се за војне вежбе и припреме специјалних јединица полиције и војске и мултинационалних снага.

И о овом последњем сегменту је разговарано са врхом НАТО.

Али, неправовремено реаговање на указану прилику довело је Србију у ситуацију да је сада нереално очекивати да ће се промене Кумановског споразума догодити у наредних пола године.

Факти, 21. 08. 2011.

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Без немачког учешћа агресије НАТО на Србију 1999. не би било

Prenosimo

Припреме НАТО о отпочињању војних операција против Русије

Prenosimo

Вучић: “Жао ми је што нисам лично рушио у Савамали”

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x