Не можете да уђете у ЕУ док не признате Косово

Интервју са Јовом Вукелићем о стању на Косову и Метохији

 

  • Све што ради држава, ради да се реши проблем Косова тако што оно више неће бити део Србије. Страшно! Губимо део територије, и људе и територију.
  • Албанци такав  бес и мржњу имају, које не могу да контролишу да то ескалира рушењем гробаља српских, православних цркава и свега осталог. Какве ту будућности има за народ коме се то дешава, у овом случају за српски народ? То су два паралелна света.
  • Они нас мрзе, оптерећени су нама и то је страшо. Некажњени су за било какав свој злочин. Нема никаквог процесуирања, никога. Ни малих злочина злодела, паљевина, физичких насртања а камоли озбиљних и тежих кривичних дела
  • Срби су само национална мањина и циљ је да буду што мања национална мањина па да се њихови проблеми не решавају као што се ради са Србима у Хрватској.

Припремио: Иван Максимовић.

  1. Март Новинар.де

Многи у Србији знају да су домаћи медији постали необјективни што је раније важило искључиво за западне медије током свих наших мука протеклих деценија. Међутим, због опште блокаде и цензуре медија народ није у могућности да лако сазна у којој је то мери и шта се тачно дешава. Многи немају прилику да јавно кажу више о ономе што знају а и када је добију – или се плаше или немају жељу за тим сматрајући да је проблем тренутно нерешив.

***

За портал Новинар.Де разговарали смо са Јовом Вукелићем о овом проблему али и о људима и њиховим циљевима који се иза свега крију. Још као студент Јово је прогањан и био пред судом због отвореног супротстављања комунистичком режиму.  Касније је у животу имао много проблема због тога али упркос свему остао је један од најактивнијих бораца за политичке промене у Србији. Данас ради као уредник за издавање књига у „Службеном гласнику“.

Одличан је познавалац политичких дешавања и личности у Србији, ситуације на Косову и Метохији о којој редовно и стручно пише, али и стању српских медија и њиховом начину извештавања, о чему каже:

Ј. Вукелић: Српски медији веома необјективно извештавају о ситуацији са Косова, нарочито о ситуацији са севера Косова. Та необјективност је толико велика да ту нема ни минимума професионализма. То се нарочито види у критичним ситуацијама када се на Косову догађају одређене политичке активности. Ако те активности нису по вољи Владе Србије и ако оне показују да се тамо политичке партије или одређене групе људи не слажу са оним што је политика Владе Србије онда се то или не приказује или се потпуно карикира тако да не можете да добијете објективну слику о Косову, посебно на северу Косова. Али, кажем  то је случај и са другим деловима Косова када се догоди нешто што није званична политика Владе Србије или не одговара тој политици.

Основна ствар је у једном друштву, да би се добро решавали проблеми, да су људи објективно и целовито информисани. Када тога нема онда су могуће накарадне одлуке. Видели смо какве.

Они који желе да решавају питање Косова нису у могућности јер нису на власти. Те политичке партије, снаге, групе, они се иначе информишу преко својих људи које тамо имају и који се слажу око тога. Алтернативно извештавање преко независних медија, електронских претежно, је важно јер онда људи барем сазнају истину. Комуникација је таква да једно писмо оде на стотине адреса па се мултиплицира а тај ефекат је велики. Нећу да говорим о ефекту других друштвених мрежа које такође помажу да се открије кад се нешто деси. Прво сва та мрежа и сајтови брже реагују. Озбиљни сајтови квалитетније. У Србији има неколико озбиљних сајтова који дају места људима са Косова, који не мисле као влада, да изнесу своје ставове.

Друго, многи појединци одмах дају информације кад се нешто догоди, тиме спречавају да се дође до дезинформација, што се такође на Косову често догађа. Само су политичке снаге у Србији слабе, нису у прилици да решавају питање Косова јер су опозиција. Било парламентарна као што је ДСС, било ванпарламентарна као што су „Двери“ или Српска радикална странка. Онај ко жели, он врло добро може да зна шта се дешава на Косову а главни циљ власти је да обмане становништво које нити има могућности нити времена да на други начин сазна шта се дешава сем преко главних, државних медија.

Н.де: Због важности „алтернативног“ извештавања Јово наводи два примера. Један је смењивање директора и управника предузећа када није било никаквих објашњења у јавности чак и када су неке угледне личности смењиване а други је када је Влади Србије било важно да сломи отпор Срба са севера Косова и натера их…

 Ј. Вукелић: Да пристану да изађу на изборе по косовским законима, то значи да сутра живе у другој земљи и да нису више држављани Србије, иако имају држављанство. То је такође крајње необјективно приказано, где се видела само једна страна. Нема ни једног штампаног медија који објективно извештава о Косову. Труде се новинари, поједници, у редакцијама због својих добрих веза, савести и професионалности да прикажу, и то у неким од листова успева. У суштини су медији прорежимски и пишу како то одговра Влади, било Тадићевој, Цветковићевој, било то сада Вучићевој и Дачићевој. Тако да људи ако желе да се информишу о томе шта седешава на Косову, то морају преко интернета и независних и слободних медија као што је на пример „Српски Фејсбук репортер“ и други слични сајтови.

Н.де: Да такво конструисано и инструментализовано извештавање није пука случајност, немар нити лењост, то је свима јасно. Иако многи не желе да о томе говоре јавно, Јово се ни мало не устручава да каже ко и зашто режира медије у Србији.

Ј. Вукелић: Политики интереси. Србија је прихватила да се одрекне Косова. Она то није потписала, није ставила потпис на папир али све што ради је то. Има та шала која кружи народом, по целој Србији, „никада нећемо да признамо да ћемо да признамо Косово“ – то је та карикатура тренутне политике. Све што ради држава, ради да се реши проблем Косова тако што оно више неће бити део Србије. Страшно! Губимо део територије, и људе и територију. Мислим да је то највећи проблем, највећи неуспех и највећа катастрофа, и једне и друге Владе, што нам се догађа у задњих десетак година и што је сада при крају.

Н.де: Први потпредседник српске владе, Александар Вучић је и раније најављивао да ће потези српске власти, пре свега у политици према Косову, бити болни али да су неопходни како би народу било боље.

Ј. Вукелић: Не може да буде боље. Већ се сада показује колико су лоше последице Бриселског споразума који је потписао претходно Борко Стефановић. Ево и данас има протеста на северу Косова. Буне се радници којима би требало да буде боље а они не примају плате, уведене су царине и то омета проток робе, производњу. То мало производње што има је спутано. С друге стране видите да се сигурност смањила а која је требала да се повећа после тих локалних избора на којима су Срби по наговору Владе учествовали. Мада огромна већина није изашла на изборе и после свих агитација. Огроман број, значи 80% људи није хтело да гласа.

Британски инструктор обућава албанске војнике са Космета

Безбедност је у питању, сад се лако ухапси Србин. Довољно је да се појаве два Албанца сведока који кажу „јесте ми смо тебе видели да си рекао да се ту убију ова двојица, и да се кроз тај прозор убаци бомба“. То нико више и не зна је ли било или није било. То се сада десило Оливеру Ивановићу,  не говорим да ли је крив или није. Није само његов пример индикативан јер већ има више људи да је ухапшено под тим оптужбама да су учествовали у разним злоделима за време али и пре и после бомбардовања. Значи, бољег живота на Косову нема. То је прича, то је фарса, то је лаж. Ко год да је говори.

Н.де: Када неко намерно и свесно води своју политику тај начин, сигурно је да има и план који се иза тога крије. Питали смо нашег саговорника шта можемо наслутити да ће се десити на Косову а по ономе што сада видимо?

Никаква светла будућност не очекује Србе који живе на Косову. Доћи ће у позицију да живе тешко, да за њихову децу нема перспективе, посла.

Последице шиптарске слепе мржње према Србима. (Фото: Новинар.Де)

Навешћу један пример који ме стално, сваки пут потреса. Био сам прошлог новембра на Косову. У Митровици и Грачаници.  Исто сам урадио и пре годину дана. Видео сам да се гробља стално девастирају. То је нешто потпуно антицивилизацијско, то је један скандал на  који нико не реагује. Они такав  бес и мржњу имају, које не могу да контролишу да то ескалира рушењем гробаља српских, православних цркава и свега осталог. Какве ту будућности има за народ коме се то дешава, у овом случају за српски народ? То су два паралелна света. Они нас мрзе, оптерећени су нама и то је страшо. Некажњени су за било какав свој злочин. Нема никаквог процесуирања, никога. Ни малих злочина злодела, паљевина, физичких насртања а камоли озбиљних и тежих кривичних дела. Тако да ја не видим да ће се ту ствари поправити јер једноставно нема воље ни Међународне заједнице која је у ствари управљач на Косову и усмеривач свих друштвених догађаја и збивања.

А с друге стране нема ни искреног труда да се дође до некаквог помирења, некаквих заједничких одлука које би се спроводиле. Све се бојкотује, минира. Циљ је асимилација Срба. Нестанак Срба. Неће бити „Олуја“ као што је било у Хрватској или као што је био Погром 2004-те. Био сам на Косову 7 дана после тога и видео на шта то све личи. Мислим да је у питању нешто друго. Једна тактика лаганог притиска који ће довести, из године у годину, до одласка Срба због недостатка перспективе тамо и угрожености. Нема запошљења за њихову децу и прво што ће радити – тражиће да им се деца школују у Београду или неком другом граду у централној Србији.

Тражиће онда да им обезбеде неке услове за стан ако имају нешто да продају на Косову. Старији Срби немају где тако ни да оду, ако имају неку имовину да продају онда ће то и да ураде. Мислим да ће притисак бити вршен у сваком сегменту живота да се ти Срби који буду остали, иселе са Косова а о повратку Срба на Косово нема ни речи о томе. Тоје тек супротан процес тако да од мултиетничког Косова нема ништа. То је само фраза, прича. Живот и чињенице показују да од тога нема ништа, да је то измишљена прича већ 15 година.

Потресне сцене из погрома Срба 2004.

Највише је за ово све што говорим, крива Србија. Да је Србија јака држава, да има своје ставове и да је те ставове и принципе изнела јавно, да је за то тражила подршку у свету – добила би је. Другачије би се ствари дешавале. Не би Срби тамо били гоњени, малтретирани и овако били третирани као што су сада. Неки политичари из ове владе, и из оне претходне, говорили су како би то изазвало прогон Срба. Не би, напротив! Имали би право на заштиту, не би се дозволило да се тај Погром опет дешава.

Значи, Србија нема добру и јасну политику, не штите се српски интереси а то је део територије Србије. Ово друго су све пароле и фразе да се неће признати Косово кад се оно, у ствари сваким чином признаје. Преговори немају никакву сврху сем да Србија иде путем интеграције у Европску унију ал’ кад дође на та врата, кад буде куцала рећи ће „е, сад не можете да уђете док не признате Косово“. То нам лепо кажу сваке године по пет озбиљних људи а ми се првимо да то не чујемо. Бесмисао те политике се најбоље ту види. Зашто ми сами себе обмањујемо и лажемо а на крају смо оставили људе да живе потпуно незаштићени у највећем делу Косова. А после парламентарних избора (шиптарских) на пролеће или лето они ће бити само национална мањина и циљ ће бити да буду што мања национална мањина а да се њихови проблеми не решавају као што се ради са Србима у Хрватској.

Народ у Србији је свестан тога да власт нема интересе који се поклапају са интересима народа и државе. Да ли ће више труда уложити властодршци или народ  да се поред свега и даље одрже видећемо већ за две недеље на изборима који су у Србији, за све што нам се дешава, главна тема пре, а главна кривица после самих избора.

Стални дописник портала Новинар.Де

Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија

 

 

 

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Уделите нам Шиптари још једно министарско место

Prenosimo

Јел Отворени Балкан голо арнаутско пркно пред црквом?!

Prenosimo

Власт највише новца за бесплатне уџбенике даје издавачкој кући Клет

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x