Kosovo i Metohija, Srbija

Ne možete da uđete u EU dok ne priznate Kosovo

Intervju sa Jovom Vukelićem o stanju na Kosovu i Metohiji

 

  • Sve što radi država, radi da se reši problem Kosova tako što ono više neće biti deo Srbije. Strašno! Gubimo deo teritorije, i ljude i teritoriju.
  • Albanci takav  bes i mržnju imaju, koje ne mogu da kontrolišu da to eskalira rušenjem grobalja srpskih, pravoslavnih crkava i svega ostalog. Kakve tu budućnosti ima za narod kome se to dešava, u ovom slučaju za srpski narod? To su dva paralelna sveta.
  • Oni nas mrze, opterećeni su nama i to je strašo. Nekažnjeni su za bilo kakav svoj zločin. Nema nikakvog procesuiranja, nikoga. Ni malih zločina zlodela, paljevina, fizičkih nasrtanja a kamoli ozbiljnih i težih krivičnih dela
  • Srbi su samo nacionalna manjina i cilj je da budu što manja nacionalna manjina pa da se njihovi problemi ne rešavaju kao što se radi sa Srbima u Hrvatskoj.

Pripremio: Ivan Maksimović.

  1. Mart Novinar.de

Mnogi u Srbiji znaju da su domaći mediji postali neobjektivni što je ranije važilo isključivo za zapadne medije tokom svih naših muka proteklih decenija. Međutim, zbog opšte blokade i cenzure medija narod nije u mogućnosti da lako sazna u kojoj je to meri i šta se tačno dešava. Mnogi nemaju priliku da javno kažu više o onome što znaju a i kada je dobiju – ili se plaše ili nemaju želju za tim smatrajući da je problem trenutno nerešiv.

***

Za portal Novinar.De razgovarali smo sa Jovom Vukelićem o ovom problemu ali i o ljudima i njihovim ciljevima koji se iza svega kriju. Još kao student Jovo je proganjan i bio pred sudom zbog otvorenog suprotstavljanja komunističkom režimu.  Kasnije je u životu imao mnogo problema zbog toga ali uprkos svemu ostao je jedan od najaktivnijih boraca za političke promene u Srbiji. Danas radi kao urednik za izdavanje knjiga u „Službenom glasniku“.

Odličan je poznavalac političkih dešavanja i ličnosti u Srbiji, situacije na Kosovu i Metohiji o kojoj redovno i stručno piše, ali i stanju srpskih medija i njihovom načinu izveštavanja, o čemu kaže:

J. Vukelić: Srpski mediji veoma neobjektivno izveštavaju o situaciji sa Kosova, naročito o situaciji sa severa Kosova. Ta neobjektivnost je toliko velika da tu nema ni minimuma profesionalizma. To se naročito vidi u kritičnim situacijama kada se na Kosovu događaju određene političke aktivnosti. Ako te aktivnosti nisu po volji Vlade Srbije i ako one pokazuju da se tamo političke partije ili određene grupe ljudi ne slažu sa onim što je politika Vlade Srbije onda se to ili ne prikazuje ili se potpuno karikira tako da ne možete da dobijete objektivnu sliku o Kosovu, posebno na severu Kosova. Ali, kažem  to je slučaj i sa drugim delovima Kosova kada se dogodi nešto što nije zvanična politika Vlade Srbije ili ne odgovara toj politici.

Osnovna stvar je u jednom društvu, da bi se dobro rešavali problemi, da su ljudi objektivno i celovito informisani. Kada toga nema onda su moguće nakaradne odluke. Videli smo kakve.

Oni koji žele da rešavaju pitanje Kosova nisu u mogućnosti jer nisu na vlasti. Te političke partije, snage, grupe, oni se inače informišu preko svojih ljudi koje tamo imaju i koji se slažu oko toga. Alternativno izveštavanje preko nezavisnih medija, elektronskih pretežno, je važno jer onda ljudi barem saznaju istinu. Komunikacija je takva da jedno pismo ode na stotine adresa pa se multiplicira a taj efekat je veliki. Neću da govorim o efektu drugih društvenih mreža koje takođe pomažu da se otkrije kad se nešto desi. Prvo sva ta mreža i sajtovi brže reaguju. Ozbiljni sajtovi kvalitetnije. U Srbiji ima nekoliko ozbiljnih sajtova koji daju mesta ljudima sa Kosova, koji ne misle kao vlada, da iznesu svoje stavove.

Drugo, mnogi pojedinci odmah daju informacije kad se nešto dogodi, time sprečavaju da se dođe do dezinformacija, što se takođe na Kosovu često događa. Samo su političke snage u Srbiji slabe, nisu u prilici da rešavaju pitanje Kosova jer su opozicija. Bilo parlamentarna kao što je DSS, bilo vanparlamentarna kao što su „Dveri“ ili Srpska radikalna stranka. Onaj ko želi, on vrlo dobro može da zna šta se dešava na Kosovu a glavni cilj vlasti je da obmane stanovništvo koje niti ima mogućnosti niti vremena da na drugi način sazna šta se dešava sem preko glavnih, državnih medija.

N.de: Zbog važnosti „alternativnog“ izveštavanja Jovo navodi dva primera. Jedan je smenjivanje direktora i upravnika preduzeća kada nije bilo nikakvih objašnjenja u javnosti čak i kada su neke ugledne ličnosti smenjivane a drugi je kada je Vladi Srbije bilo važno da slomi otpor Srba sa severa Kosova i natera ih…

 J. Vukelić: Da pristanu da izađu na izbore po kosovskim zakonima, to znači da sutra žive u drugoj zemlji i da nisu više državljani Srbije, iako imaju državljanstvo. To je takođe krajnje neobjektivno prikazano, gde se videla samo jedna strana. Nema ni jednog štampanog medija koji objektivno izveštava o Kosovu. Trude se novinari, pojednici, u redakcijama zbog svojih dobrih veza, savesti i profesionalnosti da prikažu, i to u nekim od listova uspeva. U suštini su mediji prorežimski i pišu kako to odgovra Vladi, bilo Tadićevoj, Cvetkovićevoj, bilo to sada Vučićevoj i Dačićevoj. Tako da ljudi ako žele da se informišu o tome šta sedešava na Kosovu, to moraju preko interneta i nezavisnih i slobodnih medija kao što je na primer „Srpski Fejsbuk reporter“ i drugi slični sajtovi.

N.de: Da takvo konstruisano i instrumentalizovano izveštavanje nije puka slučajnost, nemar niti lenjost, to je svima jasno. Iako mnogi ne žele da o tome govore javno, Jovo se ni malo ne ustručava da kaže ko i zašto režira medije u Srbiji.

J. Vukelić: Politiki interesi. Srbija je prihvatila da se odrekne Kosova. Ona to nije potpisala, nije stavila potpis na papir ali sve što radi je to. Ima ta šala koja kruži narodom, po celoj Srbiji, „nikada nećemo da priznamo da ćemo da priznamo Kosovo“ – to je ta karikatura trenutne politike. Sve što radi država, radi da se reši problem Kosova tako što ono više neće biti deo Srbije. Strašno! Gubimo deo teritorije, i ljude i teritoriju. Mislim da je to najveći problem, najveći neuspeh i najveća katastrofa, i jedne i druge Vlade, što nam se događa u zadnjih desetak godina i što je sada pri kraju.

N.de: Prvi potpredsednik srpske vlade, Aleksandar Vučić je i ranije najavljivao da će potezi srpske vlasti, pre svega u politici prema Kosovu, biti bolni ali da su neophodni kako bi narodu bilo bolje.

J. Vukelić: Ne može da bude bolje. Već se sada pokazuje koliko su loše posledice Briselskog sporazuma koji je potpisao prethodno Borko Stefanović. Evo i danas ima protesta na severu Kosova. Bune se radnici kojima bi trebalo da bude bolje a oni ne primaju plate, uvedene su carine i to ometa protok robe, proizvodnju. To malo proizvodnje što ima je sputano. S druge strane vidite da se sigurnost smanjila a koja je trebala da se poveća posle tih lokalnih izbora na kojima su Srbi po nagovoru Vlade učestvovali. Mada ogromna većina nije izašla na izbore i posle svih agitacija. Ogroman broj, znači 80% ljudi nije htelo da glasa.

Britanski instruktor obućava albanske vojnike sa Kosmeta

Bezbednost je u pitanju, sad se lako uhapsi Srbin. Dovoljno je da se pojave dva Albanca svedoka koji kažu „jeste mi smo tebe videli da si rekao da se tu ubiju ova dvojica, i da se kroz taj prozor ubaci bomba“. To niko više i ne zna je li bilo ili nije bilo. To se sada desilo Oliveru Ivanoviću,  ne govorim da li je kriv ili nije. Nije samo njegov primer indikativan jer već ima više ljudi da je uhapšeno pod tim optužbama da su učestvovali u raznim zlodelima za vreme ali i pre i posle bombardovanja. Znači, boljeg života na Kosovu nema. To je priča, to je farsa, to je laž. Ko god da je govori.

N.de: Kada neko namerno i svesno vodi svoju politiku taj način, sigurno je da ima i plan koji se iza toga krije. Pitali smo našeg sagovornika šta možemo naslutiti da će se desiti na Kosovu a po onome što sada vidimo?

Nikakva svetla budućnost ne očekuje Srbe koji žive na Kosovu. Doći će u poziciju da žive teško, da za njihovu decu nema perspektive, posla.

Posledice šiptarske slepe mržnje prema Srbima. (Foto: Novinar.De)

Navešću jedan primer koji me stalno, svaki put potresa. Bio sam prošlog novembra na Kosovu. U Mitrovici i Gračanici.  Isto sam uradio i pre godinu dana. Video sam da se groblja stalno devastiraju. To je nešto potpuno anticivilizacijsko, to je jedan skandal na  koji niko ne reaguje. Oni takav  bes i mržnju imaju, koje ne mogu da kontrolišu da to eskalira rušenjem grobalja srpskih, pravoslavnih crkava i svega ostalog. Kakve tu budućnosti ima za narod kome se to dešava, u ovom slučaju za srpski narod? To su dva paralelna sveta. Oni nas mrze, opterećeni su nama i to je strašo. Nekažnjeni su za bilo kakav svoj zločin. Nema nikakvog procesuiranja, nikoga. Ni malih zločina zlodela, paljevina, fizičkih nasrtanja a kamoli ozbiljnih i težih krivičnih dela. Tako da ja ne vidim da će se tu stvari popraviti jer jednostavno nema volje ni Međunarodne zajednice koja je u stvari upravljač na Kosovu i usmerivač svih društvenih događaja i zbivanja.

A s druge strane nema ni iskrenog truda da se dođe do nekakvog pomirenja, nekakvih zajedničkih odluka koje bi se sprovodile. Sve se bojkotuje, minira. Cilj je asimilacija Srba. Nestanak Srba. Neće biti „Oluja“ kao što je bilo u Hrvatskoj ili kao što je bio Pogrom 2004-te. Bio sam na Kosovu 7 dana posle toga i video na šta to sve liči. Mislim da je u pitanju nešto drugo. Jedna taktika laganog pritiska koji će dovesti, iz godine u godinu, do odlaska Srba zbog nedostatka perspektive tamo i ugroženosti. Nema zapošljenja za njihovu decu i prvo što će raditi – tražiće da im se deca školuju u Beogradu ili nekom drugom gradu u centralnoj Srbiji.

Tražiće onda da im obezbede neke uslove za stan ako imaju nešto da prodaju na Kosovu. Stariji Srbi nemaju gde tako ni da odu, ako imaju neku imovinu da prodaju onda će to i da urade. Mislim da će pritisak biti vršen u svakom segmentu života da se ti Srbi koji budu ostali, isele sa Kosova a o povratku Srba na Kosovo nema ni reči o tome. Toje tek suprotan proces tako da od multietničkog Kosova nema ništa. To je samo fraza, priča. Život i činjenice pokazuju da od toga nema ništa, da je to izmišljena priča već 15 godina.

Potresne scene iz pogroma Srba 2004.

Najviše je za ovo sve što govorim, kriva Srbija. Da je Srbija jaka država, da ima svoje stavove i da je te stavove i principe iznela javno, da je za to tražila podršku u svetu – dobila bi je. Drugačije bi se stvari dešavale. Ne bi Srbi tamo bili gonjeni, maltretirani i ovako bili tretirani kao što su sada. Neki političari iz ove vlade, i iz one prethodne, govorili su kako bi to izazvalo progon Srba. Ne bi, naprotiv! Imali bi pravo na zaštitu, ne bi se dozvolilo da se taj Pogrom opet dešava.

Znači, Srbija nema dobru i jasnu politiku, ne štite se srpski interesi a to je deo teritorije Srbije. Ovo drugo su sve parole i fraze da se neće priznati Kosovo kad se ono, u stvari svakim činom priznaje. Pregovori nemaju nikakvu svrhu sem da Srbija ide putem integracije u Evropsku uniju al’ kad dođe na ta vrata, kad bude kucala reći će „e, sad ne možete da uđete dok ne priznate Kosovo“. To nam lepo kažu svake godine po pet ozbiljnih ljudi a mi se prvimo da to ne čujemo. Besmisao te politike se najbolje tu vidi. Zašto mi sami sebe obmanjujemo i lažemo a na kraju smo ostavili ljude da žive potpuno nezaštićeni u najvećem delu Kosova. A posle parlamentarnih izbora (šiptarskih) na proleće ili leto oni će biti samo nacionalna manjina i cilj će biti da budu što manja nacionalna manjina a da se njihovi problemi ne rešavaju kao što se radi sa Srbima u Hrvatskoj.

Narod u Srbiji je svestan toga da vlast nema interese koji se poklapaju sa interesima naroda i države. Da li će više truda uložiti vlastodršci ili narod  da se pored svega i dalje održe videćemo već za dve nedelje na izborima koji su u Srbiji, za sve što nam se dešava, glavna tema pre, a glavna krivica posle samih izbora.

Stalni dopisnik portala Novinar.De

Ivan Maksimović, Kosovska Mitrovica, Srbija

 

 

 

Podeli:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments