Balkan i susedi Srbije, Gost Autor, Društvo, Politika, Slobode, Srbija, Srbija i EU

Neophodne suštinske sadržinske i kadrovske promene u pravosuđu

Na protestima u julu 2020. građani su iskazali ovim transparentom svoj jasan stav prema radu Tužilaštva i republičke tužiteljke Zagorke Dolovac (srpska i kolumbijska zastava na kojoj je ispisano ime i prezime državnog tužioca)

Uoči izbora za Republičkog javnog tužioca Srbije

  • U Srbiji nema dovoljno kvalitetnih nosilaca promena u pravosudnom sistemu.
  • U odeljenjima srpskih sudova dominiraju ponavljači, najslabiji studenti, neradnici i neznalice neverovatnih razmera.
  • Svi oblici kriminala i korupcije u Srbiji su se razvili i ojačali zbog nepreduzimanja odgovarajućih postupaka glavnog tužioca Srbije.
  • Neregularno dodeljivanje zvanja sudijama faktički omogućava pljačku državnog budžeta, a sudije i tužioci stiču ogromnu nemoralnu i nelegitimnu materijalnu dobit. Primanja im iznose od 200.000 doviše od 500.000 hiljada dinara mesečno.
  • Zagorka Dolovac (raniji kadar DS i B. Pajtića) koja se promptno prilagodila Aleksandru Vučiću, faktički odlučuje sudbine tužilaca i zamenika tužilaca.
  • Časni tužioci koji rade po savesti, a kakvih je jako malo, bivaju sankcionisani i odstranjeni iz tužilaštva, koje je postalo jedna interesna grupacija kućnih i porodičnih prijatelja.
  • Postoje čak skandalozni slučajevi da su sudije tek izabrane na probne funkcije, kao početnici, pre izbora na stalnu funkciju na najnižem nivou – birani za javne tužioce, odnosno za šefove tužilaštava
  • Sudija Aleksandar Stepanović, je pokazao srčanost da se suprotstavi režimu i svojim dojučerašnjim prijateljima koji su, na jaslama režima, došli do miliona zloupotrebljavajući zvanja i funkcije u pravosuđu. On bi mogao pokrenuti suštinske kadrovske promene
  • Ima li Srbija snage da iznedri tužioca i sudiju kakva je bila čuvena tužiteljka Rumunka Laura Keveši

Pišu: Aleksandar Fatić, Vojin Rakić i Jovo Vukelić

Gotovo da je suvišno navoditi zašto su promene, i to radikalne, suštinske, sveobuhvatne promene, neophodne srpskom pravosuđu. Nepotrebno je navoditi da se radi o delu javnog sektora koji ne uživa poverenje građana i koji Evropa odbacuje kao jednu vrstu pravnog otpatka, restla, pa čak i kao neku vrstu nepristojnog pravnog ekscesa u evropskoj pravnoj kulturi danas.

Bez preteranih uvoda, osnovni problem pravosuđa u Srbiji leži u njegovim članovima, tužiocima i sudijama. Radi se, u ogromnoj razmeri, o najgorim pravnicima, što se vidi iz činjenice da su bili najgori studenti pravnih fakulteta. Dovoljno je pogledati portal KRIK, koji samo selektivno prikazuje sastav nekih od najosetljivijih odeljenja srpskih sudova, u kojima bi, logično, trebalo da rade samo najbolji pravnici i sudije, da se vidi da tu dominiraju ponavljači, najslabiji studenti, neradnici i neznalice neverovatnih razmera.

Studiraju prava desetak godina sa prosekom ocena 6 ili 7

Ako neko tokom cele decenije nije mogao da završi pravni fakultet, koji zahvata sve one koji ne mogu da se upišu na druge državne društvene fakultete, i prima hiljade studenata svake godine,  i ako neko na tom i takvom fakultetu uz toliku dužinu studiranja nije mogao da diplomira sa prosekom ocena većim od nekog raspona između 6 i 7, onda taj ne bi trebalo ni da bude pravnik u preduzeću “Višnjica” i da izdaje rešenja o godišnjem odmoru, a kamoli da bude sudija! Takvih je, međutim, 90 odsto u sudovima, što ukazuje na smišljenu, plansku praksu regrutovanja najgorih pravnika u sudove i tužilaštva, a o intencijama iza takve politike možemo samo nagađati.

Sudovi renovirani, novi, uslovi za rad sudija sasvim dobri, ali presude ili kasne ili su uglavnom nepravične (zgrada u Katanićevoj ulici)

Sami pravni fakulteti u Srbiji su posebna, katastrofalna priča, kako u smislu standarda obrazovanja koji nude, tako i u smislu kadrova, radne etike, i formata studija (diplomiranje posle 4 godine oskudnih, loših studija, bez diplomskog ispita i bez odgovarajućeg humanističkog sadržaja obrazovanja). O njima su pisali ljudi iz opozicije, pa i poznati pisci, znalci prava, pa ovde nećemo dalje obrađivati tu temu.

Kada se sagleda činjenica da je ogromna većina sudijskog i tužilačkog kadra regrutovana iz redova apsolutno najgorih studenata iz tih i takvih pravnih fakulteta, postoje jasno zašto su korupcija, neznanje i sve vrste “hvatanja krivina” i “prečica” pravilo, a ne izuzetak, u srpskim sudovima i tužilaštvima.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Republički tužilac Dolovac nije ispunila svoje obaveze
Najteže afere „Krušik“, “Savamala“, „Jovanjica“, brojne Tepićkine prijave za sukob interesa i korupciju premijerke Ane Brnabić i njenog brata brata Igora, zatim brata Bojana aktuelne ministarke DarijeKisić Tepavčević, pedofilija i seksualno podvođenje Dragana Markovića Palme i niz drugih krivičnih dela neobjašnjivo se razvlače se i leže po fiokama Zagorke Dolovac. Umesto da je jedna od najaktivnijih državnih funkcionera usled bujanja kriminala i korupcije u vrhu države Dolovac je u čvrstoj hibernaciji.

Verovali ili ne: Tužiteljka Dolovac prima astronomsku platu,  a  na radi faktički ništa

Glavna državna tužiteljka Zagorka Dolovac  (na funkciji od 2010. godine) uporno je i kontinuirano ignorisala pokretanje procesuiranje izvršilaca krivičnih dela u skoro svim aferama u kojima su optuženi bili visoki državni funkcioneri i njima bliski saradnici. Dovoljno je pomenuti desetak prijava Marinike Tepić sa vrlo teškim optužbama, koje sve stoje u fiokama Zagorke Dolovac. Vršila je i svojevrsnu medijsku izolaciju, zatvarala sve kanale protoka normalnih informacija o radu, tačnije neradu njenog i ostalih tužilaštava.

Svoju odanost aktuelnom režimu Dolovac je svakodnevno dokazivala otvorenim ignorisanjem svih afera, kriminala, zloupotreba državnih funkcionera, pa čak i prošlogodišnjeg julskog nasilja nad demonstrantima, a sve sa ciljem da se ne zameri vrhu Vučićevog režima i da bude ponovo izabrana i dobije treći mandat.

Tepić: Igor, brat Ane Brnabić pretekao u otimanju državnih para Bojana, brata dr Darije Kisić,a tužilaštvo apsolutno nemo i ništa ne preduzima

Prema svemu navedenom, Dolovac nije ispunila svoje obaveze da optužuje i istražuje osumnjičene za najteža krivična dela, korupciju i zločine koji su se desili proteklih godina u Srbiji. Zato Dolovac nikako ne zaslužuje ponovni izbor. Svi oblici kriminala i korupcije u Srbiji su se razvili i ojačali zbog nepreduzimanja odgovarajućih postupaka glavnog tužioca Srbije. I oslabili društvo u kome živimo.

Podsećamo, Republičkog tužioca, na predlog Vlade Srbije, bira Skupština Srbije, a o predloženim kandidatima se pribavlja mišljenje nadležnog odbora Skupštine. Taj proces je upravo u toku.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Nezakonito primaju veće plate koje im ne pripadaju

Razmere korupcije u sudstvu i tužilaštvu vide se i iz najočiglednijih izvora, a to su normativni akti i zvanja za koja su nadležni sami sudovi i tužilaštva, dakle oni akti i zvanja koja dodeljuje pravosuđe samo sebi, bez mešanja politike. Ovde ćemo razmotriti samo jednu vrstu”samodovoljnog postupanja”, a to je dodeljivanje zvanja, odnosno izbor na više sudijske funkcije predsednicima sudova na nemoralne, nelogične načine kojima se faktički pljačka državni budžet, a sudije i tužioci stiču nemoralnu i nelegitimnu materijalnu dobit. Primanja im iznose od 200.000 do više od 500.000 hiljada dinara mesečno!

Ogromna i nezaslužena primanja sudije Stevović

Tako, recimo, predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu, Snežana Stevović, prima platu sudije apelacionog suda (apelacioni sud je za dve hijerarhijske stepenice iznad suda u kome ona radi, jer je između osnovnog i apelacionog suda viši sud). Snežana Stevović nikada nije sudila ni u višem sudu, a pogotovo ne u apelacionom. Međutim, ona je izabrana, od strane Visokog saveta sudstva, za sudiju apelacionog suda, i to bez učešća parlamenta (parlament bira samo sudije koje se prvi put biraju, dakle početnike, a svi dalji izbori i napredovanja su u rukama VSS, odnosno sudija samih). Tako Snežana Stevović, koja je bila parnični sudija Prvog osnovnog suda, sada vodi taj sud, i prima platu predsednika suda, a istovremeno ima status i primanja sudije Apelacionog suda u Beogradu, u kome ne samo da nikada nije sudila, nego je pitanje da li je u njega ikada i ušla.

Radi se o ogromnom novcu iz budžeta koji finansiraju građani Srbije.

Slično tome, predsednik Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Dušan Agatonović, izabran je za sudiju Višeg suda, u kome takođe ne sudi, nego istovremeno prima i platu predsednika osnovnog suda koji vodi, ali u njemu, opet, ne sudi. Ovi ljudi uopšte ne sude, a primaju ogroman novac, pri čemu, da bi ostali na isplativim pozicijama predsednika sudova, nastoje da ni tu nadležnost ne obavljaju kako treba. Tako se oni, prilikom odgovaranja na pritužbe stranaka na postupanje sudija (što je u stvari jedan od svega par poslova koje obavljaju u odnosu na sudije, uz raspoređivanje sudija i organizaciju rada suda) redovno pozivaju na svoju navodnu “nenadležnost”, navodeći da, po odredbama katastrofalnog Koštuničinog ustava, sudija “nije dužan da bilo kome obrazlaže svoje shvatanje prava”, što znači da može da bude diletant i da za to ne snosi nikakvu odgovornost.

Nepreduzimanjem mera protiv kriminala Tužilaštvo šalje jasnu poruku kriminalcima: Možete da radite šta hoćete

Sličan je princip i sa većinom drugih predsednika nižih sudova, što očigledno predstavlja zloupotrebu budžeta od strane VSS i sudijske kaste koja sebe doživljava kao pravu mafiju, a svoju “nezavisnost” kao priliku za dobru zaradu uz malo rada.

Postoje časne sudije, uključujući i mlade i stare sudije. Ali njih je malo i oni se moraju izdvojiti iz mora neupotrebljivog, korumpiranog i nekompetentnog kadra koji je potpuno “potopio” srpsko pravosuđe, a to je moguće jedino oštrom lustracijom i radikalnim  reformskim zahvatima.

Apsurdi: Početnici na probnom radu postaju šefovi tužilaštva

Kada je reč o tužiocima, oni su organizovani hijerarhijski, tako da glavna državna tužiteljka Zagorka Dolovac (taj vojvođanski kadar Bojana Pajtića) koja se promptno prilagodila Aleksandru Vučiću, faktički odlučuje sudbine tužilaca i zamenika tužilaca. Tako se ljudi bez dovoljno iskustva, često na probnim funkcijama od tri godine, umesto da nauče posao u osnovnom tužilaštvu, ako su poslušni, za svega godinu ili dve od izbora na probnu funkciju, uz njen potpis, upućuju iz osnovnih tužilaštava u viša tužilaštva, gde primaju platu zamenika tih viših tužilaštava, da bi zauzvrat gonili onoga koga im se kaže da gone i odbacivali krivične prijave i prigovore advokata u svim onim slučajevima kada im šefovi kažu ili namignu da tako urade. Oni časni, iskusni tužioci u osnovnim tužilaštvima, koja su operativna tužilaštva i rade na terenu, koji rade po savesti, a kakvih je jako malo, bivaju sankcionisani i odstranjeni iz tužilaštva, koje je postalo jedna interesna grupacija kućnih i porodičnih prijatelja.

Primera radi, jedan tužilac osnovnog tužilaštva, koji u radu ima 2.000 predmeta, a na raspolaganju ima istražni kabinet i zapisničara samo jednom nedeljno, ako savesno radi svoj posao ne može da bude ažuran, jer nema kada da sasluša sve osumnjičene i svedoke, i samim tim mora da pravi selekciju između važnih i nevažnih predmeta. Takvi ljudi, kompetentni pravnici, se sankcionišu, život im se čini nepodnošljivim i odstranjuju se iz tužilaštva, dok oni najgori postižu najveću “ažurnost”, i to tako što odbacuju sve krivične prijave redom, osim onih na koje im se “skrene pažnja”, i time prosto smanjuju svoj obim posla.

Umesto da su česta praksa -Lisice su mislena imenica: Kriminal i korupcija u državnim institutijama je ogromna, a niko nije optužen, pritvoren i pod istragom

Jedan od takvih početnika koji su pre izbora na stalnu funkciju već upućeni u više tužilaštvo da tamo budu poslušni pominje se u nekakvim mejlovima do kojih je došla opozicija, povodom dogovora o odbacivanju krivičnih prijava nakon što “odstoje“, a što je manir u tužilaštvu, kada je reč o krivičnim delima koja su izvršili predstavnici vlasti ili članovi javne adminstracije ili sudstva prema “običnim” građanima.

Postoje čak slučajevi da su ljudi tek izabrani na probne funkcije, kao početnici, pre izbora na stalnu funkciju na najnižem nivou  -birani za javne tužioce, odnosno za šefove tužilaštava koji kontrolišu rad velikog broja zamenika.

Među mladim sudijama se, s druge strane, ističu oni, izabrani u vreme SNS, koji svoju lojalnost dokazuju otvorenim nezakonitim postupanjem u interesu lojalista i botova SNS, uključujući i one koji otvoreno rade protiv interesa protivnika režima. Jedan od najizraženijih takvih primera je sudsko nasilje nad protivnicima režima razbijanjem njihovih porodica i oduzimanjem njihove dece, koja se poveravaju botovima režima najnedostojnijim osobama koje, da bih im SNS dodelio decu preko korumpiranih sudija, brane režim na televizijama “Hepi” i “Pink”.

Ima li dostojnih kadrova da preuzmu temeljite reforme i promene

Pitanje koje se postavlja u ovako zapuštenom sudstvu i tužilaštvu je ko će preuzeti proces promena, a to pitanje se svodi na drugo pitanje, naime koji tužilac je spreman da hapsi, i to masovno, druge tužioce i sudije, i koji sudija je spreman da donosi odluke koje rezultiraju pritvorima i osuđujućim presudama za druge sudije i za tužioce.

Hoće li to biti Aleksandar  Stepanović, predsednik Višeg suda, i krivični sudija? Hoće li to biti sudija Miodrag Majić?U suštini, pitanje se svodi samo na njih dvojicu.

Sudija Majić će imati šansu, videćemo da li će je iskoristiti

Ne bismo se kladili u Majića. Napokon, radi se o sudiji koji je, sa mesta sudije osnovnog suda (bio je predsednik Prvog osnovnog suda) “katapultiran” u Apelacioni sud, i to u specijalno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, u kome su duplo veće plate nego u redovnim odeljenjima čak i apelacionog suda, o sudiji koji je u vreme S. Miloševića učestvovao u pisanju “optužnice” protiv Bila Klintona i Medlin Olbrajt, po nalogu Mire Marković, i koji je učestvovao u pisanju sadašnjeg Zakona o krivičnom postupku, koji predviđa “izvesnost” kao standard dokazivanja u krivičnom postupku, što znači, u praksi, da će većina optuženih morati da bude oslobođena, jer je jedini način da se sa “izvesnošću” (standard koji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji na svetu) dokaže nečija krivica ta da on prizna krivično delo i da uz to postoje dokazi da je kriv. Dakle, nemam utisak da će Majić da se angažuje da organizuje promene u sudstvu i procesuira kolege tužioce i sudije.

Sudija Stepanović iskazao je hrabrost i pravičnost: da li će izdržati pritiske iz vrha vlasti

Pre bi to mogao da bude Stepanović, koji je pokazao srčanost da se suprotstavi režimu i svojim dojučerašnjim prijateljima koji su, na jaslama režima, došli do miliona zloupotrebljavajući zvanja i funkcije u pravosuđu.

U tužilaštvu Srbije kvalitetni  kadrovi su uništeni

Kada je o tužiocima reč, među njima nema nikoga ko bi mogao da iznese promene. Reč je o kadrovskom mrtvom moru. Zato je neophodno da se kroz građanske incijative, bilo kroz Skupštinu slobodnih građana, bilo kroz neku formu građanskog organizovanja o nekoj od tema koje tište građane (poput uništavanja životne sredine, ili sudijskih nepravdi, sudskog nasilja prema političkim protivnicima režima i sličnih oblika državnog i sudijskog kriminala), iznedri grupa kompetentnih, nekompromitovanih i iskusnih, odmerenih stručnjaka koja bi mogla kroz mehanizme tranzicione pravde da organizuje hapšenje i procesuiranje tužilaca i sudija.

Često se kao primer stručnosti i odvažnosti navodi Laura Keveši, državni tužilac u Rumuniji, koja je pre nekoliko godina uspela da podigne optužnice protiv rumunske političke vrhuške – optužnice koje su se uglavnom završavale osuđujućim presudama. Iako je zauzimala sličnu poziciju kao Dolovac u današnjoj Srbiji, ona je sve suprotno od ove druge. Pre svega, radila je svoj posao hrabro , pa zato i uspešno.

Laura Keveši, tužiteljka Rumunije, za svoj rad  u optuživanju najviših rumunskih državnih rukovodilaca i tajkuna dobila je najveća priznanja iz EU

Naravno, Rumunija je imale i sudije koje su bile u stanju da visoke državne zvaničnike, često ministre, stave „iza brave“. I to uglavnom zbog korupcije. Kada bi Dolovac bila Keveši, ogroman broj ljudi iz režima u Srbiji, odnosno iz političkog krila mafije, našao bi se na robiji.

Dolovac ne samo što ne primećuje korupciju, već ne primećuje ni najteži organizovani kriminal u državnim institucijama, konkretno u kriminalnim centrima za socijalni rad, koji, u sprezi sa kriminalnim sudijama, trguju decom, povremeno ih podvodeći u prostiticiju političkom krilu mafije. Dolovac još uvek nije naložila policiji da uđe u centre za socijalni radi nadležno ministarstvo, i pored brojnih poziva u javnosti da se trgovci decom procesuiraju.

Zamislite da je Dolovac kao Laura Keveši i da naloži pritvaranje Dačića, Malog, Vulina, Ane Brnabić i njenog šefa kabineta Miloša Popovića, zajedno sa Igorom Brnabićem?

Postali bogataši preko noći: Premijerka će morati da objasni odakle su odjednom (kad je došla na vlast) date stotine miliona dinara unosnih poslova od države njenom bratu Igoru

Ponekad se čini da su neki od pripadnika političkog krila mafije počinili toliko krivičnih dela da čitav njihov „rad“, zapravo sami njihovi životi, pokrivaju veliki deo članova krivičnog zakonika. Na osnovu njihovih života mogao bi i da se formuliše i veliki broj članova čitavog jednog novog krivičnog zakonika.

No, Dolovac je tu gde je upravo zato što nije Laura Keveši. Zna se da je sve suprotno od nje i da je princip njenog profesionalnog delovanja nalog koji dobije od političkog krila mafije.

Naravno, tužilac Dolovac može biti i zamenjena.Nije neophodna,  jer ima drugih Dolovaca koji su se intenzivno preporučivali šefu mafije i spremno čekaju.

Brat Bojan se ubacio u poslove sa državom preko supruge ministarke pravde Nele Kuburović, a bracin biznis  u firmi “Nites” je, s druge strane, gurala i dr Darija Kisić
Tužilac Nataša Krivokapić je izbegla u potpunosti da radi svoj posao

Tragičan primer je predsednica Višeg tužilaštva, Nataša Krivokapić. Ako šef mafije bude ustanovio da je Dolovac istrošena, da ima Dolovaca koji bolje „vuku“, koji imaju bolju kompresiju, i odlučio se da je zameni novom Dolovac, mi tipujemo na Natašu Krivokapić kao na njenu zamenu.

Tužiteljka Krivokapić je propustila sve prilike da procesuira sumnjive optužene sudije, tužioce i socijalne radnike i stvorila je kriminalni milje u toj oblasti

Iako ima oštru konkurenciju u karakternim i profesionalnim dispozicijama velikog broja ljudi koji nose masku tužioca, Nataša Krivokašić bi možda ipak bila savršena zamena (ili skoro savršena, jer savršenost je matematička ili metafizička kategorija koja nije otkrivena u realnim životima homo sapiensa, pa čak ni kod Nataše Krivokašić) .

Krivokapić je imala toliko prilika da procesuira sudije, tužioce, socijalne radnike o kojima se pisalo i o kojima su u medijima govorili svedoci njihovog kriminala da je bilo gotovo nemoguće da Krivokašić ne odredi pritvor tim ljudima ili da makar ne sasluša svedoke koji su se javili. Ipak, Krivokapić je uspela da ništa ne učini, zbog čega smatramo da bi šef mafije bio veoma nepravedan prema njoj ako bi je zaobišao, naravno u slučaju eventualne zamene stare za novu Dolovac.

*      *       *

Zamislite sada hipotetičku situaciju u kojoj, recimo, jedan rukovodilac jednog višeg tužilaštva, spremajući se da ide na ručak sa svojom prijateljicom, inače zamenicom tužioca na nižem nivou, naloži da se čovek, osumnjičen, zbog tuče, za nanošenje telesnih povreda (nadležnost nižeg tužilaštva u kome prema osumnjičenom treba da postupa upravo ta prijateljica, i to u vreme dogovorenog ručka), umesto toga sasluša na okolnosti pokušaja ubistva (nadležnost višeg tužilaštva), da prijateljica iz nižeg tužilaštva ne bi morala da otkaže odlazak na ručak i da bi čovek bio priveden višem tužilaštvu, za teže delo, sa mnogo težim posledicama.

Ostavljamo čitaocima da pretpostave koliko je ovakva situacija hipotetička.

Ministarstvo pravde, i bivše i sadašnje, se pravi ludo i gluvo na loše kadrovsko stanje i ogromne zloupotrebe u pravosudnim institucijma Srbije i ne preduzima radikalne promene

Ne treba ni govoriti o poltronima koji naseljavaju tužilaštva, a koji bezuslovno slušaju naloge s vrha da čine nepravdu i okreću glavu od otvorenih zloupotreba u javnom sektoru, uključujući i neka od najnemoralnijih krivičnih dela, kao što su trgovina decom i nezakonito oduzimanja dece od sirotinje i od političkih protivnika režima, sve to ne pišući službene beleške o obavezujućim uputstvima koje su dobili.

Svi takvi moraju biti oštro kažnjeni i snositi ne samo pravnu, nego i društvenu i faktičku odgovornost.Oni se moraju suočiti sa svojim ponašanjem ne samo u sudnici, nego i u prodavnici, u komšiluku, u novinama, u društvu, kao i svi kriminalci koji su zloupotrebljavali funkcije na koje ih je društvo postavilo protiv tog društva, a u svom i interesu mafije u pravosuđu.

Neophodna je celovita i dobro osmišnjena lustracija

Jedan od načina, za početak, je da se lista nosilaca pravosudnih funkcija koje treba lustrirati podeli sa zemljama EU i da se kroz opozicionu delatnost utiče na to da se tim licima izreknu sankcije, da im se zabrane putovanja u zemlje EU i u SAD, čime će njihova imena i identiteti biti jasno označeni i biće jasnije tačno koga treba procesuirati neposredno posle smene vlasti. Radi se o istom onom mehanizmu koji se koristi u borbi protiv organizovanog kriminala: izolovanjem  učesnika u organizovanom kriminalu, ograničavanjem putovanja i resursa, oni se slabe i postaje moguće njihovo hvatanje i kažnjavanje.

Zgrada Specijalnog suda spolja izgleda moderno i savremeno, a kako se sudi u ovom sudu to je tužna, druga i drugačija priča

Naravno, ima još načina o modela, sem pomenutih, kako se mogu možda još kvalitetnije i i efikasnije, organizovati i urediti neodložne kadrovske i strukturne promene u provosudnim institucijama, sem ovih predloženih, ali to nije tema ovog teksta.

Posebnu pažnju treba obratiti na disciplinske organe Visokog saveta sudstva, na broj zasterelih disciplinskih prijava i na broj nezakonito odbačenih prijava za najočiglednije etičke i disciplinske prekršaje koje čini veliki broj sudija. Buduća lustracija, za koju se sa sve većim konsenzusom zalaže celokupna opozicija, mora se pre svega fokusirati na ove tačke korupcije, zloupotreba i nerada u sudstvu i tužilaštvu, kao i u disciplinskom procesuiranju (tačnije zataškavanju) teških zloupotreba.

Ljudi koji danas rade ovako kako radi srpsko pravosuđe su učesnici u organizovanom kriminalu, i njihovim lustriranjem, a potom i zakonskim procesuiranjem, postaće jasno ko su oni malobrojni časni sudije i tužioci. Oni koji su sposobni da, uz nesebičnu pomoć društva i državnih institucija,vrate srpsko pravosuđe na put ozdravljenja i normalnog funkcionisanja.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments