Politika, Srbija

Nema ni strategije ni volje za promenama

ILUZIJA DOS-a da se od ratnih profitera i švercera nafte, oružja, droge i cigareta mogu napraviti novi moderni poslovni ljudi, fabrikanti, privatni vlasnici slomila im se o glavu

 

 

  • Nova vlast postala je promoter kompromisa bivših pripadnika režima i nove političke vrhuške i njihovih zajedničkih interesa
  • Nova vlast se izgubila. Morala je, čas da zadovoljava interese i zahteve (ultimatume) međunarodne zajednice, čas da zadovolji zahteve domaćih donatora
  • Nova vlast je počela da čini kompromise sa onima koji su ili stvorili ili pospešivali slabosti društva
  • Nova vlast morala je da u zemlji pravi najrazličitije ustupke moćnom finansijskom lobiju, jer je potpuno odustala od utvrđivanja odgovornosti za učinjene štete i zla u prethodnom periodu
  • Nova vlast nema koncept reformi političkog sistema
  • Može se zaključiti da je oktobra promenjen režim, a ne politički sistem, jer on funkcioniše na stari način bez bitnih promena, najvažnije odluke se donose i dalje vanistitucionalno (na predsedništvu DOS -a

 

Piše: Jovo Vukelić

NSPM, jul, 2003.

Posle izbora u septembru 2000. godine i bunta građana 5. oktobra, autoritarna vlast zamenjena je novom demokratskom koalicijom – DOS. Nova vlast je budila realne nade kod građana u privredni oporavak i moralno ozdravljenje društva. Bilo je realno da međunarodna zajednica ukine ekonomske sankcije, da se država vrati u međunarodne institucije, da privreda počne oporavak, i da se poboljša stanje u oblasti ljudskih prava građana. Ovde ostavljam po strani DOS-ova obećanja iz izborne kampanje u leto i jesen 2000, koja su delom bila i nerealna, a koja je DOS uglavnom napustio, neka brže, neka sporije.

Učinak nove vlasti posle skoro tri godine nije nimalo zavidan.

Umesto da energično krene u obračun sa nasledenim slabostima iz prethodnog perioda, da temeljnom i efikasnom akcijom suzbije kriminal, šverc, pljačku, korupciju, da najodgovornije predstavnike bivše vlasti, ratne profitere, kriminalce, ubice, švercere, kršioce zakona i Ustava izvede pred lice pravde, nova vlast je počela da čini kompromise sa onima koji su ili stvorili ili pospešivali slabosti društva i države. Ti truli kompromisi, nagodbe razlog su postojanju očajane situacije u kojoj se danas nalazi država, društvo, građani i nova vlast, koja ili toga još nije svesna, ili zatvara oči pred problemima .

Izneverena očekivanja: Vlada Zorana Đinđića (2001)

Kako iz društva nisu odstranjeni štetni elementi politike, a misli se između ostalog i na kleptokratiju, nova vlast postala je promoter kompromisa bivših pripadnika režima i nove političke vrhuške i njihovih zajedničkih interesa. Interesi građana i teško bolesnog društva za stalnim i postepenim promenama su tako zanemareni. Nova vlast je počela da se održava ( i da održava državnu upravu , javni sistem,novcem od stranih donacija i kredita i novcem od domaćih donacija najsumnjivijih biznismena.

U tom žrvnju sukoba interesa međunarodne zajednice, koja pruža pomoć i traži jasnu primenu novih pravila ponašanja u politici i svim drugim oblastima, i interesima Miloševićevih najbližih saradnika da prvo – izbegnu zaslužene kazne, da potom očuvaju stečene pozicije, i nastave unosne poslove na stari način (švercom, korupcijom, vezama, izbegavanjem plaćanja carina i poreza, privilegijama u dobijanju kredita i izvoznih kvota) nova vlast se izgubila. Morala je, čas da zadovoljava interese i zahteve (ultimatume) međunarodne zajednice, čas da zadovolji zahteve domaćih donatora.

Nelegalni milijarderi kupuju status

Stoga je nova vlast, slikovito rečeno, dve nedelje bila u sukobu sa međunarodnom zajednicom i pod njenim pritiskom da ispuni neke od najrazličitijih zahteva, a kad bi to učinila morala je sledeće dve nedelje da u zemlji pravi najrazličitije ustupke moćnom finansijskom lobiju, jer je potpuno odustala od utvrđivanja odgovornosti za učinjene štete i zla u prethodnom periodu.

Cane Subotić, glavni trgovac duvanom na Balkanu oslobođen je svih optužbi

Zato propada čak i primena Zakona o ekstraprofitu, koji i nije bio pravo rešenje, a da o akciji provere poslova iz Miloševićevog perioda i ne govorimo. Nova vlast je išla linijom manjeg otpora misleći da će ogromne probleme moći da reši tako što će praviti radne doručke sa najbogatijim biznismenima koji će tom prilikom dati novac za popravku decije bolnice, ili donatorske večere za izgradnju hrama Svetog Save, ili ručkove na kojima će naši nelegalni milijarderi dati novac posle poplava (prošle godine u Srbiji). Normalno, oni su te prilike jedva čekali i lako davali novac iznova kupujući status…

Iluzija da se od biznismena koji su stekli novac nelegalno, od ljudi koji su se obogatili izbegavajući sve moguće zakone mogu stvoriti novi moderni poslovni ljudi, da se od ratnih profitera i švercera nafte, oružja, droge i cigareta mogu napraviti novi fabrikanti, privatni vlasnici šećerana, asfaltnih kompanija, trgovačkih firmi slomila se o glavu tvorcima i najvećim zagovornicima te ideje.

B. Karić: Glavni finansijer Miloševića i potom DOS

Na tom pitanju su reforme pale, a razvoja nema. U ovom je iskazan voluntarizam, pokazano je da se ključne odluke donose i dalje, kao za vreme Miloševića, van institucija.

Nema ni strategije ni plana kako oporaviti privredu. Politički život je u potpunosti neureden, toliko da čak dve godine nije postojao Ustavni sud Srbije, nema ni novog ustava, novih izbornih zakona, a mnogi novi zakoni su vrlo loši…

Vlada ne uživa poverenje građana

Sa policijske vežbe u Nikincima 2001. godine, na kojoj se vide Džon Nejbor (1,) američki špijun i Entoni Monkton (2) iz britanske obaveštajne službe MI-6, Momčilo Perišić i visoki funkcioneri srpske policije Dušan Mihajlović, Sreten Lukić, Boško Buha (ubijen 2002) i Milorad Simić (list „Politika“)

Oduzimanjem mandata poslanicima u Skupštini njen ugled je narušen . Kao u vreme Miloševića, Vlada ne uživa poverenje građana, skandali kao što su Obradovićeva seksi afera (nameštena mu), Perišićeva špijunska afera, ili Veselinovljeva neosetljivost i bahatost, nestručnost sekretara Biroa za informisanje Vladimira Popovića, učinili su da Vlada ne uživa solidnu reputaciju u domaćoj javnosti.

B. Popović: Od konobara do konsiljerea predsednicima, sa Z. Đinđićem i u Dauning stritu

Ključni problem je što se nova vlast nijednog časa nije ozbiljno bavila reformom političkog sistema. To je zato što nova vlast nema koncept reformi političkog sistema i zato nema ni govora o gradnji novih političkih odnosa, kvalitativnog napretka u odnosu vlasti prema građanima, čiji su servis. Umesto da građanin počinje da se oseća dostojnim, uvaženim, da počne da shvata da je sve što čini vlast – podređeno njemu i zadovoljenju njegovih interesa – on se i dalje oseća objektom manipulacije preko čijih leđa se naplaćuju sve greške, propusti i neodgovornost vlasti.

Nepostojanje strategije razvoja društva i države jeste ključni problem srpske politike, aktuelne srpske vlasti odakle i potiču svi navedeni problemi. Ono što zabrinjava jeste činjenica da nema ni traga od najave pokušaja da se tako nešto učini u doglednoj budućnosti. Zato vođenje društva i države od ove vlasti, slikovito rečeno, lici na brod kojim kormilari pijani kapetan mlateći kormilom levo -desno zavisno od visine i snage talasa koji kreću ka njemu…. Može se zaključiti da je promenjen režim, a ne politički sistem, jer on funkcioniše na stari način bez bitnih promena, najvažnije odluke se donose vanistitucionalno (na predsedništvu DOS -a).

Druga slabost srpske politike i političke elite na vlasti je što nije uspela da reši probleme u odnosima sa susedima. Ona je neke od ovih odnosa poboljšala, popravila, ali ključni problemi su i dalje nerešeni.

Veliki prijatelji do pred smrt premijera

I ovo je jedna od posledica nedostatka političke strategije razvoja. Spoljna politika se vodi bez principa, nemamo stavove, kasnimo u donošenju odluka, a onda ih donosimo brzopleto, donosimo pogrešne odluke, jer nije definisan naš interes i ono što relano možemo ostvariti. Nemamo izgrađenu platformu o rešenju Kosmetskog pitanja, o rešenju odnosa sa BiH, koje opterećuje tužba BiH za genocid, nemamo normalne odnose sa Republikom Srpskom, zbog straha da nas ne optuže za razvijanje nacionalizma, iako imamo prava na specijalne odnose sa ovim entitetom.

Problematične “perjanice” u vladi Z. Đinđića

Sa Albanijom nismo uspostavili trajno dobre odnose i oni nam nisu partneri u rešavanju Kosmetskog pitanja jer nemamo, već pomenutu, jasnu politiku o Kosmetu.

Sa Hrvatskom su problemi opterećeni tužbom za geocid, i nerešenim pitanjima sukcesije i povratka Srba u Hrvatsku. Nije, razume se, za nastanak ovih problema kriva nova vlast, ali ona je odgovorna i kriva što ih nije uspela ni postaviti, a kamoli rešavati za protekle tri godine. Nema jasnog političkog plana, koncepta, predloga rešenja problema, a onda nema ni podrške međunarodne zajednice. A ni sa susedima ne možete voditi ozbiljne razgovore, jer nemate stav!

Vlast izbegava kontrolu i sprečava kritiku svog rada

Takvo odsustvo inicijative zemlju drži u mestu, nema napretka, sve stoji, i onda EU , kad stvar dogori do nokata, pritiska i traži rešenje problema. Ali, tada oni dolaze sa gotovim predlozima, koje mi potpisujemo… Tužno, ali istinito.

Na kraju, nova vlast je učinila sve da izbegne kontrolu svog rada.

Prvo, podela na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast (koja je postojala i kod Miloševića) postoji formalno, a zapravo je na delu snažan uticaj izvršne vlasti na zakonodavnu i sudsku. Na tom planu nova vlast je u potpunosti zatajila tako da nijedna institicija danas ne uživa veći ugled i poverenje građana nego za vreme Miloševića. Sama Vlada se potrudila da tu sliku obogati ukidanjem instituta poslaničkih pitanja u parlamentu, formiranjem Antikorupcijskog saveta koji je puka dekoracija i privezak, zataškavanjem svake afere i skandala, umesto inssistiranjem na odogovornosti svih u istrazi u svim sumnjivim rabotama.

Najbogatiji Srbin: Miroslav Mišković finansirao je i SPS i DOS, ali i DS i SNS

Koncept vladavine, koja je na delu, je zasnovan na slabljenju institucija. Takav koncept doveo je i do političkih sukoba u izvornom DOS-u, do sukoba DSS i DS.

Budući da u zemlji nema nikakve ozbiljne reforme državne, javne uprave, kako se može očekivati povratak poverenja u institucije, njihova demokratska izgradnja i vladavina prava. I najnoviji primer devastacije ključne fiiansijske institucije – Narodne banke dokaz je daljeg uništavanja ugleda institucija i njihovog stavljanja pod kontorlu izvršne vlasti. U toku je privatizacija, a nema zakona o denacionalizaciji- restituciji, vraćanju otetog građanima, pa privatizacija ne može biti ni sigurna ni pravična.

U sferi medija vlada zazor i strah, u mnogim medijima nema slobode da se piše ozbiljno o ključnim slabostima društva i politike. Hrabrost je za sada stigla dotle da možete objaviti vest da se nešto desilo. To za vreme Miloševića, kao što znate, nije moglo. Dalje od toga ide teže u mnogim redakcijama. Ima mnogo neodgovornog i senzacionalističkog pisanja, ali ozbiljne i temeljne kritike gotovo da nema. Nepostojanje kritičke reči o radu vlasti i vlade koja je izgovorena ili napisana bez straha ili brige o posledicama zbog njenog objavljivanja je jedan od ključnih političkih problema.

Vlada živi u nebeski nestvarnoj propagandi

Kad nema polemike i diskusije, rasprave i dijaloga – postoji monolog – monolog vlasti i vlade koja je sva u priči o reformama, promenama, demokratiji, progresu, napretku – u nebeski nestvarnoj propagandi od koje je građanima muka isto toliko koliko od životnih nedaća sa kojima sve teže izlaze na kraj.

Mihalj Kertez, direktor carina za vreme S. Miloševića učestvovao je mnogim nelegalnim transakcijama

U Srbiji su danas nerešena ključna politicka pitanja, kao i glavna pitanja njenog privrednog oporavka i razvoja, njenog pravnog ustrojstva, čak i pravca društvenog razvoja. A za to je najodgovorna nova vlast, nikakva opozicija ni Milošević. Zato danas mladi nemaju perspektivu i cilj, ne vide srećniju budućnost, ne vide boljitak u dolazećim godinama i odlaze u inostranstvo istim tempom kao i pre. Srednja generacija je sve apatičnija i nezadovoljnija, jer ima nesiguran radni status, a stariji su očajni i žive u strahu, čak i od smanjenja penzija.

Politika koja ne izgrađuje nove moralne vrednosti, koja ne vrednuje poštenje, rad, savesnost, koja ne razvija osećanje ponosa i dostojanstva prema sopstvenoj otadžbini, koja jasno ne artikuliše u javnosti interese građana i ne realizuje obećanja, koja ne gaji kult sopstvene odgovornosti i otvorenosti nema dobru perspektivu i ne donosi ništa dobro našem društvu u ovako velikim teškoćama.

Sve ovo imaće za posledicu naš usporeni ulazak u evropske integracije. Naš ulazak u EU trebalo bi da bude posledica našeg interesa. Naš interes da budemo deo Zapada jeste i cilj, ali ne zato što želimo neosnovane privilegije i civilizovano i prosperitetno okruženje, već zbog toga što smo kao država i društvo i sami civilizovani, prosperitetni, što negujemo univerzalne ljudske vrednosti i kao takvima nam je mesto među sličnima.

 NSPM, 22. jul 2003.

 

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments