Društvo, Ideje, List "POLITIKA", Srbija

Naši pronalazači – svetski ljudi

 Srpski pronalazač Ostoja Rajić iz Novih Banovaca 
ZAŠTITA PRONALAZAŠTVA DRAGULJ U KRUNI EVROPSKE UNIJE

 

  • Ujedinjavanje Evrope počelo upravo dogovorom o zaštiti intelektualne svojine. –
  • Zašto je Bil Gejts najbogatiji čovek na svetu. –
  • Stvorena posebna svetska mreža na Internetu o zaštiti autorskih prava. –
  • Kako se patentira pronalazak

 

14. mart 2001.

Piše: Jovo Vukelić

U delokrutu Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu su poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine kao što su patenti, žigovi, modeli, uzorci, oznake porekla proizvoda, ali i autorska prava. Šest posebnih zakona kod nas regulišu ova prava, a svi su usklađeni sa evropskim pravom. To je jedina oblast u nas harmonizovana u celosti sa međunarodnim ugovorima.

Evropski zavod za patente je dragulj u kruni Evropske unije, jer ekonomski razvoj više zavisi od tehnoloških promena nego od kapitalnih ulaganja. Tehnološke informacije vrede samo ako su blagovremeno dostupne.

Nikola Tesla je proročkim rečima na početku ovog veka naznačio da će jedan od najvećih problema čovečanstva biti problem zaštite intelektualne svojine. I on sam je imao problema da zaštiti svoje pronalaske i patente. Oni koji su to njegovo upozorenje ozbiljno shvatili danas čine najrazvijenija društva sveta. Ključ razvoja je tehnologija, a ključ tehnologije su – patenti!

Jedan od savremenijih i neobičnih pronalazaka

-Da smo bolje slušali našeg Teslu ne bi nam se desilo da tek 1989. dostignemo Kraljevinu Jutoslaviju po broju registrovanih patenata iz 1930. Godine – ističe Blagota Žarković, direktor Zavoda.

Zaostajemo za svetom u industrijskom razvoju, produktivnosti i kvalitetu većine proizvoda 40 godina, a u oblasti stimulisanja istraživačkog rada kasnimo čita-vih 80 godina.

– Kada budemo imali moderan zavod zarađivaćemo mnogo više novca nego sada. Imamo oko deset hiljada nerešenih zahteva za zaštitu pronalazaka i drugih prava intelektualne svojine. Zapadni svet prijavu patenta rešava u periodu od 18 do 24 meseca, a kod nas to traje u proseku sedam godina.

Mnogi misle da je Bil Gejts najbogatiji čovek na svetu, jer je ovaj genijalan čovek izmislio mnogo pronalazaka. Međutim, to nije pravi razlog. On jeste stvorio softver, ali je odmah zaštitio svoja autorska prava i tako se obogatio. Da to nije učinio prošao bi kao i mnogi drugi veliki pronalazači. Ostao bi siromašan – ističe Blagota Žarković.

……………

JRT u prostorijama Zavoda

Jugoslovenska radiotelevija je akcionarsko društvo, firma koju je osnovao Spasoje Grdinić, a saradnici su mu doskora bili Goran Matić i Ljubiša Ristić. Ova firma je uzurpirala poslovni prostor Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu u zgradi na Trgu Nikole Pašića i čak im i danas šalju račune za plaćanje prostorija i za lične dohotke njihovih radnika. Firma se bavila svim i svačim, pa i trgoviiom derivatima nafte na veliko.

………………

Nije Evropa slučajno počela ujedinjavanje upravo dogovorom o zaštiti intelektualne svojine 1947. godine, na predlog Francuske, kada je i osnovan Međunarodni institut za patente.

Osnovni razvoj u ovom veku jeste razmena tehnoloških informacija. Zato je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu izgradila mrežu informacija preko Interneta o pravima i zaštiti intelektualne svojine – WIPO-net. Tako sada svi zainteresovani mogu preko ove mreže da prate sve najznačajnije informacije iz ove oblasti.

Naša zemlja već decenijama ima sjajne pronalazače. Njima treba omogućiti da svoje pronalazaštvo zaštite i komercij alizuju. Oni su u bukvalnom smislu – svetski ljudi, jer njihova rešenja za koja dobijaju patente moraju imati kvalitet svetske novosti i vrednosti.

 

Žig štiti proizvod, a brend ga prodaje

– Naši velikani među pronalazačima su: Milan Drndarski, izumitelj univerzalnog reflektora, dr Đuro Koruga, pronalazač novih materijala flurena, Predrag Pešović iz oblasti armatura, braća Dušan i Miodrag Pavliček, koji su pioniri trodimenzionalne kolor televizije, dr Danica Gajić, pronalazač agrostemina, Vukašin Masnikosa, inovator u oblasti zaštite šifrovanih poruka.

Posebno bih istakao dva naša pronalazača čija imena, iz bezbednosnih razloga, ne mogu da otkrijem. Oni su stvorili najbolju zaštitu novčanica od falsifikovanja na svetu. Njihovu tehnologiju koristi već Kanada, a za nju se interesuju i SAD, i Nemačka. Napravili su čudo, ali kod nas niko još nije zainteresovan za njihov pronalazak. Nadam se da će ubrzo doći do preokreta i da ćemo posvetiti dužnu pažnju ovoj oblasti – zaključuje Blagota Žarković.

………………

Zavodu 50.000, a direktoru 250.000 dinara 

Savezna vlada je 1998. godine Zavodu za intelektualnu svojinu dala 50.000 dinara za opremanje i održavanje opreme, a direktoru Zavoda je odobrila zajam za uređenje stana od 250.000 dinara.

………………

-Naši pronalazači jesu nezaštićeni, ali čim Zavod počne da radi imaće sve mogućnosti da svoje pronalaske zaštite i da ih nude svetskom tržištu. Naš zavod ima na blokiranom računu u Švajcarskoj oko šest miliona franaka i biće u stanju da modernizuje opremu i krene da sustiže svet.

Današnja (2018) Zgrada zavoda za intelektualnu svojinu

-Samo patentiranje pronalazaka nije komplikovan proces. Kad neka firma, institut ili pojedinac prijavi neki pronalazak onda ga eksperti Zavoda ispituju i upoređuju sa svetskim dostignućima iz te oblasti. Ako se utvrdi da je to rešenje novo, dobija se patentna zaštita i patentni spis se šalje celom svetu. Pronalazač tada dobija isključiva prava da zaključuje licencne utovore sa zainteresovanim partnerima u zemlji i svetu. To je njegova privatna svojina i smatra se, po svim zakonima, najgrubljim kršenjem ljudskih prava svako neovlašćeno korišćenje tog izuma.

Svaki ovakav proizvod ima tržišnu cenu i to je svetinja u svetu. Kad se to desi i kod nas -ići ćemo ukorak sa svetom“!

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments