Балкан и суседи Србије, Друштво, Политика, Преносимо, Србија

НАРОД ЦРНЕ ГОРЕ ОДЛУЧИО ДА ЖИВИ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ СХС

Референдуму Црној Гори, одржан 1920, потврдио одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године

  • Од дана капитулације 1916, па током наредне три године, Црна Гора је представљала дио Аустоугарске монархије
  • Црну Гору су ослободили српски војници, црногорски комити и добровољци, који су након пробоја Солунског фронта дошли и ослободили тај дио Аустроугарске територије
  • Референдум одржан новембра 1920. године у Црној Гори потврђује одлуке Подгоричке скупштине из 1918. На Референдуму је донета одлука народа Црне Горе да се обје државе, Краљевина Црна Гора и Краљевина СХС (Срба, Хрвата и Словенаца) сједине у једну заједничку државу
  • Референдум је одржан под контролом сила-побједница
  • Маркуш: апострофирам 1916. годину као преломну, јер је те године потписана капитулација Црне Горе, која је и директан узрок свега што се десило 1918, и касније

 

Пише: Јован Б. Маркуш*

Сагледавајући догађаје које су судбински одредили мјесто и улогу српског народа од 1916. године па до данас, износим низ занимљивих запажања и чињеница које потпуно обесмишљавају преовалађујући монтенегринско-дукљански наратив о догађајима из 1918. године.

Апострофирам 1916. годину као преломну, јер је те године потписана капитулација Црне Горе, која је и директан узрок свега што се десило 1918, и касније.

Од дана капитулације, па током наредне три године, Црна Гора представља дио Аустоугарске монархије.

Црну Гору су ослободили српски војници, црногорски комити и добровољци, који су након пробоја Солунског фронта дошли и ослободили тај дио Аустроугарске територије.

Оцјене да је Црну Гору окупирала српска војска квалификујем као ноторну лаж, и закључујем: Ако је 500 српских војника могло да окупира Црну Гору, гдје нам је било то чувено јунаштво, па смо дозволили тако нешто.

Наглашавам да су одлуке Подгоричке скупштине једногласно изгласали представници бјелаша, зеленаша, као и муслимана, римокатолика и православаца, те да су све одлуке биле у најбољем интересу нашег народа.

Видео прилог  (траје 9 минута) у коме Ј. Маркуш наводи историјске факте

Изјаве градоначелника Подгорице, Ивана Вуковића, који је учеснике назвао издајницима, а одлуке Скупштине – перверзним – су неодговорне. Овакве иступе младог јуришника ДПС-а су бесмислице, уз моју оцјену да Вуковић или „не зна пуно, или је добро дресиран“.

Нарочито истичем значај референдума из 1920. Године у Црној Гори, који историчари и правници не обрађују, а о којем опширно пише само Јован Пламенац, политички вођа Божићне побуне, предсједник владе у егзилу, а који потврђује одлуке Подгоричке скупштине.

Поменути референдум је, иначе, одржан под контролом сила-побједница.

Јован Пламенац

У тексту Јована Пламенца, објављеном у листу Балкан 31. децембра 1925. године, пише: „Извршени избори у Црној Гори на да 28. новембра 1920. године под контролом Великих сила имају се сматрати као одлуке народа Црне Горе да се обје државе, Краљевина Црна Гора и Краљевина СХС сједине у једну заједничку државу, тим прије што је црногорска влада дала Великим силама савезницама пристанак на конференцији мира у Сан Рему 1920. године да се поменути избори могу извршити под њиховом контолом“.

Питам: „Ако неко мисли да може поништити одлуке Скупштине из 1918. године, што је иначе ноторна глупост, шта ћемо са овим одлукама донесеним на референдуму 1920“.

(Напомена уредника: званична Црна Гора и њени званични историчари скривају ове историјске факте о капитулацији Црне Горе 1916, омаловажавају валидне одлуке Подгоричке скупштине из 1918 и наравно посебно оспоравају Референдум из 1920. и његове одлуке о припајању Краљевине Црне Горе краљевини СХС, као да се није ни одржао. Не признају чак ни међународну контролу тог Референдума, јер ето  ли “јаког”  аргумента “учествовала је у томе Француска, а она је била пријатељ Србије”.

……………………………..

Извор: https://www.in4s.net/jovan-markus-reeferendum-odrzan-1920-potvrdio-je-odluke-podgoricke-skupstine/

…………………

* Публициста и културни и политички активиста српског народа у Црној Гори

3
Поставите коментар

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Slobodan Jarcevic Recent comment authors
  Subscribe  
новији старији
Notify of
Slobodan Jarcevic
Гост
Slobodan Jarcevic

Тако произилази да и Немања није могао бити господар Рашке, него Србије. То потврђује и Свети Саво у “Житију Симеона Немање”: “… Јер нека је знано свима нама и другима да Бог, који твори људима на боље, не хотећи људске погибли, постави овога ваистину трипут блаженог господина нам и оца, овога самодржавнога господина, нареченога Стефана Немању, да царује свом Српском Земљом”. И у другим средњовекним документима, пише да је Немања владар Србије, а о Рашкој се говори само као о српској државној области, којом је управљао, можда, Немањин деда. Овде видимо, да се једна административна област (Рашка) промовише у целокупну… Учитај још »

Slobodan Jarcevic
Гост
Slobodan Jarcevic

Занимљиво је да је и црногорски владика Василије Петровић имао увид у природу средњевековне српске државе. Забележио је да је Црна Гора наследник Зете – која је била саставни део средњевековне Србије, а пишући (1757) Млецима, наводи: “… Од нашег славнога царства србскога…” Наши историци и даље избегавају чињеницу да је у средњем веку, све ово време, опстајала држава Србија, с тим што су неке области, понекад, биле под влашћу Византије, Бугарске и Мађарске. Они, тврдоглаво, описују да су уместо Србије биле независне, споменуте, “државе”: Дукља, Зета, Рашка, Босна, Травунија… Погледајмо како то наводи и Синиша Мишић у свом докторском… Учитај још »

Slobodan Jarcevic
Гост
Slobodan Jarcevic

Сепаратисти се не либе даљег оглушавања о историјске чињенице. Они, поред тога, што нападно понављају да су Дукља и Зета биле црногорске средњовековне државе, а не покрајине у Србији (као што смо то објаснили), проналазе да су Срби били и освајачи Црне Горе у средњем веку. За такве тврдње, користе и међуфеудалне обрачуне у Србији по смрти Цара Душана и после српских битака против Турака на Марици и Косову пољу. Једноставно, наводе да су Балшићи и Црнојевићи били Црногорци и да су бранили државу од српских феудалаца. Избегавају да кажу да су међусобно ратовали и они феудалци које они сматрају… Учитај још »