Društvo, Kosovo i Metohija, Politika, Prenosimo, Slobode, Srbija

Moralna beda naših akademskih institucija

          Deo vrha SANU koji misli da su oni originalne i nepopravljive individue, a ne odgovorni i savesni članovi naučne zajednice

Univerzitet i SANU srozali su svoj ugled na najniže grane u svojoj dosadašnjoj istoriji

 

  • Većina članova Univerziteta i SANU, umesto da bude moralna savest društva, postaje njen grobar za „šaku dolara“ i nešto privilegija na osnovi kojih dobijaju mrvice sa trpeze vanpravno utemeljene moći.
  • Dominantni deo članova našeg Univerziteta i Akademije je potpuno pasivizirao svoje institucije zabranjujući im da javno iznose bilo kakva zajednička ili većinska saopštenja i deklaracije relevantne za ocenu stanja u društvu ili državi, pošto su Univerzitet i Akademija navodno isključivo skup nepopravljivih individualaca koji mogu u javnosti delati samo u svoje lično ime. Međutim, to je nonsens (besmislica) nad nonsensima.
  • Pasivivizacijom svojih institucija(odsustvom njihovih kolektivnih javnih saopštenja i deklaracija)u ime borbe za nepristrasnost i autonomiju njihove istraživačke i stvaralačke delatnosti, naprosto je neodrživa i licemerna takva praksa SANU, Beogradskog univerziteta i drugih sličnih institucija u Srbiji.
  • Zašto kradljivac intelektualne svojine Siniša Mali mora neodložno da podnese ostavku na ministarsko mesto pošto kradljivcima nije mesto u vladi.
  • Iza Kostićevih javnih istupa ne stoji kritička odvažnost već ulizičko povlađivanje našem ovozemaljskom Bogu.
  • Naš Univerzitet i SANU srozali su svoj ugled na najniže grane u svojoj dosadašnjoj istoriji; njih sve više i više zahvata „bolest na smrt“ čime te institucije, umesto da građane podstrekavaju na aktivni bunt protiv obespravljenosti i teških nepravdi, protiv carovanja bezakonja u kojem važi ona stara izreka „kadija te tuži, kadija ti sudi“, umrtvljuju njihov kritički potencijal.

Piše: dr Slobodan Divjak, filozof

Akademske ustanove su u moderno doba davale, zahvaljujući angažmanu svojih poslenika, neprocenjiv doprinos ne samo razvoju znanja, čisto teorijskog i praktičnog tipa, već i rastu samosvesti pojedinaca o njihovom ličnom dostojanstvu, o njihovom jednakošću pred zakonom kao jednako važećem za sve ljude bez obzira na njihov društveni status, poreklo, boju kože, ideologiju i kulturno-versku orijentaciju. Ako je onaj prvi doprinos bio nužno vezan za pogled na svet jednog ili više članova takvih ustanova (filozofa, naučnika i drugih inovatora); drugi je bio daleko više rezultat zajedničkih ili većinskih javnih istupanja pripadnika akademskih zajednica u ime njih kao institucija iza kojih nije stajao nikakav pogled na svet.

Naravno, da je i jedan i drugi aspekt angažmana pripadnika naznačenih ustanova bio omogućen modernim pravnim sistemom koji je garantovao nepovredivost njihove autonomije. Samo po sebi se razume da teoretičari, naučnici i stvaraoci različitih vrsta nisu mogli svoje poglede na svet nametati kao osnovu modernog pravnoga sistema jer njegova osnova nije bio nijedan pogled na svet, bio on univerzalnog ili partikularnog tipa. Pošto je čisto formalan, desupstancijalizovan, neteleološki i negativan po svome karakteru, njegovu sadržinu ne čine norme koje se neposredno mogu realizovati u društvenom životu, tj. one koje čoveku nalažu šta treba da čini, na koji način treba da živi.

Svi građani imaju slobodu da biraju svoju koncepciju života

Primera radi, princip slobode veroispovesti ne predstavlja nijednu supstancijalističku religijsku koncepciju, već omogućuje svakom pojedincu da, po svom slobodnom nahođenju, odredi vlastiti odnos prema religiji kao sublimatu određenog pogleda na svet, bilo on teistički ili ateistički. U skladu sa tim, moderni pravni sistem sačinjen je od formalnih pravila igre, koja nisu u neposrednom odnosu sa sadržinom ljudskog načina života, jer se njima ljudima predočava šta ne smeju a ne šta treba da čine: otuda i negativan karakter modernih pravnih propisa.

Pod pretpostavkom da se pridržavaju tih opštih zakonskih ograničenja, svi građani imaju slobodu da biraju svoju koncepciju života, bila ona individualistička ili tradicionalističko-konzervativna. Drugim rečima, zalagati se za moderni pravno-parlamentarni sistem, čija je srž pravna država, ne znači nipošto zalagati se ni za kakvu ideološku, kulturološku, etičku, religijsku orijentaciju, već za uslove pod kojima može postojati pluralizam takvih orijentacija na nivou društvene zajednice, tj. sloboda izbora pojedinaca između različitih životnih alternativa koja uključuje i kritiku monističkih tendencija vlasti.

Karta Srbije koju bi trebali da pred očima stalno imaju naši nadobudni naučenjaci

Ako se do sada rečeno ima u vidu, onda je jasno da Univerzitet i Akademija ne samo da imaju pravo da se kao institucije bore za uspostavljanje i učvršćivanje vladavine prava, već da im je to najsvetija moralna dužnost, pogotovo ako pobednici na izborima teže da vladaju arbitrarno ne pridržavajući se nikakvih pravnih ograničenja u želji da pod svoju kontrolu stave sve tri grane pravne države, osobito sudsku.

Time oni u stvari gaze izvorni suverenitet građana i pretvaraju ih u njihove puke podanike, onemogućujući im da svoja kritička mišljenja o stanju u društvu iznose u medijima, čime ovi poslednji postaju propagandna sredstva vlasti koja prikrivaju stvaranje države zasnovane na odnosu patron-klijent (ucenjeni građani, sudije, tužioci, paramilitarističke falange vlasti i slično), pri čemu samo prilikom sporova unutar patronske strukture, jedan deo te strukture razotkriva kriminalne klanove koji su do tada relativno harmonično sarađivali sa patronažnom vlašću u celini.

IZ ove zgrade Rektorata Beogradskog univerziteta  ne stižu  saopštenja i stavovi o glavnim problemima srpskog društva i države (Foto: A. Vasiljević)

Većina naših nosilaca univerzitetskih i akademijskih zvanja, smišljeno ili iz neznanja, ne pravi razliku između dva bitno različita tipa pravnog sistema. Jedan je onaj koji svoje poreklo ima u univerzalnom pogledu na svet koji navodno objašnjava samu suštinu sveta kao takvog, uključujući i čoveka kao njegovog dela, i samim tim on svojim univerzalnim normama predeterminiše način života primeren ljudskoj prirodi. Sličan ovom prethodnom, jeste onaj pravni sistem čiju potku čine životni običaji i supstancijalne vrednosti kristalizovani vekovnim protokom zajedničke kulturne tradicije nekog naroda. Njima je zajednički karakter njihovih normi koje nisu desupstancijalizovane, tj. čisto formalne već supstancijalistički interpretirane norme, jer svoje utemeljenje imaju u samoj pretpostavljenoj supstancijalnoj suštini života, s tim što je u prvom slučaju reč o univerzalnoj, za sve ljude važećoj supstanci, a u drugom o partikularnoj supstanci koja važi samo u okviru posebnih zajednica koje se međusobno razlikuju po svojim osobenim kulturnim tradicijama.

U oba slučaja ovakvog tipa sistema na delu je teleološka koncepcija, tj. težnja da se njihovi članovi u svom praktičnom životu što je moguće više približavaju ostvarenju svog supstancijalističkog ideala – tj. odgovarajućeg pogleda na svet koji je u osnovi monističkog, a ne pluralističkog karaktera.

Licemerna praksa naučnih institucija da izbegavaju izjašnjavanje
Rektorka BU, Predsednica Konferencije univerziteta Srbije prof. dr Ivanka Popović, rado i redovno deli tantijeme, ali ne reševa skandalozne primere nezakonitosti sa mnogih fakulteta

Drugi bitno različit tip predstavlja moderni pravni sistem koji ne počiva ni na jednom pogledu na svet, već na čisto formalnim pravilima igre, koja, upravo zato što ih ne karakteriše ni univerzalistički ni partikurastički supstancijalizam, dopuštaju unutar svoga okvira pluralizam pogleda na svet kojima se pridaje ista vrednost, ali i koji su podvrgnuti u jednakoj meri formalnim zabranama proisteklim iz toga okvira. Ta pravila su univerzalna, ali na čisto formalan, nesupstancijalan način. Kao takva, ona ne predodređuju sadržinu načina života ljudi već je samo na racionalan način ograničavaju kako pojedinci pri izboru vlastitog pogleda na svet koji nužno ima svoje ideološke, kulturološke, etičko-običajne i religijske komponente, ne bi izabrali onaj pogled na svet čije bi praktikovanje povredilo jednake slobode drugih pojedinaca ili u krajnjoj liniji ukinulo čisto formalna, za sve važeća pravila igre.

Ne hajući za naznačene distinkcije kojih je svestan svaki iole obrazovan građanin, dominantni deo članova našeg Univerziteta i Akademije je potpuno pasivizirao svoje institucije zabranjujući im da javno iznose bilo kakva zajednička ili većinska saopštenja i deklaracije relevantne za ocenu stanja u društvu ili državi, pošto su Univerzitet i Akademija navodno isključivo skup nepopravljivih individualaca koji mogu u javnosti delati samo u svoje lično ime.

Međutim, to je nonsens nad nonsensima (besmislica), jer su pravna država, kao formalni okvir za ravnopravan razvoj različitih koncepcija ideologije, kulture, religije, rase, i života, i same te koncepcije međusobno odvojene stvari; da je, naime, pravna država utemeljena u bilo kojoj od tih koncepcija, ona ne bi bila pluralističkog već monističkog karaktera. Na toj liniji razmišlja i Jirgen Habermas kada ističe da ideja samo-zakonodavstva dobrovoljno udruženih građana „može biti potpuno razvijena tokom procesa stvaranja ustava koji nije zasnovan na prethodnom izboru supstancijalne vrednosti (tj. supstancijalnog – opozit formalnom – dobra koje bi u tom slučaju služilo kao polazna tačka u izgradnji ustava koji će štititi i razvijati to dobro – S. D.), već na demokratskim procedurama. Otuda je opravdana pretpostavka da je ideja samo-zakonodavstva ili autonomije neutralna u odnosu na poglede na svet, pod uslovom da interpretacije sopstva i sveta nisu fundamentalističke…“

Izvršni odbor SANU umesto da štiti državne i nacionalne interese Srbije, štiti i brani samo sebe

Dakle, tvrdnja dominantnog jezgra naših univerzitetskih predavača i akademika (u uslovima u kojima je postojeća vlast razorila pravnu državu i uzdigla se iznad ustava i zakona i tako proglasila svoju samovolju zakonom za sve građane Srbije) da oni pasivivizacijom svojih institucija (odsustvom njihovih kolektivnih javnih saopštenja i deklaracija) žele da ih sačuvaju od njihove ideologizacije i strančarenja, u ime borbe za nepristrasnost i autonomiju njihove istraživačke i stvaralačke delatnosti, naprosto je neodrživa i licemerna.

Jer je bezobzirno kršenje principa same pravne države, čiji je glavni akter sama vlast, najveća moguća pretnja slobodnom i autonomnom delovanju Univerziteta i SANU kao institucija. Stoga je nekritičko-oportunistički odnos naznačenih institucija kao institucija prema lavini koja se obrušava na čitav naš ustavno-pravni poredak izraz njihovog, makar samo prećutnog, ideološkog favorizovanja postojeće vlasti koja vlada striktno decizionistički, u oslobođenosti od svih ustavno-zakonskih ograničenja, čime zaglibljuje Srbiju u blato bezakonja, u pravno nestrukturiranu borbu za prevlast jednih nosilaca razularenih i razobručenih volja za moć nad drugima.

Šta znači podržavati uspostavljanje pravne države

Ignorišući dezideologovani karakter pravne države koja omogućuje ravnopravnu utakmicu različitih ideološko-političkih programa u borbi za dobijanje što veće podrške građanstva koje i samo ima prirodno pravo da participira i sudeluje svojim akcijama u toj utakmici, naši „besmrtnici“ kao da su zaboravili da javno podržavati uspostavljanje pravne države ne povlači za sobom pristrasnost prema bilo kakvoj ideologiji i partiji već pristrasnost prema liberalno-demokratskoj državi čiju bit čine principi kao što su sloboda govora i izražavanja, tj. medija, sloboda udruživanja, nezavisnost pravosuđa, odvojenost građana i njihovih društvenih institucija među koje spada i crkva, od tutorstva države i slično.

Grupa od 339 profesora i doktora nauka, među kojima osam akademika predala je marta 2018. u Rektoratu Univerziteta u Beogradu zahteve da se poništi doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ali, slučajeva plagijata ima i među članovima SANU, na to svi ćute (Karikatura: Koraks)

Kolektivna samoodbrana naših visokoobrazovnih institucija od bezakonja i njihova bezobzirna kritika radikalnog urušavanja vladavine prava bila bi nedvosmislen znak njihovog moralnog integriteta i obavljanja jedne od njihovih krajnje važnih uloga. Francuska Deklaracija prava čoveka i građanina (1789) ne nosi na sebi nikakav autorski pečat, mada su je pisali najugledniji i najodvažniji intelektualci toga vremena različitih ideoloških pogleda na svet. Time je ona dobila oreol kolektivnog akta zasnovanog na filozofiji prirodnih prava ljudi koje im, baš zato što su prirodna, niko, ni vlast ni društvo, ne može oduzeti. Na ustavotvornoj skupštini formiranoj tokom Francuske revolucije pomenuta Deklaracija postala je sastavni deo donesenog Nacrta francuskog ustava.

Šta je sve trebala, a nije uradila SANU

Kada je recimo SANU, kao institucija, izvršila tokom poslednje decenije kritičku analizu skandaloznog stanja naše pravne konstelacije i na osnovu te analize donela Deklaraciju o načinu uspostavljanja Srbije kao pravno uređene države?

Kada je ona ukorila vrh vlasti zbog antiustavnog delanja koje uključuje i kršenje principa autonomije naših obrazovnih institucija?

U kojoj civilizovanoj i pravno uređenoj državi je bilo potrebno da prođe oko pet godina da bi odgovarajuće univerzitetsko-akademske institucije – čiji je to eminentni zadatak – utvrdile da je doktorat ministra finansija bezočni plagijat; kod nas je to zvanično potvrđeno tek onda kada je i „pticama na grani“ postalo potpuno jasno o čemu je reč.

Bahati Kostić: Toliko se raširio i razmahao, pa ne može da sedi ni na dve stolice, nego na široke sofe

Zašto naše najviše akademske institucije nisu uputile jednodušan zahtev da ovaj kradljivac intelektualne svojine mora neodložno da podnese ostavku na ministarsko mesto pošto kradljivcima nije mesto u vladi.

Zašto pre obelodanjivanja datog plagijata te institucije nisu javno upozorile Vučića da nema pravo da se meša u nešto što mu nije ustavna nadležnost, tvrdnjom da Siniša Mali nije plagijator.

Predsednik SANU se zalaže za secesiju svoje zemlje

Predsednik SANU, inače strasni borac protiv politizacije ove ustanove, izjavio je u bar dva navrata da je KiM nezavisno de fakto i de jure (nastranu što je ovo poslednje apsolutno netačno jer Kosovo ne može postati ni član UN, bez odobrenja države Srbije i stalnih članica Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta). Reč je o tome da ne priliči predsedniku SANU da daje izjave o tako važnom državno-političkom problemu: nijedan predsednik takve institucije ne bi dao izjavu u kojoj se na svoju ruku zalaže za secesiju dela svoje zemlje.

Mnogi se pitaju kada Kostić sa svojom ulizičkom politikom odlazi iz hrama srpske nauke

Jedan uski krug naših intelektualaca, kojima se ne može osporiti oštar kritički odnos prema sadašnjoj vlasti, pokušao je da odbrani ovakve Kostićeve istupe upućujući na odvažnost njegovog kritičkog izricanja kojom se on između ostaloga suprotstavio i navodnom povampirenju nacionalističke desnice koja je napala integritet SANU kao institucije. No, ne bi bilo teško dokazati da iza ovih Kostićevih javnih istupa ne stoji kritička odvažnost već ulizičko povlađivanje našem ovozemaljskom Bogu.

Naime, posle njegove prve takve izjave, glavni urednik prorežimskog Informera uzdigao je predsednika SANU u „zvezdane visine“. Posle drugog sličnog Kostićevog iskaza, sam Aleksandar Vučić eksplicitno je pohvalio njegovu smelost da iskaže stav koji je manjinski u Srbiji.

Predsednik SANU je rekao o Kosmetu upravo ono što naš Gospodar iz dna duše želi da čuje

Pošto je poznato da je Vučić spiritus movens „mašine za mlevenje svojih neistomišljenika“, jasno je da je ova pohvala iznošenju manjinskog stava samo spin kojim se želi prikriti činjenica da je predsednik SANU izrazio upravo ono što naš Gospodar iz dna duše želi. Naime, pomenuti stav čelnika SANU samo je deo pripreme građana da progutaju kao neminovnost budući čin priznanja nezavisnosti Kosova. Što veći broj takvih glasova je nešto što odgovara Vučićevim željama.

Antisrpski tandem: A. Vučić i V. Kostić, dvojac koji bi da ubedi Srbe da na Kosovu  i Metohiji ništa nije srpsko

Naravno, svako ima pravo da javno iznosi prognoze o budućoj kosovskoj sudbini, pa i pomenuti uski krug branilaca Kostićevog pristupa tom problemu. Ali pristalice proceduralne demokratije treba da znaju da se Kosovo ne može otcepiti od Srbije vučićevskim antiproceduralnim prečicama već samo posle složenog postupka koji će poštovati važeće procedure među koje spada i referendumsko izjašnjavanje svih građana Srbije.

Građanska država ne pripada nijednom državniku niti ijednom etnicitetu već svim njenim građanima nezavisno od njihove ideološke, etno-kulturno-verske i rasne pripadnosti. Isto tako, pojam očuvanja državnog teritorijalnog integriteta nije izum desnih etnonacionalističkih snaga već rezultat širokog konsenzusa svih snaga, bilo levih ili desnih, kojima parlamentarni sistem ne uskraćuje legitimni i legalni status unutar njegovog pravnog okvira. To je jedan od ključnih principa državno-teritorijalnog poimanja nacije u građanskoj državi.

Ponašajući se na predočeni način naš Univerzitet i SANU srozali su svoj ugled na najniže grane u svojoj dosadašnjoj istoriji; njih sve više i više zahvata „bolest na smrt“ čime te institucije, umesto da građane podstrekavaju na aktivni bunt protiv obespravljenosti i teških nepravdi, protiv carovanja bezakonja u kojem važi ona stara izreka „kadija te tuži, kadija ti sudi“, umrtvljuju njihov kritički potencijal.

Snimak sa sednice SANU: vreme je za temeljne i radikalne promene unutar ove institucije

Time većina članova naznačenih institucija, umesto bude moralna savest društva, postaje njen grobar za „šaku dolara“ i nešto privilegija na osnovi kojih dobijaju mrvice sa trpeze vanpravno utemeljene moći. Dakako, svaka čast onima koji nisu odustali od uloge kritičkog intelektualca ne u tradicionalnim već u modernom smislu toga pojma: onima, i na Univerzitetu i u Akademiji, koji nisu skloni da prodaju svoje intelektualno poštenje i uzvišenu misiju za prolazne čari neutaživom pohlepom ispunjenog hedonističkog života.

*Autor je i pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga

Oprema i uređenje teksta: Redakcija Između sna i jave

LINK

Slobodan Divjak: Moralna beda naših akademskih institucija

……..

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments