Društvo, Politika, Slobode, Srbija

Mnogo za jednog čoveka

Povodom serije tužbi sekretara Biroa Vlade Srbije protiv srpskih medija i javnih ličnosti i organizacija

 

  • Kako je Popović sam sebi dao otkaz
  • Ključni problem Popovića je u tome što on radi posao u kome nema uspeha ni rezultata bez dobre saradnje sa najuticajnijim novinarima i redakcijama listova, radija i televizije. Da li je moguće da taj posao bude dobro obavljen kada je sekretar Biroa vlade u sudskim sporovima sa skoro svim glavnim medijima u Srbiji?
  • Tužba protiv nedeljnika “Vreme”, sedma po redu, nije i poslednja. Biće ih još!
  • Nijedan predstavnik vlasti nije osećao toliku povredu «časti i ugleda» da je morao toliko tužbi da uputi sudu kako bi se odbranio

    NSPM, jul 2003.

Piše:  Jovo Vukelić

 

Čovek koji je u ime Vlade Srbije zadužen za komikaciju sa javnošcu i međima, tacnije sa novinarima televizije, radija i štampe, krenuo je u nemilosrdan i izgleda neprekidan obračun baš sa onima sa kojima treba da saraduje, radi, komunicira.

Umesto da se trudi da sa redakcijama i novinarima uspostavi što bolje odnose pre svega u interesu Vlade (koja ga zato i placa novcima poreskih obveznika) kako bi gradanima približio rad izvršne vlasti sekretar Biroa Vlade Srbije krenuo je ovih dana u nezabeleženu ofanzivu tužbama protiv najjačih medija u Srbiji.

Popović voli suđenja

Tužio je prvo nedeljnik “Blic Njuz” i glavnog i odgovornog urednika Željka Cvijanovića i tužilac je nedavno dobio ovaj spor pred sudom. Verovatno ohrabren ovakvom presudom suda u svoju korist Vladimir Popović je presavio tabak i, posredstvom svojih pravnih zastupnika, tužio u poslednjih mesec dana Radio TV B 92, potom dnevni list “Večernje novosti”, sledio je nedeljnik “NIN”, a na ovoj listi poslednji je zasad, od pre nekoliko dana, i nedeljnik “Vreme”.

Po broju tužbi za Ginisa

Pored ovih pet medija Vladimir Beba Popović je uspeo da u ovom periodu tuži i nevladinu organizaciju “Fond za humanitarno pravo” , koji vodi Nataša Kandić, a tužio je i Vojislava Koštunicu, predsednika Demokratske stranke Srbije. Kako stoje stvari on je krenuo da se brojem tužbi, ali i brzinom njihovog podizanja, upiše u Ginisovu knjigu rekorda. I u tome je već uspeo – ući će u tu neobičnu knjigu rekorda – čak i da više nikada nikoga ne tuži! Sigurni smo da nikada nigde niko nije tužio ovoliko medija, nevladinih organizacija i političkih ličnosti. Zato je sigurno da tužba protiv nedeljnika “Vreme”, sedma po redu, nije i poslednja. Biće ih još!

Nesporno je pravo svakog građanina, pa i Popovića, kad se oseća oklevetanim, ili kad smatra da su mu ugled i čast narušeni – da satisfakciju i pravdu traži pred sudom.

Optužbe, tužbe, dokazi, klevete – to je svet u kome živi Popović

Ključni problem Popovića je u tome što on radi posao u kome nema uspeha ni rezultata bez dobre saradnje sa najuticajnijim novinarima i redakcijama listova, radija i televizije. Da li je moguće da taj posao bude dobro obavljen kada je sekretar Biroa vlade u sudskim sporovima sa skoro svim glavnim medijima u Srbiji?

Sam sebi onemogućava komunikaciju

Ako se setimo i nedavnog sukoba Popovića sa Gordanom Sušom, urednicom “VIN-a” onda od uticajnijih i uglednih medija sekretar Biroa još nije tužio dnevni list “Politiku” i Televizuju Srbije.

Jedan moj prijatelj u šali kaže “da ostaje još da tuži Patrijaha Pavla i sve srpske institucije od uticaja i ugleda biće na Popovićevom spisku tužbi.”

Sukobom sa skoro celokupnom javnošću, zbog prirode posla koji obavlja, sekretar Biroa ustvari dovodi sebe u bezizlaznu situaciju da ne može da obavlja posao koji radi. On “seče granu na kojoj sedi” i više nema nikakvih mogućnosti da svoj posao radi valjano, jer je sam sebi onemogućio komunikaciju, sem preko suda, sa medijima i novinarima. Sam sebi Popović je dao otkaz!

Suđenja ga čine važnim

To je svakao jedinstven slučaj pogrešnog shvatanja suštine posla koja mu je poverena. Umesto da novinarima pomaže, da sa njima ima dobre odnose, da im pruža informacije o radu vlade, ministarstava i ministara, vladinih Agencija i drugih Biroa, Popović je centar svog delovanja usmerio na tuženje onih koji ga pominju u bilo kom kritičkom kontekstu. On verovatno smatra da je Vlada i ministri, a i on sa njima, nedodirljiv, bezgrešan, da ih niko ne sme pominjati, a kamoli kritikovati.

Popoviću odgovora, kao za vreme komunista, samo «konstruktivna» kritika

I više od toga: ako Vlada ili neki ministar, ili sam Popović, zasluže neku kritiku zbog nekog pogrešnog postupka onda bi pre pisanja teksta dogovor o tome valjda trebalo postići sa Popovićem kako bi sve bilo provereno i kritika bila, kao za vreme komunista, «konstruktivna».

Postavlja se i pitanje da li je moguće da su sve ove tužbe Popovića, ili većina njih, protiv predstavnika medija, nevladinih organizacija i političara osnovane. Iako su u pitanju ličnosti, institucije i mediji različitih, čak i potpuno suprotnih, političkih orijentacija – da li je moguće da su se svi ogrešili o «lik i delo» Popovića?

Sudske čekaonice dođu mu kao spavaća soba

Zašto im svima, iako tako različitim, smeta Popović?

Normalno, na sudijama je da razreše sporove, utvrde istinu i donesu presude – odluke o ovim tužbama.

Popović: i Dorijan Grej i „Sveto trojstvo“

Kako god to na sudovima bilo rešeno ostaće upamćeno da do sada ni u jednom sistemu – bio on despotski, diktatorski, komunistički, ili nedemokratski – nijedan predstavnik vlasti nije osećao toliku povredu «časti i ugleda» da je morao toliko tužbi da uputi sudu kako bi se odbranio.

Moguće je da je ovde u pitanju ona klasicna i fatalna ljudska zamka: da o sebi čovek misli sasvim drugačije od ostalih, mnogo bolje i lepše nego što je realno. Kad do takvog konflikta dođe obično stradaju prvo oni sa kojima takav čovek sarađuje – saradnici, a kada i njih nestane onda nastrada i sam «Dorijan Grej», jer je razbijeno čudotvorno ogledalo i više nema ko da mu se divi, da ga hvali i – da ga gleda!

Dorijan je večito mlad i lep i treba mu se diviti

 

Ako se tako završi ova niska tužbi bila bi to šteta, jer bi Popović tada istovremeno morao da bude «Sveto trojstvo»: i sekretar Biroa, i novinar i – građanin obožavalac.

Priznaćete, ipak mnogo za jednog čoveka.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments