Politika, Srbija

Lovac na somove ili uloga Šešelja u srpskoj politici

Šta je u pozadini činjenice da je Šešelj ušao u obračun sa Nikolićem, dok Vučića štedi

Piše: Slavko Živanov

„Za rad Tribunala plaćamo velike novce, a u zamenu dobijamo samo pokušaj revidiranja istorije sukoba i prevremeno puštanje jednog ludaka”, rekla je ljubljanskom Delu Florens Artman, nakadašnji porparol te institucije, ističući da je presuda Vojislavu Šešelju napisana te da ona (Artmanova) ne razume što i javno nije pročitana.

Ovaj bivši činovnik Tribunala, ili na srpskom – insajder, objavio je knjigu ozbiljnih kritika Haškog tribunala u kojoj je izneo pregršt, blago rečeno, vrućih pikanterija dovoljnih da se Tribunal momentalno ukine a njegovi zvaničnici postanu predmet ozbiljne istrage. Zažmurilo se, međutim, i pred ponuđenim dokazima i tvrđenjima da je Džefri Najs pripadnik britanske MI6, pa što ne bi zapušili uši ili nos i pred ovom izjavom o jednom, kako kaže Artmanova, ludaku. Elem, možda je vojvoda za Artmanovu i mnoge druge ludak, no i takav razjurio je naprednjake u mišje rupe iz kojih ne smeju da provire… Time bi se otprilike završio spisak dobrih stvari koje s njim dobismo.

Anticipacija profitabilne mete

Čim je izašao iz aviona, Šešelj je opleo po svemu zgodnom za kanonadu. Gotovo smo zaboravili koliko to može biti bizarno i perverzno. Prava šešeljevska šok bomba za skretanje pažnje. Za početak, galama, arogancija i primitivizam, a posle toga videćemo i ponešto drugačijeg arsenala za razbijanje i vlasti i opozicije. Prvi manevar njegove taktike u fokusu ima Tomislava Nikolića, najtanju Vučićevu kariku, koji izgleda sinhronizovan iz više centara moći. I mnoštvo tabloida to isto radi, direktno ili indirektno, gađajući saradnike, prijatelje ili Nikolićevu suprugu, što podgreva pitanje da li je Šešelj anticipirao profitabilnu metu, pa se tome priključila družina onih koji misle da su neprijatelji njihovih neprijatelja njihovi prijatelji, ili pak imamo tek jednu slučajnost.

Jasno je da doslovno graničnoj opciji teorije zavere, po kojoj bi postojala neformalna sinhronizacija između Šešelja i Vučića u ozbiljnom diskursu nema mesta, ali ne treba imati bilo kakve iluzije o međusobno teškoj svarljivosti negdašnjih pajtosa. Već koliko sutra, da im političke menzure to ištu, pohrlili bi jedan drugome u zagrljaj grejući zajedničku postelju istim političkim žarom i principijelnošću. Osim toga, Šešeljeva uzdržanost u napadima na Vučića vredna je veće pažnje od njegovog razbarušenog, beskrupuloznog i logičkog napada na Tomu.

Elem, iz intervjua datog Nedeljniku odmah nakon dolaska, koji je sa pet-šest strana povratio duh nekadašnjeg vremena, a pride vonj i jezu, jasno se vidi da pred sobom imamo istog onog Voju Šešelja, koji ne samo da ništa od svoga ne bi menjao nego bi sve to još grđe i gore. Vidimo ga motivisanijeg da na vlast umaršira ne bi li odmah uveo demokratiju. Između ostalog, to potvrđuje da bezmalo dvanaest godina Sheveningena Šešeljevoj politici nisu naudile, ali su učinile da (manje-više) zaboravimo s kim ili s čim imasmo posla. Strašno je, međutim, to što ni oni belosvetski mangupi nisu mogli takvome da stanu ukraj, nego su ga bez presude držali pritvorenog više od decenije i time stvorili nemerljivu političku i istorijsku dividendu.

Razbijanje desne opozicije

I sa svim tim nasleđem Srbija će se opet suočiti u još jednoj od onih crnih epizoda iz kojih naša država i naše društvo ne mogu da izađu, već im se ciklično vraćaju u svom farsičnijem, ali ništa bezazlenijem obliku. Šešelj je, dakle, nepreležana ozbiljna bolest srpske demokratije koja će je moriti čak i posle Šešeljeve smrti, jer će poklonika njegove ideologije biti u obrnutoj proporciji sa kvalitetom života građana, a u direktnoj proporciji sa stepenom kompromitacije tzv. demokratskih opcija.

Paradoksalno, ali svi političari u Srbiji zapravo rade na tome da Šešeljevoj politici daju krila i daju joj ono što su i sami dobili u procesu osvajanja vlasti. Narod u Srbiji nijednu vlast nije birao među dobrima i boljima, već među onima koji su potekli od zla oca i još gore majke. Na vlast u Srbiji dolazi se pošto birači kazne bahatost vlastodržaca, uglavnom očekujući slične hulje, ali uz olakšanje da su prethodne otišle bestraga. No ovaj scenario ostaviće Vučiću još dovoljno vremena, koliko za ubijanje Srbije, toliko da se i biračima ogadi. I za jedno i za drugo Vučić će se sam postarati. Tu mu Šešelj dođe samo kao začin ili mirođija u čorbi. A, kad se to dogodi – onda nastupa Šešelj. Do tada Vučić može mirno da spava. Ne samo što će mu bivši šef pomoći da se reši dosadnog i ne baš inteligentnog Nikolića nego će mu biti od koristi i u opozicionom bloku. Razbijaće patriota Šešelj desnu opoziciju većim žarom nego što će rušiti vlast. Na taj deo političke lepeze nasrtaće ne samo zbog toga što bi voleo da samo on bude na tom polju, da to bude njegova zabran, već i zbog toga što je taj izum patentirao i na njemu unosno živeo bar deceniju.

Niko bolje od Šešelja ne zna kako se postaje omiljeni opozicionar stranke na vlasti. Takođe, neće propustiti priliku a da ne ukaže Zapadu da postoje i loši radikali, a ne samo napredni. I pride, ako Vučiću zatreba slamka spasa nakon sledećih izbora, a Vučić jeste pokazao značajno visok potencijal da brzo pojede podršku glasača, naći će mu se Šešelj kada je najteže, jer neće valjda da sarađuje sa onima koji su ga spakovali i degažirali u Tribunal. Tribunal ga je razjarivao, ubijao, ranjavao i na kraju neosuđenog vratio. Ne treba biti vidovit da bi se znalo kakve će „koristi” od toga biti za društvo i državu. Šešelj se sasvim sigurno neće baviti samo svojom bolešću niti će lečiti zapuštenu srpsku demokratiju, razorenu državu i urušeno društvo. Izvesno je da svi boluju od neizlečivih bolesti, a da najveće šanse za opstanak ima vojvoda.

Objavljeno na sajtu Novi standard 04.12.2014. (http://standard.rs/2014/12/14/lovac-na-somove-ili-uloga-seselja-u-srpskoj-politici/)

Podeli: