Balkan i susedi Srbije, Gost Autor, Društvo, Knjige, Kultura, Svet (planeta), Slobode, Srbija

KNJIGA KOJA ĆE SE DUGO POMINJATI

Mario Alinei i njegova Teorija paleolitskog kontinuiteta

Knjiga čuvenog italijanskog lingviste Maria Alineia, Nastanak evropskih jezika  (Tom I-II)

Novi Sad : Prometej – Beograd : Biblioteka grada Beograda, 2021)

  • Svaki raniji razvitak jezika je bio kontinuiran, da su svi indoevropski jezici poreklom iz Evrope i da su postojali od paleolita.
  • Razmatranje evropskih jezičkih prilika Alinei počinje od slovenskog jezičkog područja ističući da to čini da bi „očistio teren od jedne od najapsurdnijih posledica tradicionalne hronologije: »dolaska« Slovena, i to štaviše u istorijskoj eposi, na jedno beskrajno prostranstvo poput onoga na kome se sada nalaze“.
  • Zapadnoevropski jezici mogu se smatrati indoevropskima samo u onoj meri u kojoj su preuzeli reči, leksiku iz onog korpusa „slovenskog“ jezika kakav je do Indije (i Irana) stigao kao sanskrt, u Italiji zabeležen kao etrurski, a drugde po Zapadnoj Evropi najčešće kao keltski.
  • Tri ogromna jezička kompleksa (ilirski, trački i keltski) našli su se na jedinstvenom „istorijskom rešetu“, pri čemu su ilirski i trački mogli „potonuti“ u jeziku balkanskih „Slovena“, ali će ostati pitanje je li se to isto tamo moglo dogoditi i s keltskim?

Piše: dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista

Pojava srpskog prevoda dvotomne knjige Marija Alineija (1926–2018) o uobličavanju evropskog jezičkog pejsaža predstavlja i ozbiljan izdavački poduhvat i redak prevodilački podvig: za ovo drugo zaslužan je Ivan Dimitrijević, za ono prvo Prometej i Biblioteka grada Beograda, a svi zajedno – za to što su nam podarili knjigu o kojoj će se govoriti i posle koje će se neke teme o prošlosti srpskoga jezika znatno teže „previđati“ i/li – zabašurivati.

Kao jedan od najistaknutijih lingvogeografa i glotohronologa našeg vremena (1979. godine zasnovao, a od 1982-1997. predvodio Evropski lingvistički atlas), Alinei je uobličio teoriju kontinuiteta (TK), koja „dopušta invazije i diskontinuitete – prevashodno lokalnog tipa – tek počev od metalnog doba, to jest, tek nakon rađanja novih stratifikovanih društava i nakon stvaranja uslova za otpočinjanje osvajačkih ratova od strane moćnih elita“.

Mario Alinei, čuveni lingvista,  otkrio je čudesne puteve i ukrštanja glavnih jezika

Time se overava shvatanje, zasnovano i na arheološkoj dokumentaciji, da je svaki raniji razvitak bio kontinuiran, da su svi indoevropski jezici poreklom iz Evrope i da su postojali od paleolita. A kako se, prema teoriji kontinuiteta, tumače prilike u nekim evropskim jezicima, pokazaćemo najpre Alineijevim osvetljavanjem „dubok[og] uzrok[a] aktuelne podele Francuske na dve fundamentalno različite etnografske i dijalekatske oblasti: severna polovina, koja je jezički oilska i etnografski kontinentalna, za TK bila bi u osnovi keltska sa italidskim superstratom; a južna polovina, koja je jezički oksitanska i etnografski mediteranska, za TK bi bila italidska sa keltskim superstratom“.

Alinei je, međutim, propustio priliku da svoju teoriju potvrdi i šire i temeljitije time što se, „pročistivši naučni teren od ideologija o »invaziji« i »katastrofi«“, nije odrekao potrage za nekim „neindoevropskim“ jezicima koji se nisu uklapali u njegovu „teorijsku konstrukciju“ i/li ne bi pokušavao da utvrdi „različite epizode njihove indoevropeizacije“.

Tako se dogodilo da su Alineiju posebno „otežali život“ etrurski i baskijski jezik jer do zapadnoevropske komparatistike nije stigla informacija da je etrurski još polovinom 19. veka dešifrovan u „slovenskom ključu“), a još pre pedesetak godina u baskijskom „nađeno“ 30-40% srpskih reči. Kasnije je Alinei naznačio neke „posredne potvrde“ da se na ovim jezicima „okliznuo“, ali za zapadno Sredozemlje mnogo bi manje pogrešio da je u svoju TK više verovao: tamo se do istorijskoga vremena nije imao otkuda pojaviti nikakav „neindoevropski etnos“, a s istoka mogli su se širiti jedino „indoevropski“. (Alinei je ovde, navedimo i tu pojedinost, propustio priliku da se „poravna“ s Mendeljejevom, tj. da  naznači mogućnost da su i etrurski i baskijski – indoevropski, kao što je zapazio da je termin indogermanski neprikladan i da se taj „jezički filum mogao od početka zvati indokeltskim“.)

Promocija Prometejeve knjige. – Sleva nadesno: Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, u društvu filologa Jelene Malešević, Momira Nikića, Aleksandra Milanovića, Veljka Brborića i Zorana Kolundžije tokom predstavljanja dvotomne knjige ” Nastanak evropskih jezika” Marija Alineija u Odeljenju umetnosti Biblioteke grada Beograda. FOTO: Sava Radovanović , 16. decembra 2021.

Razmatranje evropskih jezičkih prilika Alinei počinje od slovenskog jezičkog područja ističući da to čini da bi „očistio teren od jedne od najapsurdnijih posledica tradicionalne hronologije: »dolaska« Slovena, i to štaviše u istorijskoj eposi, na jedno beskrajno prostranstvo poput onoga na kome se sada nalaze“.

Biće, međutim, da na to treba gledati kao na terminološki detalj (pod „slovenskim imenom“ oni se prvi put zaista pominju u V–VI veku), ali je mnogo zanimljiviji podatak da će  arheogenetika u sve to uvesti, po svemu sudeći, nešto logičniji i čvršći poredak: prema navodima Kljosova, sa srpskih prostora na Balkanu najstariji haplotipi roda R1a preneti su na rusku niziju i tamo se, pre pet milenijuma, pojavio prvi predak savremenih Rusa i Ukrajinaca, pre 4.000 godina oni su stigli do južnog Urala, a 400 godina kasnije krenuli u Indiju (jedan krak odvojio se prema Iranu, a drugi stigao do juga Saudijske Arabije i u Etiopiju). Tako su „Prasloveni“ stigli do Indije i doneli svoj jezik.

„Arijevski. Praslovenski. Sanskrt. Ili protosanskrt, ako hoćete“, tj. književni indijski jezik; i to se dogodilo „pre 3.500–3.400, tj. 1.500–1.400 godina pre naše ere. U Indiji je [taj jezik] naporima velikog Paninija uglačan u sanskrt pre otprilike 2.400 godina, blizu početka naše ere“. Time je, kako vidimo, Kljosov, po svojim procedurama, rešio „istočni aspekt“ indoevropskog  problemskog kompleksa (za čijim je konturama Alinei tek počinjao tragati), ali su Alineijeve zasluge za razumevanje prilika u „zapadnom indoevropskom krilu“ neporecive, najpre zbog toga što je uspostavio mehanizme po kojima se ti odnosi mogu osvetljavati, ali i zbog toga što je naznačio njihove najvažnije hronološke odrednice.

Srbi su u Podunavlju još od neolita

Onome što nam je napred saopštio Kljosov mogli bismo dodati i jednu posebnu zanimljivost: „Glavnina obeju najviših [indijskih] kasti, indoevropske i dravidske, sastoji se iz predstavnika arijevske haplogrupe R1a. Njih ima do 72% u najvišoj indoevropskoj kasti i 29% u najvišoj dravidskoj kasti“, pri čemu „među Arijevcima pre 3.500 godina predaka savremenih Zapadnoevropljana nije bilo“ i o tome svedoči podatak da od 367 brahmana testiranih na haplogrupe nema nijednog nosioca zapadnoevropske haplogrupe R1b“. Na to se može gledati kao na neposredan dokaz da se zapadnoevropski jezici mogu smatrati indoevropskima samo u onoj meri u kojoj su preuzeli reči, leksiku iz onog korpusa „slovenskog“ jezika kakav je do Indije (i Irana) stigao kao sanskrt, u Italiji zabeležen kao etrurski (Budimir bi tome dodao i sabinski, Solarić sikulski), a drugde po Zapadnoj Evropi najčešće kao keltski.

I taj se jezik ovde pominje iz više razloga, od kojih se jedan može označiti kao misteriozan, pre svega po tome što je, u neko davnašnje vreme, bio najrasprostranjeniji evropski jezik budući da se prostirao od krajnjeg zapada britanskih ostrva, preko najvećeg dela Zapadne i Srednje Evrope i  Balkana, dosezao do Crnog mora i srednje Male Azije (Galatija), a danas se s njegovim tragovima srećemo tek u nekoliko mikroareala u zapadnoj Engleskoj, Irskoj, Velsu i Bretanji. Ta „keltska misterija“, po svemu sudeći, još nije dobila logično objašnjenje i ne možemo znati u kojim pravcima treba tragati da bismo se njenom rešenju makar malo primakli: Ranka Kuić („Ranka Velšanka“) veli da u srpskom jeziku ima preko 4.000 velških reči, Miloš Crnjanski objavio je 1964. u NIN-u više tekstova o srpskim onomastičkim tragovima na britanskim ostrvima i sad nije izvesno da li na njegovu građu treba gledati kao na „keltsku“ ili bi ona mogla biti i „šire britanska“.

Srbi su od davnih vremena starosedeoci Balkanskog poluostrva

Tim nedoumicama treba, međutim, priključiti jedan mnogo širi problemski kompleks koji je dosad izmicao pažnji svake utemeljenije linvističke „hronologije“, pa i one koju „nosi“ teorija kontinuiteta: tri ogromna jezička kompleksa (ilirski, trački i keltski) našli su se na jedinstvenom „istorijskom rešetu“, pri čemu su ilirski i trački mogli „potonuti“ u jeziku balkanskih „Slovena“, ali će ostati pitanje je li se to isto tamo moglo dogoditi i s keltskim?

Prema Alineijevim određenjima, Kelti su bili „vladajuća klasa: plemenske poglavice, aristokratija i ratnici“, neki misle da su oni bili „vojnički red“ i da su slati tamo gde se ukaže „potreba za njihovim uslugama“ (pri čemu su se lako mogli asimilovati svuda tamo gde se zateknu), a najizrazitije se sačuvali na krajnjim arealima prostora koji su nekad zahvatali.

U skladu i s pravilima teorije kontinuiteta i s čestim nalazima lingvogeografije: da se na krajnjoj periferiji prostranih starih areala mogu sačuvati najčvršće potvrde da su prostori između njih, tokom mnogih vekova, prekriveni drukčijim, dominantnijim, jezičkim realnostima (kako se to, u izrazitoj meri, dogodilo u vezi s uspostavljanjem pomenutih francuskih oilskih i oksitanskih kontrasta), a mnogo češće u njima (sa)čuvani tek neki leksički tragovi (ređi su izrazitiji leksički slojevi). I to najčešće činjeno prema obrascu predstavljenom baskijskim gona ‘haljina, žensko odelo’, grč. γούνα, eng. gunny, lat. gunna, špan. i provansal. gona, ital. gonna, fr. gonne, gonnelle (da za ovu priliku ostavimo po strani srp. gunj, gunja, češ. houně, polj. gunia, rus. gunя i, po drugim izvorima, bug. gunя, slnč. gúnj, slč. huna, sanskr. gaunyā, avest. gaōna ‘vuna’, pers. gūn ‘krzno)’.

Srbi su sa sanskrtom stigli do Indije. Hoće li se pokazati da su s onim što im je ostalo stigli i na Britanska ostrva?

Mnogo su im  bliža. A Alinei im do tamo skratio i prečicu.

Podeli:

53votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments