Kosovo i Metohija, Srbija

Ključno je kako će na Vučićev „kompromis sa Albancima“ odreagovati Srbi sa Kosova i Metohije

KOME ĆE PRIJATI APLAUZI IZ PRIŠTINE, TIRANE, ZAGREBA, BERLINA, BRISELA I VAŠINGTONA?

 

  • Ako Srbi sa Kosmeta posle obelodanjivanja plana za Kosovo, odnosno – početka njegove realizacije, krenu ka gradovima u Srbiji da traže spas i smisao za svoje živote, ako se nekim slučajem ponovi potresni egzodus Srba iz Krajine, to može imati teške posledice u svim segmentima (ekonomskom, političkom, socijalnom, psihološkom) za celu zemlju
  • Predsednik Srbije misli da „vreme ne radi za nas“, ali mnogi relevantni i politički odgovorni ljudi smatraju da vreme radi za Srbiju i da promene u međunarodnim odnosima slabe uticaj SAD, glavnog pokrovitelja nezavisnosti Kosova! I da ne treba žuriti!
  • Vladislav JOVANOVIĆ: „Mislim da bi Srbija trebalo još malo da sačeka i da ne vodi pregovore o pravno obavezujućem sporazumu pod pritiskom i po diktatu Amerike i Zapada, jer takve prisile nisu prihvatljive sa stanovišta međunarodnog prava, a potom da traži ustupke od Amerike…“
  • Tibor VARADI, profesor međunarodnog prava: Ova godina neće biti godina raspleta kosovskog problema. To bi bilo lepo, ali ne mislim da je realno. Da li su onda obavezujući sporazumi kompromisno rešenje? To je cilj pravno obavezujućeg sporazuma, ali mislim da još nismo došli do sporazuma koji bi mogao da znači „e, sad smo se dogovorili“. To je podalje“

 

Piše: Jovo VUKELIĆ

ŠTA Srbiju očekuje ovog proleća, odnosno do kraja „kosovske 2018.“?

Tačnije šta će se dogoditi kad uskoro bude saopštena odluka o predaji teritorije Kosova i Metohije, (neki će reći da se kapitulacija povodom južne pokrajine dogodila 1999.) odnosno – ako predsednik Srbije dobrovoljno preda pokrajinu i dozvoli potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o samostalnosti i nezavisnosti i priznanju od strane Srbije ilegalne kvazi države Kosovo? To će, ako se zaista dogodi, omogućiti Albancima iz južne pokrajine da uđu UN i druge međunarodne organizacije.

Ali, da li bi u tom slučaju došlo do relaksacije i stabilizacije političkih prilika u samoj Srbiji, u regionu Balkana, da li bi aplauzi iz Prištine i susednih prestonica Tirane, Sofije, Podgorice, Zagreba i Ljubljane s jedne i Brisela, Berlina, Londona, Vašingtona… s druge strane omamili i podigli predsednika Srbije toliko „da poleti kao sjajna zvezda u neslućena sazvežđa“ na krilima svog grandioznog, istorijskog, vizionarskog čina koji je preduzeo?

Da li bi možda zbog tog „velikodušnog“, skoro „Hristovog“ gesta – poklanjanja, predaje dela zemlje Srbije tuđinu i neprijatelju – ako to usledi, kao što mnogi strahuju – potom kao veliki državnik koji je „rešio“ jedan od najvećih problema u Evropi bio kandidovan za Nobelovu nagradu?

Dobija li Srbija novog osnivača neke nove Srbije?

Da li je moguće da učini ono što ni Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić, Nikolić nisu hteli, smeli ili mogli?

Kad se država odriče teritorije prestaje da bude država

Da li je moguće da, iako se države ne odriču teritorije, jer kad to učine prestaju da budu države, Nobelov komitet napravi presedan?

Ili će se dogoditi nešto drugo sa Srbima u Srbiji i na Kosmetu?

Može li se od tog dana i časa gasiti sjaj zvezde predsednika Vučića brzinom kojom nestaju repatica? Šta će se desiti?

Da li će Srbi sa Kosova i Metohije da aplaudiraju predsedniku Srbije na hrabrom, odlučnom vizionarskom gestu kojim ih je zaštitio, omogućio im punu slobodu, slobodan i bezbrižan život i zaštitu imovine i pravoslavnih svetinja u pokrajini?

Pitanja ima još mnogo …

Glavno je da li će moguća odluka predsednika Srbije da Kosovu omogući stolicu u UN (mi ih i ne moramo priznati, Albance baš briga za to!) rešiti problem koji postoji, ili neće? Da li će doneti dobro Srbiji i Srbima?

Ili će se posle tog predsednikovog čina, desiti da Srbi sa Kosova i Metohije budu nezadovoljni, potišteni, neraspoloženi i očajni, a neki i ljuti i besni?

Da li će se – u tom slučaju – u većini odlučiti na konačno iseljenje sa Kosmeta? Da li ćemo ovog proleća ili leta i jeseni (i pored verovatnih snažnih pritisaka vlasti iz Beograda na njih da to ne čine) gledati možda tužne, duge kolone srpskih izbeglica sa Kosova i Metohije? Ili će se Srbi seliti nevidljivo za javnost, kapilarno, organizovano…

Srbima na Kosmetu treba sloboda!

Možda će „svemoćni“ predsednik poslati u međuvremenu nekom ubogom Srbinu traktor ili neku ovcu, crep za krov, ali to neće mnogo pomoći, jer Srbima na Kosovu – u Velikoj Hoči, Lapljem Selu, Babinom mostu, Čaglavici, Lipljanu, Gračanici, Zvečanu ili severnom delu Kosovske Mitrovice – to neće rešiti osnovne probleme. (1) I ovako žive već godinama bez toga, to ne rešava sistemske probleme koji postoje.

Srbima na Kosmetu treba sloboda i da živee u svojoj državi!

Treba im sigurnost života i imovine, treba im bezbednost da mogu slobodno da se kreću i putuju, treba im sigurna egzistencija, zaposlenje, dobra perspektiva za njihovu decu i porodicu, osećaj da nisu građani drugog reda. Srbima na Kosmetu treba ravnopravnost! Jednostavno, da žive slobodno na svojoj zemlji kako su živeli vekovima.

Tu slobodu, čudno je, nisu tražili od predsednika kad je poslednji put bio u poseti pokrajini, posle streljanja Olivera Ivanovića. Nisu mu tražili da im pomogne da zadobiju slobodu?!? Da li žive u enklavama neslobodni, uplašeni za svoj i život bližnjih, žive li skoro u ropstvu, ili se osećaju slobodni?

Sigurno im je, kao i svakom čoveku, svakom ljudskom biću (Nemcu, Rusu, Francuzu, Amerikancu) najpotrebnija sloboda!

Čekaju li nas izbegličke kolone Srba?

Ako Srbi sa Kosmeta posle Vučićevog obelodanjivanja tog „spasonosnog“ plana krenu ipak ka gradovima u Srbiji da traže spas i smisao za svoje živote, ako se nekim slučajem ponovi potresni egzodus Srba iz Krajine, to može imati teške posledice u svim segmentima (ekonomskom, političkom, socijalnom, psihološkom) za celu zemlju i snažnog uticaja na većinu građana Srbije, posebno Srbe. Desilo bi se prvi put u istoriji da se Srbi iseljavaju zbog odluke Srbina, a ne zbog progona Turaka, Hrvata, Muslimana ili Šiptara.

Egzodus Srba iz Krajine

Tada bi, ako krenu tužne izbegličke kolone, emocije kod mnogih Srba i preko Drine mogle da proključaju.

Pitanje je koliko bi politička situacija u Srbiji i šire mogla da bude stabilna i da se kontroliše.

Mnogi opozicioni političari u Srbiji i nezavisni analitičari ukazuju da sada Zapad podržava Vučića i ocenjuju da zato nema nikakvih sankcija Srbiji dok Vučić „radi posao za Zapad“. A kad potpiše pravno obavezujući sporazum, da Kosovo postane članica UN, može se očekivati će ga se odreći. Možda je to tačno da će kad Vučić obavi posao za Zapad ta podrška njemu nestati.

To ne znamo, ali je ključno da li će Srbi i posle „predaje Kosmeta“ nastaviti da podržavaju Vučića?

Da li će sadašnjem predsedniku dati podršku Srbi sa Kosova i Metohije i Srbi iz Srbije?

Desi li se to, biće to najbolji dokaz da birači misle da predsednik Srbije radi u državnom i nacionalnom interesu najbolje stvari za njih, Srbe i Srbiju.

A da greše svi koji tako ne misle!

Moguće je da on opet ovih dana po Srbiji i Beogradu skuplja potpise podrške (kao što je činio nedavno za predsedničke izbore, i za lokalne beogradske ) javnih ličnosti, bez obzira koliko stvarno imaju li ugleda, za ovaj svoj najavljeni novi politički postupak.

Tako će moći sa tom listom „akademika“ i titula „dr i mr“ da maše i ovde i sve do Brisela i Vašingtona i dokazuje kako njega i u ovom „strašnom i teškom činu (i času)“ podržavaju svi oni koji nešto vrede u Srbiji…

Predsednik Srbije misli da „vreme ne radi za nas“ (2), ali mnogi relevantni i politički odgovorni ljudi smatraju da vreme radi za Srbiju i da promene u međunarodnim odnosima slabe uticaj SAD, glavnog pokrovitelja nezavisnosti Kosova! I da ne treba žuriti!

Nije vreme za ključne odluke

„I dalje je na snazi završni Helsinški akt o nepovredivosti granica, kao i konvencija iz 1912. prema kojima je KiM integralni deo Srbije, stoga, mislim da bi Srbija trebalo još malo da sačeka i da ne vodi pregovore o pravno obavezujućem sporazumu pod pritiskom i po diktatu Amerike i Zapada, jer takve prisile nisu prihvatljive sa stanovišta međunarodnog prava, a potom da traži ustupke od Amerike“… (3) – zaključuje diplomata Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i SRJ.

I drugi naš priznati i iskusni stručnjak Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, smatra da ova godina neće biti godina raspleta kosovskog problema. On kaže: „To bi bilo lepo, ali ne mislim da je realno. Da li su onda obavezujući sporazumi kompromisno rešenje? To je cilj pravno obavezujućeg sporazuma, ali mislim da još nismo došli do sporazuma koji bi mogao da znači „e, sad smo se dogovorili“. To je podalje“.(4)

Izgleda da jedino predsednik Vučić (da li pod pritiskom SAD , EU i Nemačke ili i datog obećanja) misli da to može sad da uradi i da će tu zmiju naivni Srbi da pokusaju!

Iz tog realnog odnosa snaga u zapadnom svetu, koji je Srbiji i Srbima nenaklonjen, Miloš Jovanović izvlači jedan od oštrijih zaključaka: „Zapadna civilizacija je vladala svetom, a ne nekom Srbijom danas. Tamo ima sjajne književnosti, muzike, kulture, ali u smislu tehnologije vladanja – to su civilizacije koje su zločinačke. Bile su i biće. To su imperijalne sile koje ne haju za tuđi život. U njima postoji privid pravne države. Ali se zapravo ponašaju kao banditi. Gadafi je Sarkoziju plaćao kampanju, a ubijen je k’o pas. Mafija ima kodeks časti, a Zapad ga nema. Funkcioniše po principu sile“. (5)

Iako je ova konstatacija vrlo delikatna – u pomenutim zemljama ipak postoji ogromna asinhronizacija između, uslovno rečeno, njihove unutrašnje politike i njihove spoljne politike. I to treba konstatovati takođe!

Radi objektivnosti i realnosti, treba ponovo citirati prof. Varadija: „Ja lično mislim da je odvajanje KiM suprotno međunarodnom pravu, ali u ovom domenu međunarodna praksa nije u dovoljnoj meri pravna praksa. Ishod zavisi od odnosa snaga… U ovom času Kosovo se, mimo međunarodnog prava, odvojilo od Srbije. Istovremeno, činjenica je da KiM de fakto nije deo Srbije, tako da argumentacija da treba da sačuvamo Kosovo je takva da čovek može emotivno da je razume, ali teško je sačuvati nešto što u ovom času nije u našem posedu… I tu je vrlo teško doći do pravog strateškog opredeljenja, jer, ako želimo da sačuvamo ovo sadašnje stanje, onda Kosovo nije deo Srbije, jer, u ovom času, ni administrativna, ni sudska, zakonodavna vlast tamo nije srpska”. I zaključuje: „pravedno ili ne, Kosovo u ovom času nije deo Srbije“. (6)

Ko ih je terao na nepotrebne ustupke?

Treba konstatovati da za to što Kosovo u ovom času nije deo Srbije je odgovorna delom i sadašnja vlast (i ranija Tadićeva), jer su neke od ključnih prerogativa vlasti sami, dobrovoljno kroz Briselski sporazum i u pregovorima poslednjih nekoliko godina predali u ruke Albancima.

Zašto? Ko ih je terao na te nepotrebne ustupke? Tadić i Vučić treba da na to odgovore i polože račun građanima Srbije.

Nema podele Kosova – nema ni podele Srbije!

Ako Pedi Ešdaun, nekadašnji visoki predstavnik u BiH, pre nekoliko dana ničim izazvan na sva zvona obelodanjuje: „EU mora da pošalje jasnu poruku da nema podele Kosova“ (7 ) onda je istog časa neko od srpskih zvaničnika trebalo da odgovori: „Nema ni podele Srbije!“. Ali, mu niko do danas nije odgovorio!

Nije naš posao da, pored toliko odgovornih srpskih institucija i zvaničnika, nudimo bilo kakva rešenja i predloge za Kosmet.

Jasno je svakom da o imovinskim pitanjima nije još raspravljano, a ona su jedno od ključnih nerešenih pitanja. Imovinska prava su neotuđiva, bilo da se radi o privatnoj, državnoj ili crkvenoj svojini Dalji pregovori moraju biti isključivo o imovinskim pitanjima. Mora se Srbiji i njenim građanima, kao pravim vlasnicima, vratiti oteta imovina sa Kosova. U pitanju je imovina vredna stotine i stotine miliona evra…

Drugo, kako ističu mnoge diplomate, zvaničnici i srpski iskusni političari mora se od svih najvažnijih institucija u svetu i EU tražiti slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih Srba u etničkom čišćenju. (Pa koliko ih se vrati, ali im to treba obezbediti).

„Kakva bi to bila normalizacija odnosa bez uslova za bezbedan povratak četvrt miliona proteranih ljudi“ (8), pita se Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije?

Treće, pokazalo se iz prakse da je dalji opstanak Euleksa besmislen, a uz to štetan za Srbiju i Srbe. Zato se na dnevni red mora postaviti pitanje daljeg opstanka EULEX-a zbog korumpiranosti i nesposobnosti.

Naravno, bilo bi najbolje da se pitanje statusa i sudbine Kosova i Metohije rešava, kako su mnogi još ranije predlagali, u formatu međunarodne konferencije, jer se kosovska kriza bez učešća velikih sila ne može rešiti. Najlogičnije je da se ceo proces vrati u UN, da bude u formatu SB UN, u ingerenciji pet stalnih članica SB, kako predlaže Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije.

Na kraju, treba tražiti od EU „mapu puta“ za članstvo Srbije u EU, bez zahteva Brisela da Kosovo mora da dobije stolicu u UN.

Kako ocenjuje i predlaže Dušan Proroković, geopolitičar, „ne može proces evrointegracija biti uslovljen prihvatanjem Išingerovog plana. Srbija treba da traži put u EU, bez da Kosovo mora dobiti mesto u UN! Ukoliko EU to ne prihvata, možemo da ostanemo da sarađujemo sa EU u postojećem formatu. Ako EU odbije ovakve predloge Srbije morala bi EU da temeljno obrazloži odbijanje“. (9) Stručnjaci misle da nije moguće uverljivo obrazloženje EU.

Sledi i najnovije upozorenje predsednika!

Vučić kaže da ako ne prihvatimo pravno obavezujući Sporazum neće biti stranih investicija (sa Zapada)! Neka mu neko izračuna koliko imamo koristi od tih stranih investicija, gde inače dajemo ogromne tantijeme stancima po radnom mestu te ispada da mi investiramo, a oni se „krste i čude“ i grabe profit.

Neće Srbija propasti bez tih stranih investicija, koje su jedan od modela eksploatacije i pljačke. Neka pita predsednik one koji o ekonomiji više znaju da li se ijedna zemlja ekonomski oporavila politikom privlačenja stranih investicija?

Ipak, posle saopštavanja Vučićeve „epohalne“ odluke o Kosovu i Metohiji, uz moguću pojavu srpskih izbeglica sa Kosmeta, glavno je da se vidi da li će odluku podržati i političke partije počev od bliskog partnera SPS pa nadalje. I kako će tu odluku, što je najvažnije, dočekati građani Srbije, Srbi iz RS, a posebno Srbi sa Kosova i Metohije.

Od tog časa možda uistinu ništa više neće biti isto u Srbiji!

………………………………….

  1.        U svim ovim mestima na Kosmetu bio sam više puta od 2004. godine
  2.        Fakti | Vučić: Povodom KiM igramo partiju „šaha“ bez dame i topa i pokušavamo da izvučemo pat
  3.        NSPM | Vladislav Jovanović: Ne bi bilo dobro da „Kosovo“ bude primljeno u UN po modelu Ukrajine i Belorusije u doba SSSR-a
  4.        RTS | Varadi: Odvajanje Kosova i Metohije suprotno međunarodnom pravu
  5.        Fakti | Jovanović: Mnogi još misle da će Vučić na kraju preveslati Zapad, ali je to – nemoguće
  6.        RTS | Varadi: Odvajanje Kosova i Metohije suprotno međunarodnom pravu
  7.        Dvevni avaz | Pedi Ešdaun: BiH treba više rada, a manje zastava i slavlja
  8.        Fakti | Model dve Nemačke je podvala, niti je Srbija „Zapadna Nemačka“, niti je KiM „Istočna Nemačka“
  9.        Fakti |Rešenje Za Kosovo treba tražiti tek kad prođe zemljotres u svetskim odnosima koji traje

 

 

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments