Balkan i susedi Srbije, Gost Autor, Društvo, Kultura, Slobode, Srbija

Krestić prepisuje, prepričava i kopira mlađu koleginicu

Svečano otkrivanje biste velikog Bunjevca i jugoslovena Biskupa Ivana Antunovića, prošle jeseni u Subotici 

“Ugledni” akademik koristi tuđe radove

  • Autori obično ne koriste tuđe rezultate istraživanja, niti prepisuju čitave pasuse kolega. Ali, ima i takvih!
  • I to čak akademika!

 Piše: Dr Veljko Mišina Đurić, istoričar

Kao i u svakoj struci, i među istoričarima postoje zloba, zavist a povremeno i netrpeljivost. Ja sam školovani istoričar koji se više od tri decenije posvetio istraživanju novije istorije Srpske pravoslavne crkve, objavio sam pet-šest monografija: Šta će u Splitu Sveti Sava, Golgota Srpske pravoslavne crkve 1941–1945. godine, Letopis Srpske pravoslavne crkve 1946-1958. godine, Vikentije Prodanov – patrijarh u rđavom vremenu, German Đorić – patrijarh u obezboženom vremenu,… To je tema kojom su se ovih decenija bavilo samo dvoje-troje istoričara pa se zna šta je ko objavio i ne ulazi se „bez obraza“ u „tuđi zabran“ to jest radovi se ne preklapaju što znači da autori obično ne koriste tuđe rezultate istraživanja, niti prepisuju čitave pasuse i pritom promene tu i tamo poneku rečenicu i tekst potpišu svojim imenom.

Ali, ima ponekad i takvih.

Ovih dana predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović u svojim medijskim prepucavanjima sa kolegom u Srbiji pomenuo je problem Bunjevaca i Šokaca i teritoriju Bačke od Dunava do Subotice. Ovaj iz Srbije, s obzirom da u svom okruženju nema školovanih istoričara i politikologa, morao je da ćuti.

Mene je taj problem (granice između Hrvatske i Srbije) interesovao u sasvim drugom kontekstu. Naime, istražujem razne forme saradnje ustaša i komunista u periodu 1929–1945. godine. A u taj istraživački projekat spada i problem Srema jer je reč o procesu dugog trajanja koji je nastao davne 1848. godine i trajaće još dugo.

Problem je nastao na svečanosti proglašenja Vojvodstva Srbije koje je trebalo da obuhvati i Srem, tada malu austrijsku administrativnu celinu. Amanet Ante Starčevića i politička ideologija pravaša i frankovaca o Sremu kao istorijskoj hrvatskoj teritoriji, donekle je realizovao Ante Pavelić 1941. a to su hrvatski komunisti pokušali da overe 1945. godine tražeći teritoriju sve do Subotice.

Krestić prepisuje i prepričava tuđi tekst   

S obzirom na to da poznajem šta je ko objavio na temu koja me interesuje, počeo sam da čitam dva rada: Mira Radojević, „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941“, Istorija 20. veka, br. 2, Beograd, 1996, 39–73;  i Vasilije Đ. Krestić, „Pretenzije na Vojvodinu“, Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu, Beograd, 2016, 17–63 (S obzirom na to da je tekst štampan dvojezično – na engleskom i srpskom, tekst ima samo 24 stranice).

Prve rečenice kod Radojevićeve glase: „U dugoj istoriji srpsko-hrvatskih odnosa, prepunoj teških sporova, dramatičnih i tragičnih zbivanja, zabeleženo je da je prvi međusobni sukob, barem u novije vreme, izbio zbog Srema – pored Banata, Bačke i Baranje sastavnog dela Vojvodine. Pitanje pripadnosti Srema otvoreno je u revoluciji 1848-49. godine i ostalo nezatvoreno do današnjih dana.“

Krestićev tekst počinje rečima: „Već u vreme revolucije 1848. godine, kad su Srbi iz Ugarske istupili sa zahtevom za osnivanje svoje posebne oblasti, koja bi u okvirima austrijske carevine uživala široku autonomiju, postavilo se pitanje šta će biti sa Sremom i kome će on pripasti: da li Hrvatskoj ili Vojvodini“.

Krestić bez zazora prepisuje tako da mu i “resavci” zavide (od koleginice Radojević desno)

Sadržaj navedenih rečenica inspirisao me je da pažljivo čitam tekstove do kraja: našao sam brojne sličnosti u kompletnim pasusima, čak i gotovo prepisane sa ubačenom ponekom novom rečju.

Na primer, na strani 40 Radojevićeva piše: „U dugim i iznurujućim državno-pravnim i srpsko-hrvatskim sukobljavanjima, u kojima je mlada država iscrpljivala snagu, hrvatska je strana uporno isticala svoje državno-istorijsko pravo na Srem“.

Krestić na strani 33 piše: „Kad je 1918. stvorena zajednička država, izbile su mnoge iznurujuće hrvatsko-srpske državotvorne rasprava i sučeljavanja u kojima je hrvatska strana uporno isticala svoje državno i istorijsko pravo na Srem“.

Akademik Krestić kopira svog kolegu-mladog istraživača

I ove sam stao jer sam shvatio da je reč o prepričavanju odnosno preradi tuđeg teksta. Posle izvesnog vremena ipak sam se vratio čitanju tekstova koji se odnose na period pre 1941. godine i uporedio zaključke.

Tako Radojevićeva piše u zaključku: „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine pojava je vekovnog trajanja, čiji početak nalazimo u revoluciji 1848-49. godine u toku koje je postavljeno pitanje pripadnosti Srema.“ (str. 72)

Biskup Antunović širio je bratstvo među Bunjevcima, Srbima i Hrvatima

A Krestić: „Imajući u vidu sve što je rečeno, više je nego jasno da su Hrvati od revolucije 1848/49. do naših dana tražili načine da prošire svoju državnu teritoriju na područja koja su pripadala i koja danas pripadaju Vojvodini.“ (str. 61)

Na kraju sam se uverio da je jedan akademik „kopirao“ mladog istraživača koji je svoj tekst objavio dvadesetak godina ranije!

PS: Nepune dve godine posle objavljivanja članka Krestić je 2018. Radojevićevu čak predložio za akademika SANU!

……………………………

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
4 Comments
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
KOLEGA
KOLEGA
10 meseca ranije

Uz velio uvažavanje kolege Đurića, ja stvarno ne vidim šat je hteo da pokaže ovim tekstom. Ovo što je on pokzao u ovom tekstu NE MOŽE SE REĆI DA JE PLAGIJAT.

Salih, istoričar
Salih, istoričar
10 meseca ranije
Reply to  KOLEGA

Posedujem radove i Vasilija Krestića i Mire Radojević. Oba sam pročitao, a i ovo što je izložio kolega Đurić.
U radu akademika Krestića nema nikakvih plagijata. Jasne i relevantne istorijske istine se ne mogu menjati, ali razni istoričari ih objašnjavaju na svoj način. To ne može da bude plagijat. Nije korektno ni kolegijalno tako nešto pripisivati jednom dokazanom vrhunskom istoričaru kao što je akademik Vasilije Krestić.

Salih Selimović, istoričar

Prle
Prle
10 meseca ranije

Tema o kojoj pišu navedeni autori je ista,izvori za njenu naučnu obradu isti,a način interpretiranja sadržaja je autorov.
Ima li potrebe da se o ovome raspravlja?Nema! Čini se da postoji nesto drugo što inicira negaciju nespirnog naučnog autoriteta!

Nedja
Nedja
10 meseca ranije
Reply to  Prle

Potpuno ste u pravu…. Cak i ono sto Djuric navodi apsolutno nine plagijat…. To bi profesor Djuric ipak morao da zna….