Gost Autor, Društvo, Politika, Svet (planeta), Slobode, Srbija, Srbija i EU

Ko je dozvolio Rio Tintu da za izradu Strateške procene uticaja iznajmi ministarstvo Srbije

Protest meštana Brzjaka u dolini Jadra zbog izgradnje rudnika litijuma “Rio Tinto”

Samodestruktivna politikaprema našem životnom okruženju – prvo zagađenje, pa onda razvoj

  • Kakve i kolike „procene uticaja na životnu sredinu“ su nam potrebne?
  • U zaštiti životne sredine smo odavno rešili mnoge probleme tako što ih ignorišemo: uslovi se najlakše zadovoljavaju ako se ne postavljaju.
  • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu je nedorečen i slab, sa puno manjkavosti
  • Za sve odluke donete po četiri zakona o životnoj sredini odgovorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS).
  • Da li neko u kabinetu premijerke zna da regulator mora biti nezavisan od operatora, jer ako nije – onda nam je država farsa pošto na najvišem nivou neko sam sebi izdaje dozvole za rad?
  • Odakle Ministarstvu građevine 2019. godine analiza uticaja za slučaj hemijskog udesa, kada ona još uvek ne postoji ni danas, u drugoj polovini 2021. godine?
  • Da li u Vladi svako (ministarstvo) može da radi šta hoće (ako mu neki stranac dobro plati)

Piše: dr Jagoš Raičević, nekadašnji direktor laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštite životne sredine Instituta „Vinča“, bivši direktor JP „Nuklearni objekti Srbije“

 Kod nas postoji gomila zakonskih propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (ŽS) – oko desetak zakona i više od pedeset pravilnika, uputstava, upitnika i sl. koji više otežavaju, nego olakšavaju sprovođenje zakonske regulative u praksi.

Uzmimo na primer procenu uticaja na ŽS: njome se ne bavi jedan, nego čak četiri zakona:

  • Zakon o zaštiti životne sredine,
  • Zakon o proceni uticaja na životne sredine,
  • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i
  • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ŽS, uz naravno desetine pratećih dokumenata.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, 135/2004, i 36/2009), resorno ministarstvo (za zaštitu životne sredine) usvaja (ili ne usvaja) Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Ta Studija treba da pruži odgovor koliko i kakvo će biti zagađenje koje će izlaziti iz dimnjaka, hoće li biti trovanja pijaćih voda i zemljišta – i na kraju, da li će zagađenja biti iznad dozvoljenih vrednosti, koliko iznad, koliko često itd. Ovo sam se ja malo zaneo, tako bi trebalo, ali na žalost, Zakon je mnogo „fleksibilniji“.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu je nedorečen i slab
Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović nema ni stručnosti ni sposobnosti da vodi ovaj resor. Njen izbor je fatalna greška i neodgovornost

U Članu 12. se od zagađivača traži da opiše (naravno po svom izboru) moguće značajnije štetne uticaje, i da opiše mere predviđene za sprečavanje, smanjenja itd. tih značajnih štetnih uticaja. Ako zagađivač „slučajno“ ne opiše neke štetne uticaje, onda ne mora ni da opisuje kontramere.

U zaštiti životne sredine smo odavno rešili mnoge probleme tako što ih ignorišemo: uslovi se najlakše zadovoljavaju ako se ne postavljaju.

Još 2018. godine predsednica Vlade Ana Brnabić sastala se u Londonu sa predstavnicima Rio Tinta, a zašto –  to ona treba da objasni.

U Zakonu o proceni uticaja na ŽS se nigde ne navodi zahtev zagađivaču da pruži dokaze kojima garantuje da će biti ispunjeno ono na osnovu čega misli da dobije licencu. Jedini dokaz koji se u Članu 12. traži je onaj za uplatu republičke administrativne takse…

Dalje – nema ni reči o metodologiji izrade dokumenta, pominju se samo veliki akcidenti (havarije), kao da su sva ostala prekoračenja dozvoljena – a to su upravo ona kojima nas decenijama guše naši veliki industrijski sistemi. Ukratko – po mom mišljenju, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu je nedorečen i slab, sa puno manjkavosti. Ali – kakav je takav je – znamo o čemu se radi.

Predivna panorama područja Gornje Nedeljice gde treba da se gradi rudnik litijuma sa prljavom tehnologijom i zagađivanjem životne sredine

Zakon o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu – ŽS (Sl. glasnik RS, 135/2004, i 88/2009) se bavi – hm – time čime se bavi. Kao prvo, naslov mu je dvostruko pogrešan, jer se ne bavi nikakvim strategijama. Kao drugo, radi se o pogrešnom prevodu Evropske direktive 2001/42 iz 2017. godine, koja se doslovce zove „Direktiva o proceni efekata određenih planova i projekata na životnu sredinu“. Pisci te EU Direktive su se odmah na početku ogradili i u fusnoti broj 2 na strani 2 tog dokumenta napisali da izraz „strateški“ ne postoji u Direktivi, ali da se taj naziv često koristi u praksi. Na žalost, toga se nisu setili i naši prepisivači, tj. pisci predmetnog Zakona, tako da se – iako neverovatno zvuči – bez ikakvih objašnjenja, izraz „Strateški“ pojavljuje eksluzivno samo u naslovu Zakona i nigde više.

Presipanje iz šupljeg u prazno

Čime se taj „strateški“ zakon bavi? Sve je „jasno“ rečeno u Članu 1, gde se kaže da je njegova svrha da „uređuje uslove, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu – radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupku pripreme i usvajanja planova i zakona“. Ja to prevodim na srpski prostije: analizira se uticaj nekih planova i projekata na procenu uticaja na ŽS. To što se stvarni uticaj na životnu sredinu ne mora da zna – nema veze, on će se preko „razvojnih načela“ integrisati sa „održivim razvojem“. Mašala.

Vlada Srbije potpisuje ugovore sa Rio Tintom još od 2017. i kasnije a da se ne znaju osnovni elementi te proizvodnje i zaštite životne sredine.  

Za ovaj tekst je najvažnije da se Strateška procena uticaja na životnu sredinu ne bavi stvarnim zagađenjima (jer ih ne zna) već bi – kako ja razumem stvar – trebalo da ih sagledava u svetlu potencijalnih kumulativnih efekata. Mi smo inače jako dobri u analizama tipa „šta bi bilo kad bi bilo“, što su shvatili naši ekolozi još iz vremena DOS-a, tako da smo prepuni rasprava o mogućem uticaju planova i programa na načela zaštite životne sredine.

Ključna reč je uvek – održivi razvoj, koju su nam EU stručnjaci preveli kao – održivo zagađenje; pa se kasnije ono „održivo“ nekako izgubilo u prevodu. Ja lično te „strateške procene“ vidim kao tipični sadržaj EU kurseva za zemlje u razvoju, na koje se ide sa lepim EU dnevnicama. Sadržaje tih kurseva bih sa engleskog na srpski preveo uglavnom kao – presipanje iz šupljeg u prazno.

Imamo dakle dva zakonska dokumenta – Procenu uticaja i Stratešku procenu uticaja – koji se praktično isto zovu, čiji se tekst može čitati skoro isto, ali se odnose na različite stvari.

Obmane.- Vesna Prodanović, predsednica Rio Sava, ogranka Rio Tinta u Srbiji, uporno tvrdi da će voda i zemlja posle prerade rude biti istog ili čak boljeg kvaliteta

Što se tiče trećeg – Zakona o zaštiti životne sredine,za njega je centralna tema Izveštaj o bezbednosti – koji osim što se pogrešno zove i bavi samo manjim delom problema (pitanje je kako i koliko se bavi) – uopšte i ne pominje Procenu uticaja na ŽS – sem što u Članu 36 kaže da je to „deo tehničke dokumentacije“, koja se podnosi uz projekati da je regulisana – drugim zakonom.

Četvrti zakon – o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ŽS (Sl. glasnik RS, 135/2004, i 25/2015) neću pominjati, ne može se sve u jednom tekstu. Uostalom, priča je svuda ista, jer su najvažniji članovi za sva četiri zakona prepisivani po principu copy/paste. Kod nas se kaže – ko zna, zna – pa je taj majstor isti tekst naplatio četiri puta. Bar da je znao šta piše… Ovde želim jedino da podvučem da je za sve odluke donete po pomenuta četiri zakona odgovorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS).

Već je bilo reči da postoji puno primedbi na nezakonitosti prilikom usvajanja Prostornog plana posebne namene (PPPN) za realizaciju projekta Jadar. Ovde ću navesti jedan primer. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) je zadužilo Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije da izradi „Izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu“. Dokument se može naći na internetu, štampan je 2019. godine (videti sliku 1).

Donose zaključke pre urađenih analiza

Na slici 6.1, na strani 79. Izveštaja je u vidu dijagrama prikazana metodologija izrade SPU (strateške procene uticaja). Jeste logično, ali malo trivijalno: slika kaže – definisati problem, naći najbolje rešenje i primeniti ga. Pored silnih ograđivanja, koje našim intelektualcima služe kao izlaz zlu ne trebalo, ovde se postavlja pitanje kompetentnosti: kako su arhitekte iz Instituta za arhitekturu i urbanizam: 1) prepoznale koje je rešenje najbolje sa stanovišta tehnologije, 2) na osnovu čega su ocenili da su uzeti u obzir relevantni hemizmi i transport kroz vode i zemljište u dolini Jadra, koji pozitivno ocenjuju projekat Jadar i 3) kako su procenili adekvatnost primenjenih modela za atmosfersku disperziju i depoziciju. Itd.

Ovo pišem zato što na strani 85. Izveštaja, u tački 11. piše da „Analiza bezbednosti projekta ”Jadar” sa stanovišta hemijskog udesa … ne ukazuje na postojanje rizika da zagađujuće materije iz vazduha dođu do teritorije Bosne i Hercegovine čija se granica nalazi na udaljenosti od oko 15 km od ovog postrojenja“.

Da li oni daju pozitivno mišljenje za BiH ili Srbiju?

Odakle Ministarstvu građevine 2019. godine analiza uticaja za slučaj hemijskog udesa, kada ona još uvek ne postoji ni danas, u drugoj polovini 2021. godine?

“Vin vin” kombinacija za rudnik litijuma, kaže bivši ministar rudarstva i energetike A. Antić 2017. godine prilikom susreta sa ministarkom spoljnih poslova Australije Đuli Bišop

Na pomenutom dijagramu se vrši i „izbor najpovoljnije varijante“a onda i „Multikriterijumska evaluacija“. Je li to Institut za arhitekturu i urbanizam raspravlja o „najpovoljnijoj varijanti“ za raspored objekata, semafora, saobraćajnica, i slično, ili se bavi ekstrakcijom litijuma iz rude? Ovo je veoma važno – jer se dokument tiče uticaja na životnu sredinu.

Pitanje je naravno – da li je Institut za arhitekturu i urbanizam nadležan da daje pozitivnu ocenu za neverifikovanu „Analizu bezbednosti“ – i to u ime države, jer sve potpisuje Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture?

Rio Tinto plaća izradu Procene uticaja na životnu sredinu, to je njegovo pravo. On za tehničku podršku može uzeti bilo koga za koga smatra da to ume da uradi, to je uobičajeno za tzv. regulatorni proces.

Ali, ko je dozvolio Rio Tintu da za izradu Strateške procene uticaja iznajmi ministarstvo jedne suverene države?

Sedište zloglasne kompanije “Rio Tinto” u Australiji

Takođe, kako je moguće da dokumente vezane za Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu objavljuje Ministarstvo građevine, saobraćaja i infarstrukture (MGSI), kada je to protivno Zakonu o Strateškoj analizi uticaja na životnu sredinu (Član 22. stav 1) – pošto je to u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine (MZŽS)?

U Vladi Srbije se ne zna ko šta radi

Kako niko iz kabineta naše premijerke nije primetio da jedno ministarstvo (MGSI) radi za Rio Tinto, aktivno mu pomažući u pripremi podloga za dobijanje licence, dok drugo ministarstvo (MZŽS) treba „krajnje savesno i nezavisno“ da oceni to što je uradio Rio Tinto (ili bolje reći – drugo ministarstvo)?

Novi eko protest protiv zagađenja vazduha. tla i voda održaće se 4. septembra na Trgu Slavija u Beogradu

Da li neko u kabinetu premijerke zna da regulator mora biti nezavisan od operatora, jer ako nije – onda nam je država farsa pošto na najvišem nivou neko sam sebi izdaje dozvole za rad? I što je najgore – taj „rad“ se tiče zagađenja vazduha, vode i najplodnije zemlje, zdravlja stanovništva i budućih generacija.

Da li u Vladi svako (ministarstvo) može da radi šta hoće (ako mu neki stranac dobro plati) – ili se radi timski i sinhronizpvano – ali nezakonito. Ja povodom priče o Strateškoj proceni uticaja prostornog plana Rio Tinta ne vidim treću mogućnost.

Susret Rut Stjuart, ambasadorke Australije i ministarke rudarstva Zorane Mihajlović u kome Mihajlović čvrsto veruje da će Rio Tinto ispuniti sve ekološke uslove za otvaranje rudnika, a da o tome nema nijednog valjanog dokaza

Takav odnos prema životnoj sredini nas dovodi do samodestruktivne politike prema našem životnom okruženju, i pitanja da li zaista ne znamo šta hoćemo, ili se možda radi o smišljenom sprovođenju politike – prvo zagađenje, pa onda razvoj. Neko od nosilaca vlasti živi u prošlom vremenu, i ne shvata da je ta logika mogla da prođe onda kada nas je bilo tri puta manje na ovoj planeti. Danas je to gubitnička politika, i apsolutno je protiv naših nacionalnih interesa.

Podeli:

52votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments