Ко је Давид, ко Голијат а ко Спартак у тенису?

О Новаку Ђоковићу из другог угла

  • Новак је поднео апликацију за медицинско изузеће од вакцинације, које му је од стране оба комитета за давање медицинског изузећа одобрено уз сагласност владе државе Викторије. На основу тога добио је и аустралијску визу. Потом су државни органи Аустралије ту визу поништили без видљивих аргумената!
  • Неизвесност и петодневна агонија која је претходила суђењу, као и пресуди судије Келија, најблаже речено није фер однос према Ђоковићу, једном од највећих спортиста света.
  • Демонстрације против катастрофалних мера Аустралије и малтретирања Ђоковића одржане су готово широм света, укључујући оне бројне у самој Аустралији, наравно и у нашем Београду, али и замислите у Паризу са десетак хиљада учесника, који су узвикивали „Ђоковић-слобода“!
  • У Мелбурну је ментално и физички малтретиран и понижаван.
  • То што је доживљавао у Лондону и Њујорку, у мањој мери Аустралији и Роланд Гаросу то је само могао да издржи човек највеће менталне снаге.
  • Борба Давида и Голијата траје ето нешто више од једне деценије, од онога часа када је свет постао свестан да се рађа нови и неприкосновени шампион који се, ето, усудио да стане између два велика шампиона Рафаела Надала и Роџера Федерера.
  • Моћни лоби са Запада елиминише све неподобне играче
  • У чему се све огледа Новакова борба за очување основне мисије спорта и спортског духа? Он је редак спортиста који поштује Другог, сматрајући да је Други мера његове сопствене вредности. Отуда никада нисте чули ружну реч о неком свом супарнику.

Пише: Проф. др Милан Миле Томић

Новак Ђоковић је, одлуком Федералног суда у Мелбурну и судије Ентони Келија (Anthony Kelly) до даљег остао у Мелбурну да се припрема за први Грен слем у сезони “Аустралија опен”. Још увек је неизвесно да ли ће учествовати или ће министар за имиграције Хок посегнути за дискреционим правом да га депортује и казни са три године неуласка у Аустралију – државу континент.

То мoже да уради у свако доба, чак и за време турнира! То је случај без преседана у светском тенису и спорту уопште који је узбуркао страсти готово целог света. Емоције су расподељене, не зна се у ком балансу – на позитивне или негативне за Новака.

Чињенице и реакција

Нико у свету, занимљиво је не помиње основне чињенице које су довеле до „проблема“. Да ли је и то можда у склопу одређених тенденција на штету Новака Ђоковића? Новак је поднео апликацију за медицинско изузеће од вакцинације, које му је од стране оба комитета за давање медицинског изузећа одобрено уз сагласност владе државе Викторије. На основу тога добио је и аустралијску визу.

Да ли је организатор договорио и са пограничном службом на аеродрому о одлуци која му омогаћава улаз у земљи и играње на турниру, не знамо, али ако нису то је таква грешка због које неко треба да одговара. Чињеница је да су га организатори и влада Викторије својом одлуком практично „намамили“ да седне на авион да би га савезна служба граничара дочекала врло некоректно.

Ђоковић са српском заставом у Индијан Велсу

Уосталом како је успео да седне у авионм а да наводно није имао папире и уредну визу?

Зашто су по истом основу и са истим папирима у земљу ушло 25 играча и играчица, међу којима и Надал? О томе се организатор, АТП и ИТФ нису уопште огласили, уосталом као и Тениски савез Србије. Ћуте као заливени. Њихова ћутња уствари много говори.

Играчи такође ћуте, јер се плаше. Осетили су на својој кожи много пута да су постали савремени гладијатори и без права да било шта кажу. Новак је њихов Спартак! Године 1973. Тениски савез Југославије је суспендовао Николу Пилића забрањујући му да игра и на Вимблдону, због неучествовања у Девис-куп репрезентацији. Популарни Ники желео је што боље да се припреми за Вимблдон, на коме је имао озбиљне шансе у тој конкуренцији и да га освоји. Е, генерале, е Кораћу, Душану Кораћу тадашњи председниче савеза! Због тога се дигла тениска „кука и мотика“. Већина играча је тада бојктовала Вимблдон, на челу са Стеном Смитом, Аустралијанцем и освајачем Вимблдона, а затим и Илијом Настасеом, финалистом истог турнира и многим другим великим играчима, те је турнир и финале било на нивоу АТП турнира 500. У финалу играли су Чех Кодеш и Совјет Метревели. Победу је однео Кодеш, као најслабије рангирани играч у историји овог Грен слема. Али, тада су била друга времена и поимање спорта и професионализма у њему сасвим другојачија.

Тенис је тада био спорт, а не бизнис за остваривање профита и богаћење асоцијација. Играчи су могли да кажу, приговоре и имали су спортску савест. Данашњи играчи су плаћени баснословно и зато морају да ћуте.

Судија Ентони Кели пресудио је не обазирући се на притиске власти и Ђоковићу вратио аустралијску визу

Чак су се многи медији, укључујући и озбиљне политичаре Запада и Краљицу Елизабету (!) изјаснили да та неизвесност и агонија која је претходила суђењу, као и пресуди судије Келија, најблаже речено није фер однос према једном од највећих спортиста света. Међутим и на жалост по тамошњим „демократским“ законима постоји дескреционо право министра које је изнад суда, тако да се агонија наставља.

Демонстрације против катастрофалних мера Аустралије и малтретирања Ђоковића одржане су готово широм света, укључујући оне бројне у самој Аустралији, наравно и у нашем Београду, али и замислите у Паризу са десетак хиљада учесника, који су узвикивали „Ђоковић-слобода“!

Медији су, већином извешатавали на начин да изврћу или прећуткују чињенице о овом догађају који се прича и препричава у свету. Данашње медије морате посматрати кроз призму поп културе, бизниса и наравно политике, углавном заробљене у псеудолибералну идеологију и профита, уместо кроз призму независног и истинског новинарства. Ово време није само лоше за независно новинарство, већ понајвише за – ИСТИНУ! У том контексту треба посматрати однос медија према Ђоковићевој аустралијској голготи.

Мелбурн воли Ђоковића.- Подршка Ђоковићу стизала је са свих страна света

Аустралија која са колективним Западом учи цео свет демократији у том смислу и неприкосновености судске власти, ето допушта да неко и нешто буде изнад суда. У државама које болују од вишка неприкосновености дискреционих права све је мање демократије.

Деценију дуг удар на Новака

Дакле Новак је ових дана доживео до сада најжешћи удар светских моћника у тенису, већи него онај на УС Опен у Њујорку када је дисквалификован. У Мелбурну је ментално и физички малтретиран и понижаван. Борба Давида и Голијата траје ето нешто више од једне деценије, од онога часа када је свет постао свестан да се рађа нови и неприкосновени шампион који се, ето, усудио да стане између два велика шампиона Рафаела Надала и Роџера Федерера. Већ на Новаковом првом Роланд Гаросу, половином прве деценије 21. века, Надалов тренер и стриц Тони Надал улетео је у собу свог синовца и штићеника сав усплахирен, обративши му се речима „Рафа, имамо и имаћемо велики проблем!“. На питање већ тада истакнутог тенисера – који проблем? Тони је одговорио „Ено, игра на терену шеснаест“.

На све начине су покушали да га зауставе и то најпре због многих одустајања у току мечева, прузрокованих проблемима које је имао са неком врстом астме, а коју је излечио избацивањем глутена и помоћу других хигијенско-здравствених мера. Тада је постао мета навијача и медија, нарочито англосаксонских. Већ тада почели су да му звижде и да га потцењују у медијима, да би га нешто касније и сатанизовали. Кампању је предводио истакнути бивши тенисер и Вимблдонски победник Швеђанин Матс Виландер, коментатор „Еуроспорта“, да би се у „пљувању“ по Ђоковићу надовезали лондонски и њујоршки листови и ТВ канали.

Француски L Equipe сатанизовао је и исмевао Ђоковића још пре две године због тога што се није вакцинисао

То што је доживљавао у Лондону и Њујорку, у мањој мери Аустралији и Роланд Гаросу то је само могао да издржи човек највеће менталне снаге. Једини од тенисера који су се отворено ставили на страну и одбрану Ђоковића био је Џон Мекинро. Одувек, па и када је играо  био је борац за правду.

Зашто се све ово догађа?

Писцу ових редова пред узлет Новаков у највише сфере тениског мајсторста 2011. године, један од чланова извршних органа Међународне тениске асоцијације, из једне велике земље источно од Карпата, учесник курсева које сам држао за спортске руководиоце из области менаџмента, рекао је да Ђоковићеви успеси који се назиру неће бити по вољи тениским моћницима. Многи су освајали по једну две титуле на Грен слемовима, били и међу пет рангираних тенисера, али су кратко трајали. Тако су испрва мислили и о Новаку. Али ово што Новак већ сада ради, пореметиће дефинитивно њихове пословне и маркетиншке планове које имају са Федерером и Надалом. Ту евентуално има места и за трећег, али не за Србина , већ за Британца – Ендија Мареја! Тако је говорио мој саговорник, коме намерно не помињем име.

Упозорио ме је да ћу му на његовом путу ка висинама мајсторства постављати свакојаке препреке, које смо и више од једне деценије видели својим очима.

Тениска легенда Џон Мекинро стао је на страну Ђоковића

Један од примера дестабилизације и трошења енергије је распоред мечева. Увек је једног дана играо до касно у ноћ, да би већ следећег дана у преподневним часовима наставио турнир и то се углавном дешавало у завршници такмичења. Ништа није случајно. А, зашто, питао сам мог познаника? Па, наводно маркетиншки, Србин смањује профит свима, организаторима и асоцијацијама тениским, а тиме и играчима! Била је то велика лаж АТП-а (Асоцијација тениских професионалаца) која организује рангирне турнире, јер захваљујући тој ванредној конкуренцији четворице највећих и АТП и ИТФ су постали пребогати, одмах испод фудбала. Како онда Швајцарац, питао сам? Е, тамо су паре! Па добро зашто и Шпанац? Зашто, питаш ме, као да не знаш, па хиспано језичко тржиште је пола милијарде људи. Нисам имао више питања.

Моћни лоби са Запада елиминише све неподобне играче

Када је дисквалификован Ноле на УС опену због оне проклете лоптице која је погодила суткињу која се преврнула као да је фаулирана на фудбалском терену, звао ме је телефоном и објавио: “Шта сам ти говорио. Сада ће бити још жешћи јер се приближава највишем врху – најбољем свих времена!“ Опет сам био затечен, али размишљања о тој подлој игри нису престајала и даље. Мој „студент“ на спортској доквалификацији из области менаџмента није више у органима ИТФ. Супротставио се различитим дискриминацијама које се догађају у највишем тениском органу у свету.

Новак Ђоковић, победник у гладијаторској арени, али и ван ње

Сетих се различитих примера из историје тениса, када су тенисери из Источне европе и малих земаља најављивали свој таленат и поход ка врху. Осим Настасеа који је из Румуније, али живео је на Западу са још једним држављанством, сви редом су мењали држављанства! Чехиња Навратилова и њен земљак Лендл, потом наша Селешова, Рус Зверев, старији и његови синови Саша и Миша, затим Хингинсова, најпознатија су имена тог „пребега“ на другу страну планете. И многи други више или мање познати. Осетили су одакле ветар дува. Шарапова то није хтела да учини те су јој на врло лукав и перфидни начин подметнули допинг аферу и скратили јој каријеру, односно практично су је избацили из тениса. О понуди коју је имао Новак (од стране В. Британије)  све се зна, али је остао веран својој земљи. Да ли је и то можда проблем?

Сетимо се да је пре неко годину Новак покушао да реформише Савет професионалних тенисера, чак је потегао да организује тенисере изван тог савета, мислећи да ће на тај начин заштити права и ропски однос обе тениске асоцијације према играчима. Е, ту им се тек Новак замерио до коске!

Прошлогодишњи тријумф над Медведевом у финалу донео је Ђоковићу девету титулу у Мелбурну
Угрожен дух спорта и тениса и његова мисија

„Рај је био горе, високо, а Америка је била за све нас само педаљ испод. Америка је представљала место где Бог шаље људе који су јој омиљени. Можеш да будеш тамо било шта и што год пожелиш. Американци су представљали оно што Бог од нас жели да будемо“ – тако је наивно почетком 21. века говорио и мислио „увезени“ Нигеријац патолог, са четири факултета и докторатима, после налаза да су играчи фудбала, њих чак 28 одсто умирали до своје 50-те године од разграђивања мозга!

Била је то последица на десетине хиљада удараца у главу, које су претрпели у својим каријерама одбрамбени играчи америчког фудбала. Доказ није прихваћен од Лиге, због нарушавања феномена ове игре у Америци и профита који се остварује у фудбалу, те је овај сироти Нигеријац добио отказ.

Тек после три године, када је од тога умро славни играч Чикага и који је за собом оставио писмо упозорења, младом доктору је признато његово истраживање. Конгрес је наложио да се мењају правила, али ником ништа – све је остало по старом. Профит је победио, али и гладијаторска игра. Публика кажу воли да ужива када се на терену простре неки играч. Да ли у томе има било шта лепо што спорт собом треба да носи?

И 2019 Ђоковић је трујмфовао у Мелбурну у финалу победивши Надала
Какве све ово везе има са Новаком? Има, и те како.

Ова сва догађања ме подсетише на моје тезе из књиге „Време краљице – успони и падови спортских идеала кроз историју“. Грчки приступ спорту назван „Агон“ (култ надметања у старој Грчкој), сменио је римски гладијаторски начин исказивања привржености спорту који је историјски назван „Луди“ (циркус, забава). Последице неуважавања основних спортских идеала, који су повезани са мисијом спорта и његовим духом, одвела је сам спорт у дванестовековно заточеништво. Изгнан је због својих странпутица из јавног живота! Тек ренесанса и њена заоставштина вратили су спорт у јавни живот крајем седамнаестог века, да би се он сам и даље развијао, пре свега кроз олимпијски спорт, да би данас опет запао у ступицу заборављања на историјске поуке. Новаков случај је једна од опомена да је светски спорт изнова на странпутици, који прети његовом поновном дванаестовековном забораву и заточеништву.

А, у чему се све огледа Новакова борба за очување основне мисије спорта и спортског духа?
Тениски комплекс у Мелбурну плени лептом

 Он је редак спортиста који поштује Другог, сматрајући да је Други мера његове сопствене вредности. Отуда никада нисте чули ружну реч о неком свом супарнику. Желео је управо да их поведе ка исконским људским вредностима у спорту. Ђоковић је хуманитарац.

Помаже косовске ђаке, многе незбринуте донира у региону, помаже настрадалима у природним катастрофама…Ради се о милионима евра донација. Пре неки дан италијански премијер је открио да је Новак донирао милион евра Италији за борбу против Ковида, на самом почетку пандемије! У томе је величина Новакова, спортска и људска. Има ли Новак Ђоковић грехова или да ли је правио неке грешке. Вероватно да. Па, уосталом, човек је.

Зато, играј Новаче, ако ти дају и врати се кући уздигнуте главе. Аустралија, у коју смо сви некада били загледани, и којој си подарио девет победа и прославио тај њихов турнир, не заслужује великог Новака Ђоковића.

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Државна и лингвистичка издаја ћирилице у Србији

Gost autor

Кецмановић: Не зна се шта Додиковој побједи може више допринијети: Путинова подршка или санкције САД и Британије

Prenosimo

Победник Вимблдона већ је познат

Јово
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Nedeljko Djordjic
Nedeljko Djordjic
2 година раније

Bravo profesore!

1
0
Would love your thoughts, please comment.x