Balkan i susedi Srbije, Društvo, List "POLITIKA", Politika, Srbija, Srbija i EU

Koštunica: Rasplet nalaže nove izbore u SRJ i Srbiji

EKSKLUZIVNI INTERVJU PREDSEDNIKA SRJ „POLITICI”

 

  • Pravi naziv za novouređenu državu Crne Gore i Srbije je minimalna, ali funkcionalna federacija. –
  • Sednica Vrhovnog saveta odbrane biće uskoro održana. –
  • Raspravljaće se o posledicama izručenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića na sudbinu profesionalnih oficira, o modernizaciji i reorganizaciji VJ i pitanju Prevlake. –
  • Nema opravdanja za spore promene u saveznim institucijama, tužilaštvu, pravobranilaštvu, Saveznom ustavnom sudu. –
  • Saradnju sa sudom u Hagu moguće je urediti donošenjem zakona u Skupštini Srbije. –
  • Naši sudovi se neopravdano potcenjuju, a haški sud se precenjuje. –
  • Postoji potreba da se razlike između stranaka u DOS-u istaknu. –
  • Mora se menjati i Ustav Srbije. –
  • Korupciji se mora stati na vrat da ne bismo postali mafijaška država

 

Sreda, 11. jul 2001.

Intervju vodio: Jovo Vukelić

Koalicija „Zajedno za Jugoslaviju” i Demokratska opozicija Srbije složili su se da nam je potrebna nova vlada, ovog puta sastavljena od svih projugoslovenskih snaga iz Srbije i Crne Gore. Njen glavni posao jeste stvaranje zdravog ustavnog temelja. Želimo efikasnu i funkcionalnu minimalnu federaciju Srbije i Crne Gore, sličnu federalnom uređenju Sjedinjenih Američkih Država. Ovakav model bi trebalo da bude prihvatljiv i za vladajuću koaliciju „Pobjeda je Crne Gore”. Međunarodna zajednica podržava ovakvo rešenje za op-stanak Jugoslavije, istakao u jučerašnjem intervjuu „Politici“ predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

  • Da li su konsultacije oko nove Savezne vlade okončane?

– Konsultacije oko nove savezne vlade privode se kraju.  Razgovarao sam sa predstavnicima DOS-a, sa predstavnicima Koalicije „Zajedeno za Jugoslaviju”, koju čine tri stranke iz Crne Gore, Socijalistička narodna partija, Narodna stranka i Srpska narodna stranka. U poslednje vreme razgovori su vođeni i unutar same koalicije „Zajedno za Jugoslaviju”, dakle u Crnoj Gori, i očekujemo da bi posle tih razgovora vođenih u Podgorici mogli, na kraju krajeva, sada da imamo čistu situaciju o tome u čemu se Koalicija „Zajedno za Jugoslaviju” i Demokratska opozicija Srbije slažu. Slažemo se, nesumnjivo, u tome da nam je potrebna nova vlada, da ta vlada po svom partijskom sastavu treba da bude drugačija, šira – šira utoliko

što sada Saveznu vladu neće čini ti koalicija DOS-a i jedne stranke iz Crne Gore SNP, nego iz svih projugoslovenskih snaga u Gori, dakle pripadnika Koalici je „Zajedno za Jugoslaviju”. Novo će biti to što će u rad vlade biti uneta nova pravila, koja će onemogućiti preglasavanje u vladi koja će imati ograničen vek trajanja i veoma važnu ulogu. Najzad, novo će biti to što će ta vlada pred sobom imati jedan veliki, važan, krupan zadatak da dođe do ustavne formule, ustavnog rešenja, ustavne platforme, kako bi Savezna Republika Jugoslavija bila postavljena na nove osnove, kako bi dobila nov, zdrav ustavni temelj.

Predsednik Koštunica u razgovoru sa našim novinarom (Snimio: A. Vasiljević)
  • Do kog roka treba da predložite novog mandatara

– Od trenutka kada su konsultacije počele, po odredbama predviđenim u samom Ustavu, može proteći i tri meseca. Ukoliko se u ta tri meseca ne bi došlo do nekog prihvatljivog rešenja, skupština se raspušta. Naravno, mi za sobom; imamo tek nedelju dana i nadomak  smo jednog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za koaliciju „Zajedno za Jugoslaviju” i Demokratsku opoziciju Srbije, dakle, za sve one političke snage u Srbiji i Crnoj Gori kojima je stalo do zajedničke države, kojima je zajednička država na srcu.

  • Vi ste govorili o glavnim ciljevima nove vlade. Jedan od najvažnijih je uspostavljanje boljih odnosa između Srbije i Crne Gore. Istovremeno, treba izraditi novu platformu o redefinisanju odnosa između dve republike, što podrazumeva i dogovor o takozovanim ustavnim elementima zajedničke federacije. Kada ćete početi razgovore i sa zvaničnom vlašću Crne Gore, koja baš nije naklonjena ideji o zajedničkoj državi?

– Mi prvo treba da privedemo kraju ove razgovore između DOS-a i koalicije „Zajedno za Jugoslaviju”. Treba da utvrdimo osnovne obrise budućeg ustavnog rešenja, ustavne obrise koji su na neki način naznačeni pre pet— šest meseci, kada je zaključeno da Savezna Republika Jugoslavija može opstati ukoliko se odnosi u saveznoj državi preurede na takav način da dobijemo federaciju koja bi bila minimalna, ali koja bi funkcionisala kao savezna država, koja bi prepuštala veliki stepen ovlašćenja i odgovornosti obema republikama, i Srbiji i Crnoj Gori, ali kojom bi se obezbedilo da savezna država bude istovremeno efikasna i funkcionalna.

Neke izmene u toj platformi su, u međuvremenu, već učinjene. Ono što je bitno jeste da se išlo pravcem očuvanja zajedničke države, ali na takav način da ona bude prihvatljiva za obe federalne jedinice, za sve građane. Ta prihvatljivost proizilazi iz činjenice da postoji nekoliko važnih funkcija – spoljni poslovi, odbrana, monetarna politika, ljudska prava, komunikacije, saobraćaj – koje su, po prirodi stvari, vezane za saveznu državu, a u svemu drugom su republike samostalne. Jedno takvo rešenje predstavljalo bi i novinu  u svetu federalnih država.

Mogu sebi da dam slobodu da to kažem, jer je isto tako prvi federalni oblik stvoren na jedan vrlo pragmatičan način, ne iz glave, već polazeći od političke realnosti, krajem 18. veka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Proglašenje američkog ustava 1787. godine u Vašingtonu

Tada su tvorci američkog ustava pošli od nastojanja da istovremeno zaštite prava državnih članica i, s druge strane, učine saveznu državu efikasnom. Tako i u promenjenim okolnostima na početku ovog veka Srbija i Crna Gora traže jedno takvo rešenje. Da se opet pozovem na formulu koju su upotrebljavali američki ustavotvorci. U traženju jednog savršenijeg saveza između Srbije i Crne Gore, savršenijeg utoliko što bi bio efikasan, kada je reč o spoju saveznih funkcija, a sa druge strane bi omogućavao velike slobode, ili kako se to pre dva veka govorilo, prava država članica Srbije i Crne Gore.

……………….

Tajno, kroz prozor

Vrata „Politike” juče su, posle više od decenije, bila širom otvorena Vojislavu Koštunici, predsedniku Jugoslavije.

U nju nije mogao ni bukvalno da uđe, a sa stranica listova na njega su odapinjane otrovne strele sa porukama o izdaji Srba i Srbije.Istini za volju, ulazio je Koštunica, sa profesorom Dragoljubom Mićunovićem i Zoranom Đinđićem u zgradu „Politike”, ali tajno, kroz prozor u prizemlju iz Cetinjske ulice, u redakciju izdanja „International weekly“ , čiji je urednik tada, početkom devedesetih, bio upravo sadašnji v.d. glavnog i odgovornog urednika našeg lista (Vojin Partonić).

Sa mladim novinarima te re-dakcije, od kojih su danas mnogi ugledni i poznati novinari i urednici, do duboko u noć vođene su zanimljive političke rasprave o demokratiji i slobodi štampe.

…………………………….

Mi smo na putu da nađemo jedno takvo rešenje, dobro i za Srbiju i za Crnu Goru, uveren sam, za sve građane Srbije i Crne Gore, ali i za mir i stabilnost, u regionu. Jer, svako prekrajanje granica na ovim prostorima, pogotovo u situaciji velikih iskušenja kojima je izložena Makedonija u ovom trenutku, svako prekrajanje granica bilo bi presedan i poziv na nove radikalne poteze, nove rezove na ovom inače, vrlo, vrlo osetljivom prostoru.

Mislim da će jedno ovakvo rešenje biti prihvaćeno i od onog dela Crne Gore koji u ovom trenutku nije direktnije uključen u raspravu. Znači, takvo rešenje treba da bude prihvatljivo i za vladajuću koaliciju „Pobjeda je Crne Gore”. Tim pre što se Crna Gora na izborima 22. aprila podelila i što jedno takvo rešenje, u uslovima kada se od danas do sutra može menjati odnos između nečeg što je većina i manjina u Crnoj Gori, može biti prihvatljivo i za jednu i za drugu Crnu Goru.

  • Kakav je stav zvanične Crne Gore o predlogu koji ste nam izložili? S druge strane, možete li nam reći kakav je stav međunarodne zajednice prema ovakvom modelu buduće federacije?

– Stav međunarodne zajednice prema jednom ovakvom modelu organizovanja države, koje bi bilo prihvatljivo i za Srbiju i za Crnu Goru, više je nego pozitivan. Dakle, u više navrata, međunarodna zajednica je, pri tome mislim na Evropsku uniju i na Sjedinjene Američke Države, i na Rusku Federaciju i na druge velike uticajne zemlje u svetu, podržavala je jedan ovakav oblik preuređenja zajedničke države, naravno ne u pojedinostima, ali jeste osnovni pravac u kojem bi se, uz redefinisanje odnosa u  federaciji, težilo tome da postoji jedan međunarodno pravni subjektivitet

kad je reč o  Jugoslaviji, ili tačnije rečeno, da Jugoslavija ima jedno predstavništvo, a ne dva u Ujedinjenim nacijama. To je nešto što preovlađuje i kad je reč o međunarodnoj zajednici i njenim institucionalnim činiocima.

U Crnoj Gori se, kao što je dobro poznato, do sada mnogo govorilo o dva predstavništva u Ujedinjenim nacijama, o dve stolice u Ujedinjenim nacijama, o Srbiji i Crnoj Gori kao posebnim  entitetima u Organizaciji ujedinjenih nacija, koje bi zatim stupile u nekakav savez kao dve suverene države. To je, ponoviću, tek samo jedan deo Crne Gore, jedna, da budem potpuno objektivan, tanka većina u Crnoj Gori koja sutra može  postati  manjina.  Možda  je upravo ta činjenica nešto što će uticati  – i uveren sam da će uticati – da to što je u ovom trenutku većinsko, ali veoma ograničeno većinsko raspoloženje u Crnoj Gori u prilog pretvaranju Savezne jRepublike Jugoslavije u savez suverenih država jednostavno ustukne pred jednim rešenjem koje je dugoročno gledano bolje, prihvatljivije za odnose ne samo u SR Jugoslaviji, već i za odnose na Balkanu uopšte.

Ko drži Prevlaku kontroliše ulaz u zaliv Boke Kotorske

Za pitanje Prevlake bitno i mišljenje Vojske

  • Dugo nije bilo sednice Vrhovnog saveta odbrane. Kada planirate da je održite i da li će se na njoj ozbiljnije razgovarati o reformi Vojske i kadrovskim promenama?

– To je veoma važno pitanje i svakako dosta brzo mora da bude održana sednica Vrhovnog saveta odbrane. Pod pritiskom događaja, iskušenja kojima smo svi bili izoloženi, mnogo šta od onoga što je o nešto što bi valjalo uraditi nije učinjeno. Ja bih podsetio samo na jednu činjenicu; sve do sada održane sednice o demokratskim promenama u Srbiji, sednice Vrhovnog saveta odbrane održane su u drugačijoj atmosferi , uz prisustvo u oba slučaja predsed-  nika Crne Gore Mila Đukanovića. Jedna sednica je održana u Podgorici, a jedna u Beogradu. Na jednoj od tih sednica neka od delikatnih pitanja vezanih za odnose između države i Vojske Jutoslavije, između Crne Gore i Vojske Jugoslavije, u jednoj krajnje tolerantnoj i konstruktivnoj atmosferi sa obe strane, i predsednika Đukanovića i predstavnika Vojske Jutoslavije, uspešno su rešena !

Slika koja mnogo govori- Milo Đukanović: Od prvog dana protiv zajedničke države Srbije i Crne Gore

Sada bi trebalo računati sa još jednom sednicom Vrhovnog saveta odbrane  zbog mnogih problema koji su se u međuvremenu pojavili. Navešću samo jedan. Izručenje bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića , ima mnogo implikacija, od kojih je jedna – strah u vrhovima Vojske  Jugoslavije, kad je reč o sudbini profesionalnih oficira imajući u vidu učešće u ratovima koji su se vodili na ovim prostorima.

O svemu tome treba porazgovarati na Vrhovnom savetu odbrane. Zatim, tu su neka druga pitanja koja se otvaraju: i reorganizacija, odnosno modernizacija Vojske, a rešavanje tog pitanja na neki način je zakočeno zbog redefinisanja odnosa u saveznoj državi. Tu je, zatim, pitanje koje se ne može rešiti bez učešća Vojske, bez stručnog, kompetentnog mišljenja Vojske Jugoslavije – pitanje Prevlake. Dakle, ima nekoliko pitanja koja apsolutno zahtevaju da budu razmotrena na sednici Vrhovnog saveta odbrane i ona će vrlo brzo biti održana.

  • Molio bih Vas da nešto kažete, pošto to izaziva veliko nezadovoljstvo u javnosti, o sporim kadrovskim promenama u saveznim institucijama – tužilaštvu, Ustavnom sudu i Vrhovnom sudu.

– Da budem potpuno otvoren: te spore kadrovske promene mogu da objasnim, ali ne mogu da ih do kraja opravdam. Ako pokušam da pronađem neko opravdanje, onda ga, naravno, tražim u svim tim problemima s kojima smo bili suočeni, u činjenici da je jedan broj saveznih pravosudnih institucija, na neki način, manje delatan i manje angažovan, s obzirom na to da se najveći deo ovlašćenja u ovoj oblasti, kad je o pravosuđu reč, nalazi u republikama. Ali, to, naravno, ne opravdava do kraja činjenicu zašto do ovih promena nije došlo. Taj problem je uočen prilikom otvaranja pitanja uredbe o saradnji sa Haškim sudom pred Saveznim ustavnim sudom, i u jednom kratkom, doglednom razdoblju, ta pitanja bi valjalo da budu rešena. Međutim, opet se vraćam na nešto što zaista ne treba shvatiti kao izgovor.

Generali Vojske Jugoslavije: Lazarević i Pavković

Što se tiče mnogih od ovih promena, bilo da je reč o modernizaciji, transformaciji Vojske Jugoslavije ili o ovim kadrovskim promenama u saveznim pravosudnim institucijama, pri čemu mislim na tužilaštvo i Savezni ustavni sud, mi smo na neki način blokirani činjenicom da nema učešća jedne od dveju federalnih jedinica u ovim institucijama. Nalazimo se u jednoj delikatnoj situaciji: da li ići sa tim promenama i oglušiti se o nešto što bi trebalo da bude mišljenje, stav Crne Gore, odnosno vlasti u Crnoj Gori, ili neke od tih kadrovskih promena odložiti dok se stvari ne reše u federaciji. Tako da je deo tih promena odložen, jednostavno, zbog nerešenih odnosa u samoj federaciji.

  • – Najviše je primedbi na to što savezni javni tužilac i javno pravobranilaštvo ne rade posao koji treba da rade, meseci prolaze. Bilo je mnogo zloupotreba na saveznom nivou, počev od stambenog fonda do drugih malverzacija, a po službenoj dužnosti nijedna tužba ili krivična prijava nije podneta od strane zvaničnih državnih organa kojisu po zakonu dužni da štite imovinu SR Jugoslavije. I tu leži problem i to izaziva nezadovoljstvo, jer ljudi čekaju da se ono što je oteto vrati državi, da se vrati građanima.

– Da, tu ste u pravu, mada je jedan veliki deo te krivične odgovornosti pokriven angažovanjem institucija u Republici. Dakle, reč je o Okružnom tužilaštvu, o sudovima koji preuzimaju deo odgovornosti. Međutim, kad je reč o ovim imovinskim stvarima, sigurno je da se nalazimo u domenu nečega  što je odgovornost savezne države i nosilaca pravosudnih institucija savezne države.

Pitanje saradnje i dalje pravno otvoreno

  • Pažnju javnosti zaokuplja saradnja sa Tribunalom u Hagu, oko koje je bilo i nesporazuma i neslaganja među vodećim ličnostima u saveznoj i republičkoj vlasti. Kako će se sada, na pravno valjan način, rešiti pitanje sa-radnje naše zemlje sa Tribunalom u Hagu?

– Ja sam, od početka, zastupao stav da se, kad je reč o saradnji sa Haškim sudom, moraju postaviti pravni okviri. To je potrebno da bi se zaštitili i suverenitet države i njeno dostojanstvo, ali i prava i dostojanstvo pojedinca. Čini mi se, u tom pogledu, da je bolji bilo kakav pravni osnov od nikakvog pravnog osnova, mada i tu kao pravnik pomalo zastajem. Sigurno da bi najbolje bilo jedno rešenje koje bi otklonilo smetnje u samom ustavnom poretku kad je reč o izručenjima. Tu postoje određene teškoće. Ali, ti problemi su mogli da budu rešeni odgovarajućim zakonima o saradnji sa Haškim sudom, po meni pre svega saveznim zakonom. Nije bilo spremnosti da se takvo jedno rešenje prihvati, nije bilo spremnosti da se prihvati jedno kompromisno rešenje koje bi omogućilo da deo nadležnosti bude pokriven saveznim zakonom, a deo republičkim zakonom.

Haški Sud nije ispunio svoju misiju deljenja pravde: bio je pristrasan
  • Mislite na Uredbu?

– Ne. Mislim na jedan pokušaj, u jednom trenutku, da se ta nadlež-nost, kad je reč o saradnji sa Haškim sudom, podeli između republika. To je bio predlog Socijalističke narodne partije – da se jedan deo saradnje sa Haškim sudom u vezi sa ekstradicijom stavi u nadležnost republika, a ove druge, opštije stvari regulišu saveznim zakonom. Dakle, ni tu nije postignut dogovor. Nije bilo spremnosti da republike, da Republika Srbija donošenjem jednog zakona preuzme na sebe odgovornost, što bi se moglo politički opravdati situacijom u kojoj se zemlja, tačnije federacija, nalazi. Prema tome, i u ovoj se stvari, dok se ne otklone smetnje u funkcionisanju Federacije, moglo ići na rešenje no kojem bi Republika Srbija donela zakon o saradnji sa Haškim sudom. Na kraju krajeva, došlo se do jedne uredbe o saradnji , koja opet, u slučaju Miloševićevevog  izručenja nije poštovana, tako da smo napravili jedan krut, došli smo ponovo na početak. Ponovo smo otvorili pitanje pravnog  osnova  saradnje sa Haškim sudom. Ma koliko ta saradnja bila bolna, ona je istovremeno neizbežna i za državu i za pojedince. Bolje je da bude pravno utemeljena. I onda, još, postoji nešto što je propušteno u proteklih nekoliko meseci, a to je da deo ispitivanja odgovornosti za eventualne zločine počinjene na ovim prostorima, preuzmu na sebe naše pravosudne institucije, da se suđenja odvijaju u zemlji, umesto što se odvijaju u Hagu. Do toga nije došlo i, naravno, mislim da će, makar kad je reč o ovom prvom, pravnom osnovu za saradnju, pa i o nekim budućim izručenjima, morati ponovo da se otvori pitanje u državi, bilo da je reč o Saveznoj skupštini, bilo da je reč o republičkoj.

  • Pomenuli ste mogućnost suđenja pred našim sudovima. Dugo se već vodi polemika da li su naši sudovi sposobna da sude, a ako jesu, zašto ne sude, ako imaju argumente?

– Sigurno je da postoji mnogo toga što treba da se menja u radu naših sudova, i sigurno je jedna od ključnih institucija u toj demokratskoj tranziciji, prelasku države iz nedemokratije u demokratiju, sudstvo i samo suđenje. Zapravo, mi najčešće govorimo o štampi, o njenoj ulozi, govorimo o političkim strankama, o parlamentima, a previđamo nešto što je veoma važno za taj period tranzicije, a to je pravosuđe. Jer, kad izlazite iz jednog vremenskog perioda, koji je trajao nekoliko decenija, u kojima je bilo svega sem pravde, tada pravosuđe postaje veoma važno za taj prelazak u demokratiju.

Koštunica je od prvog dana imao i iskazivao rezerve prema Haškom sudu

Utoliko su sudske institucije veoma važne. One su, naravno, bile korumpirane, one su bile pod velikim uticajem bivše vladajuće koalicije u zemlji, sudije su birane po načelima političke podobnosti, a ne po načelima stručnosti. Uveren sam da su sudovi, uz sve mane i sve materijalne teškoće, zaista velike, kroz koje prolaze, ipak u stanju da se ponesu sa tim izazovom suđenja u zemlji. Mislim da se neopravdano naši sudovi potcenjuju, a da se s druge strane. opet, precenjuje jedan jedini Haški sud.

  • Po čemu je Haški sud dokazao kompetentnost u suđenju kad je reč o zločinima počinje-nim na prostorima bivše Jugoslavije?

– On je, pre svega, demonstrirao svoju pristrasnost u odabiru onih kojima se do sada sudilo. Ponoviću, većina ih je iz Savezne Republike Jugoslavije i iz Republike Srpske, većina iz političkog i vojnog vođstva, samog vrha jugoslovenske i srpske političke i vojne elite. Na drugoj strani nema uopšte odgovornih, čak ni sada posle izručenja Slobodana Miloševića. Kada je pokrenuto pitanje odgovornosti u Hrvatskoj, vidimo  da se stvari kreću oko jednog broja vojnih starešina, ali ne i onih koji su najodgovorniji.

Zna se, ako bi Haški sud primenjivao jedno isto pravilo, naime, ako bi u istim ili sličnim slučajevima delio pravdu na isti način, onda bi ta pravda morala pogoditi sam vojni vrh i sam politički vrh, a toga nema. Haški sud je, u tom pogledu, pokazao svoje nedostatke. Pokazao ih je i u jednom drugom pogledu, utoliko što procesi pred tim sudom traju beskonačno duto, što Haški sud i haški istražitelji, i tužioci, i sudije neretko govore o tome da im nedostaju dokazi. Na kraju krajeva, to je nešto što ozbiljno treba uzeti u razmatranje.

Prosto, smatram da naši sudovi nisu savršeni, ali daleko od toga da to jeste Haški sud. Mislim da je za jednu zemlju, koja je zakoračila u demokratske promene, veoma važno da se svi činioci u zemlji sa tim demokratskim izazovom ponesu. Ne samo Skupština, ne samo poslanici, članovi vlade, već i sami sudovi. Onog trenutka kada neko drugi počne da kroji našu sudbinu, pa bilo to i sudstvo, mi se nalazimo na jednom terenu gde nismo sami u stanju da rešavamo neke zadatke, a demokratija pre svega to od nas traži. Mislim da se greši kada se kaže da naši sudovi ne mogu da rešavaju mnoge od ovih slučajeva koji će se naći pred Haškim sudom ili su već sada pred njim.

  • Otkad koalicija DOS postoji javljaju se nesporazumi, što je i normalno, jer je sastavljena od stranaka koje su na levici, centru i desnici. Prvi put pojavila su se ozbiljna razmimoilaženja oko zahteva za ostavkom Pavkovića i oko isporučivanja Miloševića, i

oko nekih drugih stvari i nezadovoljstva radom vlade, i to ne samo jedne stranke. Nezadovoljni dosadašnjim radom u poslaničkim klubovima, odlučili ste na Predsedništvu Demokratske stranke Srbije da, u okviru DOS-a, formirate sopstvene poslaničke klubove, na opštinskom, pokrajinskom, republičkom i saveznom nivou. Zašto?

– Mislim da odluka Demokratske stranke Srbije ne treba da predstavlja iznenađenje i da neće predstavljati iznenađenje ako se vratimo u period pre izbora od 24. septembra, kada je bilo potpuno jasno da DOS predstavlja koaliciju stranaka koje se po mnogo čemu razlikuju. Te razlike su vremenom postajale veće i zahtevale su, makar kada je reč o skupštinama, a sada već vidimo da nije reč samo o DSS-u nego i o drugim strankama, poseban, a ne zajednički nastup. Da tih razlika nije bilo mi bismo imali zapravo samo jednu političku stranku koja bi se suprotstavila socijalistima. Reč je o koaliciji, a mi smo već tada istakli da je snaga DOS-a u njegovoj različitosti. Mislimo da je za demokratske promene u Srbiji postojala potreba da se razlike još više istaknu, dozirajući, naravno, te razlike i način na koje se on artikuliše zbog formiranja posebnih poslaničkih i odborničkih grupa.

Neminovnost izbora

  • Obećali ste, jer ste tada to smatrali potrebnim, nove izbore. Da li i sada tako mislite i kada bi se oni mogli očekivati?

– Govoreći o izborima, ja nisam zapravo izneo nikakvo poltičko obećanje, nego nešto što je neminovna politička logika. Rasplet u jugoslovenskoj federaciji zahteva nove izbore. Rasplet u jugoslovenskoj federaciji zahtevaće za izvesno vreme nove izbore i u Srbiji.

Bilo da federacija opstane, ili da nestane, postavljaće se pitanje novih izbora u Srbiji. U slučaju da sačuvamo, u šta čvrsto verujem, saveznu državu, prirodno je da će u jednom trenutku najviši zakon, Ustav Srbije, morati da se usaglasi sa saveznim ustavom i prirodno je da će Srbija morati da dobije jedan ustav različit od Miloševićevog ustava iz devedesete godine i da će se po tom ustavu, kada dođe do njega, morati da se obave neki novi izbori za neka nova tela. To je potpuno neminovno. Ne možemo, jednostavno, sebi vezati ruke za još nekoliko godina time da se u Srbiji vlada po Miloševićevom ustavu iz devedesete godine. Dakle, radi se o jednoj neminovnosti.

  • Veliko je nezadovoljstvo javnosti zbog sporog otkrivanja zloupotreba u privredi, pljački čelnika bivšeg režima. Kao predsednik države, da li smatrate da su nadležni pravosudni i organi gonjenja efikasni u tom poslu? Građani to očekuju i njima je to, uostalom, DOS obećao na izborima.

– Sa utvrđivanjem, ispravljanjem nepravdi se počelo, mada se u tome ide sporije nego što bi trebalo da bude. Sporije verovatno zbog  nečega što bi se mog lo nazvati subjektivnim slabotima sudstva, tužilaštva, policije, ali i zbog nečeg drugog – zbog količine nepravdi. Dakle, kad pogledamo o kojim se tu oblicima korupcije, kriminala radi, koliko toga se nakupilo ne samo u proteklih deset godina, na šta se najčešće misli, nego i ju prethodnom periodu, koliko nepravdi iz više od poslednjih pola veka treba ispraviti, onda postaje jasno, u stvari, koliko to nije lako postići u jednom kraćem vremenu. Pogotovu utoliko što demokratske snage u Srbiji i SR Jugoslaviji imaju, pre svega, u svom projektu nešto što je veoma pozitivno. To pozitivno su zakonodavne promene, reforme, usaglašavanje sa nečim što su standardi u Evropi i svetu.

To je, po meni, tek prvi deo posla. Naravno, da bi se to postiglo, ne može se preći preko svih oblika korupcije kojih je do sada bilo. Ne može se preći stoga što će se korupcija, ako joj se ne stane na vrat, i dalje širiti. Živeli smo u jednoj iskvarenoj, korumpiranoj, partijskoj državi, ili u jednoj kombinaciji partijske i mafijaške države, i nije lako izaći s tim na kraj. Ali, istovremeno, to je veoma važno zato što bi nam se moglo desiti da se jednog od ova dva zla oslobodimo, a to je partijska država i partijski monopol, ali da zapadnemo, poput nekih južnoameričkih država, u nešto što je oličenje mafijaške države. To je veliki posao. U njemu se nije dosta odmaklo, nije se zakucalo na prava vrata, ili su krivci traže i tamo gde ih nema, ili u onima koji su manje krivi. Međutim, sigurno je da je i to pretpostavka suštinekih demokratskih promena u Srbiji.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments