Gost Autor, Društvo, Kosovo i Metohija, Kultura, Politika, Svet (planeta), Slobode, Srbija, Srbija i EU

Kostić poziva celu Akademiju da ga brani od jednog 75-godišnjeg penzionera

Hoće li oba biti Akademici: Svetislav Kostić, prof. Pravnog Fakulteta i sin Vladimira Kostića, predsednika SANU

EKSKLUZIVNO: POLEMIKA IZMEĐU VLADIMIRA KOSTIĆA, PREDSEDNIKA SANU I DR FILIPA VUKAJLOVIĆA, NAUČNOG SAVETNIKA 

  • Strpimo se, sačekajmo još samo malo – četrdeset sedma se junioru Kostiću približava. Neće valjda, tako pametan i uspešan (tako bar smatraju u velikom delu beogradske čaršije), da bude gori od tatka mu!?
  • Junior je od oca nasledio i strojnost i elokventnost. Likom i figurom su slični i ‘zdravo debeli’. Junior je promućuran na tatu, a kažu da je pametan na dedu. Prilozi vrede! Pogledajte ih bar malo…”
  • “Nikad Miodrag Mihaljević (zet V. Kostića) do svoje 66. godine, u kojoj ga burazeri i rođaci uguraše u SANU, naučnik niti je bio, niti će to u ovom životu ikad postati. Ni na tehničko-tehnološkom inženjerskom planu se nije ničim konkretnim i vrednim istakao
  • Bar za dve trećine uludo bačene sume od 150.000 evra je odgovoran lično nesposobni i nadobudni predsednik Vladimir S. Kostić. Tačno 5 godina i 3 i po meseca je prošlo od 16. 05. 2016. godine, kada je sud naložio SANU da Zorana Ševkušića vrati na posao, pa do 01. 09. 2021. godine kada je od SANU zbog Ševkušića naplaćeno preko 150.000,00 evra za nepravdu koja mu je od strane neodgovornih rukovodilaca iz Akademije naneta.
  • Problem je baš u tome što se predsednik Kostić nikakvog ozbiljnog posla nije prihvatao za svo dosadašnje vreme provedeno na čelu SANU. Sav njegov rad u SANU je jedna kontinuirana Simulacija Burne Delatnosti (SBD) i trešenje vazduha.
  • Moja želja je da Kostić ode sa velikim treskom mnogo ranije i da što više ljudi u Srbiji shvati kolika je nesreća i sramota za SANU bilo to da joj je on, skoro puna dva mandata, proveo na čelu.
  • I da Kostić zna još nešto: veoma bi me radovalo da se reši da me tuži. Kad na tako nešto pomislim, sa zadovoljstvom se setim reči prof. dr Vojislava Šešelja koje je on jednom prilikom uputio, onim nakazama u crnom, na haškom sudilištu: “Protiv mene leka nema!”
  • Beogradska otvorena škola (BOŠ) deci iz boljih beogradskih kuća “skida mrak” srpskog tradicionalnog i rodoljubivog vaspitanja.
  • Da li je otac Vladimir sina Svetislava poslao u BOŠ 2002. godine da ga pripremi za vremena koja nadolaze, ili je sin Svetislav oca Vladimira prevaspitao i usadio mu ona idiotska stanovišta o srpskom Kosovu i Metohiji koja zajedno danas zastupaju?

‘Sramotićeš se dok si živ. Prilike ćeš za to imati uvek.

Svet će ti je pružati dovoljno, a i kad to ne bude,

ti ćeš se sam potruditi da je nađeš,’

 Ivo Andrić

Piše: dr Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta “Vinča” u penziji

Prethode napomene: Moj Esej: “SANU: BRAĆA, SESTRE, ZETOVI – SINOVI I UNUCI SAMO ŠTO NISU”, sa 9 (devet) priloga, je inspirisan prijemom u SANU 4. 11. 2021. godine naučnog savetnika Matematičkog Instituta SANU Miodraga Mihaljevića – zeta predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira S. Kostića.

Esej razmatra, kako naučna dostignuća pomenutog z e t a, tako i izražene pojave nepotizma u SANU, praćene mnogim sumnjivim šemama za pribavljanje projekata i novca za odabrane, što je svoju kulminaciju doživelo u poslednja dva Kostićeva mandata na čelu SANU. Ovaj Esej je 17. 01. 2022. godine poslat elektronskom poštom na više stotina adresa istraživača prirodnih nauka u Beogradu i svim akademicima SANU.

Na njega je službenim aktom sa pečatom i zavodnim brojem 80/1 od 19.01.2021. godine – reagovao predsednik SANU. To pismo predsednika SANU svim akademicima, zajedno sa mojim Esejom, svim prilozima i mojim propratnim pismom se može naći i skinuti sa linka: https://zenodo.org/record/5894825 (Bućkalo za predsednika SANU Vladimira S. Kostića, Vukajlović, Rake Filip, January 23, 2022).

Obojica smo bili komunisti

Poštovni akademici SANU, poštovane kolege istraživači,

U ovoj poruci odgovaraću predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) akademiku Kostiću na njegovo pismo-službeni akt od 19. 01. 2021. godine koji ima sve elemente  poziva čitavoj Akademiji na krstaški rat s mojom penzionerskom malenkošću. Taj akt, sam po sebi, je b r u k a  i za predsednika SANU i za Akademiju.

Pre prelaska na detaljno odgovaranje po svim tačkama koje je pokrenuo akademik Kostić, osvrnuću se na nedostojnu formu samog tog akta. Šta god ko mislio, to je zvanični akt koji je predsednik Kostić pečatom zapečatio. U tom zvaničnom aktu se predsednik SANU, prilikom prvog pominjanja mog imena, koristi umesto mog naučnog zvanja titulom ‘gospodin’ koja meni nikako ne priliči. Da me je nazvao ‘drug Vukajlović’, lako bih to prihvatio. Pa, bogca mu, obojica smo bili komunisti.

Institut za nauklearne nauke u Vinči

Usput budi rečeno, moje naučno zvanje je naučni savetnik i u to zvanje sam izabran 1985. godine sa nepunih 39 godina u tada ubedljivo najboljem naučnom Instututu u bivšoj Jugoslaviji kao prvi takav, u istoriji Instituta “Vinča”, koji je to zvanje stekao pre četrdesete godine života i bez ikakvih preskakanja prethodnih zvanja. Rešenje o potvrđivanju zvanja naučnog savetnika mi je uručeno 20.01.1986. godine sa razmenjena samo dva dana iz četrdesete godine. Akademik Kostić (1953) je svoju doktorsku disertaciju odbranio tek aprila 1986. godine, što znači da se, u vreme kad je moja malenkost već stekla najveće moguće naučno zvanje, ovaj mališa profesora Svetislava Kostića još uvek u pelenama igrao dečijih igara u pesku (naravno pelene, pesak  i  igre su bile naučne i nisam rekao da je pi…o uz vetar). A o pečatima i pečaćenju za sobom zadržavam pravo da još ponešto kažem na kraju, i  da možda i sam odgovarajućim pečatom zapečatim ovo moje obraćanje.

Nizak kvalitet naučnih dostignuća Kostićevog zeta, i nekih izabranih i neizabranih kandidata za SANU

Akademik Kostić u svom Pismu sa Pečatom (u daljem tekstu PsP) navodi redom:

  1. (VSK) Kao i u nekoliko prethodnih navrata, prosleđujem Vam poslednji u nizu bestijalnih napada na moju malenkost, samu SANU, ali i na veliki broj članova SANU, smatrajući da sa tim treba da budete upoznati. Onima koji su ovih 50-60 strana već dobili, jer su poslate na stotine i stotine adresa, iskreno se izvinjavam.
Miodrag Miša Mihaljević, zet Vladimira Kostića postao je akademik u 66. oj godini pod sumnjivim okolnostima

1.(FRV) Prvo i prvo, akademik Kostić u svojim mnogobrojnim istupanjima obožava da koristi strane reči, sve do latinskih citata. Primetio sam da u mnogim slučajevima to čini nepotrebno sa ciljem ‘zasenjivanja prostote’, a često kao da i ne zna tačno značenje stranih reči koje upotrebljava. Ovde hoću da skrenem pažnju na “bestijalne napade” i neadekvatnost upotrebe reči bestijalan. Elem, predsednik Kostić tvrdi da sam na svirep, bezočan, brutalan, podmukao, perfidan (sve su ovo sinonimi reči ‘bestijalan’) način oduvek napadao na njega, samu SANU i na veliki broj članova SANU. Svakom ko je čitao moje tekstove poslate u SANU, a ima još trunku soli u glavi, je jasno da u njima nema nikakve bestijalnosti, da Akademiju nikad nisam napadao već sam najčešće pisao o problemima srpske nauke i u vezi s tim osvetljavao nedostojne postupke konktretnih  pojedinaca iz SANU i tzv. akademske zajednice i da je teško mojim prilozima poricati argumentovanost i racionalnost. Uostalom, već godinama šaljem svoje tesktove u SANU i retki su primerci iz SANU koji su izrazili njima nezadovoljstvo, a nijedan akademik do sada nije pokušao da suštinski porekne to o čemu sam pisao. Ovde ću se pozabaviti pobijanjem Kostićevih neveštih konstrukcija i efemernih tvrdnji samo u vezi navodnih  “bestijalnosti” povezanih sa ovim poslednjim Esejom. Iz aviona je jasno da je moj dopis bez ikakve podmuklosti, perfidnosti i uvijanja. Trudio sam se i uspeo da uljudno, precizno,  potpuno i interesantno izložim određen skup činjenica  u vezi sa temom koju sam razmatrao. Surovost činjenica o nedozvoljenom i neadekvatnom ponašanju akademika Kostića u toku izbornog procesa i niskom kvalitetu naučnih dostignuća njegovog zeta, i nekih izabranih i neizabranih kandidata, su bila pitanja na koja je predsednik SANU trebalo da se koncentriše u svom obraćanju akademicima i odgovorima na mnoga konkretna pitanja koja sam postavio.

Kao drugo, otkud akademiku Kostiću ideja da svoje kolege akademike  upoznaje s nečim što su od mene već dobili, i da im se ko bajagi izvinjava što im to isto, a moje, šalje još jednom? Ozbiljan čovek, a pravi predsednik srpske Akademije da i ne govorimo,  bi jedva dočekao da odmah pređe na stvar i tu nadobudnu bitangu, koja mu vređa i uznemirava prijatelje i braću akademijsku,  razbuca naučnim i svim drugim argumentima ko’ svinja torbu! Da ne zaostanem u finoći i tankoći nerava za predsednikom Kostićem, evo ja se post festum izvinjavam svim akademicima za idiotsko pismo protiv mene koje su dobili od svog predsednika, koje on pride zapečati Akademijinim muhurom.

Da se razumemo, nisam ni rekao a ni pomislio, da je predsednik SANU Kostić  idiot. On je pomenuto idiotsko pismo sastavio i poslao svim akademicima verovatno da mobiliše na borbu protiv mene svoje pajtose, a i neke od korisnih idiota, znajući da takvih u svakoj skupini od sto ljudi ima bar desetak posto (a kad prikupi više od deset na jednog penzionera, onda bez brige može hrabro da krene u  napad). O pečatima i pečaćenju biće reči na kraju.

Kostić laže da me ne poznaje
  1. (VSK) Potpisnik ovog pamfleta, gospodin Filip Rake Vukajlović (sa kojim se zapravo ne poznajem), naslanjajući se na prethodne napad „fizičara Kulića”, koje orkestrirano ponavlja jedan naš član (onaj koji me je optuživao da želim da tajkunima prodam zgradu SANU), uporno insinuira bez ijednog dokaza (!), da sam nekompetentan i dopisivan na tuđe radove. U ovom pamfletu odustaje od brojke od 840 radova i vraća se na broj publikovanih u indeksiranim međunarodnim časopisima koji sam sam podneo (samo što ni ovoga puta to nije 388, već 381 rad – u samoj SANU ima onih koji imaju više radova od mene).(sva dalja isticanja su moja, F.R.V.)

2.(FRV) Moj temljeno pripremljen, argumentima potkrepljen i pristojno sročen Esej, predsednik SANU Kostić, opet ‘s visine svoga suterena’,  naziva onim što nikako nije: pamfletom[i]. Pored toga što je prva rečenica ovog pasusa  grubo neistinita, ona je i besmisleno konstruisana. Moj Esej se ni na koga ne “naslanja, jer za tako nešto nije bilo nikakve potrebe. Pored toga sam se nikad nisam, bez velike potrebe, ni  na koga kačio, šlepovao ili preterano oslanjao, iako nedavne procene  “fizičara Kulića” o “neuropsihijatru Kostiću” smatram prikladnim i pored toga što se nikako ne slažem s Kulićevom tvrdnjom da je on: Vladimir Kostić odličan neurolog i naučnik”.  Za bivšeg “neuropsihijatra Kostića” i poslednjih 35 godina rukovodioca, administratora, direktora, dekana, predsednika, … Smatram da se danas bez ozbiljne provere nikako ne može reći da je on (Vladimir S. Kostić) tata-mata bilo kog, osim politikantskog, ‘naučnog zanata’. Ovo je naravno sugubo moja procena, bazirana  na pažljivom praćenju Kostićevog rada na čelu SANU i na mom životnom i radnom iskustvu bez ijednog dana na nekoj rukovodećoj (administrativnoj) dužnosti.

Aleksandar Belić je svedok (jedan od) da me Vladimir Kostić dobro poznaje

Akademik Kostić, na svoju sramotu tvrdi da se sa “gospodinom Filipom Rake Vukajlovićem”: “on zapravo ne poznaje”. To je notorna LAŽ. Opet napominjem da iako pišem da je predsednik SANU napisao i zapečatio LAŽ, ne tvrdim da je predsednik lažov.  Čak razumem čoveka, sateran je u ćošak. Mada me s njegove strane ništa više ne može iznenaditi – osim naravno ostavke na dužnost od koje ga izgleda jedino odlazak u ‘večna lovišta’ može rastaviti.

Zašto sam toliko uveren da predsednik Kostić LAŽE da me “zapravo ne poznaje”? Prvo zato što imam zvučni zapis snimka sednice  jednog savetovanja u SANU iz 2015. godine u toku koje sam se sa govornice SANU diskutovao o raširenosti potpisivanja i dopisivanja na naučne radove bez rada, koje se kao kuga priširilo po Institutima i fakultetima države Srbije, u jednom trenutku obratio tek izabranom predsedniku Kostiću rečima: “Predsedniče bio sam slobodan da se juče, na WebofScience,  upoznam sa vašim opusom za 2014. godinu i tamo sam našao da ste vi potpisani na 43 rada u 2014. godini. Od toga je 29 konferencija. To izgleda fantastšno, impozantno, ali vi verovatno ne znate na koliko ste radova potpisani.”

Prva Kostićeva reakcija je bila da taj podatak  nije tačan. Tada sam mu skrenuo pažnju da ću svima poslati spisak svih tih radova, posle čega je Kostić izgovorio da on nema 43 rada u 2014. godini na kojima je potpisan, uz tvrdnju, “da ne postoji nijedan rad sa njegovim imenom gde nije najmanje 50% tog rada lično napisao”. Na moje ponovljene tvrdnje da ću poslati svima spisak svih njegovih radova sa Web of Science, Kostić je prešao u napad optužujući me rečima: “gospodine kad pokušate da izgovorite rečenicu koja kaže da vi verovatno i ne znate da  ste dopisani”

Prekodoh ga i opomenuh da dobro pazim šta govorim i da  sam izgovorio: da vi ne znate na koliko ste radova potpisani a ne dopisani. Kostić mi se tada obratio rečima:  Gospodine Vukajloviću kristalno dobro znam svaki rad na kom sam potpisan”. Uzvratio sam mu da očigledno ne zna jer tvrdi da nije u pitanju 43 rada. Predsedavajući Aleksandar Belić, tada državni sekretar, je prekinuo sastanak u tom trenutku. Kao što “Prva ljubav zaborava nema”, tako se sigurno ne zaboravlja ni onaj koji te je prvi javno opomenuo da si debelo preterao u potpisivanju koječega, kontam ja.

Nepotrebna zabrinutost: Možda će Kostić ipak završiti kao političar
Vladimir Kostić je možda i neostvareni političar

Tvrdnja akademika Kostića da mene on “zapravo ne poznaje”  je, u stvari, dvostruka i opet svesna LAŽ. Jer sam se početkom oktobra meseca 2015. godine, sastao u SANU sa predsednikom Kostićem i njegovim zamenikom za prirodne nauke Zoranom V. Popovićem u pokušaju da ih podstaknem da se angažuju na zaustavljanju daljeg nepromišljenog rasipanja preostalog kredita (bilo je to, naravno, pre njegove sramotne izjave o Kosovu i Metohiji,  a malo kasnije pročitah u „Pečatu“ da je predsednik Kostić u stvari najverovatnije samo neostvareni političar – jer je bivši član glavnog odbora ….. s kraja prošlog veka).

Pre sastanka sam imao osećaj da se samo odazivam na otvoreni aprilski poziv za pomoć svog mlađeg kolege predsednika Kostića, svima onima koji pomoći mogu, i da ću bar mrvu doprineti smanjenju nivoa njegovog tada, kako mi se činilo, iskreno izraženog i lepo sročenog, straha pred zadatkom koga se prihvatio:

„Jedini osećaj koji u ovom trenutku imam jeste preplavljenost strahom… Strah me je značaja i veličine ove institucije, zlovolje koja je okružuje i optužbi za nerad, jer mi se čini da je ona danas u bespućima u kojima se, i kao kolektivitet i kao država, nalazimo, ali da je potrebna gotovo jednako kao u godinama kada je osnivana. Strah me je od civilizacije u kojoj živimo i koja kod svake pristojne ličnosti izaziva gađenje i strah, o kojem sve vreme govorim. Da bih to prevazišao biću slobodan da vas bestidno molim za pomoć u svakom trenutku i molim vas da mi u tome izađete u susret.

Razgovarali smo tada više od sat vremena i naravno da ova dvojica “rukovodilaca” ništa povodom mojih predloga nisu kasnije preduzela[ii].

Uključivanje u priču nekog neimenovanog člana SANU koji je predsednika Kostića za ovo, ili ono, navodno optuživao, je isti onaj pristup kojim je pokušana da se poništi i zatrpa virtuozna i ‘surovo tačno’ dokumentovana analiza stvarnog mesta akademika Vladimira Kostića u  svetskoj nauci, skretanjem razgovora na navodne anonimne stavove grupe akademika “patriota” o ugroženosti Srba u “Beogradskom pašaluku”, i to od strane srpskih mučenika proteranih sa svojih ognjišta devedesetih iz bivših jugoslovenskih republika i sa Kosova i Metohije.

Dr Miodrag Kulić je otkrio mnoge neakademske marifetluke predsednika SANU

Akademik Kostić nastavlja i dalje sa svojim LAŽIMA. Njegova tvrdnja da ja: uporno insinuiram bez ijednog dokaza (!), da je on nekompetentan i dopisivan na tuđe radove…[iii]je golai drskaLAŽ. U mom Eseju: “SANU: BRAĆA, SESTRE, ZETOVI – SINOVI I UNUCI  SAMO ŠTO NISU”, nigde ne piše da ja tvrdim da je akademik Kostić nekompetentan i dopisivan na tuđe radove. Posle analize koju je uradio dr Miodrag Kulić i objavio novembra meseca 2018. godine, a pogotovo posle  najnovijeg Kulićevog: Naučnog priloga za Mini simpozijum o akademiku Vladimiru Kostiću, 8. 12. 2021 pod naslovom: “INOSTRANA NAUČNA SARADNJA PREDSEDNIKA SANU NIJE ZA DIKU”, sasvim je nepotrebno ponavljati i pisati te očigledne istine. Ako neko eventualno i dalje želi da govori o naučnim dostignućima akademika Kostića, ili njegovoj ‘stvaralačkoj potenciji’, dovoljno je pozvati se na Kulićeve analize.

Nažalost prinuđen sam da gubim vreme i pobijam i  treću grubu neistinu koju akademik Kostić napisa u gore citiranih sedam redova Tačke 2. Opet  predsednik SANU Kostić koristi u svom pismu providan polemički trik sa jedinim ciljem da zabrblja mnoge, veoma problematične, informacije do kojih sam došao ispitujući “naučna dostignuća” njegovog nedavno izabranog zeta MiodragaMihaljevića i nelegitimnosti poslednjeg izbornog procesa u SANU kojima se bavi moj Esej. Zato počinje da skreće diskusiju na izmišljene i efemerne teme, o kojima nema ni reči u Eseju. Naime, potpuna je glupost tvrdnja da sam ja “odustao od brojke od 840 radova” i vratio se na broj publikovanih u indeksiranim međunarodnim časopisima”,  koje je sam Kostić navodno podneo. Brojka 840 je ono što je našao i svima objavio dr Miodrag Kulić i ja u tu brojku nikad nisam posumnjao.

U mom Eseju koristim podatke iz reference koja je ukazana u pismu upućenom  od strane PR službe SANU  svim akademicima SANU u vezi sa tekstom pod naslovom „Prepisivač na čelu SANU” sa portala „Glas javnosti”: https://www.sanu.ac.rs/reagovanjastrucnejavnosti/. Citirana referenca se odnosila na vordovski dokument u kome se na 42 strane obrazlaže predlog da se akademik Kostić izabare u zvanje profesora emeritusa Medicinskog fakulteta u Univerziteta Beogradu: Vladimir_Kostic_emeritus.docx.

Akademik Nebojša Lalić je nerazdvojni i verni saradnik V. Kostića

Incijativu za ovaj izbor je potpisalo 8 profesora Medicinskog fakulteta, na čelu sa akademikom Nebojšom Lalićem, koji je ove godine postao novi član sinekurnog državnog Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj. U toj Inicijativi, na šesnaestoj strani, počinje izlistavanje radova koji su u celini publikovani u časopisima JCR liste i koji su navedeni u PubMed bazi. Na tom spisku se nalazi, kako tačno napisah, 338 radova (tačnije, na spisku je 339 radova, jer pod brojem 333 ima dva rada, ako već, a la Kostić, cepamo dlaku na četiri dela, a i dopunski problem je to da ovi radovi imaju različite naslove i autore a isti doi broj: https://doi. org/10.1038/s41598-021-84919-x – zbog toga o tome nisam prvi put pisao nego sam to jednostavno pripisao slučajnoj grešci i odbio da računam taj drugi  rad pod brojem 333). Svakom ko je pročitao to što sam napisao je očigledno da sam broj radova  navodio sa jednim jedinim ciljem: da pokažem da je akademik Kostić u vreme burnih događaja u SANU u izbornoj 2021. godini uspeo da, do septembra, potpiše čak 8 (osam) radova u međunarodnim časopisima i da ga “dobronamerno opomenem” da je počeo da popušta u publikovanju pred “emeritovanje”  (sve zbog brige da akademiku Kostiću već sledeće jeseni ne  manjka ‘naučnog kupusa’ za kišeljenje).

A Kostić akademicima piše, izmišlja i pripisuje mi stvari koje ni pijan nisam mogao izgovoriti, a pogotovo ne tako nešto napisati:U ovom pamfletu odustaje od brojke od 840 radova i vraća se na broj publikovanih u indeksiranim međunarodnim časopisima koji sam sam podneo (samo što ni ovoga puta to nije 388, već 381 rad – u samoj SANU ima onih koji imaju više radova od mene)”. Na ovu rečenicu ponovo skrećem pažnju da bih svima pokazao da akademik Kostić ne samo što ne čita pažljivo tuđe tekstove sa čijim autorima stupa u polemiku, nego nije pažljivo pročitao ni Inicijativu kojom ga braća i sestre medicinari predlažu da doživotno “emerituje” (u toj Inicijativi stoji tačno 338 radova kao što ja napisah).  Usput, meni nikad nije bilo jasno zašto se za takvu titulu ne koristi lepa srpska formulacija: zaslužni profesor, na primer,  i ne dodeljuje nekom ko je stvarno bio izuzetan profesor i lekar a nije već preko 20 godina akademik.

Akademiju čeka temeljno renoviranje
Akademici grudima brane i ljubomorno čuvaju stečeno i zacementirano pravo da se na naučne radove drugih potpisuju sa malo, ili nimalo, rada na njima.

Po mom mišljenju, ima još jedan netrivijalan razlog zbog koga akademik Kostić meni neistinito pripisuje da sam mu ja, u svom Eseju, zamerao i ‘prekonosirao’ zbog “dopisivanja” na tuđe radove. Radi se, naime, o potezu s predumišljajem jer bilo kakav pokušaj da bilo ko nekome zameri za dopisivanje na tuđe radove, ili traži da se sa takvom zlom praksom prekine, izaziva otpor kod velike većine sadašnjih akademika SANU. Jer ti i takvi akademici grudima brane i ljubomorno čuvaju stečeno i zacementirano pravo da se na naučne radove potpisuju sa malo, ili nimalo, rada na njima. Evo i zornog primera koji je direktna posledica Kostićevog cepanja dlake u vezi sa brojem njegovih radova za različite svrhe i u različitim interpretacijama. Videćete da je predsednik, terajući zeca, isterao Vuka(jlovića).   Na nesrećni Kostićev 333-ći rad iz 2021. godine obratio sam pažnju zbog prezimena prvog autora na radu: MESERŠMIT:

  1. Messerschmidt C, Foddis M, Blumenau S, Müller S, Bentele K, Holtgrewe M, Kun-Rodrigues C, Alonso I, do Carmo Macario M, Morgadinho AS, Velon AG, Santo G, Santana I, Mönkäre S, Kuuluvainen L, Schleutker J, Pöyhönen M, Myllykangas L, Senatore A, Berchtold D, Winek K, Meisel A, Pavlovic A, Kostic V, Dobricic V, Lohmann E, Hanagasi H, Guven G, Bilgic B, Bras J, Guerreiro R, Beule D, Dirnagl U, Sassi C.PHACTR1 genetic variability is not critical in small vessel ischemic disease patients and PcomA recruitment in C57BL/6J mice.Sci Rep 2021;11:6072. doi: 10.1038/s41598-021-84919-x.

– Rad je “zajedničko delo” 34 koautora povezanih sa 20 institucija;

– Predsednik SANU Vladimir Kostić na listi autora zauzima solidno 24. mesto;

– Doprinosi autora ovom radu se procenjuju po 4 osnova: oni koji su predložili i dizajnirali studiju, oni koji su obavili eksperimente, oni koji su analizirali rezultate i pisali različite varijante rada, i poslednji, koji su korigovali konačni rukopis.

Predsednik Kostić je, po ovome što je napisano, bio jedan od dvadeset osmoro izvođača eksperimenata i jedan od trideset jednog korektora konačne verzije rukopisa.

Mašala predsedniče Kostiću, pile od sokola!

Pile sivog sokola
Kostićeva ne baš sjajna naučna karijera
  1. (VSK) Za radove koji su nastali u saradnji sa grupama iz SAD, Nemačke i Italije, on uvodi pojam „prijateljskog dopisivanja” kolega iz inostranstva (verovatno sam tako i prvopotpisani u radu koji je publikovan u Science) i ne pokušava da objasni da je to „prijateljstvo” toliko veliko da sam na ne malom broju tih radova prvi autor ili „stariji” autor. Moja omiljenost među naučnicima van Srbije je očito, ogromna.
  2. (FRV) Predsednik SANU opet LAŽE. Sada već možemo uvesti gradaciju laži na sledeći način: LAŽI, drske LAŽI i to što o meni piše ili mi pripisuje u svom PsP Vladimir Svetislava Kostić. Ovde je ne trepnuvši slagao da sam ja negde u svom Eseju “uvodio pojam „prijateljskog dopisivanja” kolega iz inostranstva”. Niti sam Kostiću spočitavao dopisivanje, niti sam igde uvodio pojam “prijateljskog dopisivanja”. Kostić je slagao s predumišljajem da bi se javno pohvalio da je jednom u životu bio prvopotpisani na jednom radu u veoma prestižnom časopisu Science.

Pre nego što se osvrnem na ovaj rad, iskoristiću ovu priliku da čitaoce upoznam sa najvažnijim prekretnicama u meteorskom karijernom usponu Vladimira S. Kostića. Rođen 1953. godine Kostić je Medicinski fakultet UB završio tek posle 6 godina studiranja 1978. godine. Već posle dve godine se zapošljava u Institutu za neurologiju Kliničkog centra Srbije. Po završetku redovnih, upisuje magistarske studije u Centru za multidisciplinarne studije UB.

Trebalo mu je više od četiri godine da novembra meseca  1982. godine odbrani magistarsku tezu ”Invitro izučavanje energetskog stanja kapilara mozga” na Multidisciplinarnim poslediplomskim sudijama Univerziteta u Beogradu[iv]. Specijalista neuropsihijatrije postaje 1985. godine.

Doktorsku disertaciju ”Izučavanje metabolizma prostaglandina u ishemiji mozga”odbranio je aprila 1986. godine na Medicinskom fakultetu UB (Kostiću je mentor, i za magistraturu i za doktorat, bio: prof. Bogomir Mršulja). Kao što se iz izloženog da videti, VSK nije baš briljirao  niti žurio da neophodne akademske stepenice rasta preskoči što pre. Sve to mu nije smetalo da od 1987. godine postane  načelnik Odeljenja za degenerativne bolesti CNS-a i od 2001. direktor Instituta. Vidimo da je magistraturu i doktorat radio za vreme specijalizacije koju je okončao samo godinu dana pre doktoriranja. Primetimo da su mu već posle godinu dana, dok još nije ni zagrejao mesto načelnika Odeljenja za degenerativne bolesti, dobre vile i vilenjaci doneli Fulbrajtovu stipendiju koju je iskoristio školske 1989/1990.

Sa univerzitetskim zvanjima stvar je išla malo teže: Za asistenta MF UB izabran je 11. novembra1985. godine, a prošavši sva zvanja, za redovnog profesora je izabran 1. februara 2001. godine, na predmetu neurologija. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, a njen predsednik od 2015. godine. Kostiću je više godina trebalo da dogura od asistenta do redovnog profesora (16), nego da od prijema u SANU postane njen predsednik (15). Kuriozitet je i to da je dopisni član SANU postao u zvanju vanrednog profesora MF UB. Nešto se pitam: da nisu u SANU, oko 2000. godine, slučajno dementni preovlađivali kojima je trebalo hitno pomoći?

“Tokom svog usavršavanja i naučnog rada više godina je učestvovao u radu (1) Laboratorije za izučavanje ishemije mozga (prof. B. B. Mršulja, Institut za medicinsku biohemiju MFUB). (2) Boravio je u Midlseks bolnici u Londonu 1987. godine (prof. G. Stern i prof. A. Lees), (3) a kao stipendista Fulbrajtovog programa u zvanju viziting-asistent profesora 15 meseci u Institutu za neurologiju Kolumbija Univerziteta u Njujorku 1989/1990. godine (prof. S. Fahn); i konačno (4) u istoj instituciji kao visitingresearchscientist još 15 meseci 1995/1996. godine (prof. S. Fahn i prof. S. Przedborski).” (Inicijativa za izbor prof. Vladimira S. Kostića u zvanje profesora emeritusa)

Sledi citat sa sajta Naučnog društva Srbije: “Dr Kostić je više puta boravio u inostranim istraživačkim i akademskim institucijama: bio je u Middlesex Hospital u Londonu (1987. godine), u Institutu za neurologiju Kolumbija Univerziteta u Njujorku kao stipendista Fulbright-ove fondacije u zvanju gostujućeg profesora (15 meseci; 1989/1990. godina) i u istoj instituciji u Njujorku kao visiting research scientist dodatnih 13 meseci (1995/1996. godine).”[v]

Kostić se lažno i predstavljao

Na sajtu Naučnog društva Srbije takođe piše: “Radovi dr Kostića su prema podacima SCI do februara 2000. godine citirani u međunarodnim časopisima 750 puta. Dr Kostić je bio mentor u 9 odbranjenih magistarskih i 11 odbranjenih doktorskih teza na Univerzitetu u Beogradu.”

Institut za degenerativne bolesti CNS-a je izgleda bio Meka za brzo doktoriranje u okviru Divana Kostić-paše neurološkog.Tu je doktoriranje i magistriranje bilo postavljeno na pokretnu traku. Naime, posle Kostićevog povratka sa Fulbrajtove specijalizacije, za “porađanje” jednog doktora neuroloških nauka (i jednog magistra pride) pod njegovim rukovodstvom, do februara 2000. godine, je bilo dovoljno trunku više od 9 meseci.

Pre nego što konačno pređem na kratko razmatranje Kostićevog prvopotpisanog mesta u časopisu Science, osvrnuću se na jedan očigledni falsifikat u Kostićevim biografijama iz “Inicijative za izbor prof. Vladimira S. Kostića u zvanje profesora emeritusa” i sa  sajta Naučnog društva Srbije.  U Inicijativi piše da je Kostić na Kolumbija Univerziteta u Njujorku boravio “kao stipendista Fulbrajtovog programa u zvanju viziting-asistent profesora“, a na sajtu Naučnog društva: “kao stipendista Fulbright-ove fondacije u zvanju gostujućeg profesora.” I jedna i druga tvrdnja su LAŽI i očigledni falsifikati.

Kao prvo, kada je Vladimir S. Kostić avgusta 1989. godine poleteo u Njujork verovatno nije bio još izabran ni u zvanje docenta Medicinskog fakultetata u Beogradu i teško da bi ga na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku tek tako unapredili u profesora. Baš zbog ovakvih laži i nije moguće, ni u jednoj lako dostupnoj biografiji V. S. Kostića, naći kada je stvarno postao docent i vanredni profesor MF UB.

Kao drugo, njegovo visočanstvo slučaj je htelo da smo Kostić i moja fizičarska malenkost  iste 1989/1990 školske godine bili Fulbrajtovi stipendisti u SAD i da sam ja sačuvao knjižicu od 120 strana pod naslovom: “Visiting Fulbright Scholars and Occasional Lecturer”, 1989-90 Directory – Volume 1. Evo stvarnog zvanja pod kojim smo Kostić i ja zabeleženi u toj knjizi:

Kostićevo i moje zvanje zabeleženo je u ovoj knjižici

Sa ovih fotografija se jasno vidi da je Kostić u Nujorku boravio kao glavni čovek jednog Odeljenja bolnice pri Kliničom centru UB, a da se profesorske i naučne titule precizno i jasno navode. A o tome šta Amerikanci misle o šefovima Odeljenja po bolnicama citiram sledeći pasus sa interneta:

“The job of chair of a department of medicine, once seen as the apex in the career of an academic internist, has lost much of its allure, in part because of increasing administrative and financial obligations that require more of the time and effort of chairs than formerly.[vi]

Po povratku sa drugog – trinaestomesečnog – boravka u SAD školske 1995/1996 godine, u toku 1997. godine su objavljena ova dva citirana rada na kojima je V. S. Kostić koautor. Iz izloženih podataka se vidi da je on daleko od najvažnijeg autora i da je najverovatnije veoma malo doprineo u najvažnijim fazama diskusije rezultata i pisanja završnih varijanti ovih radova. Prvi citirani rad je prikupio 565 citata a drugi 448 (ukupno 1013 citata). Ne sumnjam da su ovi radovi, vešto predstavljeni od strane još veštijih ljudi iz SANU 2000. godine, presudili da se Kostić primi u Akademiju u 47-oj godini života i nezadrživo zasprinta stazama ‘sreće’ koje su da dovele  na upravljačke vrhove.

Može li docent sa 47 godina biti mlad
  1. (VSK) U pokušaju da ih zastraši, on se ostrašćeno usmerava i na moje saradnike, koji su u jednom trenutku imali potrebe da me javno „brane”, kao što su se to usudili da urade dekanski kolegijum Medicinskog fakulteta, Katedra neurologije, Klinika za neurologiju i Udruženje neurologa Srbije. Nesumnjivi arbitar za sve oblasti nauke i umetnosti (pogledajte tekst da biste shvatili da nisam sarkastičan), Vukajlović se njima podsmeva (npr. jednog od mlađih i uspešnijih docenata, kolegu Ristića, on naziva „prestarelim”), a moje saradnice i tri saradnika na fotografiji, manirom pravog muškarčine, naziva „haremom sa tri evnuha”…
  2. (FRV) Akademik Kostić otvoreno insinuira da sam imao nameru da zastrašujem njegove saradnike, a još je budalastije to što tvrdi da sam posao “zastršivanja” radio “ostrašćeno”. Udvoričko i besadržajno pismo, koje je u odbranu “voljenog profesora” potpisalo trinaest žena i tri muškarca – interesno direktno vezanih za akademika Kostića – potpisnike bruka samim svojim sadržajem i previše. A i čime bih to ja mogao da zastrašim te dobre duše i: “majke, očeve, pristojne ljude, odlične lekare i istraživače, čiji su naučni dometi u nekim slučajevima priznati u naučnoj javnosti i van naše zemlje”? I šta to njih još može uplašiti? Zar nije neustaršiv i rizično hrabar potez to šlihtersko pismo u odbranu svoga “velikana srpske i svetske neurologije” u čoporu potpisati?

Umesto strasti i osećanja, u svojim tekstovima se trudim da, kad god je to prikladno, koristim blagu satiru. To radim jedino u cilju vaspitanja i odvraćanja od nedostojnih postupaka pripadnika tzv. akademske zajednice i pogotovo njenih čelnika. Reakcije na moje pisanje iz ove zajednice, a i iz same SANU, ohrabruju me da nastavim istim putem i dalje.

Akademik Kostić bezočno i svesno laže i dovodi u zabludu svoje kolege iz SANU kad u svom PsP piše da njegove: “saradnice i tri saradnika na fotografiji, manirom pravog muškarčine, naziva „haremom sa tri evnuha”.” (misli na Vukajlovića, prim. moja F.R.V.)

A u stvarnosti sam, na kraju svog kratkog satiričnog osvrta na odbranu pristiglu sa Klinike za neurologiju UKCS, koja se ni na koji način nije bavila nijednim suštinskim pitanjem od mnogih pokrenutih u tekstovima dr Miodraga Kulića, napisao sledeće:

“Pogledom na ovaj spisak, grešan kakvog me Gospod naš stvori, u jednom trenutku se zapitah: Da li bi bolje odbranaško pismo bio stanju da sastavi bilo koji harem od 13 žena i tri evnuha u odbranu svoga paše–gospodara, koji ih hrani i timari, i bez koga oni nisu ništa na ovom belom svetu?”

dr Aleksandar Ristić, docent,  je daleko od mladosti u 47-oj godini

Poseban komentar zaslužuje Kostićeva tvrdnja: “Vukajlović se njima podsmeva (npr. jednog od mlađih i uspešnijih docenata, kolegu Ristića, on naziva „prestarelim”)“. Koliko treba čovek da bude narcisoidni licemer i da ovako nešto javno napiše i zapečati? Jer, na linku: https://medicusplus.me/aleksandar-ristic/ se može pročitati da dr Aleksandar J. Ristić obavlja funkciju člana Predsedništva i blagajnika Društva Neurologa Srbije i da je 1998. godine završio Medicinski fakultet u Prištini. U zvanje docenta je izabran 2018. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ako pretpostavimo da je dr Ristić Medicinski fakultet završio za pet godina, onda bi odatle sledilo da je on docent postao veoma kasno sa 44 godine, a da je danas sa 47 godina još uvek docent. Potsetimo li se činjenice da je vanredni profesor Vladimir S. Kostić sa 47 godina primljen u SANU, trebalo bi svakom da bude kristalno jasno da je budalasto  pisati da je podsmevanje ako neko za docenta od 47 leta kaže da je “prestareo” (u tom zvanju).

Je li Kostić proizveo nekog solidnog naučnika

Nije s gorega da akademika Kostića, kao učitelja i pedagoga pozovam da se, na primer, uporedi sa mojom malenkošću u istoj ulozi. Ovo činim mirne savesti i siguran da u oblasti nauke u kojoj sam 43 godine aktivno radio i objavio oko pedesetak radova u međunarodnim časopisima (više od polovine u onim za moje oblasti fizike najboljim), imam bar toliko vrednih radova kojima sam značajno doprineo,  koliko i akademik Kostić u   svojoj oblasti (uz sva potrebna i razumna skaliranja, naravno).

Elem, za svog radnog veka od 43 godina sam, radeći sve vreme u Instututu u “Vinči”, formalno i neformalno, do doktorata izveo sedam istraživača. U srpskoj fizici, ‘mog vremena’,  sam bio jedan od najuspešnijih (računajući tu one koji su većinu svog radnog veka proveli u Srbiji). Kad sam na kraju 2013. godine otišao u penziju iza mene su ostala dvojica mojih, uslovno rečeno đaka, koji su objektivno bolji i uspešniji naučnici od mene.

Vladimira S. Kostića bih upitao koliko je to njegovih đaka prevazišlo svoga učitelja i ima li ih u SANU danas?

Korice nove knjige Filipa Vukajlovića koja govori o stanju u SANU

I samo još da prokomentarišem Kostićev  pokušaj da “bude sarkastičan”: “Nesumnjivi arbitar za sve oblasti nauke i umetnosti (pogledajte tekst da biste shvatili da nisam sarkastičan), Vukajlović se…”.

Ej moj vrli mlađi kolega Kostiću, što ne navede bar jedan primer u kome sam se obrukao “arbitrirajući” (s dokazima naravno)? Ako računamo samo prethodnih 35 Kostićevih i mojih godina, videćemo da je on u bolnici šefovao, na fakultetu predavao, administrirao i političario (ovo poslednje bez kafana i kafenisanja nikako ne ide), dok se za to vreme moja malenkost isključivo i jedino naukom i svojom kulturnom nadgradnjom bavila.  Siguran sam da je poslednjih desetak godina Kostić veoma malo vremena  provodio za katedrom i radnim stolom za kojim se obavlja masaža i bildovanje najvažnijeg ljudskog ‘mišića’. Takav život dovodi do gubljenja kvalifikacija čak u najužoj struci kojom se čovek bavio. Njemu nasuprot, ja sam se uvek klonio pompeznih okupljanja, uludog traćenja vremena i kafenisanja, svestan da se kao suštinski faktor obrazovanja javlja samoobrazovanje a ne diploma neke škole ili fakulteta. A na polju samoobrazovanja maratonci postižu neverovatne rezultate. I ne pozivaju celu Akademiju da ih brani od jednog sedamdeset petogodišnjeg penzionera.

  1. (VSK) Novi, posebno nečasni kvalitet u njegovim denuncijacijama jesu napadi na moju decu (tačnije starijeg sina) koju ne poznaje (i koja, srećom, njega ne poznaju). On ponavlja odvratnu denuncijaciju našeg kolege iz SANU da radim na pripremama za prijem mog četrdesetogodišnjeg sina u SANU, što dokumentuje nekim mojim navodnim traženjem da se SANU podmladi. Kako kaže, posao sa decom sam verovatno završio, sada su na redu moje unuke i unuci…
Vreme za ulazak Kostića Juniora u SANU još nije „zrelo“ jer je potrebno još malo nabildovati mu CV
  1. (FRV) Denuncirati znači: tajno dostavljati informacije, obično vlastima, potkazivati, tužakati, prijavljivati, cinkariti, dojavljivati, … Opet neistine od strane Kostića, jer su sva moja istupanja u pisanoj formi i potpisana. Takođe se trudim da za sve svoje tvrdnje ponudim čvrste dokaze, iako ponekad (retko) ne izbegavam da se upustim u predviđanje onoga što se može desiti – na osnovu postupaka različitih aktera čije se učešće u određenim događajima očekuje ili nazire. Kakva su to “deca”, koja se “tačnije” odmah pretvore “u jednog sina” od 42 godine i 6 meseci? Pored toga o Kostićevom sinu ja pišem slikajući ga duginim bojama i citiram doslovno njegove tekstove u kojima se biranim rečima pominju mnogi Svetislavovi i Vladimirovi slavni predci i svi njihovi ratni podvizi (istina sa rupom od 1941-45). Pa, pobogu, zar samo Kostić ima pravo da predviđa buduće događaje? Poznajući Kostića, koji ništa ne izjavljuje niti piše bez dobrog razloga ja, naivan i nevešt kakvog me Gospod naš stvori, zaključih i napisah:

“Da su ozbiljne pripreme za prijem u SANU Juniora u toku moglo da se naslutiti i iz natuknice na početku 5. tačke pisma Svim članovima Srpske akademije nauka i umetnosti, gde Kostić napisa: Iz različitih razloga podmlađivanje članstva je bilo donekle van fokusa…“. Vreme za ulazak Juniora u SANU još nije „zrelo“ jer je potrebno još malo nabildovati mu CV (kontam ja).

Da li grešim? Strpimo se, sačekajmo još samo malo – četrdeset sedma se junioru približava. Neće valjda, tako pametan i uspešan (tako bar smatraju u velikom delu beogradske čaršije), da bude gori od tatka mu!?

Sin Svetislav i tata Vladimir Kostić: Podmađivanje sastava SANU najsigurnije je kad se obavlja od sopstvenih  kadrova

Kostić–Junior je već sada akademijska zvezda IT populacije Srbije čija je roduljubivost dobro poznata (iz priloženog fajla i citiranih „podkasta“ se to zorno može ustanoviti). I ne samo to, piše zakone o oporezivanju IT sektora, savetuje Srbiju i države u ‘regionu’, a ove godine će i otac i sin nastupiti na „Srpskom Davosu“ na Kopaoniku. Kostiću senioru sigurno sleduje uloga Klausa Švaba s uvodnim slovom na neku strašno važnu temu. Inače, Junior je od oca nasledio i strojnost i elokventnost. Likom i figurom su slični i ‘zdravo debeli’. Junior je promućuran na tatu, a kažu da je pametan na dedu. Prilozi vrede! Pogledajte ih bar malo…”

  1. (VSK) Što se tiče toga da sam iz trećeg puta isposlovao prijem mog zeta (inače po Vukajloviću „nikakvog naučnika”) u SANU, kao i moga učešća u favorizovanju drugih kandidata, tvrdim da se radi o apsolutnoj laži i nalazim da bi pojedina odeljenja SANU bila dužna da objasne kada sam ih i na koji način prisiljavao na bilo šta tokom ovog i svih proteklih izbornih ciklusa.
Kako Kostićev zet sa sumnjivim naučnim kvalifikacijama postade Član SANU
  1. (FRV) Opet predsednik SANU LAŽE da sam negde napisao da je on: “iz trećeg puta isposlovao prijem mog zeta (inače po Vukajloviću „nikakvog naučnika”) u SANU “.

Nikakav “treći put” se nigde u mom tekstu povodom Mihaljevića ne pominje. A za Kostićevog zeta napisah mnogo tačnije, strožije i preciznije:

Izbor Mihaljevića u SANU bio je inspiracija dr Vukajloviću da piše

“Nikad Mihaljević do svoje 66. godine, u kojoj ga burazeri i rođaci uguraše u SANU, naučnik niti je bio, niti će to u ovom životu ikad postati. Ni na tehničko-tehnološkom inženjerskom planu se nije ničim konkretnim i vrednim istakao. Ako pogledate Referat na osnovu koga je izabran, videćete da su ga potpisali neposredno potčinjeni akademici Mihaljevićevog šuraka – predsednika V. S. Kostića: akademik Teodor Atanacković – zamenik sekretara Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Zoran V. Popović – potpredsednih SANU, predsednik Upravnog odbora Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti i u drugom mandatu predsednik Nacionalnog saveta za nauku i pok. akademik Dejan B. Popović – porodični prijatelj i koautor na mnogim zajedničkim radovima s V. S.Kostićem.”

A šta ćemo sa skoro dokazanim falsifikatima u Mihaljevićevom Referatu o kojima sam pisao? I nedostatkom podataka o referatima, mestima i tačnom vremenu Mihaljevićevog izbora u naučnog saradnika i vanrednog profesora? Koja je nacionalna pripadnost Miodraga Mihaljevića? Da se ne stidi da prizna svoju nacionalnu pripadnost? Ne može se sve to tako lako zabrbljati, moj mučeni akademiče Kostiću!

  1. (VSK) Napadi i fiksacija na moju ličnost ovom prilikom idu do apsurda i toliko daleko da se meni lično pripisuje krivica za „slučaj Šefkušić”, koji sa mojom malenkošću nema apsolutno nikakve veze, sem što sam bio predsednik SANU u trenutku kada su stigle konačne sudske presude u procesu u kome ni na koji način nisam učestvovao. Ali, zašto ne bih bio kriv i za to?
Kostićevo štetočinsko ponašanje nanelo gubitak SANU od 150 hiljada evra
  1. (FRV) Detalje oko Ševkušićevog spora sa Akademijom, svi akademici su dobili u neadekvatnoj interpretaciji, onoj koja potpuno amnestira Izvršni odbor i predsednika SANU, a koju im je dostavio Upravnik poslova SANU Bojan Bugarčić u aktu: Informacija o sudskim sporovima Zorana Ševkušića protiv Srpske akademije nauka i umetnosti. Umesto toga, ja sam pišući o: Bonapartizmu i nepotizam Vladimira S. Kostića u delu posvećenom opisu Kostićevog kockanja državnim novcem u dugogodišnjem radnom sporu sa Ševkušićem napisao sledeće:

Njegov spor sa SANU okončan je po njega trijumfalno posle skoro punih 13 godina suđenja. Dogodilo se to 1. septembra 2021. godine kada su prinudni izvršitelji naterali SANU da za troškove spora sa Zoranom Ševkušićem plati, ni manje ni više nego ukupno: 17.752.622,69 dinara. Ovi troškovi su uljučivali naknadu štete zbog neisplaćenih zarada i deo koji potiče od zakonskih zateznih kamata na neisplaćene zarade, što je u slučaju Ševkušića iznosilo ukupno: 12.595.053,89 dinara (približno isto je novca je plaćeno za neisplaćene zarade, koliko i na zakonske zatezne kamate). Ostalo je otišlo na poreze i doprinose za neisplaćenu neto zaradu Zorana Ševkušića 3.958.203,92 dinara, na sudske troškove i potpuno nepotrebne troškove postupka pred izvršiteljem  u iznosu od 616.666,33 dinara (što je iznosilo oko 5.250 evra – ovoliki novac je plaćen samo zato da bi SANU odložila plaćanje za mesec dana).

Predsednik Akademije naneo je veliku materijalnu štetu SANU od 150 hiljada evra

Po mojoj slobodnoj proceni, bar za dve trećine ove svote je odgovoran lično nesposobni i nadobudni predsednik Vladimir S. Kostić. Jer, umesto da se sa Ševkušićem nagodio čim je sud po drugi put uvažio Ševkušićeve razloge i 16. maja 2016. godine naložio odgovornim u SANU da ga vrate na posao i kasnije obeštete, on i njemu potčinjeno rukovodstvo SANU, produžili su da se kockaju za državne pare. Konačna kazna za siledžijstvo i neodgovornost ih je stigla u vidu pravnosnažne presude od 28. maja 2021. godine koja je postala izvršna 1. jula 2021. godine. Po osnovu sudskog spora sa Zoranom Ševkušićem 1. septembra 2021. godine (iz „crnih fondova“ IO SANU?) je prinudno naplaćeno 150,976.42 evra (sto pedeset hiljada, devet stotina sedamdeset šest evra i 42 centa). Praktično sav taj novac je otišao Ševkušiću.

Tačno 5 godina i 3 i po meseca je prošlo od 16.05.2016. godine, kada je sud naložio SANU da Zorana Ševkušića vrati na posao, pa do 01. 09. 2021. godine kada je od SANU zbog Ševkušića naplaćeno preko 150.000, 00 evra za nepravdu koja mu je od strane neodgovornih rukovodilaca naneta.Svih ovih pet i kusur godina na čelu SANU je bio Vladimir S. Kostić, koji svim akademicima napisa da: „slučaj Šefkušić”, sa njegovom malenkošću nema apsolutno nikakve veze, sem što je on bio predsednik SANU u trenutku kada su stigle konačne sudske presude u procesu u kome ni na koji način nisam učestvovao.

E, problem je baš u tome što se predsednik  Kostić nikakvog ozbiljnog posla nije prihvatao za svo dosadašnje vreme provedeno na čelu SANU. Sav njegov rad u SANU je jedna kontinuirana Simulacija Burne Delatnosti (SBD) i trešenje vazduha. Šta mislite da je maja 2016. godine, posle savetovanja sa nekim dostojnim advokatom, predložio vansudsko poravnanje Zoranu Ševkušiću za 50.000,00 evra? Da li bi takvu ponudu u to vreme iko mogao da odbije? A već tada je bilo izvesno da Ševkušiću sleduje najmanje toliko novca.

Moja želja je da Kostić ode sa velikim treskom
  1. 8. (VSK) Čovek koji se u svom pismu hvali time da je uticao na rezultate izbora za nove članove i time SANU „uštedeo sredstva za barem četiri akademika” (a bojim se da nije bio neuspešan) sada bi da se umeša i u druge izbore ili barem uzrokuje moju malu, kamernu smenu. Posle svega, u ovom drugom, najiskrenije mu želim uspeh. Ima još mnogo laži i konstrukcija, pa i trenutaka kada očito gubi sud realnosti, ali Vas svakom pojedinošću neću zamarati.
  2. 8. (FRV) I da sam se hvalio, a nisam, time što sam uticao na rezultate izbora za nove članove – zar je to neistina i zar nije za pohvalu svojim delovanjem trunku doprineti da Srbija uštedi blizu milion evra za sledećih 10 godina (ne računajući k tome sprečavanje skoro sigurne dopunske materijalne i nematerijane štete koju bi tako loši kandidati društvu načinili tokom decenije pred nama)? Razmišlja li neko o tome šta ćemo sa direktnom štetom, za istih deset godina, zbog izbora Kostićevog apsolutno nezasluženo izabranog 66 godina starog zeta, koji će i dalje da žari i pali po MI SANU i šire?
Da li je vreme za odlazak

A to kad Kostić za mene kaže: “sada bi da se umeša i u druge izbore ili barem uzrokuje moju malu, kamernu smenu. Posle svega, u ovom drugom, najiskrenije mu želim uspeh…”, on opet bez razumevanja koristi reč kamerno[vii] i lukavi. Ja ne pišem ove svoje “note” za mali broj slušalaca i  ne bih nikako bio zadovoljan da se predsednik Kostić povuče u “sobnoj atmosferi” i tek posle gubljenja izbora za treći mandat. Moja želja je da Kostić ode sa velikim treskom mnogo ranije i da što više ljudi u Srbiji shvati kolika je nesreća i sramota za SANU bilo to da joj je on, skoro puna dva mandata, proveo na čelu. Da Kostić ne misli da je velika većina sadašnjih akademika podjednako stručno ‘šuplja’ i u duši merkantilna kao i on sam, i da će ga sigurno i treći put izglasati, ne bi glumio toliku ravnodušnost prema rezultatima novih izbora u kojima će pokušati da zgrabi i treći mandat.

I na kraju ove tačke još samo osvrt na Kostićevu dijagnozu: “Ima još mnogo laži i konstrukcija, pa i trenutaka kada očito gubi sud realnosti, ali Vas svakom pojedinošću neću zamarati.” Zašto se predsednik Kostić usteže i tako lako odriče da ukaže na neku od “mnogih laži”, koje navodno izrekoh? Ja navedoh više od pet njegovih laži, i čak neke teške falsifikate, u samo jednom njegovom cirkularnom pismu. Zar on ne mogaše da jednu jedinu moju laž, bar za lek,  navede u toliko pismena koja su od mene u SANU stizala i uglavnom bila rado čitana?

Radovao bi se da me Kostić tuži

I još nešto o njegovoj izreci o “trenucima kada ja očito gubim sud realnosti“. Naime, ovde bi Kostić, kao stari specijalista  neuropsihijatrije, trebalo da se zapita: koliko je nedotupavno na istoj strani svog PsP napisati za nekoga da “gubi sud realnosti”, da bi posle samo četiri reda ispod ove tvrdnje, od  istog tog i takvog bezrasudnog obećavao da će “tražiti satisfakciju na sudu”? Alal’ mu predsednička logika! I da Kostić zna  još nešto: veoma bi me radovalo da se reši da me tuži. Kad na tako nešto pomislim, sa zadovoljstvom se setim reči prof. dr Vojislava Šešelja koje je on jednom prilikom uputio, onim nakazama u crnom, na haškom sudilištu: “Protiv mene leka nema!”

  1. 9. (VSK) Napominjem još da je dopis gospodina Vukajlovića poslat na stotinu adresa, ja svoj šaljem samo Vama. Zbunjen bezobzirnošću, mržnjom i gubitkom orijentacije, zgađen „prelaskom Rubikona” kada je u pitanju transfer animoziteta na decu, moraću nažalost da satisfakciju potražim na sudu. Više Vam neću pisati, ali sam se smatrao dužnim da Vas upozorim na pisanija njega i njemu sličnih – moguće je da sam pretenciozan, ali mi se čini da nije u pitanju samo napad na mene.
  2. 9. (FRV) Ko je lud, a ko zbunjen, bezobziran i dezorijenisan još ćemo videti. Ovo moje, kako bi Kostić rekao, “pisanije” toj svrsi i služi. VSK, opet pomalo lagucka kad kaže da ima ‘meni sličnih’. Jer, retki su ovakvi kao ja, i svi su na svoj način unikatni. Samo su bitange jedna drugoj slične i istim trikovima se služe. I neka predsednik na sud požuri, ne bih da se sudim sa običnim akademikom iz Odeljenja medicinskih nauka.

Zadržimo se još malo na ovom brižnom ocu koji brine za “našu”, a boga mi, gine za svoju “decu”. Sam Kostić više puta ponovi da moja malenkost odavno ugrožava ne samo njega nego i celu Akademiju: “… smatrao sam se dužnim da Vas upozorim na pisanija njega i njemu sličnih  – moguće je da sam pretenciozan, ali mi se čini da nije u pitanju samo napad na mene.”

Još o Kostiću junioru i njegovoj karijeri

Dok sam druge, kako reče napadao, ćutao je kao zaliven. A čim mu pomenuh sina Juniora, predsednik odmah fiškale i sud upomoć priziva u odbranu svog  “malog” od preko četrdeset leta i najverovatnije preko sto dvadeset kila.

S obzirom da u svom Eseju nisam ništa o Kostiću Junioru, s  gledišta građanističke Srbije i beogradske čaršije, loše rekao i napisao, a predsednik Kostić se toliko naljutio, probrčkah malo pažljivije po biografiji Juniora. Evo najvažnijeg:

-30. oktobra 2003. diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Beogradska otvorena škola (BOŠ) 2002 – 2003;

2002 godine primljen na Glavni program Beogradske otvorene škole (BOŠ), koji je sa uspehom završio.

-Napisao esej na temu “Tranzicija u istočno-evropskim državama” kod prof. dr. Dejana Šoškića (Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu).

-Napisao rad na temu TheNewEuropeLessonsLearntfromRomanEmpire, tutor dr. Stjuart Grejem. Rad je objavljen u Zborniku Beogradske otvorene škole, studentski radovi, generacija 2002/2003, broj VII (strana 47).

-Od 2005 – 2009. godine zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent-pripravnik na predmetu Javne finansije i finansijsko pravo.

-Tokom školske 2007-2008 godine pohađao postdiplomske studije iz međunarodnog poreskog prava na  New York University School of Law čime je stekao zvanje Master of Laws in International Taxation (LL.M.)

-U oktobru mesecu 2009. godine izabran u zvanje asistenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu za predmet Poresko pravo.

-Tokom jula 2010. godine boravio na Institutu za austrijsko i međunarodno poresko pravo u Beču.

-Član upravnog odbora i blagajnik Srpskog fiskalnog društva.

-Angažovan kao poreski savetnik u Deloitte Beograd od 2004 do danas.

Dr Svetislav Kostić, je izabran u zvanje vanrednog profesora 2020. godine, za užu naučnu oblast Javne finansije i finansijsko pravo – predmeti Poresko pravo i Pravo međunarodnih poreskih ugovora na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Kao prvo, Junior je već drugu godinu vanredni profesor i da ne bi zaostao za tata predsednikom, morao bi se pojaviti kao kandidat za SANU u sledećem izbornom ciklusu. I on se kao tata, pomalo teško ‘pali’, ali kad se ‘upali’ vozi kao Đavo.

Druga interesantna činjenica iz biografije Juniora je da je on žrtvovao celu godinu dana da bi prošao vaspitni kurs na Beogradskoj otvorenoj školi, u kojoj se izgleda deci iz boljih beogradskih kuća “skida mrak” srpskog tradicionalnog i rodoljubivog vaspitanja.

O ovoj “Školi” i njoj bliskom “Centru za ženske studije” sam pisao u mojoj knjizi: https://zenodo.org/record/4394495 – Book Open Access, PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU, str. 60-72, u vezi sa stručnjakom za žensko  sviranje uz gusle, frulu i duduk – dr Ivom Nenić – jednom od polaznica Beogradske otvorene škole koja se našla među dobitnicima bogatih PROMIS projekata za mlade i perspektivne naučnike. Opet čudnom igrom slučaja i Iva Nenić je rođena 1979. godine kao i Junior, i ona je BOŠ pohađala sa Juniorom u generaciji 2002/2003, i njen rad se u istom Zbornik broj VII, kao i Juniorov. To je rad na strani 99:

Pogledajmo još citat sa strane 61. moje knjige o delovanju BOŠ do 2020. godine:

***

Šta su sve do sada posejali? 344 obuke znanja i veština za više od 7.350 učesnika, članova demokratski orijentisanih političkih stranaka, sindikata, međunarodnih, studentskih i nevladinih organizacija u periodu 1993-2015 u Srbiji i regionu.

Primer jednog obrazovnog događaja iz nedavne prošlosti: Regionalna škola demokratije „Novi lideri – nove mogućnosti“ za 20 predstavnica i predstavnika podmladaka političkih partija desnog centra iz zemalja Zapadnog Balkana, Srebrno jezero, 24 – 28. jul 2018. godine.

Gde su se trenutno infiltrirali? Beogradska otvorena škola ima svoje predstavnike u sledećim radnim grupama i telima:

– Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;

– Savet za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave;

– Otvoreni model koordinacije za obrazovanje odraslih;

– Međuministarska radna grupa za izradu nove Strategije za reformu javne uprave u Srbiji za period 2021. do 2023. godine;

– HR forum Američke privredne komore u Srbiji;

–           Labor Task Force Američke privredne komore u Srbiji;

– Radna grupa Ministarstava prosvete za praćenje razvoja karijernog vođenja u dualnom obrazovanju;

– Radna grupa za izradu Strategije klimatskih promena s akcionim planom

– Radna grupa projekta za izradu Dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i Sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) u oblasti klimatskih promena;

– Radna grupa za otvorene podatke;

– Međuministarska projektna grupa za stručne poslove u koordinaciji i praćenju procesa sprovođenja Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018.do 2020. godine.

***

Preturam nešto, po ovoj mojoj tupoj i zaostaloj šumadijsko-krajiškoj ‘tintari’, i nikako da dokonam: da li je OTAC SINA poslao u BOŠ 2002. godine da ga pripremi za vremena koja nadolaze, ili je SIN OCA prevaspitao i usadio mu ona idiotska stanovišta o srpskom Kosovu i Metohiji koja zajedno danas zastupaju?  I, hoće li baš ta stanovišta Kostić “obavezno uključivati u definisanje vrednosti koje ćemo u našem kolektivnom zavežljaju preneti preko brisanog prostora globalizacije”[viii]?

Neko će reći da je odavno bilo vreme da okončam ovaj poduži odgovor na meni posvećeno Pismo, koje je predsednik SANU uputio svim akademicima SANU, prvog dana moje sedamdeset šeste godine (19. 01. 2022). Međutim, Srpska akademija nauka i umetnosti je suviše važna institucija srpske države i srpskog i drugih naroda koji u njoj žive, da bi se moja malenkost usudila da se neodgovorno i površno odnosi prema svemu onome što je sebi tim pismom, i drugim delima poslednjih godina, dozvoljavao čovek koga su ostali akademici dva puta izabrali da ih predvodi.  Za razliku od predsednika Kostića ja nisam hteo da otvaram dušu i da se ‘frljam’ osećanjima i teškim kvalifikacijama kao što su one napisane na moj račun:

Poslednji u nizu bestijalnih napada, u pokušaju da ih zastraši, on se ostrašćeno usmerava i na moje saradnike, posebno nečasni kvalitet u njegovim denuncijacijama jesu napadi na moju decu (tačnije starijeg sina) koju ne poznaje, imatrenutaka kada očito gubi sud realnosti, on ponavlja odvratnu denuncijaciju da radim na pripremama za prijem mog četrdesetogodišnjeg sina u SANU (a još tačnije – starijeg sina od 42 godine i 6 meseci i preko sto kila, prim. F.R.V.), zbunjen bezobzirnošću, mržnjom i gubitkom orijentacije, zgađen „prelaskom Rubikona” kada je u pitanju transfer animoziteta na decu, moraću nažalost da satisfakciju potražim na sudu

Umesto toga sebi sam zadao zadatak da se ozbiljnim argumentima suprotstavim jednom veoma površnom i neodgovornom shvatanju odgornosti za javno izrečene i napisane reči. Na kraju ovog obraćanja želim da se vratim na obećanje dato na početku u vezi sa pečaćenjem lažima ispunjenog pisma papreno začinjenog stvarnim, a ne izmišljenim uvredama, posle kojih još čovek na čelu SANU hoće da traži “satisfakciju na sudu”.

***

Ovo je moje lično obraćanje samo čoveku, ili tome što je od čoveka ostalo, po imenu Vladimir Kostić – šest godina mlađem od mene.

Vladimire moj, na kraju ovog iznuđenog pisma/odgovora želeo bih da ti prenesem jednu životnu lekciju u vezi sa narodnom mudrošću u koju me je u najranijem detinjstvu uputila moja samouka majka Jovanka – Joka (Rokvić) Vukajlović (1921-2009), rođena pre jednog veka u selu Podovi iznad Drvara. Još negde u osnovnoj školi, sredinom pedesetih godina prošlog veka, posle jednog mog nedostojnog postupka, Majka Joka mi je očitala sledeću bukvicu:

Moj Sinko,

Ceo dan zlatom piši,

a uveče govnom zapečati,

Sve ti je, moj Sinko, govno!

Oduvek sam se čuvao tog ‘pošljednjeg’ pečaćenja. Kamo lepe sreće da je i tebi, Vladimire, tvoja Sloboda Nestor ovakvu lekciju bar jednom očitala.

Da ti je očitala verujem da ne bi potpisao i zapečatio gnusni poziv na linč:

“Više Vam neću pisati, ali sam se smatrao dužnim da Vas upozorim na pisanija njega i njemu sličnih  – moguće je da sam pretenciozan, ali mi se čini da nije u pitanju samo napad na mene” lukavo namećući atmosferu ugroženosti Akademije i zvaničnim dokumentom mobilišući, ne samo svoje saborce protiv “mene i meni sličnih”, nego i kompletnu akademiju i aparat koji iza vas stoji. I sve to zbog izgovorene istine, istine i ničega drugog osim istine.

A s tobom na čelu SANU, neka nam je svima Bog u pomoći!

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Napomene:

1 Pamflet je: Anoniman ili nepotpisan polemički spis o nekoj ličnosti ili pitanju od opšteg značaja (na istaknutom položaju). On je kratke forme, prožet duhovovitim i ironičnim poređenjima koja imaju za cilj da opovrgnu, dovedu u sumnju ili ismeju. Vrsta pamfleta je letak.(VIKIPEDIJA)

2 O temama o kojima smo razgovarali i o rezultatima tog razgovora napisao sam dva članka koja su bila prihvaćena za štampanje u nedeljniku  PEČAT,  ali nikad nisu objavljena (nisam pristao da iz testa isključim jednu rečenicu u kojoj se pominjala SRS). Radni naslov je bio: „I nije sve propalo kad propalo je sve“ (videti fajl u Prilogu 1: PEČAT-I nije sve propalo kad propalo je sve.doc).

3 Šta znači INSINUIRATI?»: insinuirati • glagol: Nekome nešto na fin način dostaviti, pustiti u uši, uliti u glavu, vešto navesti koga na neku misao; podmetati, podmetnuti; prav. dostaviti preko suda; insinuirati se, dodvoriti se, ulagati se, uvući se kome pod kožu. (lat.).

4 Za upoznavanje sa prirodom Multidisciplinarnih studija pri Univerzitetu u Beogradu videti: Menažerija “Multi-Fruti” multivitaminskih studija na Beogradskom Univerzitetu, Filip Rake Vukajlović, IZMEĐU SNA I JAVE, 16. 05. 2021.

5 Naučno društvo Srbije: http://nds.edu.rs/clanovi/567/

6 Posao predsedavajućeg/načelnika odeljenja za medicinu, koji se nekada smatrao vrhuncem u karijeri akademskog interniste, izgubio je mnogo na svojoj privlačnosti, delom zbog sve većih administrativnih i finansijskihobaveza koje zahtevaju više vremena i truda od načelnika/predsedavajućeg nego ranije.

7 “Kamerna muzika je namenjena za uži krug slušalaca, takozvana sobna muzika koja se izvodi sa manjim brojem instrumenata.”

8 “Tradicija, istorija, jezik i kultura su naše Arijadnino klupko”, 25. 01. 2022, Politika, intervju: Vladimir Kostić.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
5 Comments
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
D. Z.
D. Z.
6 meseca ranije

Genijalno dokazivanje kako je i zašto SANU ne samo naučno spala na dno dna nego i moralno..

vgo
vgo
6 meseca ranije

SANU je primer kako se komprandori (ono sto se 45-e zvalo “narodni neprijatelj i sluga okupatora”), infiltrira u sve nase institucije i kao gangrena ubija naciju i narod. Zato je u Beogradu 90-ti godina bilo preko 30,000 NGO (ne-drzavne organizacije) sluzbenika koji su to pripremali. (dok nisu otisli u Ukrajinu i Belorusiju)

Leda
Leda
6 meseca ranije

Ogroman i tezak tekst koji se obrusava na SANU i njenog predsednika. Nedostojno !

vgo
vgo
6 meseca ranije
Reply to  Leda

Nigde u svetu se nije desilo da narod dolazi da demonstrira pred njihovom akademijom nauka – nigde i nikad! To da je narod demonstrirao ispred SANU radi Kosticevih neodgovornih izjava, zahteva njegovu momentalnu ostavku. Da taj covek ima i malo casti i obraza, on bi je sam odmah dao i povukao se. Medjutim, taj covek ocigledno nema ni cast ni obraz. Pretpostavljam da je on tu na zadatku da se SANU (kao duhovni vodja Srba) – unisti! To je njegov posao i zato ga nije briga. Otici ce odatle kad demonstranti udju u SANU pa ga odatle narod istera, kao… Učitaj još »

Jovo
Admin
6 meseca ranije
Reply to  vgo

VGO – tačno ste sve napisali, “dok ga narod ne istera, kao vepra iz brloga, sto je velika sramota za SANU, Vucicevu vlast, a i za Srpski narod” .