Кинези иду у САД и враћају се у Кину са новим знањима и капиталом, Срби одлазе у САД и – не враћају се

НАЦИОНАЛНА ТРАГЕДИЈА: МАСОВНО СЕ ИСЕЉАВАЈУ МЛАДИ, ТАЛЕНТОВАНИ И ВИСОКООБРАЗОВАНИ (КРАЈ)

 

  • Од укупно 598.200 исељеника из Србије, колико их је евидентирао ОЕБС, у Немачкој је 27,4 одсто, следе Аустрија са 16,1 одсто, Швајцарска са 10,4 процента, Француска 10, Италија 6,2 одсто, Канада 4,9 а Аустралија 3,2 процента. За САД и Уједињено Краљевство нису дати тачни подаци, али у Америци је око 6,2, а у В. Британији 2,7 одсто миграната из Србије
  • Најновији извештај Светског економског форума (2017-2018), показује да је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134. месту, а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ – на 132. позицији од укупно 137 земаља
  • Директор београдске Математичке гимназије Срђан ОГЊАНОВИЋ: Држава мора да донесе најконкретније мере које ће се односити на децу која излазе из средње школе, јер је то једини начин да их задржимо у земљи. Ако их не задржимо, џаба нам популационе мере. Нема сврхе план повећања наталитета ако ако дозвољавамо да нам најбољи млади људи одлазе у свет. Да остајемо без њиховог, не само физичког присуства, већ и талента и могућности да овде нешто ураде и уз то, имају потомство“
  • Могући пример за угледање је и Русија која реализује нови пројекат за руководиоце, својеврсни „каријерни лифт“, како би се задржали најбољи млади менаџери, али и они у пуној снази који су прешли четрдесет пету. Пројекат „Лидери Русије“ постао је полазна тачка за професионални раст и напредовање у послу. За почетак је довољно послати своју радну биографију, пријавити се на конкурс, а ко прође – може бити постављен на позицију заменика губернатора или чак заменика министра!

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

 

ДА ЋЕ се наставити емиграција из наше земље, али и из суседних земаља са Балкана и Југоистока Европе и шире, ка богатим европским земљама и чак појачати наредних година – потврђују сва озбиљна истраживања.

О томе сведочи сведочи Институт за економска истраживања из Минхена, према којем ће до 2035. Немачка морати да „увезе“ чак 32 милиона имиграната!

Значи Немачка је итекако имала интерес да дозволи масован „увоз“ јефтине радне снаге да би ти емигранти својим радом издржавали њено све старије становништво. Наравно, Немачка о томе мудро ћути, а масовно увози мигранте са свих страна а под паролом „слободе кретања и људских права“ и успут прави велике проблеме сиромашним земљама (као што је Србија) које се налазе на мигранатским рутама.

И наши истраживачи оцењују „да Србија има проблем јер је миграција нашег становништва у највећем броју случајева карта у једном правцу. Не постоји оно што зовемо циркуларном миграцијом. Није, дакле, само проблем што људи одлазе, мобилност је на крају крајева основа ЕУ, већ то што се не враћају и немају контакте са земљом порекла кад једном оду“ .

Огромни трошкови Националне службе запошљавања, а резултати очајни

        Неспорно је да емигранти нека знања могу стећи само на Западу, али је право питање – зашто не радимо довољно да се ти људи врате, да наша држава та знања користи у Србији.

На сличан начин проблем види и Милан Kовачевић, економиста, који каже „да на примеру Бугарске и Румуније видимо да чланство у ЕУ није гаранција спречавања одласка људи из земље. (Напротив, знатно се појачала емиграција из тих земаља по уласку у ЕУ 2007. године). Лоше је то што се у Србији економска ситуација не поправља и нико се не враћа. А ту бисмо имали двоструку добит, усаврше се у Швајцарској, Шведској или Немачкој… и донесу то знање назад“.

Стварање стимулативних услова за повратак младих

        Према истраживањима, у становништву влада озбиљни песимизам у погледу капацитета Србије за задржавање и капацитета за привлачење талената. То потврђује и најновији извештај Светског економског форума (2017-2018), према коме је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134. месту, а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ на 132. позицији од укупно 137 земаља. Зато што држава нема пројекте и програме за стварање повољног амбијента за повратак младих. Поготово што је садашња структура миграната промењена у у односу на период од пре неколико деценија када су одлазили углавном људи са нижим степеном образовања, а сада великим делом емигрирају високообразовани.

То има и лоше економске и демографске последице.

Професор Владимир Гречић истиче: „Расте забринутост због губитка висококвалификованих и стручних радника, такозваног „одлива мозгова“, који може да омета развој. Исељавање талената из Србије је све веће. То ће имати далекосежне негативне импликације, јер су земљи потребни високостручни кадрови. Најважнији чинилац повећања конкурентности привреде су знање и иновације, а таленти су носиоци иновација, у условима развоја друштва и економије засноване на знању“.

Владимир Гречић: одлазе и најталентованији

Иначе, стране компаније из великог броја земаља траже и одводе најбоље стручњаке из Србије. Гречић закључује: „Сви су људи вредни пажње, али одлазак талената, који су носиоци знања и иновација које су битни чиниоци развоја, просперитета и повећања конкурентности привреде Србије, представља највећи изазов за носиоце политичких функција“.

Од укупно 598.200 исељеника из Србије, колико их је евидентирао ОЕБС, у Немачкој је 27,4 одсто, следе Аустрија са 16,1 одсто, Швајцарска са 10,4 процента, Француска 10, Италија 6,2 одсто, Канада 4,9 а Аустралија 3,2 процента. За САД и Уједињено Краљевство нису дати тачни подаци, али у Америци је око 6,2, а у В. Британији 2,7 одсто миграната из Србије.

Према степену образовања, у Немачкој је удео високообразованих у укупном броју исељеника био 9,3 одсто, Аустрији 5,5, Швајцарској 12,9, Француској 13,5, Италији 10 , Аустралији 22,8 и Kанади чак 52 одсто!

Лош рад Националне службе за запошљавање

        У печалбу најмање младих одлази преко Националне службе запошљавања (НСЗ), а требало би да их одлази највише! Канали којима наши грађани траже и добијају посао у иностранству су различити, а у укупном броју миграната готово је симболично колико њих одлази посредством државних институција, попут НСЗ. Та по броју запослених мамутска национална институција ради очајно свој посао. Она ни у земљи не налази посао армији незапослених, слабо и недовољно им помаже у томе. И то је један од важних разлога великог броја исељавања младих. Доказ су хиљаде незапослених младих људи, који се и не пријављују после неког времена тој служби, јер од ње немају никакве користи. Осим тога, изгледа да је та установа једино продуктивна кад треба да у своје редове запосли или ангажује страначки кадар.

Други канал одласка младих су српске агенције за посредовање у запошљавању. Оне шаљу раднике у иностранство, али уколико нису за тај посао регистроване, што се често дешава, то може да буде и велики ризик и зато се тада дешавају преваре и многе непријатности које доживљавају грађани Србије.

Зато највећи број младих и уопште емиграната одлази у туђину самостално и налази послодавце.

То јесте, на први поглед најрискантнији и најтежи начин, али се ипак показује најефикаснији, бољи од државних и приватних „помагача“ у тражењу посла. Тако да ниједна државна институција стога и нема прецизнију евиденцију о броју младих који су напустили земљу у потрази за послом. (Наравно, то не знају у случају високо-образованих кадрова ни факултети.)

Претходних година талас исељавања је узео маха, те је Србија већ две деценије водећа у региону и у светском врху по исељавању младих и образованих људи.

Да је Србија традиционална емиграциона земља наглашава и др Мирјана Рашевић, управница Центра за демографска истраживања у Институту друштвених наука у Београду, указујући да се последњих десетак година тај тренд убрзао: „Одлазе све више млади и високообразовани људи, што наравно представља проблем за сваку популацију. Стварамо пројекте да се направи бољи, ефикаснији политички одговор на миграцију младих. Велики проблем са спољном миграцијом је што се људи који одлазе не одјављују. Већина ових миграција погађа локалне самоуправе. Битно је да миграција буде мања, али да се већи број људи врати“.

На основу свих показатеља мотивација младих за емиграцију је скоро у потпуности економска (81,9 одсто). Они желе побољшање животног стандарда, лакше запослење, боље услови за покретање сопственог посла, боље образовање и слично. Интензитет економске миграције повећава због немогућности налажења посла и ниског животног стандарда.

Најпривлачније земље дестинације за емиграцију су земље ЕУ (код 25 одсто испитаника), посебно Немачка и Аустрија, а од прекоокеанских САД и Канада. Треба поменути да је узрок емиграције и материјална беда па је било какав посао у иностранству понекад једино решење.

Корисна искуства Кине и Русије

        Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић каже „да држава мора да донесе најконкретније мере које ће се односити на децу која излазе из средње школе, јер је то једини начин да их задржимо у земљи. Ако их не задржимо, џаба нам популационе мере. Нема сврхе план повећања наталитета ако не чинимо довољно (дозвољавамо) да нам најбољи млади људи одлазе у свет. Да остајемо без њиховог, не само физичког присуства, већ и талента и могућности да овде нешто ураде и уз то, имају потомство“.

Треба навести пример Кине, чији се ђаци из Америке враћају у своју земљу са предузетничким знањем, познавањем новог језика, поједини и са почетним капиталом за започињање посла, а држава их је у свему подржала.

Кад држава има финансијски план подршке о враћању – емигранти долазе поново кући

Огњеновић још истиче: „У Србији има врло мало планова који су на неколико година, а ниједан који је на двадесет или тридесет, као у Кини, а то је неопходно да би смо имали ефекат кроз две-три деценије“.

У Русији такође постоји низ мера чији је циљ очување кадрова у оквирима Руске Федерације. Држава је себи поставила питање шта је једној младој особи потребно да би живела задовољно у својој земљи: а) стабилан посао; б) кров над главом и ц) добри услови за стварање породице. Ово су три основна правца при формирању политике бољих услова за младе. Најбољи део пројекта је што млади брачни пар не мора да име дете да би учествовао у овом програму. То је добра прилика за младе људе да не морају са бебом у подстанаре, него да прво ’свију гнездо‘ и потом да мирне душе рађају децу. А по рођењу првог, другог, трећег детета државна давања која се добијају на рачун стана се знатно повећавају.

Док у Србији млади и образовани, не могу да добију посао, јер немају радно искуство, Русија спроводи програм професионалног стажирања у великим компанијама попут „Роскосмоса“ или РЖД (државних железница). Ученици и студенти започињу стажирање пред крај школовања и многи у тим компанијама и остану.

Ове и прошле године у Русији је започео и нови пројекат за руководиоце, својеврсни „каријерни лифт“, како би се задржали најбољи млади менаџери, али и они у пуној снази који су прешли четрдесет пету. Пројекат „Лидери Русије“ постао је полазна тачка за професионални раст и напредовање у послу. Млади човек пошаље своју радну биографију, пријави се на конкурс, а ако прође, може бити постављен на позицију заменика губернатора или чак заменика министра!

Троје наших познатих социолога – Мирјана Бобић, Милица Весковић Анђелковић и Власта Kокотовић Kаназир – израдило је пре неколико година студију о миграцијама грађана Србије са посебним освртом на младе. Они у свом истраживању констатују:

  1.        У држави не постоји довољно конкретних програма заустављања „одлива мозгова“.
  2.        Недовољно се ради на интеграцији повратника – стипендиста.
  3.        Миграције младих изазивају бројне, веома комплексне ефекте са негативним предзнаком: полазећи од биолошког нестајања становништва услед ниског и недовољног рађања, преко интензивирања старења, па до социјалних и културних последица.
  4.        Емиграција младих високообразованих лица биће настављена, мотивисана привлачнијим шансама на тржишту рада, бољим приходима и адекватнијим квалитетом свакодневног живота за породице, као и бољом понудом образовања (нарочито на највишим нивоима дипломских и докторских студија, разних специјализација).
  5.        Емиграцијом потребно је управљати, настојећи да остану регуларна, радна, стручна усавршавања, и циркуларна мобилност. Са онима који пак не желе да се врате, требало би настојати да се што више персонално и институционално умрежавамо и развијамо институционализоване моделе државне сарадње.

Сви српски стручњаци који се баве проблемом миграција, потврђује парадокс да у ери дигитализације не постоје поуздани подаци о броју исељених чак ни када се истраживачи ослањају на статистике главних имиграционих држава. Држава нема ни попис наших људи који су професори универзитета у Америци, или Канади, Британији, Немачкој…

Неопходна је промена популационе политике у Србији

Такође, не постоје прецизни подаци о томе: а) колико грађана Србије тренутно живи и ради у иностранству; б) нити колико људи годишње тражи посао ван граница земље; ц) неопходно је унапређење евиденције о миграцијама и повезивање у јединствени систем.

На крају, можемо закључити да је због сталних масовних миграција младих и негативног природног прираштаја (великог пада у рађању) Србија претрпела неповратан и драматичан губитак у људском капиталу који ће бити јако тешко надокнадити у будућем периоду.

(Факти, 11. април)

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Дошао је крај мрачног доба Ђукановићевог режима

Prenosimo

Непролазни смисао славне Мојковачке операције

Gost autor

Данас у Београду скуп подршке Русији

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x