SAD (Amerika), Srbija

Kajla Skota u laž uteruju čak i instrukcije NATO povodom osiromašenog uranijuma u Srbiji

„UBI“ SE AMERIČKI AMBASADOR DA DOKAŽE DA JE OSIROMAŠENI URANIJUM ZAPRAVO ZDRAV ZA SRBE

 

  • Američki ambasador rekao: „Program UN za zaštitu životne sredine je 2001. sproveo istraživanje i zaključio da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje“. Međutim, to istraživanje je bilo cenzurisano!
  • Britanski fizičar Kit BAVERSTOK otkrio je su njemu, kao članu komisije UN čiji izveštaj pominje Skot, izbacili podatak da je oružje sa OU, koje je korišćeno u agresiji 1999. opasno po zdravlje i kancerogeno. Uklonjeni su i nalazi „koji potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, odnosno da oštećuje genetski materijal, što dovodi do deformiteta novorođene dece“
  • Skot je još naveo: „Iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije mi poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio“
  • Dr Slobodan ČIKARIĆ, profesor, priznati onkolog: „U Srbiji je 2001. obolelo 30.744 lica od svih vrsta kancera i tumora, a umrlo je 18.776 lica. A 2015. godine je obolelo čak 38.066 građana, a umrle su 22.400! Povećanje obolevanja od kancera u Srbiji je ogromno, skoro 30 odsto!“
  • U Nuklearno-hemijsko-biološkom priručniku, koji je delio svojim vojnicima na Kosovu (sa mrtvačkom glavom na koricama), piše i ovo: „(1) Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima sa osiromašenim uranijumom; (2) Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođenih projektilima sa OU; (3) Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama uključujući kancer i deformacije novorođenčadi“

Piše: Jovo VUKELIĆ

SAMO pre deset dana, 5. maja napisao sam za portal Fakti tekst pod naslovom „Srbi mogu samo da požele da NATO svoj zdravi osiromašeni uranijum služi sa jelima u Monsu“ (. A povod je bilo besramno saopštenje Štaba Alijanse (od 4. maja) da osiromašeni uranijum Srbiji nije naneo nikakvu štetu!

U tom tekstu sam naveo najnovije podatke naših renomiranih i kompetentnih stručnjaka o povećanju broja obolelih od kancera, koji se ovim pitanjem bave od agresije NATO na Srbiju i bombardovanja 1999. godine. Naveo sam dokaze i naših, ali i stranih stručnjaka koji i ranije i sada jasno pokazuju i dokazuju da je osiromašeni uranijum bačen 1999. godine glavni, ključni, presudni razlog i uzrok enormnog povećanja obolevanja od svih vrsta karcinoma, tumora i oblika raka („finih i tvrdih rakova“ u žargonu onkologa)!

Ali, Kajl Skot, ambasador SAD, u izjavi agenciji FoNet od 15. maja, iznova tvrdi i ponavlja, kao i njegov NATO štab iz Monsa, da bombe sa osiromašenim uranijumom, kojima su NATO snage 1999. godine zasuli Srbiju, „nisu opasne po zdravlje ljudi“, da se „NATO-u ne može pripisati povećanje broja obolelih od raka“ i da u Srbiji „nema zdravstvene opasnosti od osiromašenog uranijuma“!

U nekoliko stavova, očigledno pripremljenih u posebnim spin štabovima za dezinformacije u Alijansi, Skot obrazlaže tobožnju bezopasnost osiromašenog uranijuma.

Evo u najkraćem dokaza da su u pitanju grube neistine i obmane.

  1. On tvrdi: „Program UN za zaštitu životne sredine je 2001. sproveo istraživanje i zaključio da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje“.

Međutim, ambasador Skot bi trebalo da zna da je Program UN za zaštitu životne sredine (UNEP) prvo u jesen 1999. osnovao istraživačku „Balkansku radnu grupu“ koju je predvodio Finac Peka Havisto. Iako su i kod njegovog izveštaja „radile makaze“ i cenzura NATO lobiste Klausa Tofera i njegovih saradnika, on je ipak februara 2001. objavio podatak da je „…na KiM bačen prljavi uranijum“, saopštivši da je analiza oko 340 uzoraka tla i vode… pokazala prisustvo transuranskih elemenata kao U-236, a u tragovima i plutonijuma iz fisionog procesa, što svedoči o poreklu OU u municiji. Ovo su potvrdile i vodeće i ovlašćene laboratorije iz Švajcarske i Švedske“.

Program o kome govori Skot je druga po redu Misija UNEP (od 5. do 19. novembra 2000.) na KiM sa ciljem da se utvrdi bezbednost lokalnog stanovništva i međunarodnih radnika u „postkonfliktnoj situaciji“.

Ta ekipa UNEP je bila sastavljena od 14 eksperata iz vladinih agencija i poznatih institucija. Nije bilo predstavnika Srbije. Imali su podršku NATO-a, KFOR-a i UNMIK-a.

Iz tog izveštaja su izostavljeni rezultati o genotoksičnim osobinama OU koji se u to vreme pojavili u javnosti. Izveštaj koji je sačinjen, ima osnovnu poruku da ostaci municije sa OU, u tom trenutku, nisu bili osnovni problem u životnoj sredini.

General Slobodan Petković, tada načelnik ABHO u Štabu  Vrhovne komande, ističe „Analizom Izveštaja UNEP-a dolazimo do saznanja da je rađen za potrebe NATO -a, a da UN nisu u stanju da kontrolišu NATO. A Alijansa je nesporno upotrebila osiromašeni uranijum 236, čije se posledice ne mogu kontrolisati ni prostorno ni vremenski.“

NATO cenzura izveštaja Ujedinjenih nacija

Treba naglasiti da i u prvoj i u drugoj Komisiji nisu pozvani da učestvuju i rade stručnjaci iz Srbije, a to je bilo razumno i logično, jer je Srbija najzainteresovanija. Razlog: NATO je bio protiv!

Treba naglasiti da je američki novinar Robert Parsons otkrio skandal i objavio u ženevskom listu „Kurije“, da su UN (pod pritiskom SAD i NATO) u celini sakrile izveštaj senegalskog naučnika Bakari Kantea, šef prve misije UNEP koja je na KiM boravila u maju 1999. u kome on govori o ekološkom užasu, tvrdeći „da su atmosfera, zemljište i vode trajno zagađeni upotrebom municije sa OU i bombardovanjem i rušenjem postrojenja hemijske i druge industrije“.

On je bio kategoričan u tvrdnji da će generacije koje su boravile ili žive na kontaminiranim teritorijama imati problema od kanceroznih i drugih oboljenja koje sve te materije izazivaju“.

Znači, pokazano je, suprotno tvrdnjama Skota, u izveštajima UNEP da mesta sa osiromašenim uranijumom predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje!

  1. Skot dalje tvrdi „da je nekoliko srpskih naučnika, epidemiologa i radiologa sprovelo nezavisna istraživanja, koja nisu pronašla dokaze da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme u Srbiji“

Ovde ambasador Skot misli na dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, koji jedini već dve-tri godine iznosi tvrdnje „da u Srbiji nema epidemije malignih tumora“!

Nasuprot svim podacima i dokazima naših referentnih ustanova („Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Republičkog zavoda za statistiku) , nasuprot mišljenjima onkologa i lekara radiologa i drugih medicinskih stručnjaka – on tvrdi suprotno. Takođe tvrdi „da nema ni zagađenja zemljišta uranijumom, jer u toni zemljišta uranijuma ima samo nekoliko grama“! I treće, on tvrdi još neverovatnije stvari: da „uranijum ne dovodi do raka! Uranijum je toksični teški metal, koji je slabo radioaktivan!?

Kad se čitaju ova Skotova izjava i izjava dr Radovanovića (Dr Radovanović: Nema epidemije malignih tumora!) data „Večernjim novostima“ (13. maja 2017) vidi se neverovatna podudarnost u podacima.

Ali, kad se zna da je Radovanović, u stručnim raspravama o štetnosti uranijuma po zdravlje ljudi, na naučnim skupovima i konferencijama u nas potpuno demantovan i da su njegovi rezultati i tvrdnje osporene od kompetentnih stručnjaka, onda se ne treba čuditi da ga u javnosti kolege zovu „NATO lobistom“. Međutim, Skotu dođe i lobista kojeg demantuju činjenice.

Dr Slobodan Čikarić, profesor, priznati onkolog i stručnjak ističe: „U Srbiji je 2001. obolelo 30.744 lica od svih vrsta kancera i tumora, a umrlo je 18.776 lica. A 2015. godine je obolelo čak 38.066 građana, a umrle su 22.400! Povećanje obolevanja od kancera u Srbiji je ogromno, skoro 30 odsto!

I poslednje: ako se iz ovih podataka izdvoje oboleli od takozvanih finih rakova: leukemije, raka krvi i limfoma – 2001. godine je u Srbiji bilo obolelo 734 lica, a umrlo 468. A 2015. godine obolelo je čak 2.744, a umrlo je 1.447 osoba! Ovo je prava agonija i epidemija uzrokovana užasnim štetnim posledicama uranijuma 238. Ovakvo višestruko povećanje od 300 odsto obolelih u Srbiji upravo je i predvidela nauka!

  1. Skot dalje kaže da je „Međunarodna agencija za nuklearnu energiju zaključila da je opasnost usled konzumiranja hrane i vode izuzetno mala, jer uranijum nije prenet u lanac ishrane“.

Skotu – umesto odgovora nekog od naših stručnjaka – evo odgovora uglednog eksperta, britanskog fizičara Kita Baverstoka. Njemu su, po sopstvenom priznanju, kao članu Komisije iz izveštaja UN 2001. (koji pominje Skot) izbacili podatak „da je oružje sa OU, koje je korišćeno u agresiji 1999. opasno po zdravlje i kancerogeno“. Uklonjeni su i nalazi „koji potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, odnosno da oštećuje genetski materijal, što dovodi do deformiteta novorođene dece“.

Sam NATO potvrđuje štetnost osiromašenog uranijuma

  1. Skot naglašava „da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena gotovo isključivo na Kosovu i u manjoj meri na području Preševa i Bujanovca“.

Skot izgleda ipak stvarno misli da su bombe, projektili i rakete sa uranijumom opasne po zdravlje ljudi pa pokušava ovom tvrdnjom da nas uteši da su padale „daleko“, po Kosovu i Metohiji i nešto malo u Srbiji.

Bilo da su bombe čak dobroćudne i bezopasne, ili zloćudne, što je istina – Skot bi morao da zna da su oblaci radioktivne prašine od osiromašenog uranijuma i plutonijuma stizali stotinama kilometara daleko, preko Makedonije do Soluna i Larise u Grčkoj, po celoj Bugarskoj, Crnoj Gori, Albaniji, a o Srbiji da ne govorimo.

O tome postoje dokazi i izveštaji iz ovih zemalja.

Tenk pogođen projektilom sa osiromašenim uranijumom
  1. Skot navodi: „Iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije mi poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio“.

Evo NAUČNOG odgovora, ambasadore Skot, i to baš od vaših stručnjaka iz NATO koji su napisali „Nuklearno-hemijsko-biološki priručnik“ koji su NATO i KFOR delili svojim vojnicima na Kosovu od 1999. (sa mrtvačkom glavom na koricama).

Taj priručnik nedvosmisleno potvrđuje činjenicu da su planeri ratnih operacija NATO i SAD pre početka bombardovanja SR Jugoslavije znali da je oružje sa OU opasno, kancerogeno i genotoksično.

U Priručniku se, naime, navode stoga uputstva, instrukcije i pravila za vojnike. Citiramo:

„(1) Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima sa osiromašenim uranijumom; (2) Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođenih projektilima sa OU; (3) Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama uključujući kancer i deformacije novorođenčadi; (4) Perite često uniformu; (5) Hrana i voda postaće neupotrebljive zbog kontaminacije prašinom OU; (6) Nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana; (7) Udahnute – unesene čestice – mogu da pričine dugoročnu štetu; (8) pogađane stvari srpske vojske UO projektilima mogu da predstavljaju opasnost za vojnike i civile… i treba ih apsolutno izbegavati. Ako ste blizu – morate da nosite zaštitnu masku i zaštitne rukavice, kako biste izbegli da uranijumska prašina uđe u vaše telo“.

Zaboravili ste na sopstvene dokaze, argumente NATO!

Treba li još neki dokaz ambasadore Skot?

Most srušen projektilom sa osiromašenim uranijumom
  1. Na kraju Skot ocenjuje da bi „podjednako prihvatljiva objašnjenja za viši nivo oboljenja od raka mogla biti pronađena u sve starijem stanovništvu Srbije, genetici, velikom broju osoba koje puše ili se na neki drugi način ne ponašaju zdravo ili u velikom broj neregulisanih otpada sa opasnim i kancerogenim materijama, otkrivenim u Srbiji.

Prof. Čikarić na to odgovora: Ovakav rast kancerogenih oboljenja ne može se objasniti tim faktorima. Uzrok sve većeg oboljevanja je isključivo posledica dejstva osiromašenog uranijuma 238! Naglo povećanje je usledilo od 2006, posle bombardovanja uranijumskim bombama. Zaključujem: ne može se ovakva epidemija kancera u Srbiji objasniti pušenjem, gojaznošću, odsustvom fizičke aktivnosti, prekomernim unosom alkohola, starošću stanovništva, načinom ishrane“.

Kako Skot pominje i SZO (Svetsku zdravstvenu organizaciju) u prilog svojih tvrdnji, pomenućemo je i mi kao vrhunski primer nemorala, nesavesnosti i nestručnosti.

Može li iko normalan, pristojan da poveruje da je ovo izjavio Majk Ripačoli, rukovodilac projekta studije SZO 2001. posle obilaska terena u Srbiji i na Kosmetu potpisao je zaključak da je „osiromašeni uranijum zdrav“!

I poslednje. Skot tvrdi da podaci koje je video „ukazuju da je nivo dijagnostikovanog kancera u Srbiji srazmeran drugim evropskim zemljama“.

Ni ovo, na žalost, nije tačno! Porast umiranja od raka u Srbiji u odnosu na 1991. godinu je uvećana je do sada za 60,8%. Time je Srbija stigla do samog vrha evropske rang liste mortalitetnih stopa od raka.

Sve u svemu, traljavo odrađen posao ambasadore Skot!

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of