Balkan i susedi Srbije, Gost Autor, Dokumenti, Društvo, Knjige, Kultura, Politika, Slobode, Srbija

Kako Akademik krije, obmanjuje, podmeće, optužuje i vređa…

Krestić nema konkretne odgovore na postavljena pitanja 

  • Krestić izbegava polemiku jer bi trebalo da odgovori na konkretna pitanja, a to se u srpskom rečniku imenuje kao kukavičluk
  • Pitam Krestića ko je od nas dvojice učestvovao u pregovorima sa Hrvatima u Švajcarskoj o sudbini Srpske Krajine i po čijem nalogu?
  • Pitao sam Krestića kako je moguće da nešto što nikada nije utvrđeno (broj stradalih u Jasenovcu) može biti umanjivano ili uvećavano i konstatovao da slabo poznaje metodologiju istraživanja!
  • Krestić nije gledao fondove sa arhivskom građom o NDH koja se čuva u Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Istorijskom arhivu Beograda i Arhivu Vojno-istorijskog instituta (danas Vojni arhiv).
  • Neka Krestić odgovori koje je godine bio u nekom od pomenutih arhiva! Ili u kom je to svom tekstu naveo signature nekog od fondova!

 Piše: dr Veljko Đurić Mišina

Akademik Vasilije Đ. Krestić po godinama bi mogao da mi bude otac što bi, prema srpskom starodrevnom običaju, mene obavezivalo da njegove reči prihvatam bespogovorno i da ne reagujem. Kako on već godinama po meni prljavo i nisko udara, svaki put iza leđa, a ne direktno u lice to je učinio i u odgovoru dr Miši Đurkoviću u tekstu „Proradila je mašta umišljenog tužioca“ objavljenom 12. Februara  2021. u nedeljniku Pečat, red je da ga još nešto upitam kako bi zajednički neke stvari razjasnili. Znam da neće odgovoriti ali će moja savest biti mirna, jer sam pokušao!

Gde su Krestiću odgovori na ova pitanja

Krestić izbegava polemiku jer bi trebalo da odgovori na konkretna pitanja, a to se u srpskom rečniku imenuje kao kukavičluk. Ja sam ga pitao šta je sa zapisnicima sa sednice Odeljenja istorijskih nauka SANU (o pominjanoj izložbi „Totalni genocid“);  i o razgovorima koje je vodio sa nemačkim i hrvatskim ambasadorima povodom te izložbe; o mogućem honoraru koji je dobio za zabranu te izložbe „Totalni genocid“; i o njegovom doprinosu komunističko-radikalskoj vlasti u sudbini (čitaj: izdaji) Srba u Hrvatskoj 1991–1995. godine.

Pitanja su, mora se priznati, konkretna i odgovori bi mogli da razjasne određene bitne događaje iz naše novije istorije.

Umesto toga on se raspisao: „S Veljkom Đurićem iz mnogo razloga nemam nameru da polemišem. To sam već više puta pominjao. Smatram da on ni u kom pogledu nije dorastao tome da bude moj partner za bilo kakve naučne i stručne rasprave, bez obzira na to što umišlja da je veliki naučnik, da je nadišao i daleko prevazišao sve istoričare koji se bave srpsko-hrvatskim odnosima i počinjenim hrvatskim genocidom nad Srbima u NDH, što će, kako se nimalo skromno hvali i reklamira, ostaviti za sobom bogatu bibliografiju.“

                Nove studije Muzeja žrtava genocida o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu

Ove reči je teško komentarisati i za to bi trebalo znatno više prostora kako bih razjasnio da se nisam umislio da sam prevazišao istoričare koji se bave srpskim stradanjem u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj iz prostog razloga što bi on najpre trebalo da navede imena tih istraživača, naslove njihovih diplomskih i magistarskih radova, doktorskih disertacija i monografija. Nije valjda Krestić zaboravio da tako nešto nije moglo da se brani na beogradskom Filozofskom fakultetu kao ni to da nijedan od istorijskih instituta nije imao naučnoistraživačke projekte o tome!

Drugi citat iz Krestićevog teksta glasi: „Ne želim s njim da polemišem zato što on nije sposoban da vodi ozbiljne naučne i stručne rasprave, što sve koji ne misle kao on na surov, neotesan i primitivan način obezvređuje, potcenjuje i raznim izmišljotinama, nimalo biranim rečima i neistinama vređa. Umesto da je u stanju da se činjenicama suprotstavi svojim neistomišljenicima, on zamišlja da je u nekom ringu, pa mu je osnovni cilj da se s protivnikom „obračuna“, kako je i sam priznao u jednom od svojih ranijih javnih nastupa. Polemike s osobom kakva je Đurić apsolutno su besmislene.“

Krestić skriva fakte i pokušava da obmane stručnu javnost

Krestić koristi prideve kao što su: surov, neotesan, primitivan… To je karakteristika osobe koja je svoju „veličinu“ stekla zbog iskrene saradnja sa službom koja mu je zauzvrat mnogo toga omogućila, zaštitu, zvanja i novac! Svoje reči temeljim na sledećim primerima:

Krestićeve denuncijacije i omalovažavanja

Grupa uglednih građana je 2015. godine, u iskrenoj želji da učini nešto u memorijalizaciji srpskog stradanja, pokrenula projekat izgradnje muzeja na Ušću („Srpski memorijal“). Bio sam pozvan na prvi sastanak u svojstvu v.d. direktora Muzeja žrtava genocida. Na sastanku sam zatražio da pomognu Muzej kao državnu ustanovu u nastojanju za memorijalizaciju Sajmišta. Prisutni su načelno prihvatili predlog. Kada sam zbog obaveza u Muzeju napustio sastanak, Krestić je kazao da će se na Sajmištu praviti muzej o stradanju Jevreja, ali ne i Srba pa moj predlog treba odbaciti kao neumesan!

Kada je Srpska pravoslavna crkva u želji da se njena delegacija pripremi za razgovore sa predstavnicima Rimokatoličke crkve o nadbiskupu i kardinalu Alojziju Stepincu, na jednom sastanku (koji je sredinom 2017. organizovan u SANU?) istakao sam da je sastav savetodavnog tela nekompetentan naglasivši da se od prisutnih niko nije dugoročno bavio Nezavisnom Državom Hrvatskom i Rimokatoličkom crkvom. Posle mog odlaska sa sastanka, Krestić je od jednog episkopa zatražio zaštitu od mene. Vladika je uslišio molbu (nešto kasnije proglasio me za enfant terrible srpske istoriografije) i ja više nisam pozivan na sastanke.

Novi prilozi Muzeja žrtava genocida o srpskim žrtvama u Jasenovcu

Doduše, moj dugometražni dokumentarni film „Pakao Nezavisne Države Hrvatske“ na italijanskom jeziku pušten je 13. jula 2017. u Vatikanu na početku razgovora domaćina i predstavnika srpske i hrvatske strane! Toliko o mojoj nekompetentnosti.

Krestić me ne može držati pod kontrolom

Krestić je svojevremeno, 25. aprila 2017. godine, u SANU organizovao predavanje o Jasenovcu za sebe i istoričarku Miru Radojević a potom štampao proširene verzije govora na srpskom i engleskom jeziku sa predgovorom koji je potpisao predsednik SANU Vladimir Kostić. Zanimljivo je da za tu priliku nije pozvao nijednog od onih na koje je mislio u prethodnom citatu. Nije zvao mene (ni ostale istoričare iz Muzeja žrtava genocida) jer je dobro znao da me ne može držati pod kontrolom u okvirima svoje višedecenijske obaveze (prema službama).

Bio je to, u stvari, prvi deo Krestićevog obećanja Hrvatima i Vladimiru Kostiću o Jasenovcu u sred Knez Mihailove ulice u Beogradu – praznoslovljem pred malobrojnom publikom, a ne izložba koju bi videle hiljade i hiljade prolaznika tom ulicom!

Potrebno je otkriti sadržaj razgovor V. Kostića i V. Krestića, čelnika SANU sa nemačkim i hrvatskim ambasadorima 2017. godine, postoje beleške

Ja sam reagovao tekstom „Akademik koji reciklira“ objavljenim 9. novembra 2017. u novinama „Danas“. U tekstu sam dokazao da Krestić već pet-šest puta ponavlja isti tekst (koji je svojevremeno naručio akademik Vladimir Dedijer) pod naslovom „O genezi genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ u „Književnim novinama“ 15. septembra 1986. godine. Tekst je kasnije preštampavan ali suština nije menjana i bio je bez ijedne bitne novine za istoriografiju.

Na sednici Odbora za dijasporu Naredne skupštine Srbije 22. aprila 2018. godine, posle izlaska stenografa iz sale, Krestić je dvojici radnika Muzeja govorio o meni kao nesposobnom direktoru.

Da li će SANU na jesen organizovati izložbu

Peti primer ponašanja prema meni i mom radu sam ispričao u tekstu o izložbi „Totalni genocid“ pa nema potrebe da ponavljam osim jedne neraščišćene nedoumice: Da li će SANU, čiji je Izvršni odbor (prema sopstvenom priznanju) odložio pomenutu izložbu, dozvoliti da, povodom 80-godišnjice deportacije prvih zatočenika u logor Ciglana-Jasenovac, krajem novembra 2021. godine Odeljenje istorijskih nauka i Muzej žrtava genocida prirede izložbu?  

Moj dugometražni dokumentarni film „Pakao Nezavisne Države Hrvatske“ na italijanskom jeziku pušten je 13. jula 2017. u Vatikanu na početku razgovora domaćina i predstavnika srpske i hrvatske strane o A. Stepincu

Pitao sam ga kako je moguće da nešto što nikada nije utvrđeno (broj stradalih u Jasenovcu) može biti umanjivano ili uvećavano i konstatovao da slabo poznaje metodologiju istraživanja!

Umesto bilo kakvog konkretnog odgovora on me optužuje da sam na istom poslu kao F. Tuđman.

Uzgred da upitam: ko je od nas dvojice učestvovao u pregovorima sa Hrvatima u Švajcarskoj o sudbini Srpske Krajine i po čijem nalogu?

I na kraju, malo o validnosti Krestića i mene kao istoričara: Krestić je poznavalac ugarsko-hrvatskih odnosa i istorije srpskog naroda u Ugarskoj do 1918. godine.

Moje interesovanje je Drugi svetski rat i Srpska pravoslavna crkva.

To mi je osnova da upitam Krestića odakle mu pravo da ocenjuje moje radove! Znam da je pročitao samo dva moja rada koje sam mu predao kao uredniku Zbornika o Srbima u Hrvatskoj („Sudbina arhijereja i sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj prema objavljenim dokumentima Srpske Patrijaršije“, broj 4, Beograd 1999, 211-279; „Prilozi istoriji položaja Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj posle 1945. godine“, broj 10, Beograd, 2016, 283-299).

Krestić nije koristio arhivsku građu Vojnog muzeja i nije istraživao primarne istorijske izvore
Krestić inicirao i apel protiv mene

Krestićeva samouverenost, hvalisavost, nadobudnost i „veličina“ dali su mu oktobra 2019. za pravo da inicira i potpiše apel Srpskoj pravoslavnoj crkvi za „odbranu svetih srpskih novomučenika jasenovačkih“ zbog toga što ja, kako tvrdi, dramatično smanjujem njihov broj???

Moram da ustvrdim da Krestić nije gledao fondove sa arhivskom građom o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj koja se čuva u Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Istorijskom arhivu Beograda i Arhivu Vojno-istorijskog instituta (danas Vojni arhiv) pa ne može da tvrdi za sebe da je savladao „izvore i literaturu o tom pitanju tokom višedecenijskog rada“ pa da na osnovu toga ocenjuje „sve šta i kako radi Veljko Đurić“.

Uostalom, ako sam pogrešno tvrdio, neka odgovori koje je godine bio u nekom od pomenutih arhiva! Ili u kom je to svom tekstu naveo signature nekog od fondova!

O pregovorima sa Hrvatima u Švajcarskoj povodom Srpske Krajine Krestić bi trebalo da svedoči, a beleške o sastanku postoje

Na kraju svog odgovora dr Miši Đurkoviću, Krestić slavodobitno zaključuje: „Polemike s osobom kakva je Đurić apsolutno su besmislene“.

Krestiću, polemike i te kako imaju smisla, jer još ima neugodnih pitanja koja treba razjasniti, a tiču se učešća u nacionalnoj izdaji Krajine i Kosova i Metohije i debelim honorarima koji su stigli sa neprijateljske strane, kako bi sve to doprinelo da mišljenje o nabeđenoj veličini bude spušteno na niske grane, malo iznad blata!

……………………

Podeli:

52votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Božidar
Božidar
3 meseca ranije

Pratim, “dijalog” uvaženih istoričara, i posle više tekstova logično se nameće jedno pitanje.
Da li se, kada i gde Veljko Đurić izjasnio o broju žrtava u Jasenovsu?
Odgovor na ovi pitanje bi ustvari bio i odgovor da li je Krestić u pravu ili nije.