NATO, Gost Autor, Društvo, Politika, Prenosimo, SAD (Amerika), Svet (planeta), Slobode, Srbija

Istraživanje kulturologa Aleksandre Brus o tokovima novca i moći

Nazapamćena moć najvećih svetskih investitora: sve kontrolišu i usmeravaju

  • Zašto bi bilo mnogo svetskih problema ako se lideri industrije, bankari i političari od 1971. godine okupljaju svake godine na Svetskom ekonomskom forumu (SEF )kako bi rešili svetske probleme?
  • Vanguard i BlekRok su dve kompanije koje su najveće i imaju moć iznad vaše mašte. Ne samo da poseduju veliki deo akcija skoro svih velikih kompanija u svetu, već i akcije investitora u tim kompanijama. To im daje potpuni monopol.
  • Vanguard i BlekRok su u vlasništvu nekoliko najbogatijih porodica u svetu. U izveštaju Blumberga se navodi da će obe ove kompanije 2028. godine zajedno imati investicije u iznosu od 20 triliona dolara. To znači da će posedovati gotovo sve.
  • Isti veliki investitori zajedno poseduju većinu akcija u prehrambenoj industriji, ali i u tehnološkoj industriji
  • Grupa investicionih firmi, fondova i banaka su takođe najveći investitori u industriji, turizmu, medijima i kontrolišu ih.
  • Tri najvažnije NVO koje povezuju sve industrije u svetu su Fondacija Bila i Melinde Gejtsa, Fondacija za otvoreno društvo kontroverznog multimilijardera Soroša i Klintonove fondacije.
  • Majkrosoft je u vlasništvu kompanija Vanguard, BlekRok i Berkshire Hathaway. Gejtes Fondacija je, posle BlekRoka i Vanguarda, najveći deoničar Berkshire Hathaway.
  • SEF i UN otvoreno priznaju da se pandemije i druge katastrofe mogu koristiti za preoblikovanje društva.

Piše: Aleksandra Brus (Alexandra Bruce, kulturolog, filmski kritičar i producent iz Holandije)

Dok gledate kako milioni ljudi padaju u siromaštvo zbog korona mera u prošloj godini (2020), čak i ako vas najveća ekonomska kriza u istoriji još nije pogodila, samo je pitanje vremena kada će i do vas stići talasiti efekti.

Ovo ne izaziva strah, ali je surova realnost. Takođe mislim da bismo mogli umanjiti štetu, pa čak i biti bolji, pod uslovom da smo pravilno obavešteni o situaciji. Zato želim da vam pokažem nekoliko činjenica od ključnog značaja koje možete lako proveriti.

Manje od šačice velikih korporacija dominira u svakom aspektu našeg života. To može izgledati preterano, ali od doručka koji jedemo do dušeka na kojem spavamo i sve što nosimo i konzumiramo između njih uveliko ovisi o tim korporacijama.

To su ogromne investicione kompanije koje određuju tok toka novca. Oni su glavni likovi predstave kojoj svedočimo. Znam da je vaše vreme dragoceno, pa sumiram najvažnije podatke.

Kako to funkcioniše?

INDUSTRIJA HRANE

     Slika zgrade Blekroka na Menhetnu

Uzmimo Pepsico kao primer. To je matično preduzeće mnogih kompanija za proizvodnju sode i grickalica. Takozvani konkurentni brendovi potiču iz fabrika nekoliko korporacija koje monopolizuju čitavu industriju. U industriji pakovane hrane postoji nekoliko velikih kompanija, poput Unilever, the Coca-Cola Company, Mondelez i Nestlé.

Većina brendova u prehrambenoj industriji pripada jednoj od ovih korporacija. Velike kompanije su na berzi i imaju velike akcionare u upravnom odboru.

Na izvorima poput Yahoo Finance možemo videti detaljne informacije o kompanijama, na primer, ko su zapravo najveći akcionari.

Uzmimo ponovo Pepsico, kao primer. Vidimo da oko 72% akcija poseduje najmanje 3.155 institucionalnih investitora. To su investiciona društva, investicioni fondovi, osiguravajuća društva, banke, a u nekim slučajevima i vlade.

Ko su najveći institucionalni investitori Pepsico?

Kao što vidite, samo 10 investitora zajedno poseduje gotovo trećinu akcija. Prvih 10 investitora zajedno imaju vrednost od 59 milijardi dolara, ali od tih deset, samo tri poseduju više akcija od ostalih sedam. Setimo ih se i potražimo ko posjeduje najviše dionica kompanije Koka-kola, najvećeg konkurenta Pepsija.

Najveći deo akcija ponovo je u vlasništvu institucionalnih investitora. Pogledajmo prvih 10 i počnimo od donjih šest. Četiri od ovih institucionalnih investitora takođe smo videli na dnu šest Pepsico. To su Northern Trust, JPMorgan-Chase, Geode Capital Management i Wellington Management. Pogledajmo sad najveće vlasnike akcija. To suBlackRock, Vanguard i State Street. Ovo su najveće svetske investicione firme, pa Pepsiko i Koka-kola uopšte nisu konkurenti.

Druge velike kompanije koje poseduju bezbroj robnih marki, poput Unilevera, Mondeleza i Nestlea, dolaze iz iste male grupe investitora. Ali njihova imena se ne pojavljuju samo u prehrambenoj industriji. Hajde da saznamo na Vikipediji, koje su najveće tehnološke kompanije.

BIG TEK

                                      Zgrada Vanguarda

Facebook je vlasnik Whatsapp and Instagram. Zajedno sa Twitter, oni čine najpopularnije platforme društvenih medija. Alphabet je roditelj svih Google kompanija, poput YouTube i Gmail, ali su i najveći investitor u Android, jedan od dva operativna sistema za skoro sve pametne telefone i tablete. Drugi operativni sistem je Apple’s IOS. Ako dodamo Microsoft, videćemo četiri kompanije koje prave softver za skoro sve računare, tablete i pametne telefone u svetu.

Da vidimo ko su najveći akcionari ovih kompanija. Uzmite Facebook: vidimo da je 80% akcija u vlasništvu institucionalnih investitora. To su isti nazivi koji su se pojavili u prehrambenoj industriji; isti investitori su u prva tri. Sledeći je Twitter. Sa Facebook i Instagram čini prva tri. Iznenađujuće, i ovo preduzeće je u rukama istih investitora. Ponovo ih vidimo, sa Apple, pa čak i sa najvećim konkurentom, Microsoft.

Takođe, ako pogledamo druge velike kompanije u tehnološkoj industriji koje razvijaju i proizvode naše računare, televizore, telefone i kućne aparate, vidimo iste velike investitore koji zajedno poseduju većinu akcija. Tačno je za sve industrije. Ne preterujem.

INDUSTRIJA PUTOVANJA (I ENERGIJA I RUDARSTVO)

Poslednji primer, hajde da rezervišemo odmor na računaru ili pametnom telefonu. Let na sunčanu zemlju tražimo na Skyscanner ili Expedia. Oba su iz iste male grupe investitora. Letimo sa jednom od mnogih avio-kompanija. Mnogi od njih su u rukama istih investitora i vlada, kao što je slučaj sa Air France, KLM. Avion u koji se ukrcavamo je, u većini slučajeva, Boeing ili Airbus, takođe u vlasništvu istog imena. Rezervišemo preko Booking.com ili AirBnB, a kad stignemo, izađemo na večeru i ostavimo komentar na Tripadvisor.

Isti veliki investitori pojavljuju se u svakom aspektu našeg putovanja, a njihova moć je još veća, jer je kerozin iz njihovih naftnih kompanija ili rafinerija. Čelik od kojeg je napravljen avion potiče od njihovih rudarskih kompanija. Ova mala grupa investicionih firmi, fondova i banaka su takođe najveći investitori u industriji koji traže sirovine.

Vikipedija pokazuje da najveće rudarske kompanije imaju iste velike investitore koje vidimo svuda. Takođe, veliki poljoprivredni poslovi, od kojih zavisi čitava prehrambena industrija; poseduju Bayer, matičnu kompaniju Monsanto, najvećeg proizvođača semena na svetu, ali su i akcionari velike tekstilne industrije. Čak su i mnogi popularni modni brendovi koji prave odeću od pamuka u vlasništvu istih investitora.

Bilo da pogledamo najveće svetske kompanije za proizvodnju solarnih panela ili rafinerije nafte, zalihe su u rukama istih kompanija. Oni su vlasnici duvanskih kompanija koje proizvode sve popularne duvanske marke, ali posjeduju i sve velike farmaceutske kompanije i naučne institucije koje proizvode lekove. Oni su vlasnici kompanija koje proizvode naše metale, kao i čitave industrije automobila, aviona i naoružanja, gde se koristi veliki dio metala i sirovina. Vlasnici su kompanija koje grade našu elektroniku, poseduju velika skladišta i internetska tržišta, pa čak i sredstva plaćanja koja koristimo za kupovinu njihovih proizvoda.

Da bi ovaj video bio što kraći, pokazala sam vam samo vrh ledenog brega. Ako odlučite ovo istražiti iz izvora koje sam vam upravo pokazala, videćete da su najpopularnija osiguravajuća društva, banke, građevinske kompanije, lanci restorana i kozmetika telefonskih kompanija u vlasništvu istih institucionalnih investitora koje smo upravo videli.

BLEKROK & VANGUARD

Ovi institucionalni investitori su uglavnom investicione kompanije, banke i osiguravajuća društva. Zauzvrat, oni sami su u vlasništvu akcionara, a ono što najviše iznenađuje je da oni međusobno poseduju akcije.

Zajedno, oni čine ogromnu mrežu uporedivu sa piramidom. Manji investitori su u vlasništvu većih investitora. Oni su u vlasništvu još većih investitora. Vidljivi vrh ove piramide prikazuje samo dve kompanije čija smo imena do sada često viđali. To su Vanguard i BlekRok. Moć ove dve kompanije je iznad vaše mašte. Ne samo da poseduju veliki deo akcija skoro svih velikih kompanija, već i akcije investitora u tim kompanijama. To im daje potpuni monopol.

U izveštaju Blumberga se navodi da će obe ove kompanije 2028. godine zajedno imati investicije u iznosu od 20 triliona dolara. To znači da će posedovati gotovo sve.

Blumberg naziva BlekRok „četvrtom granom vlasti“, jer je to jedina privatna agencija koja blisko sarađuje sa centralnim bankama. BlekRok pozajmljuje novac centralnoj banci, ali je i savetnik. Takođe razvija softver koji koristi centralna banka. Mnogi zaposleni u BlekRoku bili su u Beloj kući sa Bušom i Obamom. Njegov izvršni direktor Lari Fink može računati na toplu dobrodošlicu lidera i političara. Nije tako čudno, ako znate da je on glavni čovek vladajuće kompanije. Ali Lari Fink ne vuče sam konce.

            Lari Fink, izvršni direktor Blekroka

I sam BlekRok je u vlasništvu akcionara. Ko su ti akcionari? Dolazimo do čudnog zaključka. Najveći akcionar je Vanguard. Ali sada postaje mračno. Vanguard je privatna kompanija i ne možemo da vidimo ko su akcionari. Elita koja poseduje Vanguard očigledno ne voli da bude u centru pažnje, ali naravno da se ne može sakriti od toga ko je spreman da kopa.

Izveštaji Oksfama i Blumberga kažu da 1% sveta zajedno poseduje više novca od ostalih 99%. Još gore, Oksfam kaže da je 82% od sveg zarađenog novca u 2017. otišlo na ovih 1%.

Forbs, najpoznatiji poslovni časopis, kaže da je u martu 2020. godine u svetu bilo 2.095 milijardera. To znači da je Vanguard u vlasništvu najbogatijih porodica na svetu. Ako istražimo njihovu istoriju, videćemo da su oni uvek bili najbogatiji. Neke od njih, čak i pre početka industrijske revolucije, jer je njihova istorija toliko zanimljiva i opsežna, napraviću nastavak.

Za sada samo želim da kažem da su ove porodice od kojih su mnogi u kraljevskoj porodici osnivači našeg bankarskog sistema i svih industrija na svetu, te porodice nikada nisu izgubile moć, ali su se zbog sve većeg broja stanovništva morale sakriti iza preduzeća, poput Vanguarda, čiji su akcionari privatna sredstva i neprofitne organizacije ovih porodica.

B. Gejst i V. Bafet, direktor Berkshire Hathaway, najmoćnije kompanije u svetu

NVO, FONDACIJE I NJIHOVO VLASNIŠTVO BIG FARME

Da bih pojasnila sliku, moram ukratko objasniti šta su zapravo neprofitne organizacije. Čini se da su to veza između kompanija, politike i medija. Ovo pomalo prikriva sukob interesa. Neprofitne organizacije, koje se nazivaju i „fondacije“, zavise od donacija za koje ne moraju otkriti ko su njihovi donatori, a mogu uložiti novac na način koji im odgovara i ne plaćaju porez sve dok se profit ponovo ulaže u nove projekte. Na ovaj način, prema australijskoj vladi, neprofitne organizacije drže među sobom stotine milijardi dolara i neprofitne organizacije su idealan način finansiranja terorista i masovnog pranja novca.

Fondacije i sredstva porodica koje su najbogatije ostaju u najvećoj mogućoj meri u drugom planu. Za pitanja koja privlače veliku pažnju, koriste se temelji filantropa koji su nižeg ranga, ali vrlo bogati.

Želim da budem kratka, pa ću vam pokazati tri najvažnije NVO koje povezuju sve industrije u svetu. To suFondacija Bila i Melinde Gejtsa, Fondacija za otvoreno društvo kontroverznog multimilijardera Soroša i Klintonove fondacije. Daću vrlo kratak uvod da vam pokažem njihovu moć.

     Svetska zdravstvena organizacija kontroliše tokove novca

Prema veb stranici Svetskog ekonomskog foruma, Gejts fondacija je najveći sponzor SZO. To postaje kad je Donald Tramp napustio američku finansijsku podršku SZO prošle 2020. godine. Tako da je Gejts fondacija jedan od najuticajnijih subjekata u svemu što se tiče našeg zdravlja. Fondacija Gejtes blisko sarađuje sa najvećim farmaceutskim kompanijama, među kojima su Fajzer, AstraZeneka, Džonson & Džonson, Biontek i Bajer.

I tek smo videli ko su im najveći akcionari. Bil Gejtes nije siromašni kompjuterski štreber koji se nekim čudom obogatio. On je iz porodice „filantropa“ koja radi za apsolutnu elitu. Njegov Majkrosoft je u vlasništvu kompanija Vanguard, BlekRok i Berkshire Hathaway. Ali Gejtes Fondacija je, posle BlekRoka i Vanguarda, najveći deoničar Bekšir Hatavej (Berkshire Hathaway). On je čak bio i član odbora tamo.

Trebali bi nam sati da otkrijemo sve u šta su uključeni Gejts, Fondacija za otvoreno društvo Soroša i Klintonova fondacija. Oni predstavljaju most prema trenutnoj situaciji, pa sam ih morala upoznati.

GLAVNI MEDIJI

Sledeću temu moramo započeti pitanjem. Neko poput mene, koja nikada ne snima video zapise, može sa starim laptopom objektivno pokazati da samo dve kompanije imaju monopol u svim industrijama u svetu. Moje pitanje je: Zašto se o tome nikada ne govori u medijima?

Možemo svakodnevno birati između svih vrsta dokumentarnih i TV programa, ali nijedan ne pokriva ovu temu. Zar to nije dovoljno zanimljivo ili postoje druga interesovanja? Vikipedija nam opet daje odgovor. Kažu da je oko 90% međunarodnih medija u vlasništvu devet medijskih konglomerata. Bilo da uzmemo monopoliste Netflix and Amazon Prime ili ogromne brige koje poseduju mnoge ćerke kompanije, poput Time-Warner, the Walt Disney Company, Comcast, Fox Corporation, Bertelsmann and Viacom, CBS, vidimo da ista imena poseduju akcije.

Ove korporacije ne samo da prave sve programe, filmove i dokumentarne filmove, već i poseduju kanale na kojima se oni emituju. Dakle, ne samo industrije, već i informacije su u vlasništvu elite.

                            Sorošev Fond za otvoreno društvo

Ukratko ću vam pokazati kako ovo funkcioniše u Holandiji. Za početak, svi holandski mejnstrim mediji su u vlasništvu tri kompanije. Prvi je De PersGroep [DPG Media], matična kompanija onih koje slede. (Osim mnogih novina i časopisa, oni su takođe vlasnici Sanoma, matične kompanije nekih od velikih komercijalnih holandskih kanala. Mnogi mediji iz inostranstva , poput VTM, takođe su u vlasništvu De PersGroep.

Druga je Mediahuis, jedna od najvećih evropskih medijskih koncerna. U Holandiji Mediahuis poseduje niz brendova. Do 2017. takođe su Sky Radio i Radio Veronica bili u vlasništvu Mediahuis, kao i Radio 538 i Radio 10.

A tu je i Bertelsmann, koja je jedna od 9 najvećih medijskih kompanija. Ova kompanija posjeduje RTL, koja ima 45 televizijskih stanica i 32 radio stanice u 11 zemalja. Ali Bertelsmann je takođe suvlasnik najvećeg svetskog izdavača knjiga, Penguin Random House.

Akcije ovih preduzeća su u privatnom vlasništvu tri porodice. To su belgijska porodica Van Thillo, belgijska porodica Leyseni nemačka porodica Bertelsmann-Mohn. Sve tri porodice su u ratu bile na strani nacista.

Prema Vikipediji, iz tog razloga, novinetheTelegraaf, vlasništvo porodice Leysen bile su privremeno zabranjene u Holandiji nakon rata.

LAŽNE VESTI

Da biste dovršili ovaj pregled, pogledajte odakle vesti dolaze. Ne proizvode svi ovi mediji sami dnevne vesti. Koriste informacije i snimke novinskih agencija. ANP i Reuters. Ove agencije nisu nezavisne. ANP je u vlasništvu Talpa, John de Mol. Thomson-Reuters je vlasništvo moćne kanadske porodice Thomson.

                     Evropski žurnalistički centar

Najvažniji novinari i urednici koji rade za ove agencije članovi su novinarske agencije, poput European Journalism Centre. Ovo je jedan od najvećih evropskih sponzora projekata vezanih za medije. Oni obrazuju novinare, objavljuju knjige za učenje, pružaju prostor za obuku i novinske agencije i blisko sarađuju sa velikim korporacijama, Google i Facebook.

Za novinarske analize i stavove, veliki mediji koriste Project Syndicate. Ovo je najmoćnija organizacija u ovoj oblasti. Project Syndicate i organizacije kao što sam spomenula su zajedno sa agencijama za štampu. To su veza između svih svetskih medija i kad voditelji vesti čitaju sa svojih telepromptera, velika je verovatnoća da tekst potiče od jedne od ovih organizacija. To je razlog što mediji u svetu pokazuju sinhronost u svom izveštavanju.

I pogledajte sam European journalism center. Opet, Fondacija Gejtes i Fondacija za otvoreno društvo. Takođe ih u velikoj meri sponzorišu Facebook, Google, Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo spoljnih poslova.

Ko sponzoriše organizaciju i novinske agencije koje proizvode naše vesti? Sa Project Syndicate vidimo Fondaciju Bila i Melinde Gejts, Fondacije za otvoreno društvo i Evropski novinarski (žurnalistički) centar. Organizacije koje donose vesti plaćaju neprofitne organizacije, iste elite koja taj Evropski žurnalistički centar u Mastrihtu, Holandija, kođe poseduje čitave medije, ali i deo novca poreskih obveznika.

U Belgiji se redovno održavaju protesti, jer Mediahuis i De Persgroep dobijaju milione evra od vlade, dok su mnogi u inostranstvu …

OPASNOST U KOJOJ SMO

Pa, ovo je bilo mnogo za žvake a pokušala sam da to učinim što kraćim. Koristila sam samo primere za koje sam smatrala da su neophodni za stvaranje jasnog pregleda. Ovo pomaže da se bolje razume naša trenutna situacija, što može baciti novo svetlo na prošle događaje.

Biće dovoljno vremena da zaronimo u prošlost, ali sada razgovarajmo o današnjem danu, a moj cilj je da vas obavestim o opasnosti u kojoj smo sada. Elita upravlja svim aspektima naših života, takođe, i informacijama koje dobijamo, a one zavise od koordinacije, saradnje za povezivanje svih industrija u svetu u službi njihovih interesa. To se postiže putem Svetskog ekonomskog foruma, između ostalih, veoma važne organizacije.

Svake godine u Davosu se direktori velikih korporacija sastaju sa nacionalnim liderima, političarima i drugim uticajnim partijama, poput UNICEF i Greenpeace. U nadzornom odboru SEF  je bivši potpredsednik Al Gor, naš ministar, Sigrid Kag, Feike Sijbesma, predsednica Kraljevskih holandskih državnih rudnika i komesarka holandske banke, Kristine Lagard, predsednica Evropske centralne banke . Takođe, političar, sin Ferdinand Grapperhaus, radi za SEF.

Vikipedija kaže da je godišnja članarina 35.000 evra „ali više od polovine našeg budžeta dolazi od partnera koji plaćaju troškove političarima koji, inače, ne bi mogli da priušte članstvo“.

Prema kritičarima, SEF je namenjen bogatim kompanijama da posluju sa drugim preduzećima ili sa političarima. Za većinu članica, SEF podržava svoju korist umesto da bude sredstvo za rešavanje svetskih problema. Zašto bi bilo mnogo svetskih problema ako se lideri industrije, bankari i političari od 1971. godine okupljaju svake godine kako bi rešili svetske probleme?

Nije li nelogično da nakon 50 godina sastanaka između ekologa i generalnih direktora najzagađenijih kompanija priroda postepeno ide na gore, a ne na bolje; da su ti kritičari u pravu, jasno je kada pogledamo glavne partnere koji zajedno čine više od polovine budžeta SEF. Zato što su to BlekRok, Fondacija za otvoreno društvo, Fondacija Bila i Melinde Gejtes i mnoge velike kompanije, od kojih Vanguard i BlekRok poseduju akcije.

               Klaus Švab, Predsednik i osnivač SEF

Predsednik i osnivač SEF je Klaus Švab, švajcarski profesor i biznismen. U svojoj knjizi Veliki reset on piše o planovima svoje organizacije. Koronavirus je, prema njegovim rečima, odlična „prilika“ za resetovanje naših društava. On to naziva a great “opportunity”. Slogan je sada na usnama svih globalističkih političara u svetu.

Naše staro društvo mora da pređe na novo, kaže Švab. Narod nema ništa osim rada za državu kako bi se zadovoljile njegove primarne potrebe. SEF kaže da je to neophodno jer potrošačko društvo koje nam elita nameće više nije održivo. Švab u svojoj knjizi kaže da se nikada nećemo vratiti na staro i SEF je nedavno objavio video snimak kako bi jasno stavio do znanja da do 2030. „nećemo imati ništa a bićemo sretni“.

VELIKI RESET = NOVI SVETSKI POREDAK

Verovatno ste čuli za Novi svetski poredak. Mediji žele da verujemo da je ovo teorija zavere, ali o tome lideri pričaju decenijama. Ne samo Džordž Buš Senior, Bil Klinton i Nelson Mandela, već i svetski poznati filantropi, poput Sesil Rods, Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer, pa čak i Džordž Soros. UN su 2015. godine predstavile svoju kontroverznu Agendu 2030. Gotovo je identična Velikom resetu Klausa Švaba. UN žele da nas uvere, kao i Švab, da 2030. godine siromaštvo, glad, zagađenje i bolesti više neće harati Zemljom. Zvuči lepo, ali sačekajte dok ne pročitate onaj deo štampan sitnim slovima.

Plan je da Agendu 2030 platimo mi, građani. Baš kao što sada traže od nas da damo svoja prava na javno zdravlje, tražiće i da svoje bogatstvo ustupimo u borbi protiv siromaštva. Ovo nisu teorije zavere. Nalazi se na njihovoj zvaničnoj veb stranici. Svodi se na ovo: UN želi da mega korporacije elite podele poreze iz zapadnih zemalja kako bi stvorile potpuno novo društvo. Nova infrastruktura, jer su fosilna goriva nestala 2030. Za ovaj projekat, UN kažu da nam je potrebna svetska vlada, tačnije UN. UN se slažu sa Švabom da je pandemija zlatna šansa za ubrzanje implementacije Agende 2030. Zabrinjavajuće je što SEF i UN otvoreno priznaju da se pandemije i druge katastrofe mogu koristiti za preoblikovanje društva. O ovome ne smemo olako razmišljati i valjalo bi to temeljito istraživati.

https://forbiddenknowledgetv.net/monopoly-an-overview-of-the-great-reset-follow-the-money/

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments