Ако пензије буду 450 евра, хлеб и млеко коштаће 600
- Најнижа пензија је почетком ове године била око 20.600 динара за категорију запослених, а за категорију пољопривредних пензионера 16.200, то је недопустив однос актуелне валсти према најсиромашнијима
- Власт манипулише јавношћу користећи номиналне бројеве, а не говоре о реалним бројевима. Ствар је у томе да ли ја могу данас да приуштим исти стандард као и јуче или не
Пише: В. Стојсављевић
Министар финансија Синиша Мали поново је набрајао сва повећања пензија од почетка 2022. године и она која се очекују у наредним месецима истичући да је Србија у кризи највише подигла пензије у целој Европи. Ипак, саговорници Данаса не мисле да ће ова повећања суштински побољшати стандард пензионера, од којих велики број нема новца ни за основне животне потребе.
Министар финансија Синиша Мали гостовао је јутрос на Радио телевизији Србије поновивши да су у јануару 2022. године пензије повећане за 5,5 одсто, затим да је била ванредна консолидација и још једно повећање од девет одсто 1. новембра исте године.
У јануару ове године, пензије су поново повећане за 12,1 одсто, а у плану је још једно повећање од 1. октобра од 5,5 одсто.
Такође, министар је још раније најавио, а сада поновио, да се од 1. јануара наредне године планира и повећање од 14,8 одсто.
Мали је навео да је ово укупно повећање за две године од 60,1 одсто, што се касније испоставило као лапсус министра, како је и потврђено Данасу из Министарства. Исправан рачун, када се узму у обзир сва прошла и најављена повећања, износи 56,1 одсто номиналног раста пензија.
Министар је поново у оквир од две године урачунао и месец вишка, јер јануар 2024. године не потпада под ова повећања, о чему је Данас и раније писао.
Међутим, Мали је наставио да у две године урачунава 25 месеци, без образложења такве рачунице.
Просечна пензија ће од 1. јануара 2024. године, према речима Малог, износити 390 евра. Док је пројектована просечна пензија за 2025. годину око 430 до 450 евра.
Ипак, и поред тога што Мали наглашава да нема земље у Европи која је за време ове кризе толико подигла пензије, чини се да пензионери нису задовољни овим повећањем и захтевају више.
Део удружења пензионера недавно је, у писму премијерки Србије Ани Брнабић, тражио повећање у октобру од 10 одсто, а онда у јануару 2024. и 2025. године повећања пензија од по 19 одсто, како би просечна пензија достигла половину просечне плате.
Пензионери су захтевали и да им се врати одузетих 10 одсто од пензије (за пензије веће од 25.000 динара) у периоду фискалне консолидације од 2014. до 2018. године, на шта су, такође, добили негативан одговор.
Подсећамо, инфлација је на крају 2022. године износила 15,1 одсто, док се за крај 2023. године од стране државних институција прогнозира око осам одсто.
Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије Јован Тамбурић за Данас каже да ће пензије сигурно бити 450 евра 2025. године, али ће, како додаје, за хлеб, млеко, струју и слично, бити потребно више од 600 евра.
„Тих 450 евра неће бити довољно ни за подмирење основних потреба већине пензионера. Србија поред Мађарске и Турске има највећу инфлацију у Европи, већу и од Украјине која је у рату. Пензионерима се сваке године умањује стварна куповна вредност пензија за 10 до 15 одсто“, сматра Тамбурић.
Он оцењује и да је у Србији „храна скупља него у Европској унији“.
„Велика је манипулација државе држање курса евра фиксираним, на такав начин се не обезбеђује да цене у динарима остану исте, него се, ипак, повећавају. Више од 80 одсто пензионера у Србији живи у беди, немају новца за основне потребе“, указује наш саговорник.
Он објашњава да је најнижа гарантована пензија мања од суме која представља границу сиромаштва.
„Најнижа пензија је почетком ове године била око 20.600 динара за категорију запослених, а за категорију пољопривредних пензионера 16.200, то је недопустив однос актуелне валсти према најсиромашнијима“, сматра Тамбурић.
Он понавља да је захтев његовог удружења да се пензије усклађују два пута годишње због тога што је висока инфлација.
„У овом тренутку пензије се усклађују једном годишње, али са подацима који су из прве половине претходне године, тако да пензионери живе са инфлацијом из друге половине претходне године и текућом инфлацијом из ове године. Ово повећање од 5,5 одсто је покушај умањивања штете коју пензионери трпе 18 месеци“, каже Тамбурић.
Он подсећа да је извршено преливање новца са пензија на плате у јавном сектору.
„Издвајање за пензије од 2014. године смањено је са 13 одсто БДП-а на девет одсто, уместо на 11 како је био договор са Међународним монетарним фондом. У исто време су повећали издвајања за плате у јавном сектору са осам на преко девет одсто“, објшањава наш саговорник.
Економиста Данило Шуковић за Данас каже да ово повећање, на први поглед, изгледа значајно.
„Ипак, оно је закаснело и суштински неће побољшати стандард пензионера, а посебно не оних најсиромашнијих“, указује он.
Како додаје, пензије у Србији су потцењене већ деценију и више.
„Некада је просечна пензија износила 60 одсто од просечне плате, а данас је она 42 одсто, то је огромно смањење. Власт манипулише јавношћу користећи номиналне бројеве, а не говоре о реалним бројевима. Ствар је у томе да ли ја могу данас да приуштим исти стандард као и јуче или не“, објашњава Шуковић.
Он наглашава да инфлација није иста за све.
„За пензионере који примају до медијане, инфлација која је званично 14 или 15 одсто, за њих је 30 или 40 одсто. Јер је структура њихове потрошње таква да је скок цена тих производа које они купују велики и то је онда још већи удар на њихов стандард“, наводи наш саговорник.
Све то, како додаје, вуче и друге последице.
„Пензионери не могу да досегну до минималне потрошачке корпе, која сама по себи не омогућава пристојан и достојанствен живот. Они су онда принуђени да се лоше хране и тако урушавају и своје здравље“, сматра Шуковић.
Што се мене и моје пензије тиче, што је “веће него икад повећање”, после 2008. повећање цена ми је стварно веће него икад”. Добро је што овај текст говори о реалном (не)повећању. За цео месец се највише “наједем” манипулције о “повећањима”.