Društvo, Svet (planeta), Slobode, Srbija

Zašto Srbi trpe apsurdne odluke

Virus korona u zemlji morona

  • U situacijama masovne pojave zaraznih bolesti postoje instrumenti kojim se sve može držati pod kontrolom. U najboljem slučaju mora se zaključiti da uslovi za uvođenje vanrednog stanja objektivno i faktički nisu postojali.
  • Prisustvujemo jednom tragičnom eksperimentu u kojem je ceo narod podvrgnut neronovskim hirovima jednoga bezobalnog diktatora u elementu.
  • Šta god da je pravi razlog uvođenja vanrednog stanja jasno je da iza njega ne stoje medicinski razlozi, i šta god da je posredi, njegovo uvođenje otvara širi prostor za Vučićevu vladavinu.

Piše: Slavko Živanov

Ako je tačno, a tačno je, da nepoznanice hrane najveće ljudske strahove, Srblji su danas smrtno preplašeni. Nevoljnici i nesretnici dovoljni i sami sebi da bi se duboko uglibili, Srbi još i pride tetoše monstruoznu vlast koja će ih dibidus i jamačno satrti sa lica zemlje.

Pogađa se izdaleka da je reč o najnovijoj apsurdnoj Vučićevoj patogenezi proglašavanja vanrednog stanja povodom pojave pedesetak kijavičavih nesretnika. Taj intelektualni „kolos“ oslonjen na tri div-mudraca: Vulina, Brnabićku i Maju Gojković uveo je Srbiju iz stanja predizbornog rašomona, cirkusa i skarednosti, u grotlo za dezintegraciju zdravog razuma.

Medicinske činjenice

Sezonski grip izazvan različitim virusima pojava je koja se ciklično ponavlja. Svake godine u celom svetu oboli nekoliko miliona ljudi i najveći broj njih ima blaže tegobe, ali zbog komplikacija ove bolesti i nekih hroničnih bolesti koje pacijanti imaju, a osobito ako su u poodmaklom životnom dobu, kada je organizam više pred gašenjem nego sposoban da se regeneriše, dolazi do smrtnog ishoda. Svake godine, po podacima Svetske zdravstvene organizacije umre između 290 i 650 hiljada ljudi od gripa[1]. Kad bi Vučuć i ovde računao prosek, moglo bi da se zaključi da svake godine od gripa smrtno strada oko pola miliona ljudi na celoj planeti.

Aktuelni korona virus koji pripada porodici ovih gripoznih virusa, i koji je u mnogo gorim verzijama već tutnjao Zemljom, nije nikakva specifičnost i retkost. Ali, pojavio se dosta kasno, pred kraj zime, ne stvara ozbiljne tegobe, verovatno je dosta dobro i kontrolisan, pa je do sada zarazio manje od 180 hiljada ljudi od kojih je preminulo „tek“ 7.085 [2].

Od tog broja u Kini je obolelo oko 80.000, a umrlo oko 3.200. U evropskom žarištu, u Italiji, do danas je obolelo 27.980 ljudi, a umrlo je 2.158 duša. Treba naglasiti da je od tog broja 40 odsto umrlih starije od 80 godina, a još 35 odsto je bilo staro između 70 i 79 godina[3]. Nije bilo slučajeva smrtnog ishoda ljudi mlađih od 30 godina. (Oba slučaja, i kineski i italijanski uračunati su u ukupan zbir od 180.000 do sada obolelih i sedam hiljada umrlih). U svetu postoje i druga žarišta, mogućno je da će se još neka pojaviti, ali je izvesno da bolest, iako je proglašena pandemijom, neće ozbiljnije narušiti uobičajene okolnosti.

Srpske činjenice

Postavlja se ozbiljno, racionalno pitanje na osnovu kojih pokazatelja, činjenica i podataka je Vučić uveo vanredno stanje, ako se pouzdano zna da ima tek pedesetak obolelih i da se broj zaraženih, na dnevnom nivou povećava tek jednocifreno. Ako tome dodamo činjenicu da i bez uvođenja vanrednog stanja u situacijama masovne pojave zaraznih bolesti postoje instrumenti kojim se sve može držati pod kontrolom, u najboljem slučaju se mora zaključiti da uslovi za uvođenje vanrednog stanja objektivno i faktički nisu postojali.

Uzmemo li u obzir slučaj nesrećnog lekara Branimira Nestorovića, odnosno njegov amaterski izlet u političke vode, možda bismo mogli da razumemo šta nam se dešava – da prisustvujemo jednom tragičnom eksperimentu u kojem je ceo narod podvrgnut neronovskim hirovima jednoga bezobalnog diktatora u elementu.

Doktor Nestorović je u medijskom debiju imao šarlatanski nastup, tvrdio da je ovaj virus „najsmešniji virus“, da je luk i voda, da se na njega ne treba obazirati i samo ako se ima novca, treba otputovati u srce zaraze, u šoping. Ali, ovaj lekar nije šarlatan. On je izgleda imao misiju da manje-više ugrubo tačne stvari saopšti u slobodnoj formi, nonšalantno. Malo ga je ponela atmosfera jer je, možebiti, među vlastodršcima vladalo uverenje da ne treba paničiti, da treba umirivati građane, da sve to sa virusom zaista nije ozbiljno, i da ne treba praviti od komarca magarca.

A onda je najglomaznija politička zvezda u Srbiji okrenula ćurak naopako, ili je poslušao neki glas koji samo on čuje, pa je odlučio da s jedne ekstremne pozicije časkom pređe u suprotnu ekstremnu poziciju. Taman kao i onomad kada je od „svpskog vadikala“ preleteo u „evrofanatike“. I u tom dijametralnom skoku, izvodeći piruetu, nokautirao je zatečenog političkog amatera Nestorovića dodeljujući mu ulogu šarlatana u svršenom činu vanrednog stanja. Ali, to nije ništa novo, to je njegov način rada. On uživa u ponižavanju svojih saradnika. Prvo im naredi da nešto urade, a onda on uradi potpuno suprotno od toga i prvi javno izbuši platformu na kojoj stoje ti saradnici dozvoljavajući im da potonu i da se dave u sopstvenoj lojanosti i verovanju njemu. Poslednja takva bravura zadesila je Brnabićku sa respiratorima.

Elem, izgleda da se na vanredno stanje nije računalo ranije i da je njegovo uvođenje čista improvizacija.

Nemedicinski razlozi

Izborna kampanja koja je u toku neizvesna je utoliko što nad njom visi bojkot kao Damoklov mač. Uobičajena kampanja ne može izvesti na izbore više od 40 odsto birača u ovim uslovima. Ukoliko bi Vučić pokušao sa epidemijskom kampanjom predstavljajući se kao brižni otac nacije, možda bi mu šanse da izvede veći broj ljudi na birališta bile veće. S druge strane, opozicija ovoj temi nema šta da prigovori. Može ili da ćuti, ili da podržava akcije vlasti što je, ma o čemu da se radi, daleko od profitabilne akcije.

Pričom o ugroženosti naroda od korona virusa i tome pripadajućom pričom o velikom branitelju i vidaru srpskom, A. Vučić iz izborne kampanje proteruje sve priče o aferama, lopovluku, gaženju zakonitosti, vladavini prava, kriminalu, diktaturi… Govori se samo o jednoj temi, zdravlju naroda i brizi za narod, čemu se u ovom trenutku teško može prigovoriti. To polje, sa stanovišta birača, nema slabih mesta.

Nadalje, ukoliko se proceni da je korisno, ujdurma s vanrednim stanjem može se iskoristiti i za odlaganje izbora, a samim tim i za prolongiranje rešavanja kosovskog paketa. Mogao bi to da bude manevar kupovine vremena i naravno duži ostanak na vlasti. U tom smislu suspektna je trenutna (ne)komunikacija Vućić-Merkel kojoj se taj manevar sigurno ne bi dopao.

Šta god da je pravi razlog uvođenja vanrednog stanja jasno je da iza njega ne stoje medicinski razlozi, i šta god da je posredi njegovo uvođenje otvara širi prostor za Vučićevu vladavinu, koja dobija još težu hipoteku. Stepen bahatosti u posezanju za ovom merom premašio je prag trpljenja ne samo domaće javnosti, nego i njegovih zapadnih „prijatelja. Strune su zategnute do pucanja. Dosadno čekanje aprilskih izbora ne ide s Vučićevom naravi, mali mu je i neizvestan taj ulog izgleda, pa bi da ga poveća. A s tim raste i rizik, eksponencijalno. To je potpuno jasno, ali je najasno što Srblji taj mamac tako lako gutaju. Još uvek.

[1]https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/influenza-(seasonal)

[2]https://www.worldometers.info/coronavirus/

[3]https://www.iss.it/documents/20126/0/Infografica_15marzo+ITA+%281%29.pdf/da4decec-5288-fe1f-cc39-0720ec611f02?t=1584298869714

Karikatura: Stups

Podeli: