Balkan i susedi Srbije, Društvo, Politika, Prenosimo, SAD (Amerika), Svet (planeta), Slobode

Zašto ne treba verovati Bilu Gejtsu i Džordžu Sorošu

Slavoj Žižek: Gejts i Soroš oličenje najbezobzirnije finansijske špekulativne eksploatacije

 

  • Samoproglašeni filantropi maleni procenat svog bogatstva daju drugima (koje kontrolišu) kako bi izbegli poreze

 

Slavoj Žižek, je filozof kulture. On je viši istraživač na Institutu za sociologiju i filozofiju Univerziteta u Ljubljani, ugledni profesor nemačkog jezika na Univerzitetu u Njujorku i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Slovenački filozof s liste 100 najuticajnijih intelektualaca magazina „Forin polisi“ i jedan od najpopularnijih mislilaca globalne levice, drznuo se da kaže ono što misli skoro svako sa desnice — Džordž Soroš i Bil Gejts lažno se predstavljaju. Oni, naime, nisu deo rešenja, nego sastavni deo problema koji muče današnji svet.

Takozvani „’lekovi‘ koje Gejts i Soroš koriste kako bi ublažili zla koja su sami izazvali, ne leče bolest, oni je nastavljaju“, poručuje Žižek u autorskom tekstu koji inače, uprkos ugledu autora, ne objavljuje nijedan od medija glavnog toka na Zapadu, već ruski RT.

Laž kao poslovna praksa

„Praksa ovih milijardera nije ništa drugo nego laž“, nastavlja Žižek svoju optužnicu: „Špekulativnu eksploataciju prati isprazna humanitarna zabrinutost zbog katastrofalnih posledica koje upravo njihov bezobzirni kapitalizam proizvodi… Nije dovoljno samo ukazati da je Gejtsova dobrotvorna delatnost bazirana na brutalnoj poslovnoj praksi — treba otići i korak dalje i osuditi i samu ideološku osnovu Gejtsovog dobročinstva i ispraznost njegovog pan-humanitarizma.“

Bil Gejst dobrotvornu delatnost bazira na brutalnoj poslovnoj praksi

Osobe kao Bil Gejts ili Džordž Soroš“, piše Slavoj Žižek, „etički su izuzetno problematične: nisu li oni oličenje najbezobzirnije finansijske špekulativne eksploatacije? Sama Soroševa dnevna rutina predstavlja otelotvorenje laži: polovinu svog radnog vremena on posvećuje finansijskim špekulacijama, a drugu polovinu navodnim ’humanitarnim‘ aktivnostima kojima se u osnovi suprotstavlja efektima sopstvenih špekulacija“.

Drugim rečima, kako je ovih dana tvitovao Branko Milanović, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke: „Kako ’filantrop‘ može da bude vaše zanimanje? Osim činjenice da to jednostavno znači da maleni procenat svog bogatstva dajete drugima (koje kontrolišete) kako biste izbegli poreze, to je i besmisleno.“

Delovanje Soroša je primer kršenja ljudskih prava i sloboda
Nemoralno čovekoljublje

Ali postoji i barem još jedan, u etičkom smislu, znatno problematičniji momenat u biografijama ove dvojice samoproglašenih filantropa, a to je njihova veza sa pokojnim kolegom bogatašem Džefrijem Epštajnom, osuđivanim zbog pedofilije i podvođenja devojčica i neprimereno mladih devojaka. Magazin „Veniti fer“ pisao je da je nekadašnja mis Rusije Ana Malova, česta putnica u Epštajnovom avionu zvanom „Lolita ekspres“, bila predmet „ljubavnog interesovanja“ Džordža Soroša, „koji je više od 40 godina stariji od nje“; dok su „Njujork tajms“ i „Vol strit džurnal“ otkrili da se Bil Gejts često viđao s Epštajnom posle njegove prve osude za pedofiliju i podvođenje, da je barem jedanput kod njega ostao do duboko u noć, te da je upravo ovo druženje bilo jedan od glavnih uzroka nedavnog razvoda od Melinde Gejts.

Epštajn je oko sebe na opskurnim druženjima okupljao navodne filantrope

Sve u svemu, već je i ova neprijatna okolnost dovoljan razlog da se postavi pitanje da li je baš čovekoljublje, ili je nešto drugo, motiv za Gejtsove neočekivane investicije u biznis s vakcinama protiv kovida i za njegove preporuke čovečanstvu da se preorijentiše na ispijanje vode napravljene od ljudskog izmeta i na sintetičko umesto pravog mesa. A to dok istovremeno on postaje najveći vlasnik obradivog zemljišta u SAD i izdašno finansira banke sveg semena koje postoji na svetu, što čak i „Vašington post“ opisuje kao „jedan od najopskurnijih poduhvata koje su ljudi ikada preduzeli“.

A gde se postavlja pitanje motiva, tu je i pitanje projektovanih posledica delovanja ovih milijardera. U Soroševom slučaju neke su već vidljive, kako u Evropi kada je reč o prilivu migranata kojima je Soroševa Fondacija za otvoreno društvo otvoreno i pomagala, tako i u Sjedinjenim Državama, gde je finansirajući kandidate na izborima za okružne tužioce širom Amerike, prema navodima liberalnog portala „Politiko“, Soroš pokušao da sprovede „tihi remont pravosudnog sistema u SAD“. Rezultat ovog projekta, zasnovanog na podršci progresivnim kandidatima koji se često oštrije obračunavaju s policajcima nego s kriminalcima, kako navodi „Politiko“, ogleda se u „porastu broja ubistava u gradovima širom zemlje“; u Filadelfiji, primera radi, reč je o porastu od „29 odsto u odnosu na 2020, koja je bila najnasilnija godina u poslednje tri decenije“, dok je u Los Anđelesu prošle godine broj ubistava skočio za 36 odsto, a ove godine, kako je naveo šerif El-Eja Aleks Vilanova, za ukupno 92 odsto.

LINK

https://www.rt.com/op-ed/530582-zizek-gates-soros-poverty-capitalism/

https://rs.sputniknews.com/20210806/optuzba-slavoja-zizeka-zasto-ne-treba-verovati-bilu-gejtsu-i-dzordzu-sorosu-video-1128033520.html

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments