Društvo, Srbija

Državni funkcioneri vozite se na svoj, a ne na tuđi račun

 

Beskrajni vozni park i život građana Srbije

 

  • Zašto da raskošne državne limumuzine  plaćaju građani Srbije?
  • Rasipnički i  besmisleni, suludi, samoubistveni luksuz  sprovodite kad odete sa funkcije iz svog džepa
  • U celoj Švedskoj i nema više od desetak službenih automobila! Srbija ima više od 50.000 automobila kojima se voze lokalni funkcioneri, državni činovnici, direktori javnih preduzeća do ministara i drugih najviših zvaničnika.
  • Ukoliko ne ukine vozni park Srbija će bacati u vazduh pola milijarde evra godišnje, tj. njeni građani će toliko novca izdvajati za ubijanje sopstvene budućnosti i budućnosti svoje dece

Piše: Jovo Vukelić

Pre 30-tak godina, 1983. godine, bio sam prvi put u Švedskoj, tačnije u Stokholmu i u letnjim mesecima radio u restoranima u centru grada, preciznije prao tanjire. Radio sam nekoliko godina za redom, do 1989. godine, i u švedskom, italijanskom, kineskom, srpskom, ali i u jednom restoranu u zgradi vlade Švedske (Gamla stan) na Ridarholmenu, na samoj obali Baltičkog mora.

Bile su to godine kada je glavna politička ličnost Švedske bio Ulof Palme, premijer i predsednik Socijaldemokratske stranke.

U tom restoranu često su ručavali činovnici vlade, ministri… Dolazeći i odlazeći sa posla primetio sam da svi do svojih kancelarija dolaze pešice, biciklom, metroom ili autobusom, a ponekad i taksijem. Nikada nisam video za 6-7 godina da je ijedan ministar stigao službenom limuzinom. Mislio sam tada da je to tako, jer svi oni stanuju u blizini.

Tek posle nekoliko godina jedna naša ugledna novinarka iz Štokholma objasnila mi je da u celoj Švedskoj i nema više od desetak službenih automobila! Verovao sam tada da se koleginica šali znajući da u svakoj manjoj opštini u Srbiji, ili preduzeću (već sa 200-300 zaposlenih) ima po desetak i više državnih limuzina.

Danas znam da Švedska i dalje, posle tri decenije, ima oko 10 državnih automobila, a da Srbija ima više od 50.000 automobila kojima se voze lokalni funkcioneri, državni činovnici, direktori javnih preduzeća do ministara i drugih najviših zvaničnika. I znam da taj besmisleni, suludi, samoubistveni luksuz plaćaju građani Srbije.

Sramna bahatost i rasipništvo

Navika da svaki direktorčić ima službeni automobil (najčešće i svog šofera) postala je stvar prestiža. Tako je postao običaj da novi direktor u državnom preduzeću čim dođe na novu funkciju prvo kupuje novi službeni luksuzni auto za sebe i da menja šofera. Ključne promene (sem promene sekretarice) slede kasnije, ili nikad ne uslede.

Ima ih vlada Srbije, svako ministarstvo (imaju ih na desetine), zatim sve vladine institucije, stotinu i više republičkih agencija, svi načelnici 30 okruga, gradske uprave Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, zatim svih 150 opština, sva javna i državna preduzeća…

Kako funkcioniše „siromašna“ Švedska sa svega 7 službenih automobila?! Kako njeni visoki funkcioneri stižu da obave približno isti ili veći obim poslova bez automobila?

Ko sve poseduje službene automobile u Srbiji?

Postavlja se ključno pitanje: zašto su potrebna ova vozila našim ministrima i direktorima, a švedskim nisu? Naša zemlja nije veća, već čak desetak puta manja po prostranstvu od Švedske te to nije razlog. (Srbija ima 88.000 kvadratnih kilometara, a Švedska 450.000). Švedska je, uz to, dugačka preko 2.000 kilometara!

„Kao da svi dolazeći na visoke funkcije ostanu bez nogu, pa im kao teškim invalidima sleduju atomobili“, kaže jetko jedan prijatelj!

Kad se sve sabere, građane Srbije, koji i pune budžet, 50.000 službenih vozila godišnje košta oko 350 miliona evra.[1] Mislim da je ova procena realno veća za najmanje 100 miliona evra. Realni troškovi su bliže cifri od pola milijarde evra!

To je toliko rasipništvo da se može okarakterisati kao sramno i bahato.

Ozbiljni mediji pokušali su da izračunaju ukupne troškove po jednom automobilu godišnje (cena vozila, plata vozača, kilometraža i potrošeno gorivo, servisi) i pokazalo se da je visina troškova frapantno visoka. [2]

Pre četiri godine list „Politika“ obavio je obimno istraživanje o broju automobila u vladi Srbije. Od tadašnja 24 ministarstva dobijeni su odgovori od tri četvrtine ministarstava (18). Tih 18 ministarstava raspolagalo je sa 8.766 vozila! [3] (U ovaj zbir nisu uračunata vozila Ministarstva odbrane, koje raspolaže sa 17.500 motornih i priključnih vozila, opšte i specijalne namene, od čega 46,3 odsto čine vozila opšte namene).

audi1

Čitalac „Politike“ Aleksandar Popović pisao je marta 2010.: „Da čoveku pamet stane od samog pogleda na podatke o silnom voznom parku. Pa to je kao da smo najbogatija zemlja na svetu. Vlada bi hitno morala da stavi moratorijum na upotrebu službenih automobila. Bar dok se ne utvrdi koliko ih stvarno ima. Jer, poreski obveznici u Srbiji više ne mogu da plaćaju silnu birokratiju uopšte, a posebno ne ovu “na četiri točka”.

Prema broju službenih vozila koje koriste državni i lokalni predstavnici vlasti, rukovodioci javnih preduzeća, direktori škola i bolnica, sudije i tužioci, kao i svi drugi koji zvanično spadaju u državne funkcionere, Srbija se nalazi u samom vrhu evropske lestvice. Bolje reći tu smo rekorderi, bez premca!

Objavljeni podaci Agencije za borbu protiv korupcije iz januara 2013., pokazuju da se u registru funkcionera nalaze imena skoro 24.000 ljudi (tačnije 23.335), ali, realno, brojka je mnogo veća jer nisu svi prijavljeni. Isti toliki je i broj službenih kola, a verovatno i veći. [4]

Šta će vladi Srbije 300 i više luksuznih automobila?

Samo Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, znači vlada Srbije ima nešto više od 300 vozila (uz još oko 8.500 vozila koja imaju ministarstva, ne računajući resor odbrane).

U kakvim automobilima se voze članovi vlade i njihovi pomoćnici, zamenici, državni sekretari? U voznom parku je 137 automobila visoke klase i kubikaže („audi”, „pasat”, „mercedes” „škoda superb”). Kao da u budžetu ima novca za bacanje!

Ovo je daleko više automobila nego što imaju zemlje u regionu. Tako Hrvatska ima oko 6.000, a BiH nešto više od 3.500 automobila.

Damir Okanović iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja: „Niko ne zna pouzdano broj svih službenih vozila kod nas, jer tu spada i po nekoliko desetina kola u svakoj opštini, pa vozila javnih i komunalnih preduzeća, agencija… Nije redak slučaj ni da lokalna samouprava ili ministarstvo pozajme po pet-šest kola od javnog preduzeća na izvesno vreme“.

audi3

Poređani kao na izložbenom sajmu – čekaju svoje nezasite mušterije

Kad za nekog čoveka hoće da kažu da je izuzetno bogat u narodu se mogu čuti reči: „Ne zna šta ima!“ Upravo to važi za Srbiju, jer ne zna ni koliko ima službenih vozila?!?

Radomir Sretenović, vrhovni državni revizor koji se bavi ovim pitanjem, ističe: „Nijedna organizacija i institucija u Srbiji ne zna koliki je broj službenih vozila u upotrebi, ne samo kod direktnih korisnika budžeta nego i kod indirektnih, kod jedinica lokalne samouprave, kod javnih preduzeća. [5]

Na primer, samo grad Beograd, odnosno gradska uprava i javna preduzeća, imaju oko 1.040 službenih kola!

Nepojmljive zloupotrebe službenih vozila

Ova kancerogena pojava dodatno je uvećana nesavesnim raspolaganjem državnih vozila. Koriste se u privatne, ali i u stranačke svrhe. Funkcioneri koriste državne automobile za stranačke poslove, naročito u vreme izbornih kampanja.[6]

Damir Okanović ističe. „Kada bi neko ‘zagrebao’ po zloupotrebama, došao bi do frapantnih podataka: od toga kako se istače gorivo iz službenih kola, preko napumpanih faktura za stvarne ili izmišljene auto-delove i popravke, do ‘dilova’ sa pojedinim servisima, koji nisu najpovoljniji. Poseban problem je korišćenje službenih kola u privatne svrhe i vlada bi ostvarila ogromne uštede u budžetu, ako bi ovaj problem rešila“. [7]

Službenim kolima se ide na privatna putovanja, u vikendice, na svadbe i slave, na letovanja i zimovanja, u restorane na ručkove i večere…Službenim kolima se voze i sekretarice, članovi familije, prijatelji… Dešavaju se i teške saobraćajne nesreće u zloupotrebi korišćenja ovih vozila. Jednom rečju – skandal je potpun!

Održavanje, servisiranje i upotreba koštaju neizdrživo mnogo (Foto: Blic)

Postoji jednostavno i pošteno rešenje

Istini na volju i novog premijera Srbije Aleksandra Vučića muči ovaj kancerogeni problem s kojim se bori Srbija. Govorio je o ovom problemu, naveo je zapanjujuće podatke o visini troškova i najavio smanjenje broja službenih limuzina. Najavljeno je smanjivanje državnog voznog parka sa 50.000 na 25.000 automobila. Znači, duplo manje i reklo bi se, na prvi pogled, da je to drastično smanjenje i velika ušteda.[8]

Ali, lečenje ovo kancerogene bolesti srpskog društva, od koje pate i druge države u okruženju nema bez potpunog i radikalnog rešenja! Znači, da bi država opstala moraju se ukinuti svi državni automobili u Srbiji! Može ostati najviše desetak državnih vozila i tu je priča završena. Ako to ne učini Srbija će bacati u vazduh pola milijarde evra godišnje, tj. njeni građani će toliko novca izdvajati za ubijanje sopstvene budućnosti i budućnosti svoje dece. Biće to svima vidljiva sahrana srpske budućnosti!

Ovu meru ukidanja državnih automobila sprovesti što pre, a sve državne institucije će nastaviti da funkcionišu. Usput, i mnogi funkcioneri će otkriti kako izgleda koračati do kancelarije na sopstvenim nogama, kako izgleda putovanje autobusom ili tramvajem…

Važnije od predhodnog je svakako isticanje onog što bi se sve moglo sa tih pola milijarde evra uraditi u siromašnoj Srbiji! Sve škole u Srbiji, u svakoj varošici i selu bi ubrzo imale savremene toalete (umesto čučavaca iz prošlih vekova), ali i kompjutere; bolnice i domovi zdravlja bi imali neophodne instrumente i aparate za preglede, lečenje i operacije. Imalo bi novca i za lečenje teško obolele dece od retkih bolesti. Ali, iza nove pristojne staračke domove nacije koja ogromnom brzinom izumire i gde se rapidno povećava broj starih lica.

Ako bogatija Švedska već decenijama ima desetak službenih vozila i pristojno funkcioniše, deset puta veća Nemačka od Švedske i Srbije nema ih ni hiljadu – a sve institucije rade, Italija oko šest hiljada (koliko i omalena Hrvatska), onda Srbija nema više šta da čeka![9]

Uradi li to Srbija, onda ćemo moći sa podsmehom da ukazujemo, na primer, na rasipništvo opštine Budva, koja ima 57 službenih automobila, 500 odsto više od imućne Švedske.[10]U protivnom ostaće da se svi smeju Srbiji- rekorderuu rasipništvu i bahatosti!

Ovaj problem nova vlada mora da reši jednim jasnim potezom, bez mnogo priče i objašnjavanja zarad spasa hiljada života u Srbiji, pristojnijeg i dostojanstvenijeg života njenih građana. To i jeste zadatak vlade Srbije (i njenih ministara) koja treba da bude dobar sluga – dobar servis građana. I ništa više od toga, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države!

Podeli:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments