Društvo, List "POLITIKA", Politika, Srbija

Drakonske kazne za policajce-pljačkaše

NEBOJŠA ČOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU“

 

  • Uspostavljamo odnose poverenja i uvažavanja između Albanaca i Srba. –
  • Naš glavni cilj je trajan mir i normalan život svih građana na jugu Srbije. –
  • Najveći problem biće ubeđivanje naoružanih grupa da odbace oružje. –
  • Povratak naše policije i vojske do kraja jula u sve delove kopnene zone bezbednosti. –
  • Stvaramo multietnički sastav policije, pripremamo brz povratak izbeglica i plaćamo štetu svima kojima je imovina oštećena. –
  • Imamo plan za privredni preporod ovog područja

 

Subota, 28. April 2001.

Intervju vodio: Jovo Vukelić

Potpredsednik srpske vlade Nebojša Čović prihvatio se krajem prošle godine izuzetno teškog i odgovornog posla da stvori zonu mira i sigurnosti u području opština Bujanovac, Medveđa i Preševo, gde su izbili oružani sukobi i žestoke borbe između naoružanih albanskih ekstremista i snaga MUP-a i jugoslovenske armije.

Otkako je na čelu Koordinacionog tima Savezne i Republičke vlade za rešavanje krize na jutu Srbije preuzeo energičnu mirovnu akciju, napravio plan za povratak državnih snaga bezbednosti u sporno područje duž administrativne granice Srbije sa Kosovom i Metohijom, Nebojša Čović je neprekidno u centru pažnje domaće i svetske javnosti.

Zadatak da se uspostavi mir i da se povrati normalan život u to područje skeptici su na startu ocenili kao nemoguću misiju i uzaludan posao. Istovremeno, stižu i danas kritike da u započetim pregovorima sa albanskim naoružanim odmetnicima i ekstremnim grupama ne vodi dovoljno računa o državnim interesima.

Značajan događaj: povratak Srbije u kopnenu zonu bezbednosti 2001. godine, Nebojša Čović, prvi s desna, u uniformama generali Ninoslav Krstić i Kenet Kinlan

U razgovoru za „Politiku” Nebojša Čović kaže:

-. Od samog početka sa mnogih strana, iz zemlje i iz sveta, stižu do mene mišljenja da je moj posao osuđen na neuspeh, da se manem „ćorava posla”, da gubim vreme i da je teritorija, koju su albanski ekstremisti nasilno zauzeli duž adminitrativne granice Srbije sa Kosovom i Metohijom, zanavek izgubljena za našu zemlju. Na sve te primedebe ne dajem ni „pet para”. Dok su me pravni „eksperti” svakodnevno kritikovali u medijima, uspeli smo da za samo nekoliko meseci iziđemo iz užasnog oružanog sukoba u ozbiljne mirovne pregovore. Zadobili smo poverenje međunarodne zajednice, Evropske unije, KFOR-a, NATO, a imamo i podršku Saveta bezbednosti UN za naš mirovni plan i naše konkretne akcije. Uz to, naša policija i vojska, uz potpunu saglasnost svih međunarodnih institucija, postepeno se, bez ikakvih incidenta, vraćaju u skoro sve delove zone bezbednosti kao i na državnu granicu sa Makedonijom.

……………

Manevri kao upozorenje

Upravo ovih dana počeli su manevri NATO i Kfora na području Kosova i Metohije i susednih država. O poruci koju ovi manevri imaju, Čović kaže:

– Ovi manevri su vrlo značajni, jer međunarodna zajednica njima upućuje jasnu i nedvosmislenu poruku svima koji na ovim područjima žele i dalje da ratuju da se toga okanu, da je rat prošlost i da će se ove dve organizacije svim sredstvima boriti protiv svih koji nose oružje i traže rešenje problema u ratnim operacijama. U tom smislu, demonstracija sile i moći NATO i Kfora u ovom času dobro dolazi našoj zemlji u njenim mirovnim naporima.

……………………

  • Zadobili ste podršku međunarodne zajednice, ali mira nema bez sticanja poverenja albanskog stanovništva sa tog područja. Dokle se stiglo u ovom poslu?

– To je najvažniji posao koji smo započeli. Provodimo stotine sati u razgovorima sa stanovnicima ove tri opštine, sa Albancima naročito, kako bismo uspostavili odnose poverenja i uvažavanja. O najtežim problemima razgovaramo otvoreno čak i sa najekstremnijim predstavnicima albanskih oružanih grupa. Svi shvataju da su rat i ubijanje za nama, da moramo da počnemo da živimo u miru i da gradimo međusobno poverenje i mogućnost budućeg zajedničkog života. Teškom mukom uspostavljeno je primirje. Ono se, doduše, krši, ali nadam se da će toga biti sve manje. Poverenje se ne stiče preko noći, posle svega što se desilo na ovim područjima.

  • Kakve vesti donosite iz sedišta NATO u Briselu?

– Vrlo ohrabrujuće i za Srbe i za Albance koji žive u ove tri opštine, ali i za sve naše građane i državu. Ponovo je prihvaćen, podržan i odobren naš plan mirovnih akcija. Primljeni smo sa poverenjem, kao ozbiljni i odgovorni partneri, koji žele mir i napredak u ovom regionu. U tom smislu imaćemo punu podršku u narednim nedeljama i mesecima, dok ne obezbedimo trajan mir i normalan život svih građana na jugu Srbije.

Nebojša Čović, Karlo Kabiđozu i Ninoslav Krstić uspostavljaju mir u kopnenoj zoni bezbednosti 2001. godine
  • Kakav ste konkretan dogovor postigli u ovim razgovorima?

– Dogovorili smo se do najsitnijih detalja o planovima i akcijama za ulazak naših snaga i u poslednji sektor  „B” zone kopnene bezbednosti. Sve elemente te operacije pre, u toku i posle ulaska naših snagama pripremili smo i sada se one moraju realizovati na terenu.

  • U čemu je ostvaren napredak?

– Postignut je dogovor da i dalje činimo sve kako bi se povratilo izgubljeno poverenje između dve strane u sporu, ali da istovremeno svim sredstvima sprečavamo povremeno narušavanje primirja, u saradnji sa KFOR-om i drugim međunarodnim organizacijama. Znači, činićemo sa obe strane administrativne granice sve da pojačamo mere obezbeđenja kako bismo zaustavili eventualno dovlačenje naoružanja i opreme i kako bi počeo proces razoružavanja svih naoružanih grupacija u području zone bezbednosti.

…………….

Kolegijalni odnosi

Prvi put generali Jugoslovenske armije i pripadnici MUP-a sedeli su u sedištu NATO u Briselu sa generalima NATO. Primljeni su vrlo srdačno, sa uvažavanjem i poštovanjem. Kao ravnopravni partneri razgovarali su general–potpukovnik Ninoslav Krstić i pukovnik policije Dragan Božović sa kolegama iz štaba NATO o svim operativnim zadacima koje zajednički treba sprovesti na jugu Srbije. Kao pravi profesionalci oni su stvorili dobre kolegijalne odnose u dosadašnjim akcijama na terenu – ističe Čović.

……………………..

  • Koja su to pitanja oko kojih su sa NATO-om i KFOR-om, kao i albanskim naoružanim ekstremistima, potrebni dalji pregovori i dogovori?

– Jedini problem, ali i najteži, jeste ubeđivanje naoružanih grupa da odbace oružje, da se razoružaju, da potom političkim pregovorima i dijalogom dođemo do rešenja u obostranom interesu. U tom smislu, predstoje nam tri glavna posla. Prvi je da pokažemo dobru volju, akt razumevanja za sve one Albance koji pristanu da polože oružje i vrate se svojim porodicama i normalnom životu. To nije ni amnestija, ni abolicija, jer ona važe za one koji su učinili neko krivično delo. To je pružanje ruke pomirenja i prijateljstva svima koji žele da žive i rade u miru. Samo u slučajevima gde postoje čvrsti i neoborivi dokazi za zlodela, a to važi i za naše policajce i vojnike, neće biti oprosta, niti amnestije. Drugi posao, isto tako hitan i važan, jeste stvaranje policijskih snaga u ovom području sastavljenih od Albanaca, muslimana, Srba, prema etničkom sastavu stanovništva u svakoj od ove tri opštine. Tu ima još nekih nesporazuma oko vrste uniforme koje će oni nositi. Uniforme moraju biti jedinstvene i tu nema mnogo dilema, a važnije od toga jeste da postoji volja da se to učini. Treći posao je povratak svih izbeglica u svoje domove i mislim da ćemo ovaj posao brzo završiti.

Pregovorima sa Albancima do mira

…………………….

Posebna ekipa utvrđuje činjenice

Povodom saopštenja Pres centra Koordinacioiog tela Savezne vlade i Vlade Republike Srbije iz Bujanovca da su snage bezbednosti i dalje raspoređene u selu Lučane sa velikom količinom oružja, da su se vandalski ponašale i pljačkale po kućama iz kojih su se navodno povukle 24. aprila, Komanda operativne grupe policije formirala je posebnu stručnu ekipu koja će utvrditi sve relevantne činjenice u vezi sa saopštenjem.

O utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama javnost će biti blagovremeno upoznata, kaže se u saopštenju koje je potpisao komandant Operativne grupe policije pukovnik Goran Radosavljević Guri.

……………………………………..

  • Dogovoreno je da se naše policijske snage i vojska povuku iz javnih zgrada. Da li se to desilo?

– Da, to je bilo učinjeno po preciznom dogovoru sa šefovima policije i komandantima naše vojske. Naši pripadnici Združenih  snaga  bezbednosti trebalo je da iziđu iz svih albanskih kuća, objekata i ustanova. I to je učinjeno, sa čvrstom obavezom naše države da svima odmah utvrdi evetnualnu štetu i da tu štetu odmah isplatimo, kako bi ljudi u tim kućama mogli što pre ponovo da žive. Ali, desio se skandal. Grupe neodgovornih pripadnika MUP-a vratile su se u te objekte i, što je još gore, opljačkale su tuđu imovinu. Za ovakva zlodela neodgovornih pripadnika našeg Ministarstva unutrašnjih poslova tražiću drakonske kazne, gubitak posla i sve drute zakonske sankcije. U trenutkukada nam je potrebno strpljenje, kada moramo pokazivati gestove dobre volje i pružati ruku pomirenja i sticati poverenje, razni pljačkaši hoće da nam sruše sve što smo do sada izgradili. U tom smislu moram ponovo da istaknem kako nema opstrukcija mirovnog procesa samo od albanskih najekstremnijih pripadnika oružanih gru-pa, već ih ima i sa naše strane, i ovo nije prvi put. Neki još ne shvataju da je sa mržnjom, ratovima, pljačkama na ovim područjima zauvek završeno. Takvima nije mesto u policiji i vojsci, takvima je mesto u zatvoru.

………………………………

Partnerstvo za mir

U razgovorima u sedištu NATO u Briselu bilo je reči o nameri naše zemlje da pristupi Partnerstvu za mir. O tome Čović kaže:

– Razgovarali smo o ovom pitanju i obavestili naše sagovornike da Savezna vlada i Ministarstvo odbrane pripremaju predlog za učlanjenje naše zemlje u ovu organizaciju. Ono što je najvažnije jeste saznanje da se dosadašnjom dobrom saradnjom Kfora i NATO snaga sa našim oružanim snagama na jugu Srbije stvaraju ozbiljni preduslovi da naša zemlja uskoro postane član ove organizacije. I raspoloženje naše javnosti za ovakav korak je veliko po svim anketama, a ni u NATO sedištu u Briselu nije mnogo drugačije.

……………………………..

  • Šta je, po vašem mišljenju, realan, razuman rok do kada bi situacija na jugu Srbije mogla biti rešena i uspostavljen trajan mir?
Zajedničko patroliranje kopnenom zonom bezbednosti

– Imajući u vidu sve nepredviđene teškoće očekujem da će do povratka naših snaga u poslednji deo zone kopnene bezbednosti doći u toku jula, a odmah potom i do ozbiljnijih investicija, poslova na izgradnji puteva, obnovi škola, bolnica, oživljavanju privrede. Verujem da ćemo na ovom području uskoro uspeti da stvorimo zdravo multietničko društvo, kao i osnove za privredni i kulturni oporavak ovog područja. Moram istaći da je politika režima Slobodana Miloševića ovde načinila grdne štete, jer su Albanci uglavnom bili tretirani  kao građani drugog reda. Nedopustivo je da to traje još i jedan jedini dan. Zato naša zemlja na rešavanju ovog problema polaže najozbiljniji i najodgovorniji ispit koji može da ima. Ako uspešno rešimo krizu na jugu Srbije, imaćemo verovatno priliku da obezbedimo poverenje svetske zajednice, ali i Albanaca, da se naša zemlja vrati i na Kosovo i Metohiju. Povratak Jugoelavije, kao države, na Kosovo i Metohiju, zavisi upravo od spremnosti naše države da zrelo i odgovorno položi ovaj ispit.

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of