Драконске казне за полицајце-пљачкаше

НЕБОЈША ЧОВИЋ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ“

 

  • Успостављамо односе поверења и уважавања између Албанаца и Срба. –
  • Наш главни циљ је трајан мир и нормалан живот свих грађана на југу Србије. –
  • Највећи проблем биће убеђивање наоружаних група да одбаце оружје. –
  • Повратак наше полиције и војске до краја јула у све делове копнене зоне безбедности. –
  • Стварамо мултиетнички састав полиције, припремамо брз повратак избеглица и плаћамо штету свима којима је имовина оштећена. –
  • Имамо план за привредни препород овог подручја

 

Субота, 28. Април 2001.

Интервју водио: Јово Вукелић

Потпредседник српске владе Небојша Човић прихватио се крајем прошле године изузетно тешког и одговорног посла да створи зону мира и сигурности у подручју општина Бујановац, Медвеђа и Прешево, где су избили оружани сукоби и жестоке борбе између наоружаних албанских екстремиста и снага МУП-а и југословенске армије.

Откако је на челу Координационог тима Савезне и Републичке владе за решавање кризе на јуту Србије преузео енергичну мировну акцију, направио план за повратак државних снага безбедности у спорно подручје дуж административне границе Србије са Косовом и Метохијом, Небојша Човић је непрекидно у центру пажње домаће и светске јавности.

Задатак да се успостави мир и да се поврати нормалан живот у то подручје скептици су на старту оценили као немогућу мисију и узалудан посао. Истовремено, стижу и данас критике да у започетим преговорима са албанским наоружаним одметницима и екстремним групама не води довољно рачуна о државним интересима.

Значајан догађај: повратак Србије у копнену зону безбедности 2001. године, Небојша Човић, први с десна, у униформама генерали Нинослав Крстић и Кенет Кинлан

У разговору за „Политику” Небојша Човић каже:

-. Од самог почетка са многих страна, из земље и из света, стижу до мене мишљења да је мој посао осуђен на неуспех, да се манем „ћорава посла”, да губим време и да је територија, коју су албански екстремисти насилно заузели дуж админитративне границе Србије са Косовом и Метохијом, занавек изгубљена за нашу земљу. На све те примедебе не дајем ни „пет пара”. Док су ме правни „експерти” свакодневно критиковали у медијима, успели смо да за само неколико месеци изиђемо из ужасног оружаног сукоба у озбиљне мировне преговоре. Задобили смо поверење међународне заједнице, Европске уније, КФОР-а, НАТО, а имамо и подршку Савета безбедности УН за наш мировни план и наше конкретне акције. Уз то, наша полиција и војска, уз потпуну сагласност свих међународних институција, постепено се, без икаквих инцидента, враћају у скоро све делове зоне безбедности као и на државну границу са Македонијом.

……………

Маневри као упозорење

Управо ових дана почели су маневри НАТО и Кфора на подручју Косова и Метохије и суседних држава. О поруци коју ови маневри имају, Човић каже:

– Ови маневри су врло значајни, јер међународна заједница њима упућује јасну и недвосмислену поруку свима који на овим подручјима желе и даље да ратују да се тога окану, да је рат прошлост и да ће се ове две организације свим средствима борити против свих који носе оружје и траже решење проблема у ратним операцијама. У том смислу, демонстрација силе и моћи НАТО и Кфора у овом часу добро долази нашој земљи у њеним мировним напорима.

……………………

  • Задобили сте подршку међународне заједнице, али мира нема без стицања поверења албанског становништва са тог подручја. Докле се стигло у овом послу?

– То је најважнији посао који смо започели. Проводимо стотине сати у разговорима са становницима ове три општине, са Албанцима нарочито, како бисмо успоставили односе поверења и уважавања. О најтежим проблемима разговарамо отворено чак и са најекстремнијим представницима албанских оружаних група. Сви схватају да су рат и убијање за нама, да морамо да почнемо да живимо у миру и да градимо међусобно поверење и могућност будућег заједничког живота. Тешком муком успостављено је примирје. Оно се, додуше, крши, али надам се да ће тога бити све мање. Поверење се не стиче преко ноћи, после свега што се десило на овим подручјима.

  • Какве вести доносите из седишта НАТО у Бриселу?

– Врло охрабрујуће и за Србе и за Албанце који живе у ове три општине, али и за све наше грађане и државу. Поново је прихваћен, подржан и одобрен наш план мировних акција. Примљени смо са поверењем, као озбиљни и одговорни партнери, који желе мир и напредак у овом региону. У том смислу имаћемо пуну подршку у наредним недељама и месецима, док не обезбедимо трајан мир и нормалан живот свих грађана на југу Србије.

Небојша Човић, Kарло Kабиђозу и Нинослав Kрстић успостављају мир у копненој зони безбедности 2001. године
  • Какав сте конкретан договор постигли у овим разговорима?

– Договорили смо се до најситнијих детаља о плановима и акцијама за улазак наших снага и у последњи сектор  „Б” зоне копнене безбедности. Све елементе те операције пре, у току и после уласка наших снагама припремили смо и сада се оне морају реализовати на терену.

  • У чему је остварен напредак?

– Постигнут је договор да и даље чинимо све како би се повратило изгубљено поверење између две стране у спору, али да истовремено свим средствима спречавамо повремено нарушавање примирја, у сарадњи са КФОР-ом и другим међународним организацијама. Значи, чинићемо са обе стране административне границе све да појачамо мере обезбеђења како бисмо зауставили евентуално довлачење наоружања и опреме и како би почео процес разоружавања свих наоружаних групација у подручју зоне безбедности.

…………….

Колегијални односи

Први пут генерали Југословенске армије и припадници МУП-а седели су у седишту НАТО у Бриселу са генералима НАТО. Примљени су врло срдачно, са уважавањем и поштовањем. Као равноправни партнери разговарали су генерал–потпуковник Нинослав Крстић и пуковник полиције Драган Божовић са колегама из штаба НАТО о свим оперативним задацима које заједнички треба спровести на југу Србије. Као прави професионалци они су створили добре колегијалне односе у досадашњим акцијама на терену – истиче Човић.

……………………..

  • Која су то питања око којих су са НАТО-ом и КФОР-ом, као и албанским наоружаним екстремистима, потребни даљи преговори и договори?

– Једини проблем, али и најтежи, јесте убеђивање наоружаних група да одбаце оружје, да се разоружају, да потом политичким преговорима и дијалогом дођемо до решења у обостраном интересу. У том смислу, предстоје нам три главна посла. Први је да покажемо добру вољу, акт разумевања за све оне Албанце који пристану да положе оружје и врате се својим породицама и нормалном животу. То није ни амнестија, ни аболиција, јер она важе за оне који су учинили неко кривично дело. То је пружање руке помирења и пријатељства свима који желе да живе и раде у миру. Само у случајевима где постоје чврсти и необориви докази за злодела, а то важи и за наше полицајце и војнике, неће бити опроста, нити амнестије. Други посао, исто тако хитан и важан, јесте стварање полицијских снага у овом подручју састављених од Албанаца, муслимана, Срба, према етничком саставу становништва у свакој од ове три општине. Ту има још неких неспоразума око врсте униформе које ће они носити. Униформе морају бити јединствене и ту нема много дилема, а важније од тога јесте да постоји воља да се то учини. Трећи посао је повратак свих избеглица у своје домове и мислим да ћемо овај посао брзо завршити.

Преговорима са Албанцима до мира

…………………….

Посебна екипа утврђује чињенице

Поводом саопштења Прес центра Координациоиог тела Савезне владе и Владе Републике Србије из Бујановца да су снаге безбедности и даље распоређене у селу Лучане са великом количином оружја, да су се вандалски понашале и пљачкале по кућама из којих су се наводно повукле 24. априла, Команда оперативне групе полиције формирала је посебну стручну екипу која ће утврдити све релевантне чињенице у вези са саопштењем.

О утврђеном чињеничном стању и предузетим мерама јавност ће бити благовремено упозната, каже се у саопштењу које је потписао командант Оперативне групе полиције пуковник Горан Радосављевић Гури.

……………………………………..

  • Договорено је да се наше полицијске снаге и војска повуку из јавних зграда. Да ли се то десило?

– Да, то је било учињено по прецизном договору са шефовима полиције и командантима наше војске. Наши припадници Здружених  снага  безбедности требало је да изиђу из свих албанских кућа, објеката и установа. И то је учињено, са чврстом обавезом наше државе да свима одмах утврди еветнуалну штету и да ту штету одмах исплатимо, како би људи у тим кућама могли што пре поново да живе. Али, десио се скандал. Групе неодговорних припадника МУП-а вратиле су се у те објекте и, што је још горе, опљачкале су туђу имовину. За оваква злодела неодговорних припадника нашег Министарства унутрашњих послова тражићу драконске казне, губитак посла и све друте законске санкције. У тренуткукада нам је потребно стрпљење, када морамо показивати гестове добре воље и пружати руку помирења и стицати поверење, разни пљачкаши хоће да нам сруше све што смо до сада изградили. У том смислу морам поново да истакнем како нема опструкција мировног процеса само од албанских најекстремнијих припадника оружаних гру-па, већ их има и са наше стране, и ово није први пут. Неки још не схватају да је са мржњом, ратовима, пљачкама на овим подручјима заувек завршено. Таквима није место у полицији и војсци, таквима је место у затвору.

………………………………

Партнерство за мир

У разговорима у седишту НАТО у Бриселу било је речи о намери наше земље да приступи Партнерству за мир. О томе Човић каже:

– Разговарали смо о овом питању и обавестили наше саговорнике да Савезна влада и Министарство одбране припремају предлог за учлањење наше земље у ову организацију. Оно што је најважније јесте сазнање да се досадашњом добром сарадњом Кфора и НАТО снага са нашим оружаним снагама на југу Србије стварају озбиљни предуслови да наша земља ускоро постане члан ове организације. И расположење наше јавности за овакав корак је велико по свим анкетама, а ни у НАТО седишту у Бриселу није много другачије.

……………………………..

  • Шта је, по вашем мишљењу, реалан, разуман рок до када би ситуација на југу Србије могла бити решена и успостављен трајан мир?
Заједничко патролирање копненом зоном безбедности

– Имајући у виду све непредвиђене тешкоће очекујем да ће до повратка наших снага у последњи део зоне копнене безбедности доћи у току јула, а одмах потом и до озбиљнијих инвестиција, послова на изградњи путева, обнови школа, болница, оживљавању привреде. Верујем да ћемо на овом подручју ускоро успети да створимо здраво мултиетничко друштво, као и основе за привредни и културни опоравак овог подручја. Морам истаћи да је политика режима Слободана Милошевића овде начинила грдне штете, јер су Албанци углавном били третирани  као грађани другог реда. Недопустиво је да то траје још и један једини дан. Зато наша земља на решавању овог проблема полаже најозбиљнији и најодговорнији испит који може да има. Ако успешно решимо кризу на југу Србије, имаћемо вероватно прилику да обезбедимо поверење светске заједнице, али и Албанаца, да се наша земља врати и на Косово и Метохију. Повратак Југоелавије, као државе, на Косово и Метохију, зависи управо од спремности наше државе да зрело и одговорно положи овај испит.

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Витална улога САД у нападима на Кримски мост

Prenosimo

Вучићева мочвара и косовски Рубикон

Славко

Интелектуална својина – најскупља роба

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x