Republika Srpska, Slobode

Deset pitanja za Miroslava Lajčaka

 

POVODOM ODUZIMANJA LIČNIH KARATA ČLANOVIMA PORODICE RADOVANA KARADŽIĆA I KRŠENJA OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA

 

 

Piše: Jovo Vukelić   
petak, 11. januar 2008.
 „U četvrtak, 10. januara, na osnovu naloga visokog međunarodnog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka, a zbog postojanja osnovanih sumnji da pomažu u skrivanju haškog optuženika Radovana Karadžića, policija Republike Srpske oduzela je lične karte i putne isprave (pasoše) članovima porodice Karadžić, supruzi Ljiljani, sinu Aleksandru, kćerki Sonji i zetu Branislavu Jovićeviću. Istovremeno zabranjen im je izlazak iz zemlje (BiH) te neće moći prelaziti državnu granicu, a o tome je MUP Republike Srpske obavestio i zemlje u okruženju!“

Sin Aleksandar ispaštao je nezakonito

Tako glasi agencijska vest emitovana preko svih glavnih elektronskih i štampanih medija u Srbiji, zemljama u okruženju i Evropi.

Odmah treba istaći da ceo svet zna ono što znamo i mi: da su svi članovi porodice Radovana Karadžića već godinama pod danonoćnim nadzorom i pratnjom vrhunskih stranih špijuna i domaćih (BiH) agenata, kako bukvalnim fizičkim praćenjem, tako i pod kontrolom najmodernijih elektronskih uređaja za prisluškivanje i snimanje svih vrsta razgovara.

Ako predpostavimo da najbliži članovi porodice strasno žele i da svom snagom i energijom hoće da pomažu skrivanje svog supruga, oca i zeta Radovana Karadžića (što bi bilo i ljudski i razumljivo) – oni to ne mogu, ni na koji način, jer bi to istog trena bilo primećeno, a onda i zaustavljeno.

Treba podsetiti da je samo u poslednje dve-tri godine policija obavila desetine pretresa kuće, automobila, stana pomenutih članova porodice Karadžić. I u tim višesatnim temeljnim pretresima domaća i strana policija se često ponašala bahato, drsko, agresivno prema ukućanima, lomeći vrata, prozore, oduzimajući im grubo čak i najintimnije predmete koji ih emotivno vezuju za njihovog oca, supruga… A o „informativnim“ razgovorima u policiji sa kojih su članovi porodice izlazili kao sa monstruoznih Gestapoovih i NKVD-ovih ispiranja mozga da i ne govorimo.

Lajčakova glavna opsesija je bila hvatanje Karadžića

I u svim tim pretresima i procesnim radnjama nikada nije pronađen nikakav dokaz o bilo kakvoj vezi članova porodice, a kamoli, u pomaganju skrivanja Radovana Karadžića.

Kad se sve ovo zna onda je potpuno jasno da ne postoji nikakva osnovana sumnja da Radovanovi najbliži pomažu u njegovom skrivanju, jer bi oni već bili na udaru drakonskih zakonskih sankcija. Zato je potpuno neosnovan razlog zbog kojeg su im sada oduzete lične karte i pasoši, a kojeg Lajčak navodi kao pokriće za ovaj čin.Zar iko pametan i normalan može da poveruje da je to pravi razlog?

Da ne zaboravimo, u saopšenju Uroša Pene, šefa policije Republike Srpske, kaže se još i to da će najbližim članovima porodice Karadžić biti izdate „zamenske lične karte sa kojima će moći da putuju po BiH, ali neće moći prelaziti državnu granicu.“

Kao i Hitler Jevreje, Lajčak je obeležavao Karadžićevu porodicu

Kao što je Hitler obeležavao žutom zvezdom Jevreje da bi se razlikovali od ostalih građana i kako bi ih kasnije lakše deportovao u logore smrti, možda će sada Lajčak uvesti oznake da obeleži članove porodice Karadžić. Možda će im kao nekad robovima (ili do skora stoci) utisnuti vrelim željezom žigove na čelo. Zašto da ne, upravo takav sramni čin priliči nemoralnom Lajčaku!

I to bi bilo u skladu sa novim Lajčakovim „demokratskim normama“ kojima se ostvaruje što bolja saradnja sa Haškim tribunalom. Preciznije, Miroslav Lajčak istakao je u svojoj izjavi da je „ova naredba o oduzimanju ličnih dokumenata doneta kako bi se ostvarila što bolja saradnja sa Haškim tribunalom.“

Lajčak: Uzalud silne funkcije kad nema morala

Iako nisam stučnjak za pravo, predlažem porodici Karadžić da tuži Lajčaka Međunarodnom sudu u Hagu zbog drastičnog kršenja osnovnih ljudskih prava.

•  Pitam Lačaka: zar ovo nije ona ista praksa primenjivana za vreme progona Jevreja, Cigana i Slovena u doba Hitlera kada su izdavane posebne dozvole za kretanje, zvane „ausvajsi“!
•  Pitam Lajčaka: da li su članovi porodice Karadžić već dovoljno krivi samo zato što su najbliža rodbina okrivljenog. Da li su već krivi samo zato što su u srodstvu sa optuženim.
•  Pitam Lajčaka: da li mislite da članovi porodice bilo kog čoveka, bilo optuženog, bilo osuđenog, pa i nekog najgoreg zlikovca, treba da budu zlostavljani, samo zato što su mu bliski rod.
•  Pitam Lajčaka: postoji li u bilo kojoj zemlji na svetu bilo kakav pravni osnov da se nekom građaninu oduzima lična karta samo zato što mu je otac, brat, sin ili suprug optužen? Ne osuđen, već optužen!
•  Pitam Lajčaka: šta tek treba da očekuju roditelji, sinovi i ćerke, supruge, braća i uopšte porodice onih koji su već osuđeni u Hagu.
•  Pitam Lajčaka: Možemo li očekivati da vi smatrate da je opravdano da majke, očeve, decu, sestre,braću pa i zetove osuđenog prebijaju, vređaju, pljuju, pljačkaju, pa i ubijaju.
•  Pitam Lajčaka: da li, na primer, treba linčovati brata Momčila Krajišnika, ili decu Milana Martića ili ženu Milana Babića.
•  Pitam Lajčaka: da li su ovim oduzimanjem dokumenata ugrožena osnovna ljudska prava građana, kao, na primer, pravo na slobodu kretanja, da li ste u ovom slučaju primenili pravno nasilje.
•  Pitam Lajčaka: da li su ovim činom Karadžići kao građani izopšteni iz društva.
•  Pitam Lajčaka: Kako posle ovakvog potpuno pravno neutemeljenog čina, klasičnog pravnog, ali i moralnog nasilja – vi, kao čovek, možete ikada više u životu imati mirnu savest.

 

(Arogantni i bahati Lajčak, naravno nikad nije odgovorio.)

“Glas Javnosti”, i NSPM, 11. januar 2008

Podeli:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments