Uncategorized

Gradnjom rudnika litijuma stavljamo sebi omču oko vrata

Valjevo čuva svoj slobodarski duh i zdravu prirodu

Valjevci poručuju:  Prestanite sa bušenjima, ne tražite ovde ništa. Ne tražite ni u Loznici, ni u Požegi, ni u Valjevu, ma nigde!

 

  • Negde sam pročitao da jedna baterija litijuma za hibridni automobil nanese više štete nego što taj auto sa tom baterijom može da spase životnu okolinu!
  • Za dobijanje jedne tone litijuma potebno je oko 2 miliona litara vode”. To je 2.000 kubika!A četvoročlana porodica potroši godišnje 180 kubika.
  • Najavom mogućeg otvaranja rudnika litijuma u blizini našeg grada, kao jednog velikog zagađivača, stavljamo sebi zdravstvenu omču oko vrata. Već smo je namakli prekomernim zagađenjem vazduha
  • Da li smo kao odgovorni i savesni građani spremni da poručimo rudarskim osvajačima: “Prestanite sa bušenjima, ne tražite ovde ništa. Ne tražite ni u Loznici, ni u Požegi, ni u Valjevu, ma nigde!”

Piše: Davor Živković, lekar

                      Foto: Đorđe Đoković

Kako započeti pisanje o nečemu što se planira ili je već isplanirano, a pritom je reč o nedovoljno istraženoj temi sa mnogo nepoznanica? Krenuću od nekih činjenica.

Grad Valjevo. Za nas Valjevce najlepši grad na svetu, uz dozu preterivanja. Sećam se da smo se svi listom digli pre desetak godina, jer nas u prvi mah nisu uvrstili u famozni “status grada”, jer formalno nemamo 100.000 stanovnika. Tada smo svi ustali i pitali ko to osporava naše pravo da budemo grad. Šta uopšte čini jedan grad gradom? Da li treba da oživimo Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Živojina Mišića… Pa, da oni objasne da je Valjevo grad. Ili, da oživimo sve one koji su u našem gradu umrli 1914-1915 godine u “Valjevskoj bolnici”. Ne!

Mi smo GRAD i bez aminovanja i tako se ponašamo i tako ćemo se ponašati. GRAD smo i sa svim selima koja nas okružuju.

Ono o čemu ću pisati vraća me na početak. Ko meni daje za pravo da pišem o životnoj sredini, o uticaju na Valjevo, o vazduhu, grejanju, loženju uglja ili litijumu? E, tu smo! Ja sam Davor, imam 37 godina, oženjen sam Katarinom i imamo bliznakinje Sonju i Oliveru, koje imaju četiri godine. Briga za njihovu i našu budućnost sa njima i želja da živimo u našem lepom Valjevu mi daje za pravo da postavim neka pitanja.

Maljen i Divčivare, pogled sa zapadne strane na predivnu prirodu valjevskog kraja
Za dobijanje jedne tone litijuma potebno je oko 2 miliona litara vode (2.000 kubika)

Zanemariću to što sam lekar, što mi je supruga takođe lekar i što nas ima lekara u familiji i po belom svetu. Istom onom u koji moja supruga i ja nismo otišli, a mogli smo… Ovako smo našu budućnost i budućnost naše dece vezali za naše Valjevo. Za grad čija me neizvesna budućnost, ako se ispostavi tačnim tvrdnja da se u našoj okolini nešto kopa, buši i istražuje. I to Litijum! Hemijski element koji se koristi u metalurgiji, medicini, u industriji baterija i akumulatora.

Priznajem, nisam znao mnogo o načinu dobijanja litijuma iz rude, odnosno o njegovoj eksploataciji. Negde sam pročitao da jedna baterija za hibridni automobil nanese više štete nego što taj auto može da spase životnu okolinu.

Gde rudu vadi Rio Tinto tu ni travka ne raste ,panorama, izgled uništenih područja oko rudnika u Mongoliji

Nisam verovao u sve to dok na naša vrata nisu zakucale velike svetske kompanije, koje ovde kod nas u Srbiji hoće da kopaju, vade i prerađuju tu rudu. Kada sam pročitao sledeći podatak ostao sam zapanjem količinom naše nebrige za vodu, vazduh i zemlju: “Za dobijanje jedne tone litijuma potebno je oko 2 miliona litara vode”. To je 2.000 kubika!

Četvoročlana porodica potroši godišnje 180 kubika. Pa sad računajte sami, sugrađani moji dragi. Rudnici litijuma se projektuju da traju 30-50 godina. Taman koliko je potrebno da forsirano potroše zalihe naše vode za obradu litijuma, t.j. za svoj profit. Ko želi neka pogleda kako izgledaju rudnici u Čileu ili rudnici u Australiji, gde je navodno tehnologija prerade najbolja na svetu.

Da li će ovako u Valjevu, kao u Kvebeku u Kanadi , da izgleda okolina posle ispuštanja gasova prilikom prerade rude sumpornom kiselinom

Dalje, preuzimam ono o čemu je već pisano: “Ruda će se mleti i tretirati koncentrovanom sumpornom kiselinom koja je agresivna i na temperaturi od 250 Celzijusovih stepeni, a pri tome će se najverovatnije koristiti fosilno gorivo ili struja, što dodatno komplikuje probleme u zaštiti životne sredine, jer je 70% električne energije u Srbiji iz ekološki lošeg uglja, lignita”. Sumporna kiselina? Fosilno gorivo? Ugalj? Da li naš grad može da podnese još jedan veliki odžak iz kojeg će izlaziti dim?

A, borimo se da se ovde u Valjevu “Toplana” prevede na gas i da veći zagađivači svoje kotlarnice prebace na gas takođe. Da svaka kuća može da zameni stolariju, da, kako popularno kažemo, pređe na pelet.

Ne, i sada je nepodnošljivo, a kamoli sa još jednim zagađivačem. Svi znamo statistiku kvaliteta vazduha u našem gradu od oktobra pa do kraja grejne sezone. Svi vidimo vazduh koji dišemo. Nosimo ga sa sobom svude, on nam je u koži, u kosi, odelu. Sa mirisom čađi živimo i unutar prostorija svojih domova.

Prelepe i poznate planine Medvednik i Jablanik, južno od Valjeva
Rad sa hemikalijama i kiselinama  ugrožava potomstvo 

Siguran sam da svi znamo nekog ko ima zdravstvenih problema sa disajnim organima, ko boluje od astme, brohnitisa ili pati od kombinacije ove dve bolesti, bilo da je reč o detetu ili odrasloj osobi?! Najgore i najteže je kada dete ima napad astme i kada krene “status asthmaticus”. Tada roditelji požele da odu na najviši vrh sveta samo da bi mu dete udahnulo čist vazduh i prodisalo. A, to je samo jedna strana medalje.

Druga su karcinomi pluća. Sa astmom i bronhitisom i može da se živi, ali sa rakom pluća ne. Pluća u sebi obrađuju vazduh, uzimaju kiseonik i šalju ga dalje. Da li ćemo imati dovoljno kiseonika zavisi od nas samih.

Rudnik litijuma nema nikakav strateški značaj za Srbiju,a donosi velike opasnosti po zdravlje građana

Pogledajte sugrađani broj pregleda lekara pneumoftiziološke službe naše bolnice i broj bolesnika koji leži na dva odeljenja te službe. Uticaj životne sredine i kvaliteta vazduha koji dišemo nije samo na respiratorni sistem. Svi organski sistemi su ugroženi na neposredan način, srčani sistem (uticaj direktno na srce), bubrezi, jetra…

I na kraju, treba razmišljati i o mogućem štetnom uticaju na plodnost. Zamislite radnika u rudniku koji je u kontaktu sa hemijskim jedinjenjima, koja se koriste za eksploataciju litijuma. Zamislite nekoga ko je u odelu i tretira rudu kiselinom, njegovo radno vreme i radni staž? Onda taj isti radnik poželi da osnuje porodicu i kad posle određenog vremena potomstva nema, sazna istinu da mu je reproduktivni sistem ugrozilo njegovo radno mesto, rad sa kiselinama, temperature i isparenja. Onda ova priča dobija smisao i treba je saseći u startu.

Najavom mogućeg otvaranja rudnika litijuma u blizini našeg grada, kao jednog velikog zagađivača, stavljamo sebi zdravstvenu omču oko vrata. Već smo je namakli prekomernim zagađenjem vazduha, Sepijama, svakodnevnim bacanjem đubreta tano gde mu mesto nije, izletničkim otpadom, plastičnim kesama i flašama koje ne umemo da recikliramo u 21.veku.

Da li je Valjevo spremno da kaže “Ne” bušenju, ispitivanju i eksploataciji litijuma?

Ne želimo da znamo šta ima ispod zemlje. Naše livade, šume, pašnjaci, voćnjaci, njive i oranice nam se sviđaju ovakve kakve jesu.

Da li smo kao odgovorni i savesni građani spremni da poručimo rudarskim osvajačima: “Prestanite sa bušenjima, ne tražite ovde ništa. Ne tražite ni u Loznici, ni u Požegi, ni u Valjevu, ma nigde!”

Link

https://www.valjevskaposla.info/da-li-je-valjevo-spremno-da-kaze-ne-busenju-ispitivanju-i-eksploataciji-litijuma/

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments