Društvo, Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Srbija

Generalni sekretar u stanu od dva i po ara

EKSKLUZIVNO U „POLITICI“ : PLJAČKA STAMBENOG FONDA FEDERACIJE (4)

 

Stanovi su se delili „kapom i šakom” bez obzira na to koliko funkcioner ima stanova ili članova domaćinstva. –

Stanovi za sinove i ćerke. –

Niko nije vratio službeni stan, već ga je bez pravnog osnova otkupio i otuđio od države.-

 

 Piše: Jovo Vukelić

4. mart 2001.

 

Shvatanje da je državna funkcija idealna prilika za uvećavanje ličnog bogatstva i imovine karakteristična je za većinu opisanih slučajeva deljenja službenih stanova najvišim državnim funkcionerima. Naime, oni su, uglavnom, iako su imali trajno rešeno stambeni problem, tražili još veće stanove.

Mnogi čitaoci „Politike“ zvali su nas ovih dana upravo sa pitanjem: Šta će im toliki stanovi?

Na ovo pitanje najbolji odgovor mogli bi dati oni sami, i nadležni koji su im tolike stanove dodeljivali. Sigurno je da oni na tolike stanove nisu imali pravo ni po kom osnovu. Ali, rešavanje „stambenog problema” na tuđ račun, na račun države, postao je uobičajena praksa u minuloj deceniji. Po-jedini funkcioneri su takve stanove prodavali, a drugi su opet te velike stanove menjali za više manjih i rešavali stambeno pitanje i svojoj deci.

Miloš Bojović, nekadašnji savezni javni pravobranilac, bez čijeg mišljenja nije bilo moguće zaključiti nijedan ugovor o zakupu i otkupu službenog stana po članu 43. Zakona o imovini SRJ, pribavio je sebi i svojoj supruzi ogroman stan.

Naime, on je 1996. dobio u zakup na neodređeno vreme dvoiposoban stan u Proleterskih brigada (sada Krunska) od 81 kvadratnog metra, pod uslovom da vrati stan površine 68 kvadrata, koji je njegovo vlasništvo.

Ali, to je, izgleda Bojoviću bilo malo. Zato je mesec dana kasnije, u novembru 1996. dobio trosoban stan u Njegoševoj od 90 kvadrata.

Ali, i to je bilo malo!

Rešenje Komisije stavlja se van snage i na sledećoj sednici Bojović pronalazi još lepši i bolji stan – četvoroiposoban u Vladetinoj od 127 kvadrata. Taj stan mu Komisija i dodeljuje da ga koristi u dvočlanom domaćinstvu. U obrazloženju rešenja, verovali ili ne, Komisija navodi da po Uredbi Bojoviću treba da pripadne jednoiposoban ili dvosoban stan!

Zatim sledi brza realizacija otuđenja službenog stana i pretvaranja u porodični, ili privatni. Bojović se obavezuje ugovorom da prenese pravo svojine na dvoiposobnom stanu od 67 kvadrata čiji je vlasnik, a da stekne pravo svojine nad 67 kvadrata novog stana. Zatim se sve to realizuje, a potom Bojović i na ostatku stana od 56 kvadrata postaje vlasnik umesto države SRJ, jer otkupljuje u martu 1997. i taj deo. Efikasno, nema šta!

Stambeni rekorder

Bivši generalni sekretar Saveznog ministarstva za inostrane poslove Radovan Matović rekorder je po „osvojenom broju kvadrata” na račun države. On je 1998. dobio u zakup na neodređeno vreme stanove br. 10 i 12 ukupne površine 254 kvadrata u Njegoševoj, pod uslovom da pravo svojine na stanovima 6 i 8 u Ivana Milutinovića 86a ukupne površine 187 kvadrata prenese na SRJ radi unošenja u fond DIPOS-a. Matović će stan koristi sa još četiri člana domaćinstva, a u predmetu postoji samo rešenje, nema zahteva, upitnika i bilo kakve dokumentacije. Ugovor o zakupu zaključen je jula 1998. a u predmetu Direkcije nema dokaza o vraćanju stana -stanova koje je koristio.

……………

OBJAŠNJENJE MATOVIĆA

Dokumentacija je postojala

Gospodin Matović doneo je juče pismo našoj redakciji u kojem stoji:

– Oba svoja stana predao sam Saveznoj državi, odnosio DIPOS-u. Tamo možete potražiti dokumentaciju. Zahtev sl kompletnom dokumentacijom dostavio sam Stambenoj komisiji Savezne vlade početkom 1997. Ne znam kako u predmetu tih dokumenata nema.

Stanove koje sam ranije, zajedno sa četiri generacije moje porodice, koristio vratio sam sređene i zamenio ih za stanove na poslednjem spratu, sa ravnim krovom, sa uvećanom kvadraturom od 22 kvadrata (jer se tako uvećana kvadratura vodi u evidenciji, a stvarno ne postoji), ali sa centralnim grejanjem.

………………..

Nekadašnji ambasador u Bratislavi Veljko Ćurčić dobio je u zakup na neodređeno vreme u Mutapovoj stan od 107 kvadrata za četvoročlano domaćinstvo. U predmetu nema zahteva za dodelu stana, a ni odgovarajuće dokumentacije. Inspektori otkrivaju da mu je ovaj stan dodeljen, ali pod uslovom da vrati stan od 76 kvadrata iz ulice Šumadijski trg u fond DIPOS-a. Ali, u sledećem rešenju br. 16 iz 1998. navedeni uslov se ne pominje!

Međutim, kasnije se iz Ugovora o prenosu prava svojine i sticanja susvojine od 3. novembra 2000. vidi da je Ćurčić preneo prava svojine sa stana iz Ulice Šumadijski trg. Sklopljen je i ugovor o otkupu stana.

Zanimljiv je i slučaj dobijanja stana od skoro 200 kvadrata Svetozara Simovića, radnika Saveznog ministarstva telekomunika­cija. Ovaj „radnik” je imao „velike zasluge”, jer mu je dat u zakup na neodređeno vreme četvorosoban stan od 195 kvadrata u Bulevaru Lenjina, koji će koristiti u tročlanom domaćinstvu. Zašto je ovaj čovek dobio ovoliki stan kada je već imao odgovarajući stan od 74 kvadrata u Ulici Ilije Stojadinovića 51, a koji je bio suvlasništvo imenovanog i njegove supruge – teško je odgovoriti.

Po Zakonu, on je imao pravo na dvoiposoban stan!

U predmetu nema odgovarajuće dokumentacije, ali je ugovor o zakupu i otkupu sačinjen u februaru i martu 2000.

Izbrisani uslovi

Milutin Aleksić, direktor Službe za zajedničke poslove saveznih organa, u septembru 1997. je dobio dvoiposoban stan od 76 kvadrata u Majke Jevrosime pod uslovom da garsonjeru površine 30 kvadrata iz Makedonske vrati u fond DIPOS-a. To rešenje iz 1997. se potom menja tako što se briše uslov o vraćanju navedene garsonjere. Inače, Aleksić živi u tročlanom domaćinstvu i po Zakonu mu i pripada dvoiposoban stan. Ali, u predmetu savezni inspektori ot-krivaju da je 1996. kada je dobio tu garsonjeru Aleksić živeo sa suprugom, sinom i kćerkom. Znači, prelaskom u veći stan Aleksnć u zahtevu navodi da živi sa suprugom i kćerkom.

Inspektori konstatuju da je prilikom dobijanja te garsonjere u zahtevu Aleksić naveo da već ima, da je vlasnik trosobnog stana od 87 kvadrata u Kralja Milutina, koji je kupio ličnim sredstvima 1983. godine.

Nije jedan nego dva

Zašto mu je onda dodeljena garsonjera i zašto mu je, potom, dodeljen i treći stan u Majke Jevrosime od 76 kvadrata moraće da utvrdi nova Stambena komisija Savezne vlade, Savezno javno pravobranilaštvo i Ministarstvo pravde.

O rešavanju stambenog pitanja Margit Savović, doskorašnje. ministarke bez portfelja, već je pieano u štampi. Ona je dobila četvorosoban – dupleks stan u Ulici Danila Bojovića od 169 kvadrata, koji će koristiti u četvoročlanom domaćinstvu, uz uslov da ustupi stan u Subotici, površine 63 metra kvadratna, vlasništvo njenog supruga. Rešenjem iz 1995. stan se dodeljuje kao službeni, ali u predmetu nema dokumentacije.

M. Savović: Ipak dva stana

Ali, tada se saznaje, kažu inspektori, da su u pitanju dva stana, jedan trosoban na prvom spratu i dvosoban u potkrovlju!

Stanovi su odvojeni, nisu jedna stambena jedinica, a dodeljivanje dva stana je protivzakonito. U predmetu nema ključnih dokumenata, ali je Ugovor o prenosu prava svojine i sticanju susvojine zaključen decembra 1996, a ugovor o otkupu aprila 1997.

Ovaj slučaj potvrđuje isprav-nost one izborne CESID-ove pitalice: da li je jedan plus jedan uvek dva. Za doskorašnju Stambenu komisiju Savezne vlade jedan plus jedan nisu dva.

Martig Savović je klasičan primer funkcionera koji nije vratio službeni stan. Ona je stan dobila na korišćenje dok obavlja važnu državnu funkciju.

Kad je otišla sa položaja ministra, bilo je normalno da službeni stan vrati državi. No, desilo se, kao i u drugim slučajevima, suprotno. Stan, odnosno stanovi su otkupljeni, i to uglavnom za male pare, i tako oduzeti iz imovine SRJ.

(U sutrašnjem broju, nastavak br.5: Kako su stanove i kredite dobili Mihailo Milojević, Zoran Lilić, Velizar Đerić, Miodrag Mišković, Božidar Antić i Dušan Latinović)

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Milan
Milan
2 godina ranije

Zar je moguće? Pa, mi smo zaista bez morala! A, naši zemljaci iz Krajine, a gde su oni? Znači u vlast i na položaje, samo radi beneficija Alal, nam vera! I takvi nas vode (u propast!).