Društvo, Politika, Slobode, Srbija

Vučić će ubrzo raspisati parlamentarne izbore

KAKVA JE VEZA REDOVNIH NARODNIH PROTESTA I VANREDNIH IZBORA U SRBIJI

 

  • Ko  temu izbora promoviše, gura na udarne strane elektronskih i štampanih medija?

 

  • I Vučić dobro vidi ono što svi vidimo, da ima desetine hiljada ljudi.

 

  • Vidi se da su ljudi nezadovoljni stanjem u Srbiji, jer ne bi izlazili po ciči zimi da šetaju nekoliko sati svake subote.  Njihovo nezadovoljstvo toliko je veliko da im nije mnogo važno šta će i da li će neko da govori na tom protesnom skupu ili šetnji. Važno im je da izađu na ulicu da pokažu da ih ima, da su protiv ovoga što se u Srbiji događa.

 

  • Šta će biti za nekoliko nedelja kada otopli, kada krene proleće i koliko li će stotina hiljada ljudi da izlazi na ulice i protestuje. Da pokažu svoje nezadovoljstvo stanjem u zemlji, nezaposlenošću, niskim standardom, lošim radom vlade, širenjem nemorala i šunda preko „Pinka“, „Hepija“ i sličnih TV stanica kao što je ona u kojoj radi Barbara…

 

Piše: Jovo Vukelić

Onaj ko pažljivije prati politiku u Srbiji poslednjih godina mogao bi dosta pouzdano da zaključi da aktuelni srpski predsednik Aleksandar Vučić uistinu voli izbore. Naročito one na kojima je verovatna  njegova pobeda!

Iako se on navodno dvoumi, snebiva, predomišlja uvek kad je reč o tome da li raspisati izbore,  na kraju ipak odluči i saopšti, tobož nevoljno i pod skoro ultimanitvnim pritiskom svoje partije. Međutim, ako to femkanje i prozirno glumatanje ostavimo po strani,  stvari stoje sasvim suprotno.

Vučić kao političar kojem je pre svega, zapravo jedino stalo da bude na vlasti itekako dobro zna da se vanredni izbori raspisuju samo onda kada stranka koju vodi, posle izbora, može da zagrabi više nego što je imala pre izbora.

Kako je to upravo bio slučaj  2014. i 2016. godine, jer su ankete pokazivale ubedljivu prednost SNS, on je zato s puno političke volje, čak i sa radošću raspisao te parlamentarne izbore (a nije morao, nije imao zakonsku obavezu da ih raspisuje) i na njima je njegova stranka ubedljivo trijumfovala. A posle izbora koristio je sve benefite te pobede pre svega u borbi za masakriranje opozicije.

I ovog puta na početku 2019. godine površno gledano nema nikakvih razloga ili povoda da se raspisuju novi vanredni parlamentarni izbori. Vlada ima ubedljivu dvotrećinsku većinu u parlamentu, a sama upravlja, tačnije vlada bez ikakvih problema i kriza, na svim nivoima, od mesnih zajednica do Predsednika Republike, od sindikata do javnih preduzeća.

Da podsetimo, sledeći redovni parlamentarni izbori treba da se održe tek za godinu dana, u proleće 2020. godine, a predsednički izbori su tek za tri godine, 2022. godine.

Međutim, u Srbiji se sve više, skoro svakodnevno pominje održavanje izbora, kao da postoji neka velika i teška kriza u vladajućoj koaliciji. I već se pravi atmosfera da raspisivanje izbora traže od Vučića i njegovi najbliži saradnici, Predsedništvo i Glavni odbor, a i članstvo.  Ali, nigde do sada nema, barem ne javno, tih objavljenih zahteva da bi se videlo ko to i zbog čega traži?!

Pod dirigentskom palicom Vučića objavljuju se istovremeno ovih dana ankete i sondaže javnog mnenja koje govore o narastajućoj, ili u najmanju ruku, i dalje ubedljivo velikoj popularnosti i njega i njegove partije.

I opet se navodno Vučić koleba, ne bi on raspisivao izbore, jer vodi više računa o interesima države, jer „kada se raspišu izbori onda staje, usporava se investicioni ciklus, naročito stranih investitora“… To i on sam govori i tako eto svi bi da se vanredni parlamentarni izbori opet (nepotrebno) održe, a samo Vučić odoleva tim naletima, zahtevima od baze do vrha SNS. Brine o državi!

Održani su nedavno i zvanični sastanci u vladajućoj partiji SNS na kojima se raspravljalo o održavanju vanrednih izbora!? Zašto se to održavalo, kojim pritiscima je to podlegao vrh SNS i sam Vučić nije poznato. Suvislih argumenata ni objašnjenja nema.

Ali, jasno je ovoga puta da priča o vanrednim izborima ne potiče od zahteva opozicije, koja je slaba, razjedinjena i sa lošim rejtingom. Partije opozicije nisu složne, nemaju čak ni neki širi zajednički program, političku platformu i predloge ekonomskih mera za oporavak srpske privrede i ekonomije. I one ne pominju izbore, održavanje vanrednih izbora, jer još nisu spremne za takav ozbiljan politički ispit.

Ko onda temu izbora promoviše, gura na udarne strane elektronskih i štampanih medija?

Naravno pominje ih preko svojih medija koje kontroliše pre svega vladajuća partija i  predsednik Vučić. Zašto?

Zato što su se uplašili protesta koji su počeli da se održavaju od pre mesec i po dana u Beogradu po zimi, u najgore doba kada vladaju hladnoće. A na njih dolaze građani, mnogo građana čak i po kiši, hladnoći, vetru i snegu… I ima ih mnogo, mnogo više nego što je to procenila Barbara, „novinarka“ koju Vučić izgleda poznaje kao da joj je tetak. Pa onako usput prisno i javno kaže: „ A ko je to napadao Barbaru!?“

I Vučić dobro vidi ono što svi vidimo, da ima desetine hiljada ljudi. Da čak i ovako slabo organizovani protesti, bez istaknutih javnih ličnosti ili političkih lidera i bez političke platforme i političkih zahteva traju, održavaju se i da građana ima sve više.. Iako ovi protesti ispostavljaju svoje zahteve, više je nego jasno da on ima samo jedan osnovni zahtev – odlazak naprednjačke vlasti. Dakle, nema tu mnogo mudrovanja i politiziranja, od Vučića se traži da odstupi i ti su protesti masovni, ima mnogo građana, i šire se poslednjih nedelju dve i i po drugim gradovima u Srbiji.

Vidi se da su ljudi nezadovoljni stanjem u Srbiji, jer ne bi izlazili po ciči zimi da šetaju nekoliko sati svake subote.  Njihovo nezadovoljstvo toliko je veliko da im nije mnogo važno šta će i da li će neko da govori na tom protesnom skupu ili šetnji. Važno im je da izađu na ulicu da pokažu da ih ima, da su protiv ovoga što se u Srbiji događa. Da podignu svoj glas i pokažu da je volja građana osnov legitimiteta vlasti.

Postavlja se još jedno pitanje koje smrtno plaši Vučića i njegovu kamarilu. Ono glasi: Šta će biti za nekoliko nedelja kada otopli, kada krene proleće i koliko li će stotina hiljada ljudi da izlazi na ulice i protestuje.

Da pokažu svoje nezadovoljstvo stanjem u zemlji, nezaposlenošću, niskim standardom, lošim radom vlade, širenjem nemorala i šunda preko „Pinka“, „Hepija“ i sličnih TV stanica kao što je ona u kojoj radi Barbara…

Logično je da na ulice izađe i protstuje sve više ljudi sa dolaskom lepšeg i prijatnijeg vremena. Čak će i penzioneri da krenu u te proteste, barem delom trase.

Ako je ova procena realna i objektivna to ova osorna i sujetna vlast neće moći da trpi, jer ona očekuje da su joj građani zahvalni što ih Vučićev  režim drži sa niskim primanjima, zabranom zapošljavanja koje traje godinama, sa odbijanjem 10 odsto od plate svakog meseca svim zaposlenima u javnom sektoru. Kao što penzioneri očekuju povraćaj nasilno oduzetih novaca od vlade Srbije i izvinjenje za pljačku onog što su stekli i što je njihova neprikosnovena svojina.

Ako bi protesiti potrajali duže, i ako se još omasove visoki rejtinzi i ankete o popularnosti SNS i VUčića se ne bi tako jasno čuli u Srbiji. I pitanje je koliko bi popularnost vođe pala i pored velike kontrole u medijima koju on i režim imaju.

Zato Vučić gura temu održavanja vanrednih izbora u sam vrh, iznad svih drugih političkih pitanja. Svaka nova hiljada građana na protestima značiće samo da smo sve bliže zakazivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

Njih treba dobiti, logika je vođe i vlastodržaca, pre nego se protesti ustale, omasove i postanu veliki i nerešiv problem. Zato izbore treba raspisati što pre. Treba izborima prekinuti, obesmisliti narodne proteste i ponovo dobiti, produžiti vlast i vladanje Srbijom  narednih godina. Zato je sada vrlo verovatno da će Vučić ubrzo raspisati nove izbore, ako se o tome samo on bude pitao.

Nevolja njegova, međutim, nisu samo protesti. Njegovi problemi otpočeli su i sa Zapadom. Zato danas nije samo pitanje da li može i hoće da raspiše vanredne izbore, nego i da li za njihovo raspisivanje može da dobije podršku anglo-saksonskog dvojca i germanskog gazde? To je ozbiljan Vučićev košmar danas. Zato, iako budu raspisani, ostaje pitanje da li će ti izbori rešiti ijedan problem u Srbiji ili će stvoriti nove, još teže i veće.

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments