Вучићева улога више квислинштво него колаборација

Да ли је А. Вучић у историјској равни „ближи“ краљу Милану Обреновићу или генералу Милану Недићу

  • Недић је био колаборациониста јер је свесно прихватио улогу. Додуше, било му је предочено да ће у случају одбијања понуде Србију поделити Бугари, Хрвати и Мађари
  • Вучићева политичка улога укључује у себе више квислинштво него колаборацију али има још особина форме коју је тешко дефинисати јер нема аналогије у српској историји.

 Пише: др Вељко Ђурић Мишина, историчар

Срби воле историју али је не знају довољно. Више воле да праве аналогије између догађаја него да користе логику у разјашњавању онога о чему причају.

Адолф Хитлер није волео Србе из више разлога. Најважнији је у чињеници да су после Великог рата 1914–1918. две царевине пропале – Аустро-Угарска, у којој је рођен, и Немачки Рајх у чијој је војсци био добровољац. А Краљевина Србија је била на супротној страни – међу победницима!

Адолф Хитлер није одвећ волео Хрвате али их је добро искористио за своје планове о растурању Краљевине Југославије априла 1941. године. Мада је помогао да усташе прогласе Независну Државу Хрватску (НДХ), далеко од тога да је на њу гледао као независну. То се најбоље види у броју немачких формација војске и жандармерије и кроз положаје које су имали представници Вермахта, СС-а и Министарства иностраних послова (генерал Едмунд Глез фон Хорстенау, СС-пуковник Зигфрид Каше и други).

Адолф Хитлер није желео никакву Србију па је после распарчавања Југославије остатак прогласио за окупирану територију под војно-управним командантима.

Када је дао сагласност за НДХ није желео да поштује међународно ратно право али је истовремено сегменте тог права применио за Србију. Наиме, Хашке конвенције из 1897. и 1907. године говориле су да је окупација привремена категорија, што је значило да окупатор нема права да мења границе држава, али да може да обнови органе старе власти и слично.

Кад је реч о војно-окупационој територији Србија, обновљен је стари административни апарат (бановине, срезови) и формирана нова управна власт названа Савет комесара под вођством Милана Аћимовића. То тело није имало никакву слободу већ је у сваком погледу зависила од представника окупационе власти. То је правним речником казано био класичан пример колаборације, појма је такође инкорпориран у међународно ратно право.

 

Милан Недић је био колаборациониста

Последњих дана августа 1941. године, када су Немци видели да комесари нису дорасли обавезама, формирали су такозвану Српску владу („Српска влада народног спаса“) са генералом Миланом Недићем. И Недић је био колаборациониста јер је свесно прихватио улогу. Додуше, било му је предочено да ће у случају одбијања понуде Србију поделити Бугари, Хрвати и Мађари!

Аћимовић је тражио од припадника окупационих команданата заштиту Срба у НДХ али није добио никакав одговор.

Недић је понављао Аћимовићеве молбе и отишао корак даље; тражио је одвајање Источне Босне из НДХ и припајање Србији. Немци који су владали у Београду били су склони компромису али су Немци који су били у Загребу били оштро против промене граница!

На овом месту може се поставити питање шта је аналогно претходним чињеницама!

То би, према заљубљеницима у прошлост, било савремено доба и садашњи „владар“ Србије.

Александар Вучић и његова Српска напредна странка су англоамерички, а не немачки пројекат о чему постоји сијасет чињеница. (Видети на интернету  текст Бранислава Матића „Да ли се управо остварује оно на шта нас је Италијанска обавештајна службе упозоравала у новембру 2005. године“). Једна од задатих обавеза тицала се признања Косова и Метохије а то би требало да потпишу представници оних странака које су биле на власти у Србији 1999. године – Социјалисти (СПС) и Радикали (СРС). Тај посао започео је Британац Тони Блер као Вучићев саветник. После десетак година то треба да окончају Американци Габриел Ескобар и Кристофер Хил.

Хил је прави гаулајтер из немачке историје или колонијални управник из британске прошлости у афричким земљама. Узгред, он је давно оставио свој траг у балканској историји, а данас је дошао да стави тачку на Србију.

Вучић је добровољно пристао у реализацији пројекта. Његова политичка улога укључује у себе више квислинштво него колаборацију али има још особина форме коју је тешко дефинисати јер нема аналогије у српској историји.

Краљ Милан Обреновић склопио је са Аустоугарском тајну конвенцију

Краљ Милан Обреновић предао је Србију на милост и немилост Аустроугарима склопивши такозвану „тајну конвенцију“. Његов наследник Александар је наметнуо Србији нероткињу и проститутку за краљицу и више пута помињао да се на њега спрема атентат. А атентат се на крају и догодио – после њега нема династије Обреновића нити Напредне странке!

Александар Вучић је на врх србијанске владе по трећи пут        поставио Ану Брнабић, безличну особу, безначајну и просту са знатним делом стране крви и неуобичајених сексуалних склоности (лезбејка).

Тешко је поредити Александра Вучића и Милана Недића. Најпре, када је реч односу према територијама Србије, лако се уочава да је Вучић сушта супротност Недићу. Вучић у оквиру својих обавеза треба да припомогне да се Република Српска утопи у унитарну Босну! Одавно има обавезе према Милу Ђукановићу и његовој братији у Црној Гори! Дужник је и Албанцу Едију Рами јер посао још није окончан.

Вучић је први који је организовао састанке влада Србије и Војводине!

Вучић је први који је де факто признао владу „Косова“ потписујући с њима разноразне споразуме док је истовремено уклањао органе српске власти….

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Интелектуална својина – најскупља роба

Јово

Добродушан неки човек, тај Тони Блер

Prenosimo

Радијациона и нуклеарна несигурност Србије

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Ja, Mirka
1 година раније

Изузетно добра и кратка анализа стања у Србији и поређење са догађајима некад и сад. Оно што је видљиво то је да Србија није имала већег издајника, додала бих и лажова од актуелног председника који је приграбио све ингеренције мимо Устава. Историја се понавља, она се дешава у циклусима, а главни водичи, или боље речено гоничи су велике силе.Како ми изгледа тренутна ситуација у свету, питање је које ће од тих”великих сила” још да опстану-

1
0
Would love your thoughts, please comment.x