Kosovo i Metohija, Politika, Prenosimo, Srbija

Vučićeva ”Srpska lista” radi na asimilaciji Srba u ”Kosovare”

Haradinaj (u sredini) sa Ćendronom (levo od njega) i Bojanom Stamenković (sasvim levo)

U TOKU JE INTEGRACIJA SRBA U VEĆINSKO STANOVNIŠTVO NA KOSOVU I METOHIJI

  • Jedna od najvažnijih, a prećutanih odredbi Briselskog sporazuma, neustavnog dokumenta smrtonosnog po državnost Srbije na Kosovu i Metohiji, jeste „integracija nealbanskog stanovništva” u, kako oni kažu „većinsko stanovništvo na Kosovu”

Piše: Ivan Maksimović, urednik

Tekst objavljen u “Tabloidu”, prenesen sa sajta “KM Novine”

  • Ovaj prećutani deo sporazuma u stvari znači asimilaciju srpskog stanovništva u albansko i njegovo sistematsko pretapanje u novu, veštaku naciju „Kosovara” koja upravo nastaje pred našim očima. Mnogi Srbi, ne samo na KiM, reaguju na tu informaciju jasnim odricanjem i tvrdnjom da se to „nikada neće desiti” nesvesni da im upravo to odbijanje ne dozvoljava da vide da smo u čitavu ideju već duboko zagazili.
    Uostalom, albanizacija srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji nije ni malo nova stvar, i to ne ako gledamo kroz istoriju već samo ako uzmemo u obzir period od poslednjih 20 godina i sve što je učinjeno u tom periodu do danas kroz niz zvaničnih i ličnih dokumenata „statusno neutralnih”, što navodno ne znači i „nezavisnog Kosova”, kako bi Srbi i drugi nealbanci to lakše prihvatali.

Koreni asimilacije jesu duboki, ali su to bile tanke i nejake žile iz kojih nikada ne bi moglo da izraste drvo nove „kosovarske” nacije da nije, voćarskom terminologijom rečeno, žestoko prehranjeno visokokaloričnim đubrivom “proizvedenim” upravo u Beogradu.

Ako bi smo sudili po plodovima, „đubrivo” je izgleda bilo jako i kvalitetno. Naime, odmah pošto je „stablo” izraslo oformljena je i njegova „krošnja” koja je donelo prve otrovne plodove među kojima, ivan svih očekivanja, istakao Bojan Stamenković iz Kosovske Kamenice.

Bojan Stamenković, uvek na usluzi šiptarskim separatistima

Ovaj diplomirani ekonomista je 14 godina radio kao službenik “Carine Kosova” pre nego što mu je separatistički gradonačelnik Kamenice, Ćendron Kastrati, 2017. godine ponudio da postane njegov zamenik.

Kastrati prednjači u integraciji, a to je naglasio i u svojoj predizbornoj kampanji: „glavni prioritet usmeren je na okončanje etničke segregacije u prosveti” odnosno “težnji ujedinjavanju škola u Kamenici”. O čemu se drugo ovde može govoriti osim o ogoljenom obliku asimilacije Srba, sa jasnim primesama fašizma, s obzirom da ne ostavlja nikakvu mogućnost izbora Srbima koji tu žive?

Inače, Ćendrona Kastrati je najmlađi od šestoro dece Ise Kastratija, ekstremnog aktiviste u redovima albanskih separatista još od 60-tih godina. Poginuo je kao pripadnik terorističke “OVK” 21. aprila 1999. godine, u sukobu sa pripadnicima MUP-a dok je prevozio dvojicu ranjenih terorista iz Gnjilana u njihovu “vojnu bolnicu” u Podujevu, te u blizini Prištine naišao na patrolu koja je pokušala da ga zaustavi a on odbio da stane. Usledila je pucnjava koja nije dugo trajala.

Hrabreći ranjene pred polazak, zabeleženo je da je Isa između ostalog rekao: “tvoje će rane uskoro biti zalečene, vratićeš se i proteraćemo ovu Slovensku zver sa svakog pedlja našeg Kosova”.

Dakle, ono što je kao poslednje obećanje Isa dao svojim saborcima, njegov sin Ćendron nastavlja da srprovodi u nešto drugačijem obliku. Zahvaljujući Stamenkoviću, više nego uspešno.

Zato je baš na njegov predlog Stamenković na sednici separatističke opštine „Kamenica”, 6. marta 2017., sa 14 glasova „za”, 9 uzdržanih i 3 “protiv”, izabran za zamenika „gradonačelnika” i ujedno za „predsednika kancelarije za zajednice”, kako separatisti nazivaju Srbe zadužene za asimilaciju svog naroda.

Pored Stamenkovića iz „Srpske liste” odnosno maskiranog SNS-a, zamenik „gradonačelnika” je još i Faton Jakupi, član „Alijanse za budućnost Kosova”, stranke Ramuša Haradinaja dok je Kastrati u to vreme bio član „Samoopredeljenja”, najekstremnijeg albanskog političkog krila na Kosovu i Metohiji.

Ova trojica čine „Drim tim za teror Srba iz Kosovske Kamenice”, ocenio je jedan od sagovornika Magazina Tabloid, dodajući da sve to omogućavaju čvrsta stega porodica Nikolić – Vasić koje suvereno kontrolišu simbiozu zvaničnih institucija Republike Srbije i separatističkih struktura, koja kao i svuda na KiM, čini lokalnu vlast nadaleko poznatu po zlu.

U jednom od intervjua Ćendron navodi kako su se neki Albanci bunili što je kandidat član “Srpske liste” (uprkos činjenici i svemu što je Vučić kroz “Srpsku listu učinio u korist albanskih separatista, oni su još uvek izrazito sumnjičavi prema svemu što dolazi iz Beograda). Stamenković je tada demantovao da jeste a da je to tačno, uz smeh, svedoči i Ćendron. Međutim, opštinski odbor „Srpske liste” iz ovog mesta je na dan izbora, tim povodom, izdao saopštenje u kome je istaknuto da su „oba odbornika Srpske liste glasala „za” kandidata iz svojih redova čime su „pokazali da je (srpska) zajednica potpuno jedinstvena u toj opštini”!

U delu o Ćedronu Kastratiju, čije su ime ispisali na albanskom što je u srpskom jeziku nesvakidašnje, ali ne i u njihovoj praksi, iskazali su svoj dubok podanički naklon i početak uspešne asimilacije, zahvalivši se „aktuelnoj vlasti na pokazanoj političkoj volji za integraciju zajednica u izvršnoj vlasti opštine”.

Vest o tome su sa ushićenjem preneli mnogi albanski mediji.

No, i sam Stamenković je svoju zahvalnost pokazao na više nego otvoren način u izjavi za list “Vreme” oktobra prošle godine, rekavši:

“Gradonačelnik Kastrati je imao deset godina kada su mu srpske snage ubile oca, koji je prethodno dvanaest godina proveo u zatvoru. Pa ipak, gradonačelnik mi je dao sva ovlašćenja da radim ne samo na povratku i integraciji Srba već i da ga u njegovom odsustvu zamenjujem na svim poslovima vezanim za normalno funkcionisanje opštine”, izjavio je.

Albancima se ne može verovati jer tradicionalno gaje sklonost ka veličanju pretežno bandita u “heroje” ali u zvaničnoj verziji o pogibiji Ise Kastratija tvrde da je on sam ubio petoricu “srbo-četnika”, odnosno pripadnika MUP-a Srbije. Uprkos svemu, Stamenković izražava duboko razumevanje za Ćendrona jer su mu “srpske snage ubile oca”.

Posle izbora ovakvog zamenika, Ćendron nije čekao mnogo da započne sa ispunjenjem obećanja o “spajanju” obrazovnih sistema u albanski. Ubrzo nakon toga zajedno sa Stamenkovićem šalje zajedničko pismo stranim “ambasadama” i Kancelariji EU na Kosovu, tražeći finansijska sredstva za izgradnju škole za albansku i srpsku decu.
“Za izgradnju istinskih međuetničkih odnosa veoma je važno fokusirati se na najmlađe”, nedvosmisleno su poručili.

Kursevi albanskog jezika, koje je još na početku zvanično predložio Stamenković, zaživeli su januara ove godine uz pomoć, koga drugo do – britanske ambasade.

Na njima se okuplja oko 40 ljudi a iako najavljen kao dvojezični, kurs pohađaju pretežno Srbi. I ovo je bila vest koja je privukla pažnju kako pro-separatističkih medija na Kosovu i Metohiji, tako i pojedinih svetskih. Čudo do sada neviđeno, koje nikome nije uspelo do jednom Srbinu.

Aktivnosti su se ne završavaju na tome. Učenici srpskih škola, Srbi i Romi, su na svetski dan Roma 8. aprila organizovali izložbu svojih radova. Stamenković je, uz pomoć drugih “podobnih” prosvetnih radnika, učinio da ona bude održana u Domu kulture koji nosi naziv oca Ćendrona Kastratija, “Isa Kastrati”, i na njeno otvaranje doveo Ćendrona. To i nije moglo da izazove zaprepašćenje koliko prošlogodišnja dodela obroka učenicima u srpskim školama, u ličnojizvedbi Ćendrona a u prisustvu Stamenkovića, što je već revoltiralo i zaplašilo roditelje i tamošnje srpsko stanovništvo jer je i sama hrana bila dopremljena iz albanskih kuhinja.

Najveći revolt do sada izazvaće tradicionalna proslava Vaskrsa koja se oduvek održavala u porti crkve Svetog Nikole u ovom gradu a koju je, bez imalo ustezanja, Stamenković prosto preneo u Dom kulture “Isa Kastrati”.

Ovo će ostati žig srama na njegovom obrazu po kome će ga Srbi ovog kraja pamtiti. Ali njemu kao da do toga ni malo nije stalo. Upravo suprotno, kao da želi da ožiljcima izdaje, svoj obraz potpuno da iskopa.

Na žestoke osude i zgražavanje Srba, Stamenković je odreagovao sa priličnim samopuzdanjem nazivajući svoje nesitomišljenike licemerima i krivcima za stanje u kojem njemu nije krivo baš ni zbog čega što se dešava a usput samog Isu Kastratija nazvao “borcem”.

Tek se bura oko toga stišala, za ovdašnje Srbe je usledio novi šok ali i obeshrabrenje. Još nešto do tada nezamislivo, postalo je realnost.

Separatističku opštinu Kamenica posetio je Ramuš Haradinaj. Iako među Srbima omražen zbog svojih zločina, susret sa koalicionim partnerom Aleksandra Vučića, Ramušem Haradinajem, Stamenkoviću je pružio još jednu priliku da pokaže koliko je on oran da radi na asimilaciji Srba u novo, “kosovsko društvo”.

Stamenković  (levo) uvek nasmejan u društvu sa Haradinajem i saradnicima

Razdragan i čio, u pratnji Ćendrona i Jakupija, Stamenković je na Petrovdan dočekao Haradinaja koji je pohvalio Kamenicu kao “primer dobre integracje”. Ramuš je tokom te posete položio cveće poginulim pripadnicima terorističke “OVK”. Srbi ovog kraja tvrde da je tom događaju prisustvovao i Stamenković.

Ovo je izgleda bio težak udarac i za samu “Srpsku listu” pa se, nezvanično, i Kancelarija za KiM ogradila od njegovog postupka. Verovatno, jer im to ne donosi dovoljno političkih poena jer da su iskreni do sada bi već raskinuli koaliciju sa Haradinajem.

“Što se njih tiče nek rade šta hoće, oni su ga sami predložili i postavili sad nek se i ograđuju ili ne ograđuju od njega.

Najžalosnije je da taj čovek više nema podršku nijednog Srbina iz Kamenice i da se svi stide što ih takav čovek predstavlja u toj kvazi-opštini. I to posle za Vaskrs i sve oko onih priredbi i ugnjetavanja Srba i srpske dece, ovo mu je dno dna.

Da li je lud ili mu je alkohol popio mozak, pošto je svaki dan mrtav pijan u loklanoj kafani kod Baneta Vasića, tog nekada velikog Srbina iz Dveri. Stamenković mu zaposlio sina kao svog asistenta u opštini i sada ne izlazi iz njegove kafane. Usput mu “odradi” i neki projekat tako da kod njega pije za dž, to jest ništa ne plaća” kaže sagovornik Magazina Tabloid. On dodaje da su čak i prilikom raspodele poljoprivrednih mašina, svi kojima su dodeljene u toj kafani plaćali “račun”.

Pored svega, Stamenković ulaže i svoje u integraciju. Njegova deca polažu privatni kurs albanskog jezika, zbog čega su se navodno još ranije iz “Srpske liste” distancirali od njega, naročito uz kurseve koje je oranizovao.

Za potrebe “multietničkog” osoblja albanskog Doma zdravlja, Stamenković je preko noći u nekoj od privatnih medicinskih škola u centralnoj Srbiji, prekvalifikovao svoju suprugu sa ginekološkog na opšti smer, i pre oko mesec dana je zasnovala radni odnos.

Separatističkoj “Agenciji za borbu potiv korupcije” Stamenković je prijavio nešto preko 23.000 evra ličnih primanja na godišnjem nivou ali kako je učesnik u gotovo svim projektima koje osmisli, primera radi iako se u medijima hvali kako drži časove albanskog jezika besplatno, za to prima honorar od britanske ambasade u iznosu od 500 evra mesečno, zatim nadležan je za raspodelu pomoći koje se vrše, kao i zbog usluga koje čini separatistima (a oni umeju da nagrade)… verovatno su, kao i kod drugih “srpskih političara” koji aktivno učestvuju u izdaji KiM, i ove cifre smešne.

Nema sumnje da je Stamenković sve ovo prihvatio i čini isključivo iz lične koristi. Ali pucanje moralnih i etičkih okova, prostim jezikom rečeno gubitak ljudskosti, podstaknut je i ohrabren politikom koju pre svega vodi zvanični Beograd.

Oni mogu da se ograde od njega ili ne ali činjenica je, kako i naš sagovornik primećuje, da su ga oni imenovali i omogućili mu da na to mesto dođe i da čini sve to što čini.

Odsustvo bilo kakve kažnjivosti za najteža nedela prema državi, ohrabruje nova i još teža. To svakako ne može da umanji bilo čiju krivicu ali može da dodatno rasvetli veličinu izdaje koju Aleksandar Vučić sprovodi prema Kosovu i Metohiji.

Mada ni to nije dovoljno da se ona sagleda. Biće potrebne decenije da se shvati sva pogubnost a neke stvari su možda i zauvek izgubljene u političkoj manifestaciji mračnog uma nekadašnjeg kvazi-nacionaliste koji je od Velike Srbije sveo Kosovo i Metohiju na Zajednicu srpskih opština, pa čak ni na tome na insistira.

Ali posle svih ovih godina, gde su državne insticije nadležne da štite Ustav, da gone zbog krivičnih dela koja se čine pred svima nama? Da hapse i procesuiraju? To je čitav sistem koji bi trebalo da održava više hiljada ljudi.

Kako svi oni mogu da ćute i sve ovo nemo posmatraju? A bez tih ljudi čija je to dužnost, u tom viru pohlepe za vlašću i novcem, narod ne može ništa osim da se sa naraslim šljamom i otpadom slije u kanalizaciju Vučićeve politike.

……………….

Izvor: http://www.kmnovine.com/2019/08/k.html

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of