Балкан и суседи Србије, Друштво, Политика, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Власти Хрватске и Федерације БиХ више од две деценије систематски крше људска права више од милион протераних Срба

Миодраг Линта послао писмо лидерима УН, ЕУ, ОЕБС, СЕ тражећи да изврше притисак на Загреб и Сарајево јер крше људска права Срба

  • Линта, у име „Савеза Срба из региона“ писмо је упутио генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу, председнику Европског савета Шарлу Мишелу, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, председнику Европског парламента Давиду Сасолију, генералној секретарки ОЕБС-а Хелги Шмит, председнику Парламентарне скупштине Савета Европе Рику Демсу и комесарки Савета Европе за људска права Дуњи Мијатовић
  • Од јуна 2004. године Хрватска систематски опструише и блокира спровођење Анекса седам споразума “Приватна својина и стечена права” и не враћа права грађанима која су имали на дан 31. 1990. године , а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.
  • Хрватска не регулише деценијама заостале, а неисплаћене пензије, неисплаћену динарску и девизну штедњу и хартије од вриједности, неисплаћеним дионицима, непризнатом радном стажу и др.
  • Преостали Срби у Федерацији БиХ налазе се исто у трагичној ситуацији јер су дискриминисани у запошљавању у јавном сектору, образовању на српском језику и ћирилици, расподјели средстава у буџетима општина, градова, кантона и федерације, обнови порушених кућа и комуналне инфраструктуре, а дијелу пензионера је ускраћено право на пензију.

Пише: Миодраг Линта

Обраћам Вам се као предсједник удружења грађана Савез Срба из региона са сједиштем у Београду и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. С обзиром да сте на челу једне од главних институција која креира и заступа опште интересе и принципе Европске уније, увјерен сам да се обраћам правој адреси. Опште је познато да се Европска унија, као и њене државе чланице, убраја у највеће поборнике људских права у свјетској политици. Нажалост, то није случај у појединим државама које су чланице Европске уније или желе то да постану.

Хрватска не поштује Европску Конвенцију за заштиту људских права и слобода
Дејвид Сасоли, председник Европског парламента, неће  ваљда извештај и писмо  о угрожености Срба гурнути у фиоку

Наиме, у Хрватској и дијелу Босне и Херцеговине под називом Федерација БиХ од завршетка рата до данас систематски се крше људска права око милион протјераних Срба и малобројних српских повратника. Вјерујем да се слажете са мном да је поштовање људских права један од важних предуслова јачања добросусједских односа и изградње боље будућности  на подручју бивше Југославије и региона.

Апелујем на Вас да Европски парламент изврши притисак на власти у Загребу и Сарајеву да коначно почну поштовати Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода. Не поштују Хрвати  ни  Уговор о питањима сукцесије који су потписали званични представници држава насљедница бивше Југославије у Бечу 2001. године.

Уговор о питањима сукцесије је међудржавни споразум који је ратификован у парламентима држава насљедница бивше Југославије и ступио је на снагу 2004. године. Према Уставу Републике Хрватске, Босне и Херцеговине  и међународном праву има јачу правну снагу од домаћих закона. Уговор о питањима сукцесије састоји се од 7 анекса или прилога.

Уништене српске куће у Хрватској нису обновљене, јер се средства за обнову ускраћују Србима

Од ступања на снагу наведеног споразума јуна 2004. године Хрватска систематски опструише и блокира спровођење Анекса седам или Г под називом “Приватна својина и стечена права”.  У њему стоји да свим грађанима и правним лицима морају бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.

Шарл Мишел, председник Европског Савета  је на потезу да омогући реализацију права Срба

Желим да Вас упознам са чињеницом да је Савез Срба из региона у претходном периоду урадио анкету која се односила на евидентирање отете, уништене, оштећене, неадекватно обновљене, неадекватно размијењене и неадекватно продате имовине протјераних Срба и других оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији. Укупно је 10.322 прогнаничких породица попунило Образац за евиденцију. Према извјештају просјечна породица броји три члана, што значи да је овом евиденцијом обухваћено нешто више од 30.000 протјераних Срба и других оштећених грађана због чега се ова евиденција може сматрати веома репрезентативном анкетом.

Чезну за домом: Српске избеглице у БиХ не могу да се врате у своје куће, не додељују им се средства, па тако има око 70.000 порушених српских кућа

Анализу прикупљеног материјала и свеобухватни извјештај  на 87 страна са прецизним подацима о систематском кршењу људских права протјераних Срба и других оштећених грађана урадио је 2019. године проф. са Филозофског факултета у Београду, Владимир Вулетић са својим сарадницима. Извјештај Вам достављамо у прилогу са дубоком надом да ћете наћи времена да га пажљиво прочитате и разумијете разлог мог обраћања Вама.

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије не сме да затвара очи пред оваквим проблемима
Зашто деценијама нема надокнаде Србима за уништену имовину

Нашем позиву за учешће у анкети се одазвало укупно 10.322 породица и овај извјештај се односи на та лица. Oд укупно 10.322 породице које су учествовале у овој анкети највише, 7.763 или три четвртине (75,2%), пријавило је материјалну штету у Хрватској. Једна четвртина (23.9%), односно 2.472 пријава, односи се на штету у БиХ. На Словенију се односи  свега 87 пријава или мање од 1%.

Извјештај аргументовано показује огромне размјере материјалне штете коју су претрпјели протјерани Срби на подручју данашње Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине.

У извјештају су наведени подаци о уништеној, оштећеној и отетој непокретној имовини (станови, куће, викендице, пословни и помоћни објекти, засади воћа и винове лозе, шума, ливаде, пашњаци, оранице и др.), уништеној и отетој покретној имовини (превозна средства, пољопривредне и остале машине, стока и остале животиње, намјештај, кућна техника и др.), заосталим а неисплаћеним пензијама, неисплаћеној динарској и девизној штедњи и хартијама од вриједности, неисплаћеним дионицима, непризнатом радном стажу и др.

Хелга Шмит, ген. секретарка ОЕБС (ОСЦЕ)  има довољно информација да крене у акцију
Србима се узурпирају основна права и на судовима

Посебни дијелови извјештаја се односе на неадекватну обнову срушених кућа с једне стране и продају и размјену кућа и станова под притисцима и пријетњама с друге стране, као и на податке о судским процесима везаним за непокретну имовину. Вјерујем да ће Вам наш Извјештај бити од користи и да ће барем једним дијелом помоћи да боље сагледате размјере огромне материјалне и друге штете коју су претрпјели протјерани Срби.

Дуња Мијатовић, комесарка Савета Европе за људска права, добро зна ситуацију на Балкану па се очекује да се ангажује у заштити отетих права Срба

Преостали Срби у Хрватској налазе се у трагичној позицији јер су дискриминисани у низу области (запошљавање у јавном сектору, образовање, употреба српског језика и ћирилице, обнова и др).

Србима су отети станови, станарска права, имовина, земља, пензије…

Срби у Хрватској, протјерани Срби и други оштећени грађани траже повратоко 40.000 отетих станарских права, исплату доспјелих а неисплаћених пензија за 57.500 пензионера и њихових потомака,накнаду штете за више од 10.000 минираних српских кућа и локала у хрватским градовима; рјешавање питања више од 20.000 неадекватно проданих и замијењених српских кућа под притисцима и пријетњама у хрватским градовима током рата.

Напуштене српске куће и село Отишић у Хрватској личи на село духова, а Срби би се вратили да имају услове

Траже поврат више од милион отетих катастарских парцела пољопривредног земљишта, признање дијела или читавог радног стаж прије рата, исплату дионица и  динарске и девизне штедње, обнову уништених кућа, пословних и помоћних објеката на подручју које је било захваћено ратом (подручје Крајине).

Срби не добијају посао, не дају им се средства за обнову кућа и имања

Једно од бројних отворених а неријешених проблема протјераних Срба јесте и питање исплате доспјелих а неисплаћених пензија (Анекс “Е” Уговора о питањима сукцесије). Прекид исплате пензија на подручју Хрватске које је било под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР-ом) услиједио је у септембру 1991. године. Обнова исплате почела је да тече од 1997. године, али од подношења захтјева па унапријед. На подручју које је било захваћено ратом (крајишко подручје) било је 57.500 пензионера. Сада је мали број од њих у животу. Пензија је стечено право, због чега потомци преминулих пензионера оправдано траже исплату неисплаћених пензија.

Антонио Гутереш, генерални секретар УН има могућности да тражи поштовање права избеглих Срба и повратника Срба у Хрватској и БиХ

Преостали Срби у Федерацији БиХ налазе се исто у трагичној ситуацији јер су дискриминисани у запошљавању у јавном сектору, образовању на српском језику и ћирилици, расподјели средстава у буџетима општина, градова, кантона и федерације, обнови порушених кућа и комуналне инфраструктуре а дијелу пензионера је ускраћено право на пензију.

Срби у Федерацији БиХ,  протјерани Срби и други оштећени грађани траже, између осталог, повратвише од отетих 1.000 станова које су прије рата откупили припадници бивше ЈНА, поврат више од 20.000 станова који су у току рата отети Србима или су их Срби продавали под притисцима и пријетњама за мизеран новац како би спасли живу главу, обнову уништених кућа, поврат отетих кућа, пословних објеката, земље и рјешавање бројних других проблема.

Четврт века протерани Срби не могу да остваре своја основна права

Апелујем још на Вас да Европски парламент изврши притисак на власти у Загребу и Сарајеву да коначно почну поштовати Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода и Уговор о питањима сукцесије.  Надам се да ћете ово моје обраћање разумјети у најпозитивнијем смислу јер протјерани Срби и малобројни српски повратници у Хрватску и Федерацију БиХ већ пуних 25 година од завршетка рата чекају да у стварности заживе висока морална начела којима се у свом раду руководе институције ЕУ.

Рик Демс, председник Парламентарне скупштине Савета Европе има у рукама механизме притиска на Хрватску и БиХ

На тај начин Европска унија ће демантовати увјерење да се Хрватска може понашати као држава којој је дозвољено да без посљедица и казне, систематски и у дугом временском периоду, крши људска права својих грађана српске националности које је протјерала током рата 1991-1995. године.  Исти случај је и са дијелом Босне и Херцеговине који се назива Федерација БиХ.

Очекујем да нам одговорите на наше писмо да бисмо са његовим садржајем могли да упознамо избјегле и прогнане Србе и друге оштећене грађане који су код нас пријавили своју отету и уништену имовину коју имају у Хрватској и Босни и Херцеговини.

С поштовањем,

Београд, 21. децембар 2020. године

Извор: https://ssr.org.rs/linta-poslao-pismo-medjunarodnim-organizacijama-trazeci-da-izvrse-pritisak-na-vlasti-u-zagrebu-i-sarajevu/

……………….

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments