Balkan i susedi Srbije, Društvo, List "POLITIKA", Politika, Srbija, Srbija i EU

VIŠE OD HRONOLOGIJE: SVEDOČANSTVO KAKO JE HAPŠEN SLOBODAN MILOŠEVIĆ

VELIKO UZBUĐENJE NA DEDINJU

 

  • Gužva zbog vesti o hapšenju Miloševića.-
  • Socijalisti napustili zasedanje Skupštine Srbije i požurili u Užičku ulicu.-
  • Ispred kuće bivšeg predsednika mnoštvo domaćih i inostranih novinara i snimatelja

Subota, 31. mart 2001.

Piše: Jovo Vukelić

Faksimil prve strane “Politike”, 31. mart

Juče, oko 19 časova, u toku zasedanja Skupštine Srbije do poslanika Socijalističke partije Srbije stigla je vest od njihovih pristalica koji dežuraju ispred kuće u Užičkoj, u kojoj živi ekspredsednik Jugoslavije Slobodan Milošević da se dešava nešto zabrinjavajuće.

Svi poslanici SPS-a odmah su napustili zdanje Skupštine i uputili se ka Užičkoj, a potom je procurela vest da je u toku hapšenje Slobodana Miloševića.

Podrška građana Miloševiću pred hapšenje u vili “Mir”

Takvu vest odmah su objavili i neki beogradski elektronski mediji, da bi posle petnaestak minuta sa lica mesta iz Užičke ulice bilo javljeno da je Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije, stigao sa grupom poslanika, ali da nikakvo hapšenje i privođenje nije u pitanju.

U tim trenucima ispred kuće Slobodana Miloševića u Užičkoj okupilo se i mnogo novinara i fotoreportera domaćih i inostranih novinskih, televizijskih i radio kuća, u očekivanju da će se nešto dogoditi.

Kako smo uspeli da saznamo, u Užičkoj je zaista bilo određenih aktivnosti, ali one su se ticale promene straže oko kuće Slobodana Miloševića, pa su pokreti i komešanje više ljudi u tom poslu izazvali uznemirenje „narodne straže”.

Ipak, naš list saznaje iz izvora bliskih DOS-u „da je akcija privođenja i saslušavanja Slobodana Miloševića, kao i njegovo pritvaranje, krajnje otvorena opcija i da se tako nešto može očekivati.“

Na pitanje kada, nismo dobili odgovor.  (J. V.)

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

NEOČEKIVANI TOK HAPŠENJA BIVŠEG PREDSEDNIKA JUGOSLAVIJE

Sedam zapovesti za hapšenje Miloševića

  • Tokom tročasovnog sastanka najviših državnih funkcionera u Palati federacije, burno i iza zatvorenih vrata i u holu. –
  • Diplomatski kanali usijani – šta se to dešava u Beogradu

nedelja 1. april 2001.

Pišu: J. Vukelić i A. Apostolovski

Zašto sastanak toliko dugo traje? Šta je sporno? Od preksinoć, nad Srbima se nadvija još jedna nacionalna drama. Milošević je zabarikadiran u vili u Užičkoj 11 na Dedinju, a njegov poslednji verni pratilac Siniša Vučinić negde je u dvorištu, za mitraljezom.

Oko pet časova posle podne stigli smo u Palatu federacije. Najvni savezni i srpski funkcioneri, nešto ranije, počeli su sastanak, na kojem bi trebalo da razreše situaciju sa bivšim predsednikom SRJ. Čeka se istupanje Vojislava Koštunice. Protokol je već sve pripremio. Postavljena je jugoslovenska zastava, kamermani proveravaju svetlo, jedan fotoreporter se zavukao ispod snimatelja i iz ležeće pozicije čeka predsednika.

Vreme se oteže, ali lidera DOS-a još uvek nema. Da li su neslaganja unutar vladajuće koalicije tolika da sastanak ulazi u treći sat? Izgleda da je iza zatvorenih vrata burno.

Sastanak najviših funkcionera SRJ i Srbije rezultirao je odlukom o hapšenju Miloševića

Reporter japanskog najuticajnijeg dnevnog lista nervozno se šeta među stotinak svojih kolega. U holu na prvom spratu Palate federacije čuju se najrazličitiji svetski jezici. Japanac je stigao u Beograd juče, tačno u podne.

Pre dve nedelje, prvi put je stigao u Evropu. Njegov prevodilac ga plaši: „Pazi se, mogu da te uhapse. Kad mogu bivšeg predsednika, mogu i tebe”.

Čujemo da se oko 100 „delija”, navijača Zvezde, sukobljava sa pristalicama Miloševića u „narodnoj straži”. Dokaz da dve najveće srpske ljubavi, fudbal i politika, ne mogu jedno bez drugog.

Sudbina Miloševića, izgleda, ipak se odlučuje na zatvorenom sastanku.

………………

SAZNAJE SE…

Specijalci u Užičkoj 11

Kako smo sinoć saznali u Palati federacije iz dobro obaveštenog izvora bliskog MUP-u Srbije, preksinoć je u rezidenciju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića neko iz najvišeg vojnog vrha iznenada poslao dvadesetak pripadnika specijalne vojne jedinice, poznatije kao 63. padobranska brigada.

Ta grupa vojnika stigla je u rezidenciju u toku noći po naređenju jednog od najviših funkcionera iz Genaralštaba Vojske Jugoslavije.    J. V.

………………

Novinari su posedali na pod prekriven mekanim tepihom. Holom šetaju i funkcioneri savezne i reggubličke vlade koji čekaju svoje šefove.

Saznali smo da je i većina članova kabineta predsednika Koštunice za to da se stvar preseče  – da se Milošević, kao svaki drugi građanin, privede istražnom sudiji.

Oni nam se poveravaju: juče nije bilo ozbiljnije zemlje čiji ambasador, preko različitih kanala, nije pitao: Šta se to dešava u Beogradu? Zašto se Milošević ne privodi pravdi?

Diplomatske veze su usijane.

Pominje se i navodni otpor nekih grupa u Vojsci. Iz izvora bliskih MUP-u čujemo da u republičkoj vladi postoji potpuno jedinstven stav da se bivši predsednik SRJ u najkraćem mogućem roku mora privesti kod istražnog sudije.

Vesti melju jedna drugu.

Srbi su prikovani u svoje fotelje i trosede: gledaju vesti i slušaju radio, prateći dramu na Dedinju . Milošević je bacio poslednju kartu na sto, nadajući se da će ga poslednja kriza koju je izazvao izbaciti bar još jednom na površinu.

Lideri DOS-a svesni su da balkanski „genije haosa” ne sme da dođe do daha.

Posle tri sata, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić i ostali, sa smeškom na licima, izgledaju jedinstveni.

Predsednik SRJ i srpski premijer naglašeno su ljubazni jedan prema drugom. Bar tako izgleda dok su pod reflektorima.

General Nebojša Pavković korača upadljivo odsutno iza njih, sa rukama u džepovima. „Ko nešto započne, to treba i da završi“, ističe između ostalog Koštunica, dok čita zajedničku izjavu njih trinaestorice. Dogovor je, izgleda, konačno postignut.

Novinari u ovoj izjavi prepoznaju sedam zapovesti za hapšenje Miloševića. Možda svakog  časa.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

NEOČEKIVANI TOK HAPŠENJA BIVŠEG PREDSEDNIKA JUGOSLAVIJE

Predsednik Milošević i general Pavković su branili zemlju od NATO agresije 1999.: oba su stigli do suda u Hagu

Koga je obezbeđivala Jugoslovenska armija

 

Ako je Jugoslovenska armija čuvala zgradu u Užičkoj 11, odakle naoružani civili unutra i oko rezndencije (vile „Mir“) bivšeg predsednika Miloševića

 1. april 2001.

Piše: J. Vukelić

Generalštab Jugoslovenske armije saopštio je da će, kao i prethodnih dana, njegovi pripadnici čuvati objekat u Užičkoj 11, ali da oni ne čuvaju bivšeg predsednika Jugoslavije.

Istovremeno, juče su Dušan Mihajlović,  ministar  unutrašnjih poslova Srbije, i premijer srpske vlade Zoran Đinđić javnosti saopštili da su prilikom pokušaja uručenja odluke istražnog sudije o privođenju Slobodana Miloševića organi gonjenja naišli na otpor i protivljenje pripadnika VJ koji su bili na zadatku u Užičkoj 11.

Zbog pokušaja sprečavanja i ometanja službenih lica u vršenju dužnosti koja je trajala više od 12 sati, sve do jedan sat posle ponoći 31. marta, ministar Mihajlović nagovestio je da će MUP Srbije podneti o tome izveštaj i zatražiti istragu o odgovornosti lica u VJ koji su u ovome učestvovali.

……………………..

Mihajlović: Milošević neovlašćeno u Užičkoj 11

Tandem Mihajlović-Jovanović bio je zadužen da sprovodi odluke

– Slobodan Milošević i dalje neovlašćeno koristi zgradu u kojoj stanuje. To je rezidencija predsednika SRJ, a ne privatna vila bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Nije mi jasno zašto se ovo već duže tolerište i ko ovakav čin odobrava  kad je on potpuno nezakonit – istakao je ministar Mihajlović.

……………………..

Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković ponašanje pripadnika VJ okarakterisao je kao „puč”, pokušaj sprečavanja državnih organa u vršenju njihovih redovnih dužnosti.

Dramatični momenti: u vili “Mir” sukobljavali su se pripadnici dve strane – obe u maskirnim uniformama

U svakom slučaju bez odgovora ostaje pitanje odakle desetine naoružanih civila u rezidenciji i oko nje. Kako su pripadnici VJ dozvolili ovim licima da budu u objektu i oko njega i na osnovu kojih naređenja i propisa su to učinili?

Istovremeno, svim silama su sprečavali pripadnike MUP-a Srbije da uđu u kompleks rezidencije, “a nisu im dozvolili ni ulazak u objekat kako bi obavili svoj službeni zadatak.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

OTKRIĆE POLICIJE U MILOŠEVIĆEVOJ REZIDENCIJI
Arsenal oružja u Užičkoj 11

 

  • Kod Siniše Vučinića pronađen plan za oružani ustanak

 1. april 2001.

Prema pouzdanim informacijama do kojih je došla „Politika”, nadležni organi Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su u toku jučerašnjeg dana, do 20 časova, u rezidenciji bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 11, sledeće vrste naoružanja: dva borbena oklopna vozila, tri puško-mitraljeza, jedan ručni bacač, 30 automatskih pušaka, sa dva sanduka okvira za ova oružja.

Marija Milošević se nije odvajala od oca do poslednjeg časa pred hapšenje

Takođe, pripadnici policije su u toku pretrage koja je nastavljena i u kasnim večernjim časovima, pronašli još 30 tromblonskih bacača sa minama, dva sanduka ručnih bombi „kašikara”, 10 sanduka municije za pištolj kalibra 7,62 milimetra i 20 pištolja raznih kalibara.

Prilikom pretresa prostorija, kod Marije Milošević pronađena su tri pištolja: „bereta” kalibra devet milimetara, „valter” kalibra devet milimetara i damski pištolj. Za ove pištolje, kćerka bivšeg predsednika nije imala dozvolu.

……………….

Istraga o pucnjavi u Užičkoj

Ministar pravde Vladan Batić o incidentu u Užičkoj, kada je Marija Milošević pucala iz pištolja prilikom odvođenja njenog oca u istražni zatvor u 4.35 ujutro, saopštio je „da se o ovom događaju vrši istraga, da nadležii organi obrađuju taj slučaj i da će nadležni iz ministarstva unutrašnjih poslova o tome saopštiti svoj stav.”  J.V.

………………….

Prilikom privođenja Siniše Vučinića, kod njega je pronađeno više vrsta raznog oružja za koje ni on nije imao dozvolu. Kod Vučinića je pronađen i dokument – plan za organizaciju oružanog ustanka.

Naši izvori tvrde da je, prema prvim saznanjima, pobuna trebalo da se izvede u aprilu.

J. Vukelić

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

ISPRED ZGRADE U UŽIČKOJ ULICI 

„Narodni stražari” i juče čuvali Miloševića

U Beogradu je juče tridesetak pristalica bivšeg jugoslovenskog predsednika i lidera Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića nastavilo „narodnu stražu”, ispred njegove kuće u Užičkoj 11.

Sekretar beogradskih socijalista Saša Antić rekao je Beti da „svakodnevno stražu iz Beograda pojačavaju simpatizeri iz unutrašnjosti”. On je najavio dolazak članstva iz Šumadije i Vojvodine, dok su prošlog vikenda u Užičkoj ulici „narodnu stražu” držali i simpatizeri iz Danilovgrada, Kruševca i Čačka.

„Čuvanje” Slobodana Miloševića traje od 1. marta zbog „medijske kampanje i glasina o njegovom skorašnjem hapšenju”.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

PRIVOĐENJE DUGO 36 SATI

Faksimil “Politike” od 2. aprila

Batić garantuje fer postupak i suđenje

  • Vladan Batić kaže da će istražni sudija posle obavljene istrage predmet predati tužiocu koji će odlučiti o podizanju optužnice.–
  • Predstoji komplikovan sudski postupak. –
  • Nema kućnog pritvora

2. april 2001.

Piše: J. Vukelić

– Posle hapšenja Slobodana Miloševića koje je juče ujutru proteklo bez opiranja, ulazimo u jedan uobičajen krivični postupak pred nadležnim sudom. Pokretanje ovog postupka nema nikakvu političku dimenziju niti elemente političkog revanšizma, već je reč o najobičnijem redovnom postupku za lica za koja postoji sumnja da su učinila krivično delo – rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije Vladan Batić, ministar pravde.

Ministar pravde Batić je mnogo obećao…

Pored toga, ministar pravde je naglasio da niko iz izvršne vlasti nije vršio pritisak na pravosudne organe, a da privođenje Miloševića nije posledica zahteva Haškog tribunala ili pritiska američke administracije.

Batić je zatim istakao da je mirnom i pravnom raspletu situacije umnogome doprineo preksinoćnji. sastanak i odluke najviših državnih rukovodilaca kod predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Taj sastanak doprineo je da se javnost uveri u neistinitost priča o nejedinstvu u DOS-u, neslaganjima između Vojske Jugoslavije i srpske policije, Savezne i Republičke vlade, kao i neslaganje između predsednika SRJ i premijera srpske vlade.

Na ovom sastanku je postignut pun konsenzus i nikada do sada sada nisam prisustvovao konstruktivnijem razgovoru. Postigli smo potpuno jedinstvo bez ijednog disonantnog tona i to je do kraja razoružalo sve koji su nameravali da pružaju otpor i da izazivaju sukobe povodom pokušaja hapšenja bivšeg predsednika SRJ – ističe Batić.

Batić je, zatim, obavestio prisutne o zahtevima koje je Milošević izneo tokom protekle noći, pre nego što je odlučio da se preda organima gonjenja.

– Milošević i njegov advokat tražili su fer suđenje što će u svakom slučaju biti obezbeđeno -naglašava Batić.

Miloševiću i njegovom braniocu data je garancija da njegovo hapšenje nije po nalogu Haškog tribunala, jer uslova za tako nešto u našoj zemlji nema budući da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom nije donet. A o izručenju Miloševića i ostalih optuženih Haškom tribunalu biće odlučivano tek nakon donošenja ovog zakona.

Na pitanje da li se u rezidenciji u Užičkoj 11 i dalje nalaze Mira Marković i kćerka Slobodana Miloševića Marija Milošević, Batić je odgovorio da su obe u toj vili i da su tražile da tamo i dalje borave „dok ne bude završena adaptacija njihove kuće u Tolstojevoj ulici”.

Ministar pravde posebno je istakao da u postupku istrage protiv Miloševića predstoji komplikovan postupak u kome se tužilac mora izjasniti da li podiže optužnicu. Najduži rok za takvu radnju je šest meseci, jer se moraju saslušati i brojni svedoci koje predlaže tužilac. Ali, Batić je naglasio da se nada da će ovaj posao ipak biti ranije okončan. Tek onda uslediće suđenje i odbrana optuženog u kojoj će i on i njegovi advokati imati priliku da iznesu dokaze, da se slobodno brane i da predlažu svedoke.

Na kraju, Batić je posebno podvukao da u našem zakonu nema nikakvog određivanja „kućnog pritvora” i da takva mogućnost ne postoji ni za koga, pa ni za Miloševića. Prema tome, Milošević će ostati u pritvoru u Okružnom zatvoru onoliko koliko to odredi istražni sudija.

J. Vukelić

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

JUČE UJUTRU NA DEDINJU

Siniša Vučinić bio je jedan od glavnih branitelja Slobodana Miloševića od hapšenja

Uhapšen i Siniša Vučinić

  • U trenucima hapšenja visokog funkcionera JUL-a čuli su se pucnji. –
  • Saslušani, pored Vučinića, i Zečević i Bjelica. –
  • Opiranje hapšenju

2. april 2001.

Piše: J Vukelić

U toku jučerašnjeg dana policija je iz rezidencije bivšeg predsednika  Slobodana Miloševića privela na saslušanje trojicu članova obezbeđenja Slobodana Miloševića. Oni su saslušani  kod dežurnog itražnog sudije zbog sumnji da su neovlašćeno posedovali vatreno oružje, kao i sumnji da su pružali oružani otpor prilikom pokušaja nadležnih organa da pred lice pravde privedu Slobodana Miloševića.

……………….

Mira Marković nije pod istragom

Ministar praide Vladan Batić obavestio je novinare da protiv Mire Marković za sada nema nikakve krivične prijave i da se ona ne nalazi među licima koja je okružni tužilac uzeo u razmatranje.

Supruga Miloševića, Mirjana Marković trenutno nije pod istragom

Juče po podne u poseti Slobodanu Miloševiću u Okružnom zatvoru bila je njegova supruga Mira Marković.

……………….

Istraga je u toku moguće je i da Ratko Zečević, poslanik SPS-a u Saveznoj skupštini, Bogoljub  Bijelica, aktivista SPS-a, i Siniša Vučinić, predsednik stranke „Nikola Pašić”, budu optuženi i za pružanje oružanog otpora, zločinačko udruživanje i pozivanje na otpor i učestvovanje u sprečavanju službenih lica u vršenju dužnosti.

Za privođenje saveznog poslanika Ratka Zečevića prethodno je potrebno da nadležni istražni organ podnese zahtev Skupštini za odlučivanje o imunitetu.  J.V.

::::::::::::::::::::::::::::::

Tok istražnog postupka

2. april

Kada je 30. marta Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo krivičnu prijavu protiv Slobodana Miloševića okružnom javnom tužiocu počeo je istražni postupak.

Postupajući po ovoj prijavi okružni javni tužilac  je podneo zahtev za sprovođenje istrage protiv Slobodana Miloševića istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu.

U tom zahtevu za sprovođenje istrage tužilac je dao i zahtev za određivanje pritvora, bolje reći predlog za određivanje pritvora.

Zašto? Zato da bi se onemogućio uticaj na svedoke, da bi se prikupile izjave i svedočenja svedoka, pribavila potrebna dokumenta, dokazi i to u skladu sa članom 191. Zakona o krivičnom postupku Jugoslavije.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Otklonjeni nesporazumi sa Vojskom

2. april

Govoreći o informacijama koje su ovih dana objavljivane u javnosti povodom ponašanja pripadnika Vojske Jugoslavije u rezidenciji u Užičkoj, Batić je rekao:

Reč je o nesporazumima koje smo otklonili. Nije bilo zle namere od strane Vojske, već se radilo o nadležnostima i mešanju nadležnosti. Vojska je čuvala objekat, a Milošević je imao nekakvo svoje pretorijansko obezbeđenje koje ga je čuvalo. Bilo je zvaničnog pokušaja da se ovo obezbeđenje zameni obezbeđenjem MUP-a Srbije, ali nije uspelo. Konačno, VJ je dala čvrste garancije da se neće mešati u ove poslove i da će postupati u skladu sa Ustavom SRJ.

::::::::::::::::::::::::::

O uslovima u zatvoru

2. april

– Uslovi boravka Miloševića u Okružnom zatvoru biće sasvim do­bri. Imaće mogućnost da ga članovi porodice posećuju i pružićemo mu mogućnost što humanijeg boravka – ističe Batić.

Toma Fila, branilac Miloševića

Prema rečima advokata Tome File, koji je juče u više navrata posetio Miloševića u samici, on se oseća dobro, iako je umoran i iscrpljen. Slobodan Milošević je, po mišljenju File, vrlo smiren i uzeo je „za svaki slučaj sedative”.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

PRVO ISPITIVANJE BIVŠEG PREDSEDNIKA SRJ 

Sudija doneo rešenje o sprovođenju istrage

2. april 2001.

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Goran Čavlina ispitao je juče u Okružnom zatvoru bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je osumnjičen da je izvršio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi ostvarenja krivičnih dela.

Sudija Čavlina je u izjavi za „Politiku“ rekao da je ispitivanje trajalo od 12 do 15 časova i da je Milošević izneo svoju odbranu.

Obavio posao i nestao:Svemoćni Sudija Goran Čavlina izvršavao je sva naređenja izvršne vlasti

Posle ispitivanja sudija Čavlina je doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv Miloševića i rešenje o određivanju pritvora u trajanju od mesec dana.

Sudija je takođe rekao da će Mihalj Kertes, Nikola Šainović, Jovan Zebić i Radomir Marković biti ispitani sledeće nedelje, a zatim sledi sledi i saslušavanje svedoka.

Miloševićev branilac advokat Toma Fila izjavio je posle saslušanja da je bivši predsednik SRJ porekao sve navode zahteva za sprovođenje istrage. On nije odbio nijedno pitanje sudije i tužioca, ali je poricao svoju krivicu za sva krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

A. P.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Hronologija događaja vezanih za hapšenje Slobodana Miloševića

Hapšenje Miloševića: šta je bilo po zakonu, a šta nije, još se pouzdano ne zna

Od vile do zatvora

Petak, 29. mart

BEOGRAD – Hapšenjem bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, okončana je drama koja je trajala 35 sati. Započeta je u petak uveče u elitnoj Užičkoj 11 i u Konavljanskoj ulici na Dedinju, u rezidenciji “MIR”, u kojoj je do hapšenja živeo Milošević, a završena u nedelju u ranim jutarnjim satima u Centralnom zatvoru u Beogradu.

19 SATI: Šef poslaničke grupe vodeće opozicione partije SPS Branislav Ivković pozvao svoje stranačke kolege da napuste zasedanje Skupštine pošto se” nešto sumnjivo događa na Dedinju”.

20 SATI: Policija blokira sve prilaze Užičkoj ulici. Nekoliko stotina pristalica SPS i znatiželjnih građana iz svih delova grada kreće ka Dedinju. Krenuo i jedan autobus iz Požarevca sa Miloševićevim simpatizerima.

21 SAT: Na Topčiderskoj zvezdi sve više građana koji su došli da uživo prate hapšenje.

22 SATA: Broj pristalica SPS sve veći, kao i domaćih i stranih novinarskih ekipa. Prekidaju se redovni televizijski i radio programi na svim stanicama. Izveštaji, direktna javljanja reportera i prikazivanje nemontiranih materijala pred vilom pristižu iz časa u čas. Reporteri s licu mesta javljaju da se pojavilo više od 500 ljudi.

23 SATA: Elektronski mediji objavljuju da je Milošević uhapšen i sproveden u Palatu pravde na saslušanje. Funkcioneri SPS to kategorički demantuju. Za tili čas mnoštvo reportažnih kola i novinara sjatilo se pred Palatom pravde. Četiri blindirana džipa s zatamnjenim staklima ulaze u garažu Palate pravde, a svet uveliko “pozdravlja hapšenje Miloševića”.

24 SATA: Džipovi odlaze iz Suda i upućuju se prema Dedinju.

SUBOTA, 30. MART

00.20 SATI: Milošević priređuje još jedno, verovatno poslednje, šokantno iznenađenje. Pojavio se na vratima rezidencije i sa prepoznatljivo poluuzdignutom rukom, nakratko, pozdravlja svoje pristalice.

01.20: General Bojović dopušta ulazak ovlašćenog službenog lica u objekat, ali su posle toga vojnici predali ključeve od kapije objekta predstavnicima privatnog Miloševićevog obezbeđenja, naoružanim automatskim oružjem, s kojima je bio i Siniša Vučinić, predsednik radikalne stranke levice”Nikola Pašić”.

01.30 SATI: Milošević u telefonskoj izjavi radiju B92 prvo demantiju svoje hapšenje i saopštava da s drugovima pije kafu i da je vrlo dobro.

02.30 SATI: Zbog nesporazuma policije i vojske i prisustva paraobezbeđenja u okviru rezidencije došlo je do oružanog incidenta. Specijalci MUP-a sa maskama na licu u džipovima probiju kapiju vile iz Konavljanske ulice, upadaju u dvorište, ispaljaju “šok bombe”, a čuje se pucnjava iz same rezidencije i oko nje. U akciji su ranjene tri osobe, među kojima dvojica policajaca i fotoreporter FoNet Andrija Ilić.

OKO 03.00 SATI: “Živ se neću predati”, izjavio je Milošević u prvim pregovorima s pripadnicima službe bezbednosti koji su imali nalog za njegovo hapšenje.

03.20 SATI: Pregovori s Miloševićem se nastavljaju. Kao podrška specijalcima, ispred i u dvorištu, stiže oklopni transporter.

OD 05.45 DO 06.00 SATI: U Užičkoj i na donjoj kapiji rezidencije u Konavljanskoj ulici policija potiskuje građane i novinare od vile. Pojavljuje se grupa ljudi na krovu vile na koju je iz dvorišta ispaljena vatra.

06.00 SATI: Sastanak vrha SPS-a u toku. Prisustvuju Branislav Ivković, Ivica Dačić, Slavica Đukić-Dejanović, Živorad Igić….

06.30 SATI: Mirno pred svitanje. Pojavljuje se veća grupa policajaca pristiglih autobusima. Pripadnici MUP-a potiskuju građana ka Topčiderskoj zvezdi i Muzeju 25. maj.

OD 07.00 DO 09.30 SATI: Zatišje pred buru.

09.30 SATI: Stižu prve zvanične izjave o pokušaju hapšenja Miloševića. Prvo konferencija za novinare ministra Dušana Mihajlovića, zatim sednica Vlade Srbije. Razmotrena aktuelna dešavanja oko Miloševića.

OD 10.00 DO 18 SATI: Posle potiskivanja pristalica SPS-a i znatiželjnih građana, policija postavlja dva dodatna kordona na ulazu u Užičku i Konavljansku ulicu. Nema nikakvih incidenata. Pristalice Miloševića pevaju partizanske pesme. Stalni telefonski dogovori rukovodstva SPS-a, na relaciji Novi Beograd – rezidencija “Mir”.

18.00 SATI: U Palati pravde sastanak državnog političkog vrha SRJ, Srbije i Vojske Jugoslavije. Isključena voda u vili gde boravi Milošević.

I Milorad Ulemek Legija je bio korišćen kao deo pritiska da se Milošević dobrovoljno preda i ode u zatvor

19.00 SATI: Pristalice SPS-a probijaju kordon policije na početku Užičke i kreću prema vili, dok s druge strane kreću provokacije zvezdaša i članova “Otpora”. Lete flaše i kamenice. Nekoliko lakše povređenih građana. Sukob s pristalicama SPS, pali se zastava “socijalista”. Policija reaguje i sprečava šire sukobe.

OKO 19.45 SATI: Obraćanje predsednika SRJ Vojislava Koštunice – “Ko puca na policiju mora da bude priveden pravdi, a Slobodan Milošević nije vredan građanskog sukoba ni krvoprolića”.

20 SATI: Specijalcima MUP-a pridružuje se još jedan autobus policajaca u običnim uniformama.

21 SAT: Policija ponovo potiskuje građane iz Užičke i Konavljanske ulice. Stotinak Miloševićevih pristalica i predstavnika “sedme sile” na Topčiderskoj zvezdi. Okupljeni zapalili logorske vatre i pevaju partizanske pesme.

22 SATA: Policijski kordon, koji je rastavljao pristalice i protivnike bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića na Topčiderskoj zvezdi se povukao.

23.30 SATI: Četiri policijska džipa došla su do ulaza u Konavljansku ulicu na Dedinju, gde je rezidencija u kojoj se nalazi bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Policija je rasterala novinare okupljene ispred rezidencije. Nema okupljenih građana.

23.45 SATI: U toku su pregovori o predavanju istražnim organima Slobodana Miloševića. U pregovorima pored potpredsednika SPS Branislava Ivkovića i visokog funkcionera SPS-a Slavice Đukić-Dejanović učestvuje i Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini.

NEDELJA, 1. APRIL

00.20 SATI: Potpredsednik SPS Branislav Ivković izjavio je da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević “veoma konstruktivan” u pregovorima o njegovoj predaji policiji.

Branislav Ivković, funkcioner SPS, je bio konstruktivan u pregovorima i to mu se pamtilo kod vlasti DOS

OD 00.30 do 03.30 SATI: Nastavljaju se pregovori bez ikakvih detalja široj javnosti. Dogovorima pored Miloševića i Jovanovića prisustvuje i Toma Fila, Miloševićev advokat.

03.35 SATI – Stižu dva džipa sa maskiranim policajcima. Užička i Konavljanska ulica potpuno blokirane. Obične policajce smenili oni sa šlemovima.

03.50 SATA – Postignut konačni dogovor o mirnoj predaji Miloševića. Policija pravi plan izvođenja Miloševića.

04.15 SATI – Milošević prihvata da se preda posle davanja garancija od DOS-a o njegovoj bezbednosti do zatvora. Dogovoreno da se Milošević zbog sigurnosti transportuje, umesto u Palatu pravde – u istražni deo Centralnog zatvora.

04.35 SATI – BIVŠI JUGOSLOVENSKI PREDSEDNIK PREDAO SE U REZIDENCIJI NA DEDINJU. U koloni od pet vozila – dva džipa, dva “audija” i “BMV-a” u kome su se nalazio Milošević, krenuli su preko Banjice do Bačvanske ulice (Okružni zatvor u Beogradu) , čime je posle 35 sati okončana drama. S njim se u kolima nalazio njegov lični vozač i advokat Toma Fila.

Vila “Mir”, mesto  gde se dešavalo svašta i gde je bilo svega lošeg, a mira ponajmanje

04.38 SATI – Marija Milošević, koja je s ocem i majkom Mirom Marković boravila u vili “Mir”, ljuta zbog hapšenja Miloševića, “u afektu” je nasumice ispalila nekoliko hitaca oko sebe, ali, srećom, sve je prošlo bez posledica.

04.40 SATI – Autobus s policajcima posle privođenja Miloševića napustio je krug rezidencije, dok je u isto vreme počeo uviđaj o pucnjavi u vili.

05.00 SATI – Konvoj vozila s Miloševićem ušao u krug Centralnog zatvora u Beogradu.

Tmurni  i nehumani Centralni zatvor u Beogradu liči na nekadašnje Gulage

05.03 SATA – Tri džipa sa pripadnicima specijalnih snaga policije napustila su Užičku ulicu.To je značilo da je akcija hapšenja Slobodana Miloševića definitivno okončana.

( prema listu  Glas javnosti,priredio I. Čorbić. 1. april 2001.)

*::::::::::::*:::::::::::::*::::::::::::::*

Pisano 5. septembra 2018.

Epilog:

Cilj je bila satanizacija Srbije i Srba, a ne Miloševića

Od Apri-li-li-lija do Vidovdana

 

  • Haški sud je sud inkvizicije V. Britanije i SAD, i naravno njihovog NATO pakta, koji je imao da izvrši zadate ciljeve, a to je da se dokaže da su Srbi genocidan narod, zlikovci, zločinci, ubice, silovatelji. –
  • Nikavo pomirenje i nekakvi bolji odnosi u budućnosti nisu mogli biti rezultat takvog postupanja suda u Hagu što je danas poptuno evidentno. Dve decenije kasnije odnosi među zemljama bivše Jugoslavije su vrlo loši (sem nekoliko izuzetaka), međusobni odnosi naroda i država su čak i gori nego neposredno posle oružanih sukoba u građanskim ratovima. –
  • Srbija je od 2001. pa nadalje stalno ucenjivana, postavljani su joj stalno novi ultimatumi, a Zapadne zemlje, pre svih SAD, Britanija, Francuska i Nemačka su Srbiji nametali nove i nove zahteve, obaveze, uslove.-
  • Ne napadamo mi Srbiju, nego Miloševića – bila je jedna od lažnih teza, spin-majstori sa Zapada su to vešto predstavljali, upakovali ali neobučeni Hrvati, Muslimani iz BiH, Šiptari i drugi, na kraju i montenegrini oko Đukanovića,  su to razotrkivali svojim neznanjem i pokazivali da je pravi cilj: satanizacija Srba i Srbije.-
  • Ovih dana gledamo kako taj isti Zapad i NATO, sa SAD na čelu, a sa V. Britanijom (koja i dalje, kao i uvek ranije, sve podržava i huška protiv Srba i Srbije) čine sve da Srbija, kao što je predala Miloševića 2001. godine, sada  2018. godine preda  deo svoje teritorije – pokrajinu Kosovo i Metohiju
  • Milošević je umro, zahvaljujući bahatosti Zapada, bez ijedne konačne presude


Piše: Jovo Vukelić

Sa ove distance od 17 godina lakše je analizirati šta se (i zašto se) događalo u proleće 2001. godine kada je uhapšen Slobodan Milošević u Beogradu i sproveden i zatvoren u Centralni (Okružni)  zatvor, a potom početkom leta, baš na Vidovdan,  odatle iz tog „istražnog“ zatvora isporučen sudu u Hagu, gde je i umro (marta 2006) nekoliko godina kasnije.

Šta je Srbija kao država dobila ovim izručenjem svog eks predsednika Međunarodnom trubunalu u Hagu? Da li je Srbija nešto uopšte trebala da dobije ispunjavajući naloge tog Međunarodnog suda, ili je samo morala da izvršava svoje obaveze i zadatke?

Pokazalo se kasnije, a danas je to potpuno jasno da je taj vajni sud u Hagu bio sve  – samo ne mesto gde se delila pravda, presuđivalo na osnovu argumenata i valjanih dokaza. Haški sud je bio smejurija, karikatura pravde, nikakav to nije bio ni međunarodni sud , ni sud pravde. Ukazivali su na to mnogi domaći i inostrani pravni autoriteti i političari, ali uzalud.

Bio je to sud inkvizicije V. Britanije i SAD, i naravno njihovog NATO pakta, koji je imao da izvrši zadate ciljeve, a to je da se dokaže da su Srbi genocidan narod, zlikovci, zločinci, ubice, silovatelji. Nisu ih interesovali krivice pojedinaca, pa čak ni Miloševića…

Oni koji su bombardovali Srbiju 1999. godine su od Miloševića, koliko god da je bio kriv ili ne, napravili na kraju uveliko žrtvu,  a uz to učinjeno je sve da mu se ne sudi ni za dela za koja je bio optužen u Srbiji, pa je on umro bez ijedne dokazane presude o svojoj krivici.  To je posledica bahatog ponašanja Zapada oličenog u osornim i nadmenim postupcima Karle del Ponte i Džefri Najsa.

Optužnice bez dokaza, presude nepravične

Kao što su sve optužnice epizodne tužiteljke Luis Arbur iz 90-tih prošlog veka bile političke i neutemeljene, bez dokaza ( iako su stalno dopunjavane) protiv srpskih političkih i vojnih lidera tako su i kasnije optužnice bile očajno sačinjene, manjkave,bar tako tvrde najeminentniji pravni stručnjaci širom sveta.

Presude tog suda su posebno skandalozne, njima se pokazalo da se o istoj stvari presuđuje različito. Na delu su bili dvostruki  pravni aršini. Sud je na kraju potpuno kompromitovan, a Srbiju koja je sa sudom „konstruktivno“ sarađivala napravio je smešnom.

Da li su lidera sa Zapada obećali i šta su obećali tadašnjim liderima DOS-a (pod uslovom da sarađuju sa sudom) to ćemo možda saznati jednog dana iz dokumenata ili nečijih svedočenja.  Jasno je već sada da je jedan od ciljeva bio da se Srbija ocrni, obruka, optuži i osudi.

Nikavo pomirenje i nekakvi bolji odnosi u budućnosti  nisu mogli biti rezultat takvog postupanja suda u Hagu što je danas poptuno evidentno. Dve decenije kasnije odnosi među zemljama bivše Jugoslavije su vrlo loši (sem nekoliko izuzetaka), međusobni odnosi naroda i država bivše SFRJ su čak i gori nego neposredno posle oružanih sukoba u građanskim ratovima.

Mržnja postoji, netrpeljivost čak jača… Tolerancije i dijaloga nema, a zajedničke vizije budućnosti moguće su samo u suludom projektu Zapada da sve zemlje uđu u zločinački NATO.

Da se vratimo Miloševiću koji je još ranije stigmatizovan i satanizovan kao „balkanski kasapin“, a ustvari sa ciljem da se osudi Srbija i srpski narod, što bi danas trebalo da bude jasno, ako nije bilo jasno u to vreme 2001. godine.

Vlast posle 5. oktobra, koju su činile partije DOS (dok se i DOS nije ubrzo raspao) poverovao je jednog momenta u dobre namere i volju zapada da Srbiji pruži ruku pomirenja i saradnje i vrati je u svet ravnopravnih zemalja.

Od toga ni u ekonomskom, ni u finansijskom smislu nije bilo ništa, a kamoli u političkom. Srbija je od 2001. pa nadanje stalno ucenjivana, postavljani su joj stalno novi ultimatumi, a Zapadne zemlje, pre svih SAD, Britanija, Francuska i Nemačka su Srbiji nametali nove i nove zahteve, obaveze, uslove… I danas nesmanjenom žestinom traje taj cirkus koji EU i NATO pod okriljem SAD vode sa Srbijom.

Od Srbije se traži da da još, izgleda da nije dala dovoljno. Treba da preda, pokloni Kosovo i Metohiju, a potom će na red doći i drugi delovi Srbije, ako se u narednim decenijama ne izmene odnosi na geopolotičkoj karti sveta.

Bilo im je važnije da u Hagu ubiju Miloševića

Tako je Slobodan Milošević od dana kada je izgubio vlast u SRJ i Srbiji, a time i politički moć, bio samo igračka Zapada, s kojom su se igrali ovde preko svojih slugu i izvršitelja, zapadne obaveštajne službe i politički moćnici.Naravno, plaćajući dobro svoje ovdašnje sluge…

Ne napadamo mi Srbiju, nego Miloševića  – bila je jedna od lažnih teza, spin-majstora sa Zapada koji su to vešto predstavljali, upakovali ali neobučeni Hrvati, Muslimani iz BiH, Šiptari i drugi, čak i montenegrini oko Đukanovića,  su to razotrkivali svojim neznanjem i pokazivali da je pravi cilj ne utvrđivanje istine i krivice Miloševića, već satanizacija Srba i Srbije.

Miloševićevo prvoaprilsko hapšenje, iako je nekima izgledalo kao prvoaprilska šala, bila je surova uvetira, naravno ranije dogovorena za Zapadnim i NATO liderima.  Znalo se da se Miloševiću neće suditi u zemlji za optužbe koje postoje, da će on morati da ode u haški kazamat najgore vrste.

Zato je on boravio tri meseca u CZ (zatvoru koji je zbog nehumanih uslova boravka zatvorenika odavno trebalo srušiti dinamitom) i potom monstruoznom odlukom Vlade Srbije i premijera Đinđića, u dosluhu sa zapadnim agenturama, baš na Vidovdan poslat u Hag. Baš na Vidovdan!!!

Ovakav način odvođenja, neki ocenjuju i “kidnapovanja” Miloševića iz Okružnog zatvora u Beogradu  do haškog kazamata pokvario je trajno i odnose u koaliciji DOS, između dva najjače partije: DS i DSS. Izgleda da su bile prekršene neke garantije i obećanja data Miloševiću.

Takvu sramotu Srbiji i Srbima nisu mogli da prirede ni srpski provereni neprijatelji kao što su Toni Bler, Medlin Orlbrajt, Havijer Solana, Vesli Klar, Gerhard Šreder… da ne nabrajam sve srpske zlikovce, kojima bi trebalo suditi i koje je država Srbija trebala da tuži. I treba i danas, nije kasno, da  tuži agresorske zemlje.  Zarad svoje časti, ponosa, najviše zarad pravde i stotina poginulih u agresiji 1999. godine, kao i bombardovanja osiromašenim uranijumom.

Zadovoljni činjenicom da im je “zverka” iza rešetaka, Miloševiću u Hagu zapadni satrapi godinama nisu presudili, nije njih interesovala istina. Oni su Miloševića na sve načine izlagali poruzi, kinjili, mučili, i namerno pogrešno lečili…bilo im je važnije, ali i lakše i milije da ga ubiju! I to su zlikovci na kraju i i učinili.

Kompromitovao se sud u Hagu dovodeći lažne svedoke, nameštajući providno neistine i falš dokaze protiv optuženog Miloševića, a i drugih Srba… Ugled tog “međunarodnog” suda danas je skoro ravan nuli…

Dajte Kosmet i biće vam bolje!

Ljaga Srbiji je ostala, a ovih dana gledamo kako taj isti Zapad i NATO, sa SAD na čelu, a sa V. Britanijom (koja i dalje, kao i uvek ranije, sve podržava i huška protiv Srba i Srbije)  čine sve da Srbija, kao što je predala Miloševića 2001. godine, sada  2018. godine preda  deo svoje teritorije – pokrajinu Kosovo i Metohiju. Toliko je Srbija, po mišljenju Zapada, kriva i odgovorna da se mora dobrovoljno odreći i Kosmeta!

I sada verovatno obećavaju kao i 2001. da će oni potom pomoći ekonomski i politički Srbiju.  Dajte (predajte) Kosmet i biće vam bolje!

Postoji li iko ko u to može i za trenutak da poveruje? Ali, i da ima takvih Srbiji oni su političke analfabete.

Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da konačno počne da traži podršku u svom narodu i među prijateljima u svetu da ostvari i realizuje svoje vitalne interese, političke, kulturne, ekonomske  – inače će i Srbi kao narod i Srbija kao država brzo da propadne i potpuno nestane. To je danas vidljivo i lako je to čak i izračunati, ko se tim računicama bavi.

A bavi se CIA, SAD, NATO i V. Britanija. Oni Srbima to upravo prognoziraju – propast, gašenje, nestajanje, kažu njihova istraživanja.

Bude li Srbija još čekala na “pomoć” sa Zapada i ne okrene li se ubrzo drugim državama i stranama sveta – to će nam se, što priželjkuje nenaklonjeni Zapad, i dogoditi.

Pisano 5. septembra 2018.

*::::::::::::*:::::::::::::*::::::::::::::*

Podeli:

51vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments