Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Srbija

Veličina stana prema apetitu

EKSKLUZIVNO U „POLITICI”: PLJAČKA STAMBENOG FONDA FEDERACIJE (2)
  • Ministri imali rešeno stambeno pitanje, dobijali stan i odmah ga prodavali. –
  • Eksministar Petar Jojić tražio dva i po, dobio zajam od četiri miliona. –
  • Bivši ministar Borislav Vuković dobijao stanove kao na filmskoj traci

 

Piše: Jovo Vukelić

2. mart 2001.

Rešenja Komisije Savezie vlade za stambena pitanja ne sadrže ne sadrže ni osnovne elemente o stanu koji se dodeljuje ili ustupa, kao što je broj stana, površina, struktura…

Rešenja o dodeli enormno velikih službenih stanova najvišim državnim funkcionerima savezne administracije ni pouku o pravnom leku, što je zakonska obaveza iz tačke 3. Zakona o opštem upravnom postupku

Komisija stanove nije dodeljivala prema broju članova porodičnog domaćinstva, već prema apetitu visokog funkcionera. Tako su dvočlanom domaćinstvu dodeljivani četvorosobni stanovi od 100 do 200 i više metara kvadratnih suprotno članu 7. Uredbe. Čak se u rešenju o dodeli ogromnih stanova navodi da dotičnom funkcioneru pripada manji stan od onog koji mu se dodeljuje.

Komisija Savezne vlade dodeljivala je stanove licima koja već imaju drugi stan. Tako su stanove dobijali ministri koji već imaju rešeno stambeno pitanje!

Mnogi „vlasnici” državnih stanova žurili su i te njima nepotrebne stano-ve prodavali za stotine hiljada maraka. Tako se bahato krčmila imovina SRJ od onih koji su bili najpozvaniji da o njoj brinu, da je čuvaju i da je eventualno uvećaju.

Rešavanje stambenog pitanja „stam-beno nezbrinutog” potpredsednika Savezne vlade Vladana Kutlešića je posebno zanimljivo. Njemu je dodeljen u zakup na neodređeno vreme  petosoban stan, a u rešenju nema podataka o površini stana u Ulici Generala Ždanova. Stan mu je dodeljen pod uslovom da stan iz Ulice Svetozara Markovića koji je tada koristio „ustupi Republici Srbiji radi unošenja u fond stanova koji su u funkciji smeštaja stranih diplomatsko-konzularnih predstavnika u SRJ”.

Kutlešić je široko zahvatao po državnoj imovini

Vrlo stručan i kompetentan sagovornik našeg lista za ova pitanja kaže da je ovo klasičan primer otuđivanja i zloupotrebe stambenog fonda Federacije. U dokumentaciji se navodi da će ovaj stan Kutlešić koristiti sa suprugom, sinom i kćerkom, a zahtev za dodelu stana podnet je u septembru 1997. U Saveznoj direkciji za imovinu SRJ, na veliko iznenađenje stručnjaka, nema predmeta o pitanju rešavanja stambenog pitanja pomenutog funkcionera, pa ostaje drugim nadležnim državnim organima’ da utvrde pravo stanje stvari.

Manjak dokumenata

Da su apetiti najviših funkcionera bili veliki, ili kako kaže potpredsednik vlade Srbije Vuk Obradović „halapljivost je bila vrlina koju je Milošević razvijao kod svojih podanika” dokazuje i slučaj dodele stana savez-nom poslaniku Čedomiru Mirkoviću. Njemu je rešenjem iz februara 1998. dodeljen u zakup na neodređeno vreme službeni troiposoban stan, ali nije navedena kvadratura tog stana u Ulici Alekse Nenadovića. Taj stan je dobio pod uslovom da pravo svojine na dvoiposobnom stanu u Ulici Save Kovačevića,od 66 metara kvadratnih prenese Vladi Republike Srbije – Komisiji za stambena pitanja.

Navodi se da će Mirković taj troiposobni stan koristiti sa suprugom, a u rešenju još piše da dvočlano domaćinstvo može dobiti dvosoban stan. I tako se dodeljuje Mirkoviću troiposoban stan, a piše da može da dobije dvosoban! U materijalu nema ni zahteva za dodelu stana, ali ni odgovarajuće dokumentacije.

………………………….

VIĐENJE BIVŠEG MINISTRA

Činjenice govore drukčije

List „Politika” me je, u članku „Službeni stanovi postali privatni” od 1. marta ove godine, svrstao među one bivše savezne ministre koji su, koristeći položaj u Saveznoj vladi, na neustavan i nezakonit način dolazili do stanova i kredita za stanove.

Istina je, u mome slučaju, sledeća: bezmalo dve godine pre nego što sam, 12. avgusta 1999. izabran za saveznog ministra za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju, zamenio sam – uz doplatu – svoj stan u Ulici Save Kovačevića za stan u Ulici Alekse Nenadovića.

Svako ko je objektivan i dobronameran može da proveri dokaze: da sam se, u svojstvu poslanika Savezne skupštine, obratio odgovarajućim službama savezne i republičke vlade s molbom da mi pomognu u zameni stana, ukazujući pri tome na potrebu za još jednom sobom, koja bi služila za smeštaj velike biblioteke; da je administrativna komisija Savezne vlade, uz saglasnost odgovarajućih službi Republičke vlade, odobrila zamenu, uz uslov da predam stan u Ulici Save Kovačevića čiji sam vlasnik; da sam, na propisani način, podneo zahtev da otkupim razliku u vrednosti, koju su 20. marta 1998. utvrdili i rešenje i overili stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje Beograda; da je, 2. aprila 1998, o kupoprodaji dela stana sklopljen ugovor; da sam u celini uplatio (od svoje ušteđevine, ne od bilo kakvog kredita!) utvrđenu razliku u ceni; da je Drugi opštinski sud u Beogradu potvrdio ugovor o otkupu; da je ugovor o zameni i otkupu overen od strane Uprave javnih prihoda opštine Vračar; da sam, istog dana kad sam se preselio u Ulicu Alekse Nenadovića, predao stan u Ulici Save Kovačevića.

Čedomir Mirković

…………..

I u ovom slučaju u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ nema ovog predmeta.

U dodeli stambenih kredita za reša-vanje stambenih pitanja rekorder po brzini dobijanja kredita i visini njegovog iznosa je doskorašnji ministar pravde Petar Jojić. Njemu je dodeljen zajam u iznosu od četiri miliona dinara u julu 2000. za završetak porodične  kuće u Pančevu.

Kao bogata država koja ne zna šta će sa silnim novcima Komisija mu je odobrila pomenuti zajam, iako je sam Jojić tražio „samo” dva i po miliona dinara!

Kad se ima: Jojić tražio manji kredit, a dobio više miliona

U zahtevu koji je podneo, ministar je naveo da vrši adaptaciju tavanskog-prostora, ali taj zahtev je podneo 1995! Da li je i tada ministar bio na nekoj visokoj saveznoj funkciji ne znamo, ali u građevinskoj dozvoli piše da sa gradnjom, adaptacijom mora početi u roku od godinu dana, jer dozvola posle tog roka ne važi. Međutim, verovali ili ne, u predračunu radova navodi se da se gradi zgrada ukupne površine od 347 metara kvadratnih.

 

Ništa od kontrole

Čim je Jojić u julu prošle godine dobio kredit podigao je milion i 600 hiljada dinara u gotovini, a potom je u rekordnom roku od tri meseca ostatak novca do četiri miliona potrošio na kupovinu građevinskog materijala. Njegov objekat su prema računima gradile sledeće firme: „Kosjerić”, „Mega Projekat” Pančevo, „Putevi” iz Užica, PK „Zlatibor” iz Čajetine, „Vujić” iz Valjeva, Užička banka, „Keramika” iz Kanjiže, „Obrenovići” iz Krive Reke, Stočar banka, Stambena zadruga iz Pančeva, „Gramat” iz Užica…

Ni na jednom nalogu za isplatu, odnosno fakturi po kojoj su vršene isplate ne postoji potvrda nadležne službe u Direkciji, kojom se potvrđuje da su radovi izvršeni, ili roba isporučena po stvarnom obimu i količini. Nije vršena ni namenska kontrola korišćenja dodeljenog zajma.

Ministar Borislav Vuković: daš malo, dobiješ mnogo!

Borislav Vuković, savezni ministar za spoljnu trgovinu, dobio je u novem-bru 1997. trosoban stan od 82 kvadratna metra na Terazijama u kome je trebalo da bude smešteno njegovo petočlano domaćinstvo. Taj stan je iz fonda Republike Srbije, pa je Savezna vlada u obavezi da nadoknadi na drugom mestu površinu ustupljenog stana. Ali u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ ne postoji predmet o zakupu i otkupu ovog stana. Ali zato postoji rešenje o dodeli troiposobnog stana od 84 kvadratna metra u Braljskoj ulici iz 1993. godine, kada je Vuković bio pomoćnih saveznog ministra za eklonomske odnose sa inostranstvom.

Ali, kako je taj dodeljeni stan bio u sporum o čemu nema nikakvih dokaza u meterijalu, Vuković dobija novim rešenjem iz 1995. U zakup na neodređeno vreme  četvorosobni službeni stan od 109 metara kvadratnih u Toše Jovanovića. Ovim rešenjem nije stavljeno van snage ranije rešenje iz 1993, a ne zna se ni ishod sudskog spora, ako je isti vođen.

Nastavlja se kao na filmskoj traci nova dodela stanova Vukoviću pa on već 1996. na osnovu podnetog zahteva dobija u zakup službeni stan na neodređeno vreme. Znači, on sada novim rešenjem dobija taj isti stan i ovim rešenjem se stavlja van snage ranije re-šenje o dodeli ovog stana na određeno vreme.

Tada je Savezno javno pravobranilaštvo dalo negativno mišljenje (od marta 1996) o zakupu tog stana, jer je otkrilo da se radi o dve stambene jedinice, o dva dvosobna stana po 55 metara kvadratnih, oba kupljena od „Stankom korporacije”.  Pravobranilaštvo zaključuje da takav ugovor nije pravno valjan i da je nezakonit, jer takav stan kakav mu je dodeljen ne postoji.

No i pored toga Vuković pravi ugovor o zakupu pomenutih stanova. I ministar stan otkupljuje za 69 hiljada dinara u junu 1996. Odmah potom ministar je pomenuti stan prodao Saveznoj direkciji za promet proizvoda sa posebnom namenom za cenu od 570 hiljada dinara. To je učinjeno u novembru iste godine pa razlika od 500 hiljada dinara ostaje u džepu povlašćenog. Oba stana, a sada ne jedan, SDPR dodeljuje nešto kasnije dvojici svojih radnika. Oni ih otkupljuju u februaru 1997. A otkupljuju ih za cenu od 71 hiljadu dinara po stanu! Po svemu sudeći, u pitanju je otimačina kakva se retko viđa.

Darežljiva direkcija

I Goran Matić, kao radnik Saveznog sekretarijata za informisanje zaključio je Ugovor o stambenom zajmu početkom 1998. za adaptaciju kuće u Sremskoj Mitrovici. Nekadašnji ministar informisanja zatražio je 199 hiljada dinara, ali je Savezna direkcija za imovinu SRJ bila velikodušna i predložila Komisiji da se Matiću odobri kredit od 300.000 dinara!

G. Matić je državnim kreditom adaptirao kuću u Sremskoj Mitrovici

Po zaključenju ugovora radniku je isplaćeno 120 hiljada dinara u gotovom, a na osnovu računa preduzeća HIVO -K.A.P.T. iz Vojke plaćeno je 179 hiljada dinara. Račun je potpisan nečitko, ne može se otkriti ko ga je potpisao, a kontrola korišćenja dodeljenog zajma nije vršena.

Da stanovi nisu deljeni prema broju članova domaćinstva, već prema važnosti funkcije svedoči i primer dodele službenog četvorosobnog stana od 127 kvadrata saveznom ministru Jugoslavu Kostiću. On je dobio u zakup pomenuti stan u Kursulinoj ulici za tročlano domaćinstvo, a imao je pravo najviše na dvoiposoban. U predmetu nema zahteva za dodelu stana, nema upitnika, niti podataka o prethodnoj stambenoj situaciji.

Kasnije, u januaru 1998. ovaj stan je i otkupljen i tako je država Jugoslavija i u ovom slučaju ostala bez još jednog stana na ime „zasluga” za verno služenje državnim interesima.

(U sutrašnjem broju treći nastavak: Kako su stanove i kredite dobili: dr Zoran Vujović, Dušan Jovanović, Vladimir Štambuk, Milisav Milenković, Milan Tadić, Zoran Jevđović)

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments