Gost Autor, Društvo, Istraživanja-Dosije, Kultura, Rusija, SAD (Amerika), Svet (planeta), Slobode, Srbija

Vašar taštine i neznanja soroševaca i neoliberala

Neoliberali znaju da se svest najlakše menja na nivou obrazovanja i vaspitanja kod mladih

ANATOMIJA  «NAUČNOG»  NEZNANJA I FIKCIJE O BUDUĆNOSTI  OBRAZOVANJA (6)

 

  • Ne sumnjam da su se oni, koji su imali strpljenja da čitaju ovaj moj tekst dovde, pitali više puta: zar je ovaj toliko dokon da sedi i piše debeli traktat o jednoj naizgled besmislenoj konferenciji sa ne mnogo interesantnim učesnicima?
  • Razlog zbog koga sam se upustio u ovakav, ne baš lak i prijatan posao je taj što sam, pre manje od godinu dana, slučajno pročitao i upamtio reči Olge Četverikove: “Danas, kada se promoviše program digitalne ekonomije (u okviru toga i obrazovanja), rečviše nije samo o novim tehnologijama, već je sve više reč o promeni svesti ljudi i uspostavljanju novog sistema upravljanja. Odraslima je teško promeniti svest, pa se reformatori koncentrišu na decu, kojoj kroz promenu sistema obuke uvode drugačiji smisao, i drugačije standarde razmišljanja i ponašanja.”
  • Potpuno je jasno da plenarna zasedanja i panel diskusije nisu imale za cilj da skupe bilo kakve razumne predloge učitelja, profesora i pedagoga, nego da utiču i pripremaju javno mnjenje i donosioce odluka na državnom nivou kako bi se odustajalo sve više od tradicionalnog obrazovanja i bez mnogo razmišljanja prihvatale svakojake digitalne i druge inovacije u ovoj oblasti.
  • Nije postojao nikakav razuman razlog da SANU i UB učestvuju u organizaciji ove “Četvrte međunarodne konferencije o budućem obrazovanju”

Piše: Dr Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta „Vinča“

Ranije smo već rekli ko sve nudi svoje usluge SAUN (Svetska akademija umetnosti i nauke). Da još samo pomenemo ko je to nama u Beograd došao. Bilo je tu svega: živahnih bakica i dekica (jedan je prevalio devedesetu i stigao je iz dalekog Brazila), starih i “mlađih” akademika raznih akademija, mnogih profesora koječega, propovednika svetle budućnosti i neslućenih mogućnosti, bivših ambasadora, dva tuceta predsednika i direktora i čak jedna zgodna plesačica trbušnog plesa poreklom iz Crne Gore.

Trbušna plesačica, ali i učesnik Konferencije, Mila Popović bila je u dvostrukoj ulozi: Lepa Mila kad „govori tijelom vasceli svijet je razumije“. S njom “eksponencialni rast” nije nemoguć.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Mila u trbušnom elementu ISIS

(Video traje pet minuta)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Potpuno je jasno da plenarna zasedanja i panel diskusije nisu imale za cilj da skupe bilo kakve razumne predloge učitelja, profesora i pedagoga, nego da utiču i pripremaju javno mnjenje i donosioce odluka na državnom nivou kako bi se odustajalo sve više od tradicionalnog obrazovanja i bez mnogo razmišljanja prihvatale svakojake digitalne i druge inovacije u ovoj oblasti.

Izabrani lokalni predavači nisu veliki stručnjaci za obrazovanje, a još manje su kvalifikovani da govore o tome kakvo je obrazovanje Srbiji potrebno u budućnosti.

Ivanka Popović: Bez direktnog dijaloga nema uspešnog obrazovanja

Rezultati beogradske konferencije ni u jednom aspektu ne dodaju ništa suštinsko onome što je već izrečeno o budućnosti obrazovanja na prethodne tri konferencije u organizaciji SAUN i SUK.Rektoru UBIvanki Popović je bilo dovoljno manje od tri minute da u vezi s konferencijom zaključno kaže sve što ima.Poručila je, otprilike, da dok je sveta i veka u procesu obučavanja na univerzitetima neće biti moguće mnogo toga promeniti u inerakciji studenata i profesora (slobodnih i nezavisnih).

Više obrazovanje i univerzitet kao institucija će se s napretkom tehnologija menjati i adaptirati, ali dijalog i komunikacija koji omogućavaju proces učenja su ključ svega.

Zaključna reč od tri minuta: Ivanka Popović, rektorka BU, je, izgleda, tek na kraju, shvatila u kakav sos su je uvalili glavni organitori ove konferencije o “budućem obrazovanju”

Da li je ona ovakvu poruku iznela pošto je shvatila da bi digitalni “jevanđelisti” novog svetskog poretka rado proces obučavanja “autsorsirali” raznim vrstama robota (roboti mogu biti i žive “pravilno” obučene kreature), ili zato što ničeg drugog vrednog na konferenciji nije mogla čuti, ne mogu reći.

Da je ovakva ocena rezultata realna, uveriće se svako ko posluša sat i četvrt zaključne sesije na kojoj su nastupali pojedinci zaduženi da daju rezime panel diskusija i plenarnih predavanja i glavni propovednik SAUN Geri Džejkobs (videti fajl: Linkovi_4_konferencija_2019.doc)[1].

Slušajući ga može se pomisliti da u sve to što govori, ovaj čovek i veruje. Ja se ipak držim one ruske poslovice:Doverяй,doverяй, no proverяй! (Veruj, veruj, ali proveravaj)

Nameću neophodnost digitalizacije obrazovanja 

A provera pobrojanih rezimiranih rezultata ukazuje da tu osim: gromko ozvučenih tema, šablona sastavljenih od velikih reči i propovedi o neophodnosti svekolike globalizacije, tehnologizacije i digitalizacije obrazovanja, za nas nema ama baš ničega vrednog. Traži se brza i skokovita promena.

G. Džejkobs, N. Nešković i B. Kostić – trojac koja bi da Srbiju  hitno uključi u zapadni globalizacioni projekat i NATO

Slutim da je Geri Džejkobs svoje zaključke o rezultatima “Četvrte međunarodne konferencije o budućem obrazovanju” napisao mnogo pre nego što je u Beograd uopšte doputovao. Istim govorom, s malo pretumbanim redom rečenica i manjim promenama u akcentima, mogao je on da zaključuje i prethodne konferencijama SAUN, na razne teme, kao što će, verujem, novim nesuštinskim pretumbavanjima ovog sadašnjeg govora zaključivati i mnoge buduće konferencije.

Vrednost ovog okupljanja za organizatora nije ni u kakvoj vezi s deklarisanim i javnim ciljevima konferencije, koji su kratko i nejasno napisani[2].

Organizatori su imali druge ciljeve koje su u potpunosti ispunili.Svoje poruke, uz veliku medijsku galamu, preneli su u još jednu zemlju koju bi da uključe u zapadni globalizacioni projekat i NATO. Došli su da “naše”, a njihove kadrove, podrže i ‘malko’ poguraju prema višim upravljačkim pozicijama, da provere i regrutuju („draftuju“) nove kadrove koji im se nude na lokalnom tržištu i da ih sve zajedno ohrabre da istraju na putu kojim su pošli ili bi trebalo da pođu. Mnogima će svašta obećati, a neke verovatno i nagraditi.

SAUN-ovci mogu da budu zadovoljni i verovatno su otišli pevajući.Akcije njihovih pulena na ovom terenu stoje dobro.

Ovaj vašar taštine je organizovan na visokom nivou i uz učešće predstavnika najviše vlasti, bivših i sadašnjih ministara, najviših naučnih i univerzitetskih struktura.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Sva predavanja sa Konferencije

Link :

https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall

ZaključciKonferencije

Link:

https://www.youtube.com/watch?v=TxkM8OVKwiU

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Konferencija je „srećno i uspešno“ završena i po glavnog organizatora Nebojšu Neškovića-Neška, kome je lično predsednik SAUN Džejkobs odao priznanje uz pohvalu da je “prevazišao sva njegova očekivanja”.

Neško, finasijski elektroinženjer, naučni turista, komercijalista, impresario i organizator nebrojenih lokalnih i međunarodnih skupova na svakojake teme, uspeo je da na ovu konferenciju privede srpski naučni i politički «krem» duhovno,  po “pedigreu” i u svakom  pogledu sličan njemu.

Čergarenje sa konferencije na konferenciju kao nekad cirkusi

Time je opravdao poverenje i nade koje su u njega polagali članovi međunarodnog politbiroa SAUN. S mnogima od njih je on čergario od konferencije do konferencije koje SAUN organizuje  već skoro deceniju. Nešković je nesumnjivo važan član politbiroa SAUN. Ako ovako nastavi, možda mu i ambicioznu suprugu prime u neoliberalni politbiro.


Međunarodna konferencija “Tehnologija + Društvo=? Budućnost („International Conference “Technology + Society =? Future”), Podgorica 2016.

Mesto za slikanje je stvarno ofucano (akcije CANU izgleda nisu na ceni, Milo daje samo koliko mora), ali ovoliko SAUN-ovaca ne nalaze se svaki dan na jednom mestu (Nešković i supruga, ukrajinska ambasadorka Sliusarenko, Gorbačovljev zapadni potrčko Likhotalj, akademik Ljubiša Rakić, bivši rektor univerziteta u Novom Sadu MiroslavVesković(potom koordinatorzaobrazovanje u okviruDunavskestrategije u Briselu)i još mnogi likovi koje su bili i u Beogradu prošlog novembra 2019.

Posle samo godinu dana, juna 2017. godine, Crna Gora je svoju svijetlu Future”- budućnost privezala uz NATO:

Ceremonija u Vašingtonu  na kojoj je Crna Gora primljena u NATO 2017.

Radi ilustracije sistema na koji SAUN-ovci nastupaju po svetu, pogledajte dodatno i spisak radova s nedavne konferencije SAUN održane u Milanu[3].

U ovoj fusnoti masnim slovima su istaknuta imena devetoro autora, potpisanih na 10 od ukupno 15 radova s julske milanske konferencije, koji su bili i na beogradskoj konferenciji u novembru 2019. godine. Svi članovi SAUN po potrebi mogu igrati na svakom mestu u timovima koji se oformaljavaju, na prečac, za svaku novu temu.

Sažetak s ove milanske konferencije je isto tako globalan, “globalna mobilnost za sledeću generaciju studenata” uopšte ne podleže diskusiji:

“Savremeni pristup istraživanju preseca tradicionalne granice.Da bi se maksimalno iskoristili napori istraživača na globalnom nivou, univerziteti moraju da prilagode svoje načine upravljanja i organizacije istraživanja i nastave, tako da podstiču interdisciplinarni rad i promovišu globalnu mobilnost za sledeću generaciju studenata.

Rimski klub deluje pod kontrolom  Rokfelera, Soroša i globalista

O održanoj konferenciji u Beogradu, po onome što je dosad rečeno (da je sve već prežvakano na prethodne tri konferencije sa stanovitim brojem invarijantnih predavača/propovednika), moglo bi se tvrditi da je besmislena, pretenciozna, nepotrebna, u nevreme – pa da prema tome o njoj nije trebalo mnogo govoriti. Ali, nije tako, iz više razloga.

Prvi je, da treba prepoznati šablon po kome deluju globalizatori, digitalizatori i debilizatori sveta (i obrazovanja) radi pripremanja odbrambene strategije od ovakvih.

Drugi je, da se lokalni i globalni nosioci ovog pokreta identifikuju, njihova delatnost pristupačno objasni i javno osvetli, baš zato što oni, sve pričajući o transparentnosti, svoje prave ciljeve drže u tajnosti i daleko od reflektora javne scene.

Treći je, da se shvati da sa lokalnim “soroševcima” i “šestom kolonom” nema šale, da su se kao neoplazme rašilili i smestili na mnoga važna mesta na kojima se odlučuje o obrazovnoj, naučnoj i kulturnoj politici i da je potrebno hitno se mobilizovati za borbu s njima.

Obrazovanje dece za digitalno doba ubija kreativnost i maštu

Ne sumnjam da su se oni, koji su imali strpljenja da čitaju ovaj moj tekst dovde, pitali više puta: zar je ovaj toliko dokon da sedi i piše debeli traktat o jednoj naizgled besmislenoj konferenciji sa ne mnogo interesantnim učesnicima?

Razlog zbog koga sam se upustio u ovakav, ne baš lak i prijatan, posao je taj što sam, pre manje od godinu dana, slučajno pročitao i upamtio reči Olge Četverikove: Danas, kada se promoviše program digitalne ekonomije (u okviru toga i obrazovanja), reč više nije samo o novim tehnologijama, već je sve više reč o promeni svesti ljudi i uspostavljanju novog sistema upravljanja. Odraslima je teško promeniti svest, pa se reformatori koncentrišu na decu, kojoj kroz promenu sistema obuke uvode drugačiji smisao, i drugačije standarde razmišljanja i ponašanja. (citat iz teksta od 25. 4. 2019. godine u Internet izdanju nedeljnika Zavtra, pod naslovom: “Put ka digitalnom maloumlju”.)

Četverikova tu govori o opasnostima od brzih i nepromišljenih eksperimenata s digitalizacijom obrazovanja (Širi tekst Olge Četverikove «Put ka digitalnom maloumlju» videti na linku https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf%d1%83%d1%82-%d0%ba%d0%b0-%d0%b4%d0%b8%d0%b3%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%bc%d0%b0%d0%bb%d0%be%d1%83%d0%bc%d1%99%d1%83/ 

Pročitavši program nedavne “Četvrte međunarodne konferencije o budućem obrazovanju”, video sam da ono što se događa u Rusiji i kod nas s digitalizacijom obrazovanja nikako nije slučajan i stihijski proces. Nije daleko od istine tvrdnja da je na delu: “veliki socijalno-politički projekt za uspostavljanje novog kastinskog društva”.

Na kraju ću ponoviti, još jednom, da su najčešće upotrebljavane reči na beogradskoj konferenciji su bile: digitalno, digitalna transformacija, digitalizacija, digitalno društvo, informaciono društvo, informacione i komunikacione tehnologije, četvrta industrijska revolucija, globalizacija, održiv razvoj itd. Zašto su se u organizaciju ove beogradske konferencije uključili bankari i rimski klubaši, zajedno sa SAUNom i SUKom, predlažem da konačne zaključke o tome izvedete posle čitanja objavljenih prevoda članaka  uglednog ekonomiste Valentina Katasonova o Rimskom klubu, link:

Globalistički genocid u “naučnom” pakovanju

Onome kome posle toga ne bude sve jasno, neće nikad ništa biti jasno.

Cilj Konferencije: postavljanje temelja za promenu svesti i promenu sistema vrednosti, koja se najlakše ostvaruju na nivou obrazovanja

Da nije postojao nikakav razuman razlog da SANU i UB učestvuju u organizaciji “Četvrte međunarodne konferencije o budućem obrazovanju”, sad kad je sve prošlo, jasno je kao dan.

Predsednik V. Kostić se nije pojavio na kraju programa da izloži svoju ocenu konferencije, iako je to programom bilo predviđeno, a rektor BU je svoju zaključnu reč završio za manje od tri minuta dodavši na kraju, kao da se izvinjava, da je doprinos UB organizaciji ove konferencije više nego skroman.

S obzirom na to da SAUN i SUK nisu dobrotvorne organizacije koje finansijeri šalju da po svetu pomažu nemoćnima, a imajući u vidu dosadašnje aktivnosti tih “nevladinih” organizacija, nesporno je da je njihov dolazak bio unapred planiran, prethodno pažljivo pripremljen i organizovan ovde od strane onih koji su “naši” (Srpska podružnica Rimskog kluba) a u stvari “njihovi”.

Nema nikakve sumnje da je predlog da se ovakva konferencija organizuje u Beogradu potekao od 70-ogodišnjeg penzionera Nebojše Neškovića, o čijim “zaslugama” za srpsku nauku je dovoljno rečeno u osnovnom tekstu. Ja sam svoju ocenu ciljeva ovog cirkusa nedvosmisleno izneo.

Nadam se da je, posle čitanja priloženih tekstova Katasonova i Četverikove, svima potpuno jasno zašto se sve to radi.

Učenje preko interneta i na daljinu ne može kvalitetno da zameni živu predavačevu reč

Cilj je postavljanje temelja za organizovanje kampanje za promenu svesti i promenu sistema vrednosti, koja se najlakše ostvaruju na nivou obrazovanja i vaspitanja, po mogućstvu od najranijih dana.

Najsigurniji način da se to uradi je prikupljanje ogromne količine podataka o što većem broju pojedinaca na planeti, uz pomoć digitalnih i informacionih tehnologija.

Ideja vodilja sekte globalnih digitalizatora svega postojećeg je da se ovim podacima hrane njihova “pametna oružja” za borbu, psihološku i svaku drugu, protiv “zlih” ideologija i “zlih” ljudi. “Zle” ideologije su sve one koje nisu 100% zapadne, globalne i unisone.

Hoću da verujem da su i predsednik SANU i rektor BU shvatili, na kraju, koliko je profanisanje to u čemu su učestvovali. Jer je javni deo konferencije često ličio na vudu ritual s mnogim magijskim rečima i bajalicama, neke i u vezi s obrazovanjem, iako glavni vudu “majstori” svoje zle umisli “raji” slatkorečivo predstavljaju kao najveće dobro.

Ne bi me čudilo da je bio i tajni deo konferencije samo za njih: sa molitvama, trbušnim plesom, transom i obaveznim žrtvovanjem kokoški.

Nema nikakve sumnje da je izbor domaćih predavača učinjen tako da se, ni po koju cenu, među njima ne pojavi neki nepoželjni slobodni mislilac s rodoljubivim sklonostima. Verujem da je isto tako sve učinjeno da se slični i kao slušaoci ne pojave. Da slučajno ne postave neko neprijatno pitanje.

Obezbeđenje podobnog predavačkog kadra nije čak moralo biti usklađivano između Vladimira Kostića i Nebojše Neškovića. Oni su uvek okrenuti u pravcu kuda naizgled duva vetar.[4]

Cirkus kao nasušna potreba Kostića

Ova konferencija mi je pomogla da se približim odgovoru na pitanje: zbog čega Vladimir Kostić tako često od SANU i u SANU pravi cirkus s njim kao ceremonijal majstorom u glavnoj ulozi? Čini mi se da odgovor na ovo pitanje leži u njegovoj video biografiji iz koje citiram sledeće Link: https://www.sanu.ac.rs/wp–content/videos/039_VLADIMIR%20KOSTIC_04–022019_x264.mp4:

“Ono što pamtim iz tog perioda je jedna vrsta ekskluzivnosti. Zapravo, kabl cirkusa (detinjstvo – cirkus “Adria” i cirkus “Central”, prim. F.R.V.) je prolazio preko dvorišta mog najstarijeg prijatelja, još iz obdaništa, Brane Jovančevića, i pošto cirkus to nije plaćao, kao nadoknadu mi smo zapravo, za uzvrat, imali mogućnost da uđemo na svaku predstavu cirkusa kad god smo želeli. Nas dvoje (valjda: dvojica?!) smo kao nekakvi kontii ulazili jer smo znali kad je kroćenje tigrova, kad je smrtonosni skok, nismo baš sve gledali. Ta vrsta mogućnosti da u cirkus uđem kad god hoću, činila me je i još mi je i danas to nekako ostalo u sećanju. Verovatno nikada više tu vrstu eksluzivnosti, tog značaja, neću više imati ni na jednoj predstavi.”

Mnogo toga je Vladimir Kostić obećao kad su ga izabrali za predsednika SANU. A sav Akademijin i Kostićev život se izgleda pretvorio u jednu

kontinuiranu cirkusku predstavu i jurenje za “tom vrstom mogućnosti da u cirkus uđe kad god hoće” i za tim “osećajem ekskluzivnosti i značaja” doživljenim u ranom detinjstvu. Lako ga možemo razumeti, ali nam od toga ne može i ne sme biti lakše.

Dinastija Nešković traje i ne posustaje

Posebno poglavlje na ovom nepotrebnom vašaru taština pripada Nebojši Blagojevom Neškoviću, sinu pokojnog Blagoja Neškovića (1907–1984), starog komuniste–člana KPJ od 1935. godine, učesnika Španskog građanskog rata, prvog predsednika Vlade Narodne Republike Srbije posle oslobođenja od fašističke okupacije 1945. godine, sekretara CK KP Srbije i člana Politbiroa KPJ.[5]

Pokojni Blagoje Nešković bi se, da čuje:

kako mu se sin sastaje i vreme provodi u drugarskim diskusijama na preuređenju Balkana s najbližim Tuđmanovim saradnicima i teškim srbomrscima Mesićem, Josipovićem i Budimirom Lončarom [6];

– kako je blizak strukturama koje propagiraju najliberalnije globalizacione teorije za koje su životno zainteresovani najreakcionarniji delovi imperijalističkog kapitalizma oličenog u finansijskoj oligarhiji, sigurno u grobu prevrnuo. A iz groba bi ustao kad bi saznao da mu sin i unuku Martu Nešković na isti put upućuje.

To potvrđuje izvod iz biografije Marte Nešković u vezi sa “Svetskom akademijom umetnosti i nauke” (SAUN = World Academy Of Art And Science) koja se lako može naći na Internetu [7].

Odavde je lako videti da je, samo posle jednog pravilnog kursa pod naslovom: “Um, razmišljanje i kreativnost”, mlada Marta je zaslužila zvanje “komsomolke” SAUN. Nedugo posle pohađanja drugog kratkog kursa SAUN, opet u Dubrovniku, ona je već predsedavala jednom sekcijom “Druge međunarodne konferencije o budućem obrazovanju” u Rimu u proleće 2017. godine[8].

Marta Nešković, najmlađi  član srpskog ogranka SAUN, otkriva suštinu istočnjačkog duha

“Akademik”–tata Nebojša Nešković-Neško je svoje čedo Martu Nešković predstavio ‘UrbietOrbi[9].Mala Marta će sigurno svog “papa” prevazići. Već od sredine 2016.godine ona ima ozbiljan rad: “New ways of thinking: perspectives beyond the structure” (Novi načini mišljenja: perspektive izvan strukture).

P. S.Kad god se povede reč o delima Nebojše Neškovića i njemu sličnih “naučnika”, uvek se setim romana „Zli dusi“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i njegovog opisa naučnih doprinosa liberala i “zapadnika”Stepana Trofimoviča Verhovenskog[10]:

“A inače je to bio čovek najpametniji i najdarovitiji, čovek takoreći čak i od nauke, mada u nauci… no, recimo, jednom reči, u nauci on nije uradio bog zna šta, i kako izgleda, baš i ništa.Ali, zaboga, kod nas u Rusiji se to dešava svima ljudima od nauke.”

Za razliku od relativno benignog Stepana Trofimoviča, “zao duh” srpske nauke Nebojša Blagojev(ič) je u toku svoje dugotrajne rukovodilačke karijere bio na čelu nekoliko projekata koji su Srbiju koštali više od četrdeset miliona evra, a nikada nisu bili završeni. Za neka od tih grobnih mesta se i danas plaća “hladni pogon”.

Davne 2012. godine Nebojša Nešković je prvi put otkrio da je u vezi sa SAUN. To sigurno ne bi uradio da mu nisu bile potrebne pare. Tražio je tada da mu Institut “Vinča”, u kome je bio zaposlen kao istaknuti rukovodilac gradnji i dogradnji koječega, plati  put u Dubrovnik na konferenciju o bezbednosti, koju je SAUN organizovala i koja nikakve veze nije imala sa projektima na koje je vodio. Protiv njegovog zahteva sam se javno pobunio. Ni danas se ne zna odgovor na pitanje ko je finansirao taj put. S obzirom da je Nešković bio zaposlen u Institutu “Vinča” sve do penzionisanja 2016. godine, a da su u vremenskom periodu 2012.-2016. godine  bile organizovane mnoge konferencije SAUN na kojima je on učestvovao, savetovao bih nadležne da provere kako je i koliko Institut “Vinča” sufinsirao ove “slobodne aktivnosti” velikog kombinatora.

Zločini i prevare ovog tipa, ako su se dogodili, ne bi trebalo da zastarevaju. Zar ne?

Kraj

………….

Napomene:

[1]Ovaj 74-godišnji ekonomski konsultant–’mnogostanočnik’ (“na mnogih stankah odnovremenno rabotaet”) je Amerikanac koji živi u Indiji. “Geri Džejkobs (GarryJacobs) je istraživač, rođen u Americi, autor i međunarodni konsultant za ekonomski i socijalni razvoj i poslovno upravljanje fokusiran na strategije za promovisanje pune zaposlenosti, pravednog i održivog razvoja za sve. Trenutno je izvršni direktor Svetske akademije umetnosti i nauke i kopredsedava međunarodnom radnom grupom Akademije za novu ekonomsku teoriju i urednik je časopisa “Kadmus”. Takođe je predsedavajući Odbora i izvršni direktor Svetskog univerzitetskog konzorcijuma, on pokušava da razvija transdisciplinarnu nauku o društvu. Kao potpredsednik organizacije “Društvo u službi majki” (Mother’sServiceSociety), indijskog instituta za društvene nauke, razvio je strategiju za otvaranje 100 miliona radnih mesta i dvostruko povećanje produktivnosti poljoprivredne proizvodnje u Indiji. Takođe je profesor interdisciplinarnih studija na Institutu za personalno usmereno obrazovanje u Italiji. Kao konsultant za menadžment radi na strategijama za razvoj ljudskog i socijalnog kapitala i korporativnih vrednosti za promovisanje rasta tako što ovaj služi stvarnim društvenim potrebama.” (Zar treba sumnjati da je Geri išta manje od punopravnog člana Rimskog kluba?), i on svojim ‘propovedima’ zaključuje mnoge konferencije koje SAUN organizuje na razne teme.

[2]Četvrta međunarodna konferencija o budućnosti obrazovanja će ispitivati efikasne strategije i politike potrebne za ubrzanje ove promene paradigme u obrazovanju. Izvlačiće pouke, uvide i praktične pristupe iz uspešnih inovacija u obrazovanju koje se dešavaju širom sveta. Ispitivaće načine za prevazilaženje disciplinskih barijera kako bi obezbedili integrisano znanje potrebno za postignuća u našem sve komplikovanijem svetu. Konferencija će istražiti metode preusmeravanja fokusa sa predmeta na studente i sa akademskog na kontekstualno znanje. Istražiće nove tehnologije i pedagogije koje mogu preusmeriti naglasak s nastave na aktivno učenje, iz takmičarske u kooperativnu interakciju i s nastavnika na učenika u okruženje za vršnjačko učenje. Istražiće načine za promovisanje razvoja kapaciteta za kreativno razmišljanje, ličnost i individualnost, što će novu generaciju pripremiti za visoka dostignuće u godinama koje slede.”

[3]July 23– 25, 2019Milano, ItalyINTERNATIONAL CONFERENCE ON COGNITION, TECHNOLOGY & SOCIETY

[4] Sette bandiere čitaj ‘setebandijere’ (italijanski) – sedam zastava –  podrugljiv naziv za političke prevrtljivce koji su spremni stati pod bilo čiju zastavu, tj. prilagođavati se svim političkim promenama.

[5]Blagoje Nešković je bio u prvoj delegaciji koja je, na čelu s Josipom Brozom Titom, išla u posetu Sovjetskom Savezu. Na svečanoj večeri, s tadicionalnim ruskim pićem „percovkom“ i zdravicama, veliki sin Sovjetskog naroda, Generalisimus Sovjetskog Saveza – drug Staljin, je najpre nazdravio „herojskom srpskom narodu, jedinom slovenskom narodu koji je u najtežim danima rata protiv fašizma bio veran Rusiji, dok su se hrvatski pukovi borili uz Nemce u Staljingradu“.

Završavajući zdravicu, Staljin je nazdravio Neškoviću. On se našao u neprijatnom položaju što je drug Staljin, njemu kao Srbinu, dao veći značaj od Tita, pa je odlučio da ne odgovori na zdravicu. Umesto njega učinio je to Tito, izgovorivši, sa suzama u očima, da se stidi što je Hrvat (https://www.standard.rs/2019/04/22/kojebioblagojeneskoviciliprvisrbinkojijerekaonetitu/).

[6]https://m.cdm.me/politika/clanstvom– u– nato– zaokruzen– suverenitet– cg/ (BudimirLončar: Intervjuzapodgoričku “Pobjedu”, kraj 2017. godine):

“Crna Gora je postala članica NATO i to predstavlja završetak oblikovanja njenog suvereniteta i samostalnosti”, ocijenio je u intervjuu za Pobjedu Budimir Lončar, nekadašnji ministar inostranih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

“Crna Gora se oslobodila stega. Ona je dugo zaostajala pod uticajem toga da treba braniti Jugoslaviju, ali nije bila dovoljno kritična i raspoznavala srpske hegemonističke interese. Međutim, zahvaljujući Milu Đukanoviću i još nekim ljudima, Crna Gora je shvatila i prihvatila da treba da bude nezavisna i da se kreće u skladu sa svojiminteresima i u tom smislu je uspjela. Postala je članica NATO– a i to predstavlja završetak oblikovanja njenog suvereniteta i samostalnosti. Polako se kreće ka EU. Kao zemlja ste se oslobodili hipoteka i malih zabluda prošlosti, da bi sada dobili na ubrzanju. Mislim da idete u ispravnom smjeru i da ste izuzetno uspješni na tom putu”, kazao je Lončar.

[7]Marta Nešković, Molerova 11, 11000 Belgrade, Serbia

WORLD ACADEMY OF ART AND SCIENCE

03/2017  Youth Ambasador of the 2nd International Conference of Future Education, organized by the World Academy of Art and Science, the World University Consortium and the Univeristy Roma Tre (16-18 November 2017).

31/10-02/11/2016 Graduate course on Social Power, Empowerment and Social Evolution, organized by the World University Consortium on the initiative of the World Academy of Arts and Science, Inter-University Centre, Dubrovnik, Croatia, faculty and logistics.

03/05/2016   Junior Fellow, World Academy of Arts and Science.

12/04/2016-15/04/2016 Graduate course on Mind, Thinking and Creativity(Um, Razmišljanje i Kreativnost), organized by the World University Consortium on the initiative of the World Academy of Arts and Science, Inter-University Centre, Dubrovnik, Croatia, faculty and logistics.

[8]Hall 2 of Rectorate in English: onlyStudents from different countries and levels of education will discuss the changes needed to attune the educational system to make it more fully relevant and effective in preparing individuals and society to meet the challenges and opportunities during a period of rapid technological advancement, globalization, cultural integration and accelerating social evolution.Chair:Marta Nešković, Doctoral Student, Ethnology and Anthropology, University of Belgrade; Junior Fellow, WAAS (Serbia)

[9]Urbi et Orbi (‘to the city [of Rome] and to the world’) denotes a papal address and apostolic blessing given by the pope on certain solemn occasions (ovakoseRimuiSvetuobraćaPapaRimskiusvečanimprilikama ). (Wikipedia)

[10]Stepan Trofimovič Verhovenskiй – učitelь Nikolaя Stavrogina i Lizavetы, Dostoevskiй  F. M.: Besы.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Mikić Sanja
Mikić Sanja
1 godina ranije

Malo znanje mala lopta veliko znanje velika lopta a sve okolo je neznanje, dodirna povrsina male lopte sa neznanjem je mala pa je tako i svest o velicini neznanja manja..