Balkan i susedi Srbije, Društvo, Politika, Slobode, Srbija

Buđenje slobodarske Crne Gore

Opozicija na korak od formiranja zajedničke ekspertske vlade
  •  Najvećem broju građana u Crnoj Gori je jasno da je najveći problem Crne Gore Milo Đukanović, i da je u početak rešavanja svakog problema utkana potreba neutralisanja uticaja maligne Đukanovićeve mafijaško-autoritarne vladavine;
  • Snage u parlamentu izgledaće ovako: DPS – 30, ZBCG – 27, MJNN – 10, CNB – 4, SD – 3, BS – 3, SDP – 2, albanske partije – 2;
  • Nije izvesno da bi izborna volja građana Crne Gore bila ovakva da Đukanović nije, ničim izazvano, posegnuo za nepotrebnom i drastičnom merom – otimanja svetinja od naroda.

Piše: Slavko Živanov

Hoće li Milo Đukanović, diktator sa najdužim stažom vladajućeg antidemokrate u Evropi (na vlasti je duže od Aleksandra Lukašenka koji vlada Belorusijom od 1994.) konačno biti zbačen s trona, znaćemo uskoro. Na onomad okončanim izborima, birači u Crnoj Gori nisu imali nikakvu delemu u vezi s tim, ali trebalo bi i da sačekamo rezultate kombinatorike političara koji su vruć izborni krompir u vidu izborne pat pozicije preuzeli na dalju obradu. Glasači u Crnoj Gori, sada već tradicionalno, masovno su izašli na izbore, ali su, suprotno tradiciji, glasali za stranke suprotstavljene vladajućoj, Đukanovićevoj partiji.

„Državna izborna komisija objavila je rezultate parlamentarnih izbora u Crnoj Gori na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova, prema kojima je Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila 35,06 odsto, odnosno 143.548 glasova, a koalicija ‘Za budućnost Crne Gore’ 32,55 odsto (133.267), prenose “Vijesti” (ovde). Koalicija ‘Mir je naša nacija’ osvojila je 12,53 odsto (51.297), ‘Crno na bijelo’ 5,53 (22.649), Socijaldemokrate 4,10% (16.769), Bošnjačka stranka 3,98% (16.286), SDP – Jaka Crna Gora 3,14% (12.839), Albanska lista 1,58% (6.488), a Albanska koalicija Jednoglasno 1,14 odsto (4.675).  Hrvatska građanska inicijativa osvojila je 0,27% (1.115), a Hrvatska reformska stranka 0,13 odsto, odnosno 532 glasova, i one nisu prešle cenzus.

Glasalo je 76,65 odsto upisanih birača, odnosno njih 413.954, od čega je bilo 409.451 važećih glasačkih listića.“

U mandatima izraženo, snage u parlamentu izgledaće ovako: DPS – 30, ZBCG – 27, MJNN – 10, CNB – 4, SD – 3, BS – 3, SDP – 2, Albanske partije – 2.

Parlament Crne Gore čini 81 poslanik i za minimalnu većinu potrebno je okupiti njih četrdeset i jednog. Kao što je već Đukanović kiselo konstatovao, sa „dugogodišnjim partnerima“ ima nedovoljnih 40 mandata. Ali, ti se „partneri“ nisu oglašavali, mudro ćute, pa imajući u vidu Britvino poslovično poštenje, nije sasvim pouzdano da bi uopšte i mogao da računa baš na svih 40, kao u „priči iz 1001 noći“, njegov kolega Ali Baba.

Na drugoj strani, izgleda da su tri najveće opozicione stranke dostigle tu magičnu brojku, a da manjinske i socijaldemokratske stranke, za sad, ostaju po strani.

Čini se da ideja ekspertske vlade okuplja sve te stranke i predstavlja najmanji zajednički imenitelj oko kojeg je mogućno pomiriti inače dosta nesaglasne partijske programe.

Osim toga, izgleda da je najvećem broju građana u Crnoj Gori jasno da je najveći problem Crne Gore Milo Đukanović, i da je u početak rešavanja svakog problema utkana potreba neutralisanja uticaja maligne Đukanovićeve mafijaško-autoritarne vladavine. Ništa u Crnoj Gori ne može krenuti nabolje ukoliko je na vlasti Đukanović, i stoga nije teško razumeti zašto su opozicione stranke lako došle do najmanjeg zajedničkog imenitelja.

No, pregovori o formiranju vlade nisu završeni, iako se glavni tok procesa oblikuje krajnje nepovoljno po politički opstanak vlasti DPS. U igri su još dva strahovito moćna oruđa koja mogu da preokrenu smer kojem su građani Crne Gore krenuli. Prvo oruđe predstavlja bezmalo beskonačni potkupljivački kapacitet Mila Đukanovića i mogućnost da se u igru uguraju basnoslovne gomile novca. Taj čovek, kao i do sada, može tovarima zlata da kupuje svoju podršku od nekadašnjih izbornih protivnika, a naknadnih partnera kojima je jedino savest bila prepreka da okrenu ćurak naopako i prodaju veru za večeru, ili malo više večerâ. Doduše, pitanje je da li i sada na ovu temu ima s kim da pregovara, jer, čini se da bi novac iz ovih transakcija bio isuviše vreo, ali i isuviše veliki. Zato ljudsku pohlepu nikada ne treba potceniti.

Drugo moćno oruđe je upliv i podrška stranog, zapadnog faktora jednoj ili drugoj opciji. Od te podrške donekle zavisi ko će sačiniti vlast, ali umnogome zavisi čvrstina i brojnost te većine. Ako zapad pogleda sa simpatijama odlazak Đukanovića, potrudiće se da u vladu uđu i manjinske stranke, a možda i neko reformisano, ili pokajničko krilo DPS. Ako se pak odluči da Đukanovića brani, opoziciona većina, ukoliko je uopšte bude, biće tanka, sklona restrukturiranju i verovatno tek privremena do nekih skorih, prevremenih izbora. Na ovu dilemu odgovore nećemo dugo čekati. Veoma brzo videće se o čemu je i ovde reč, i vrlo brzo svaka će zverka ostaviti trag.

Crnogorski izbori uspeli su da se uguraju u sam vrh svetskih top vesti i da iznenade mnoge. Višedecenijski diktatori ne gube često izbore a samo pitanje zašto se to dogodilo atraktivno je bar koliko i sami izborni rezultati. DPS realno nije izgubio mnogo birača. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2016. godine, imao je 158.490 glasova, a sada tek 15 hiljada manje. Opozicija se konsolidovala, ujedinila i zabeležila skok od nekoliko desetina hiljada glasova najverovatnije zbog toga što ovom prilikom nije bila prepuštena sama sebi, nego se zaklonila iza jednog, mora se reći, politički bizarnog događaja.

Đukanovićeva vlast, potpuno nepotrebno i glupavo nasrnula je na crkvenu imovinu i pokušala da odme svetinje od Srpske Pravoslavne Crkve i njenih vernika i dodeli ih skarednoj, nepriznatoj, laičkoj i antihrišćanskoj sekti koja sebe naziva Crnogorska pravoslavna crkva. Ovaj zaumni i protivpravni akt državnog terorizma i okupacije doneo je toliko potreban duh zajedništva i sabornosti Crnoj Gori, da su se protiv vlasti mobilizirali i verujući i neverujući, i hrišćani i nehrišćani. Ljudi su jednostavno ustali protiv tolike nepravde i nasilja.

Paradoksalno, ovaj protest objedinio je sve građansko i slobodarsko u Crnoj Gori, i opoziciji, kao na tacni, dao program po kojem ona može da pobedi Đukanovićev režim. Drugi paradoks je u tome, da je zapravo sve to zajedno opoziciji dao sam Đukanović koji se dobrano prekombinovao.

Do sada prevejani i lukavi Đukanović, poverovao je svojim generalima propagande zanemarivši to što su ti generali i dosad izdavali svoje gospodare jer služe dolarima i evrima, a ne ljudima. I lukavi Vučić će takođe pasti na sličnoj stvari u kojoj će takođe prste omastiti isti generali propagande. Izvesno je, međutim, da bi izborna volja građana Crne Gore bila drukčija da Đukanović nije, ničim izazvano, posegnuo za nepotrebnom i drastičnom merom. Sada, dok je još u magnovenju i pokušava da razume šta mu se zapravo dogodilo, Milo bi mogao i da pogleda film „Ko je smestio Zeki Rodžeru“.

No, vremena za analize u ovom smeru biće dovoljno u budućnosti. Za sada je jasno da su građani Crne Gore učinili junački podvig, jer su u ogromnom broju izašli na izbore i uglavnom glasali protiv vladajuće stranke, gospodara i diktatora i glavnog mafijaša Crne Gore. A koliko je to hrabar i odlučan podvig svedoči i izveštaj OEBS-a koji govori o tome da je vlast imala neprimeren, favorizovan položaj u predizbornoj kampanji, da je vladajuća stranka imala neupitnu prednost, da je predsednik „zamaglio“ razliku između države i stranke, da je bilo drastične zloupotrebe položaja i korišćenja državnih resursa, itd (ovde). Sve to nije pomoglo Đukanoviću čak ni da zadrži svoje birače, a kao da je osokolilo građane žedne slobode da konačno ustanu protiv višedecenijske torture. Izgleda da je jedan gotov. Srbi sada moraju još svoja dva diktatora da sklone.

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Želimir Šekarić
Želimir Šekarić
2 godina ranije

Ako sagledamo da je pravo glasa imalo preko 70000 fantomskih birača, jasno je koliko.je poraz M.Đukanovića dubok. I njemu je verovatno jasno da nije u stanju skupiti ni.par hiljada podržavaoca kpji bi.izašli na ulicu braneći tu politiku. To će se jasno videto 06.09. kada je zakazao beliki.miting podrške. Ubeđen sam da će doživeti fijasko.