Balkan i susedi Srbije, Društvo, Politika, Prenosimo, Religija

BRITANCI PRIPREMAJU PODRIVANJE PRAVOSLAVLJA U MOLDAVIJI

Recepti britanskih analitičara u borbi sa Rusijom

 

  • “Moldavska pravoslavna crkva, koja je podređena Ruskoj pravoslavnoj crkvi, aktivni je vektor ruskog uticaja i propagande u Moldaviji”, tvrde Britanci.
  • Čak 80 odsto vernika pripada ovoj crkvi, a da problem bude veći, ovo je institucija s najvećim poverenjem u zemlji. Naime, prema istraživanju javnog mnjenja čak  70% ispitanika smatra Moldavsku crkvu u svakom smislu moralno snažnom i neuvučenom u različiti kriminal”.
  • U Londonu smatraju da je crkva u Moldaviji glavna u širenju antizapadnih vrednosti, te da daje neskrivenu podršku moldavskom predsedniku Igoru Dodonu.
  • Zbog toga kada zapadne nevladine organizacije, pokreti i aktivisti kritikuju crkvu samo dobijau minus, te londonski Institut savetuje da „ne privlače pažnju na sebe delujući protiv crkve u Moldaviji, dok ne stignu mladi prozapadni sveštenici koji su na školovanju“.
  • Drugim rečima, potkopavanje pravoslavlja u Moldaviji planirano je tiho, iznutra, i po eparhijama

PRIREDIO: Zoran Milošević

U Izveštaju Londonskog Chatham House (u javnosti poznatog kao Kraljevski institut za međunarodne odnose), pitanje moldavskog pravoslavlja razmatra se zajedno sa budućnošću Belorusije i Ukrajine, pri čemu se ukazuje da britanski eksperti ovim državama predviđaju “žestoku borbu za svoju budućnost”, dajući uz to i mnoštvo zanimljivih informacija.

U Londonu, naime, donatori teže da finansiraju projekte usmerene protiv Rusije (tvrdi se da je „borba za budućnost“ upravo ovo). Iako je Ukrajina, nakon državnog udara 2014. godine, postala „laboratorija Zapada“ (kao što tvrdi terminologija Kraljevskog instituta) njeno pitanje nije do kraja rešeno. Što se tiče Belorusije, prema britanskim analitičarima, tu je „došlo do prekretnice“. Najteže je sa Modlavijom, jer kako kažu, Moldavci se opiru „a i sama država ima krizu legitimiteta.

PLAN LONDONA ZA POZAPADNJAČENJE MOLDAVIJE

Prema tome, mogućnosti Anglosaksonaca da se bore sa Rusijom u Moldaviji su “ograničene”, ali London ne gubi nadu: savetuje da se „donatori“ oslone na informativne kampanje, da uvedu u obrazovne programe predmete koji će sadržavati rusfobne teme i da nastave da podržavaju “civilno društvo”. Generalno, ” da ojačaju poluge zapadne meke moći u ovoj zemlji kao i da formiraju mehanizme finansijske pomoći rusofobima”.

Kraljevski institut za međunarodne odnose navodi da je 50 odsto stanovništva Moldavije pod ruskim uticajem: to su etnički Rusi, Ukrajinci i Gagauzi. U Londonu su nezadovoljni ne samo činjenicom da ljudi u Moldaviji očigledno nisu protiv ruskog sveta, već i zbog činjenice da “sadašnje rukovodstvo u rukama Vlada Plahotnjuka-a i njegove Demokratske stranke ne smatra ruski uticaj potencijalnom pretnjom za suverenitet države”. Naravno, Plahotnjuk pokušava da kontroliše “rusku pretnju”, ali neće da se preobrazi u Porošenka i organizuje provokacije usmerene protiv Rusa. Upravo je ovo glavna nevolja za Britaniju i britanske analitičare koji u tome vide glavnu prepreku da bi mogli da razviju u Moldaviji “odsudnu bitku”.

Budući da moldavske vlasti „ne vide Rusiju kao pretnju suverenitetu Moldavije“, prozapadno „civilno društvo“ ima malo mogućnosti za značajan otpor”, zaključili su u Institutu. Moldavski političari, jasno je, ne žure, a svi su izgledi i ne žele da usvoje ukrajinsko iskustvo. Očigledno je, dakle, da lekcije naučene tokom oružanog sukoba 1992. godine nisu zaboravljene. Posebno, jer sada u Ukrajini “civilno društvo” znači, pre svega, paravojne formacije i mrežu volonterskih organizacija koje rade na huškanju stanovništva na rat sa Rusijom, što  u Moldaviji nikako ne žele i to je glavni problem koji brine London.

SLABE TAČKE MOLDAVIJE – GDE UDARITI?

Ključna „ranjivost“ Moldavije, šrema u izveštaju londonskog Instituta nalazi se u političkoj sferi. Ovde i predsednik Igor Dodon sa socijalistima (PSRM), koji su „uporište ruskog političkog uticaja u zemlji“ i sadašnje „nominalno proevropsko“ vođstvo zemlje, koriste vlast isključivo i svrhu ličnih interesa. “Postoji jedna jaka veza između demokratske i socijalističke partije: Demokrate se legitimišu evropskom orijentacijom u suprotnosti sa socijalistima, koji zauzvrat koriste demokrate kao prikladnog“ javnog neprijatelja ”da dobiju podršku za svoj ”proruski program “, kažu britanski analitičari.

Nasuprot tome, u Ukrajini su se praktično rešili takvih „ proruskih konkurenata“ – tamo se samo političari mogu boriti za vlast u zemlji, čiji su stavovi usmereni na Zapad, a sa njihovih usana teku bujice reči „o ruskoj agresiji“, što prija zapadnim ušima. Zapad je uspeo da u Ukrajini u zakonodavstvo unese stav  po kome svako objavljivanje prijateljstva sa Ruskom Federacijom u izbornom programu predstavlja izdaju nacionalnih interesa, za šta je zaprećena i dugotrajna zatvorska kazna. U Moldaviji, “država nije spremna da napravi takav potez, što je veoma bolno za Zapad”, kažu u britanskom Institutu.

Trenutno, smatraju londonski analitičari, obojena revolucija u Kišinjevu nije moguća, jer postojeće nevladine organizacije rade za sadašnje političare, dok je Zapad napravio grešku dajući podršku društvenim pokretima i aktivistima koji rešavaju (za novac) zadatak jačanja stranog uticaja u zemlji. Međutim, ti pokreti i aktivisti moraju da se eksponiraju, kao i u Ukrajini, gde “nezavisne” organizacije doprinose raspirivanju sukoba na istoku zemlje (“rat s Rusijom”), što ovi ne žele u tolikoj meri. Zapadni pokreti i aktivisti u Moldaviji primenjuju strategiju sličnu onoj koju primenjuju njihove kolege u Belorusiji, gde se, kroz “civilno društvo”, stanovništvu nameće ideja o ne-ruskom identitetu pod maskom “meke belorusizacije”, tj. učeći Moldovljane da su Rumuni.

Drugi „problem“ Moldavije su mediji. Prema istraživanjima „85 odsto stanovništva se informiše putem televizije, a 57 odsto smatra da je to njihov glavni izvor informacija, dok oko 40 odsto ukazuje na televiziju kao najpouzdaniji izvor informacija … Pri čemu čak 70 odsto građana prati vesti na ruskim medijima“. „Povjerenje u ruske medije u Moldaviji je generalno stabilno, a poverenje u nacionalne medije naglo opada svake godine.“ „Što se tiče ruskih medija, nivo poverenja u njih bio je 55,5 odsto tokom 2013. godini, 54 tokom 2015. i 50 odsto u maju 2018. godine. Nasuprot tome, poverenje javnosti u nacionalne medije opalo je sa 62,5 odsto ispitanika u 2013. na 42,5 odsto u 2015. godini, a u maju 2018. na 40 odsto “, kažu u britanskom Institutu.

Zbog toga je zapad primorao vladu Moldavije da usvoji u parlamentu zakon o televiziji i radiju, koji je stupio na snagu 1. januara 2019, i kojim se zabranjuje ponovni prenos informativnih programa ruskih TV kanala i obavezuju pružaoci audiovizuelnih usluga (televizija i radio) da otkupi najmanje 50 odsto programa iz zemalja Evropske unije i  to samo od onih zapadnih medija koji su potpisali Evropsku konvenciju o prekograničnom emitovanju.

Ipak u Londonu nisu zadovoljni i ovim moldavskim zakonom, koji nazivaju „simboličnim gestom osmišljenom da smiri Zapad i poveća podršku iz SAD i EU Plahotnjuku“. Recimo, zabrane se “ne primenjuju na novine i časopise i internet, niti se odnose na prenošenje ruskih tolk-emisija, informativnih i zabavnih programa.“ Istovremeno, Moldovljani su „aktivno prisutni“ na ruskim društvenim mrežama Odnoklassnici i VKontakte, posebno u grupama koje se bave „veličanjem sovjetske prošlosti, promovisanjem koncepta ruskog sveta i politike sunarodnika, kao i klasičnih antizapadnih stavova“. Britanski analitičari su zabrinuti i zbog delovanja moldavskog Sputnjika, koja je u 2017. godini imao čak 12,7 odsto lokalne internetske publike. Zato britanski analitičari traže načina da primoraju Moldaviju da primeni iskustva iz “laboratorije Zapada” – Ukrajine, gde je na snazi potpuna zabrana rada ruskih televizija,  distribucije ruske štampe i knjiga, dok su na internetu blokirane ruske društvene mreža i internet stranice.

Osim toga, opšte je poznato da Plakhotnjuk lično kontroliše Radio-televizijsko koordinaciono veće i poseduje većinu reklamnih kompanija koje rade u oblasti medija. Oligarhijska priroda medijskog prostora stvara povoljne uslove za širenje ruskih informacija, pogotovo zato što Moldavija nema sistem zaštite“, uznemireni su u Londonu. No, moldavski oligarh ne žuri da ponovi grešku kolega iz Ukrajine koji su previše verovali Zapadu, jer su neke od njih nezakonito odstranili sa vlasti i primorali da beže iz zemlje, Drugim rečima iako u Evropi i Sjedinjenim Državama traži podršku, on ni po koju cenu neće predati vlasti Amerikancima i Britancima, ističu eksperti iz londonskog Instituta.

“BORBA PROTIV RUSKOG UTICAJA” ILI KAKO PODRITI PRAVOSLAVLJE U MOLDAVIJI?

Kao uspeh u borbi protiv “ruskog uticaja”, u Izveštaju londonskog Instituta navodi se projekat Stop False!, koji funkcioniše “na istoj osnovi kao i Stop False u Ukrajini”, a sprovodi se uz podršku američkog USAID-a. Međutim, ovde, konstatuju britanski analitičari, „pre svega, ne radi se o borbi sa ruskim medijima i ruskom propagandom u Moldaviji, već o uticaju na unutrašnju politiku“.

Treći moldavski „problem“ (identičan je i beloruskom i ukrajinskom), kažu u londonskom Institutu je što Rusija „osvaja srca i umove preko Ruske pravoslavne crkve“. “Moldavska pravoslavna crkva, koja je podređena Ruskoj pravoslavnoj crkvi, aktivni je vektor ruskog uticaja i propagande u Moldaviji. Čak 80 odsto vernika pripada ovoj crkvi, a da problem bude veći, ovo je institucija s najvećim poverenjem u zemlji. Naime, prema istraživanju javnog mnjenja čak  70% ispitanika smatra Moldavsku crkvu u svakom smislu moralno snažnom i neuvučenom u različiti kriminal”. U Londonu smatraju da je crkva u Moldaviji glavna u širenju antizapadnih vrednosti, te da daje neskrivenu podršku moldavskom predsedniku Igoru Dodonu. Zbog toga kada zapadne nevladine organizacije, pokreti i aktivisti kritikuju crkvu samo dobijau minus, te londonski Institut savetuje da „ne privlače pažnju na sebe delujući protiv crkve u Moldaviji, dok ne stignu mladi prozapadni sveštenici koji su na školovanju“. Drugim rečima, potkopavanje pravoslavlja u Moldaviji planirano je tiho, iznutra, i po eparhijama.

Šta Kraljevski institut za međunarodne odnose iz Londona savetuje donatorima koji finansiraju „civilno drušvo“ u Moldaviji?

Prvo, nemojte očekivati brz uspeh, već je potrebna strategija za deceniju unapred, tj. dugoročni plan.

Drugo, potrebno je usmeriti napore i sredstva za obuku novinara i uraditi detaljne informativne programe usmerene na „borbu protiv lažnih ruskih vesti“. Moguće je, kažu u Institutu, da će biće potrebno da se novac i kadrovi namenjeni na finasiranje i rad na postojećim nacionalnim  projektima u Moldaviji preusmere na antiruski pravac.

Treće, kao što je pokazalo iskustvo iz Belorusije, ubacivanje u obrazovni sistem uz pomoć projekata „medijske pismenosti“ i razvoja kritičkog mišljenja – u školama i na univerzitetima daju „najbolje šanse za uspeh“. “Ovo će zahtevati reformu obrazovnog sektora kako bi obuka u ovim oblastima bila ne samo sistematska, već i obavezna”, navodi se u Izveštaju.

Četvrto, potrebno je razviti antiruske projekte u ruralnim oblastima (posebno u Transnistriji i Gagauziji), u omladinskom segmentu društvenih mreža i u ruskom govornom području.

Peto, potrebno je podržati “nezavisne” medijske projekte sa “alternativnim sadržajem”, fokusirajući se na društveno oglašavanje i informacije o zabavi. Finansirati TV kanale kao TV8, koja je alternativa medijima na ruskom, gagauzskom i ukrajinskom jeziku.

Šesto, potrebno je angažovati prozapadnu moldavsku dijasporu, čiji su predstavnici većinom glasali za kandidata Maju Sandu na predsedničkim izborima u Moldaviji 2016. godine.

Sedmo, potrebno je osloniti se na neprestoničke nevladine organizacije, jer su „ruralna područja Moldavije od najveće važnosti za povećanje efikasnosti u borbi sa ruskom propagandom“. Tu se treba okrenuti temama važnim za građane – socijalnoj politici, korupciji u vladi, ljudskim pravima i tako dalje.

Osmo, potrebno je stvoriti mrežu moldavskih, beloruskih i ukrajinskih nevladinih organizacija za razmenu „saznanja i primera iz prakse“ u oblasti borbe sa ruskim uticajem.

Deveto, uključiti se u verske projekte usmerene protiv pravoslavne crkve razvijene od strane rimokatolika, unijata, protestanata i sektaša.

Deseto, zapadni političari moraju se ohrabriti i podržati da češće posećuju delove Moldavije, posebno ruralne delove, kako bi se “povezali” s lokalnim nevladinim organizacijama i medijima.

Londonski Institut takođe ima savete za EU ​​u celini: prvo, ne sme samo da daje kredite moldavskoj vladi, već i da ih prati snažnom medijskom pričom o uspehu koji je ostvaren uz njihovu pomoć. Od EU se takođe traži da poveća finasiranje propagande usmerene na uveravanje moldavskih stanovnika da je proevropski kurs bolji od proruskog.

Istovremeno, London poziva na „ponovno promišljanje budućnosti Istočnog partnerstva“, tako da se Ukrajini, Belorusiji i Moldaviji pruži zajednička vizija u tom pogledu. Pri tome, sam projekat treba da bude prilagođen svakoj od tri zemlje i da bude orijentisan na deceniju. U Londonu, jasno je, veruju, da će na ovaj način „ukrajinski antiruski projekat“ početi da nadahnjuje, a ne da plaši, Beloruse i Moldovljane i Gagauze.

Međutim, za sada ni Lukašenko, ni Dodon, ni Plahatnjuk nisu voljni da stupe na put Porošenka, te eksperti londonskog Instituta preporučuju da „Evropske zemlje i Sjedinjene Države ograniče svoju komunikaciju sa konsultantima i lobističkim grupama koje rade za Vlada Plahatnjuka u Briselu i Vašingtonu“, navodi se u izveštaju.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

IZVOR: Centar akademske reči: http://www.carsa.rs/britanci-pripremaju-pdorivanje-pravoslavlja-u-moldaviji-recepti-britanskih-analiticara-u-borbi-sa-rusije/

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of