Društvo, Svet (planeta)

BRITANSKI MASAKRI KINEZA I STVARANJE NARKO MAFIJE

Istraživanje: Genocid i zločini protiv čovečnosti Velike Britanije u Kini

 

  • Britanci neprekidno ratuju, progone, ubijaju, siluju, zlostavljaju i pljačkaju Kineze (od 1770. do 1920) jedan i po vek! I uz to ih uporno planski i sistematski drogiraju opijumom
  • Krijumčarenjem opijuma u brodovima do Kine je katastrofalno ugrozilo zdravlje Kineza i stabilnost carstva.
  • Dva izgubljena opijumska rata od Britanaca u 19. veku su od nezavisne Kine načinili polukoloniju i okupiranu zemlju, a Britaniju bogatom
  • Lin Ze-Su, izaslanik kineskog cara Daoguanga, zbog prodaje droge Kinezima pitao je britansku kraljicu Viktoriju: „ Gde će vam duša?“
  • Kada će stići prvo od samih Britanaca , potom i od drugih naroda, vreme osude strahovitih zlodela Britanske imperije protiv čovečanstva? Pitanje krivice se mora postaviti, nema amnestije!
  • Britanija se ni do danas nije izvinila Kini za užasne zločine i milione mrtvih

Piše: Jovo Vukelić

Perfidni Albion, kako su Ujedinjeno Britansko Kraljevstvo pogrdno nazivali u Francuskoj još u 18. veku, svoj put pokoravanja i istrebljenja drugih naroda nastavili su na posebno monstruozan način u dalekoj Kini pre više od dva veka. Britanci su naime veštom spregom raznih akcija uspevali da decenijama mnoštvo Kineza uvedu u svet droga i opijata , i to najopasnijeg opijuma!

Zašto? Zato što su zbog ogromnog uvoza čaja (porcelana i svile) iz Kine beležili gubitke pa su hteli da taj gubitak nadoknade i smislili su, shodno svom mentalitetu, najprljaviji i najmorbidniji način: krijumčarenje maka, tačnije prodaju opijuma!

Grabežljivost i alavost za sve većim profitom i zaradom terala je britanske trgovce i državu da opijum krijumčare i donose brodovima u ogromnim količinama i prodaju Kinezima.

U već okupiranoj Indiji  čak 15 do 25 odsto ukupnih prihoda  Britanaca dobijano je od uzgajanja maka na stotinama hiljada hektara i ilegalne prodaje opijuma u Kini. Istovremeno, opijum je masovno ubijao Kineze. (Kina je korišćenje opijuma zabranila još 1729, pa još jednom 70 godina kasnije, ali bez uspeha) . Samo u periodu od 1791. do 1794. godine, broj opijumskih pušionica u Kini porastao je sa 87 na 663. Istovremeno je Britanija preko opijuma izvlačila ogroman novac iz Kine, što je predstavljalo klasičnu narko-mafijašku šemu. Bogaćenje vladajuće rojalističke britanske kaste od prodaje droge bilo je brzo i ogromno!

Zbog velikih zarada Britanci su vodili čak i dva surova rata sa Kinom sredinom 19. veka kako bi ih primorali kao državu da uvoze britanski opijum.  Britansko carstvo je već 1830, proivodilo i prodavalo Kini jedan milion i 400.000 tona opijuma godišnje!

Kina kao nezavisna država je snažno protestvovala protiv ovakvog planskog i sistematskog agresivnog drogiranja i ubijanja svog stanovništva (Kina je tada imala oko 300 miliona stanovnika). Stanovništvo je zahtevalo od carskih vlasti da spreči, zaustavi krijumčarenje opijuma.

Britanci progone, ubijaju, siluju, zlostavljaju i pljačkaju

Specijalni izaslanik cara Daoguanga, Lin Ze-su je 1839. godine, došao je u provinciju Guangžu kako bi uništio šverc opijuma. Bio je poznat po tvrdoglavosti, ljubavi prema zakonima. Lin je poslao pismo kraljici Viktoriji u koju je pitao: „ Gde će vam duša!“. Pisao je kraljici: „Čuo sam da je pušenje opijuma strogo zabranjeno u vašoj zemlji… Pošto nije dozvoljeno činiti zlo svojoj državi, još je manje dozvoljeno štetiti drugima: ponajmanje Kini“. (1)

Pušionica opijuma u Šangaju

Kako su imali ogromne gubitke zbog uvoza velikih količina čaja u trgovini sa Kinom Britanci su tražili šta da izvoze u Kinu i „dosetili su se“, kako nisu imali ništa vredno,  da izvoze opijum, jer su proizvodili mak  u Indiji. Od 1821. do 1837. pet puta se povećao izvoz droge u Kinu. Britanska Indija je izvozila velike količine opijuma. Droga se proizvodila u Bengalu i Malvi u Indiji, a prodavala se britanskim trgovcima . Celu prodaju i proizvodnju opijuma vodila je bezdušna i surova britanska „“Istočnoindijska kompanija“, glavni eksploatator i tiranin Indije i Indijaca.

 …………………………….

Šta je zločin protiv čovečnosti?

Zločin protiv čovečnosti je krivično delo predviđeno međunarodnim i unutrašnjim pravom, a koje se prvi put pojavilo na suđenju u Nirnbergu 1945/1946.Zločinom protiv čovečnosti smatra se preduzimanje navedenih radnji pod  uslovom da su one preduzete kao deo šireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovništva. To su sledeće radnje:  1.ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva, zatvaranje i drugi oblici lišavanje slobode koji se preduzimaju uz kršenje osnovnih pravila međunarodnog prava; 2.  mučenje, silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća, prisilno sterilisanje i svaki drugi oblik seksualnog zlostavljanja ovakve ili slične prirode; 3. proganjanje bilo koje grupe ili zajednice na političkoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj i polnoj osnovi, ili po drugim osnovima koji su međunarodnim pravom unverzalno priznati kao nedozvoljeni; 4. nestanak lica, kao i drugi nehumani postupci sličnog karaktera kojima se namerno prouzrokuju teške patnje ili ozbiljno ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja.

 …………………………….

Već godinama pre toga u Kini je 2 do 3 miliona Kineza postalo zavisno od droga. I Kina je zabranila  korišćenje opijuma. Kada je izaslanik cara 1839. uhapsio 350 švercera droge, pretežno Britanaca i uspeo da u luci Kantonu otkrije i uništi ogromne zalihe opijuma ( 20.000 sanduka indijskog opijuma) i kad je još zatvorio 13 britansih fabrika opijuma među krijumčarima-trgovcima i predstavnicima Britanske krune nastala je panika i u Indiji i u samoj Britaniji.

Ulaz u Muzej opijumskog rata u Kini

Britanska vlada odmah objavljuje rat Kini da bi mogla slobodno da prodaje drogu Kinezima. Upućena je ratna pomorska ekspedicija na Kinu sa 40-tak brodova i hiljadama marinaca. Oni su brutalno napali kineske pomorske gradove, luke, vojsku i osvojili prvo Honk Kong, luku Kanton, pa ušće Biserne reke i reke Jangce i čak zauzeli Šangaj. Bio je to Prvi opijumski rat od 1839-1842. godine koji je Kina izgubila i morala da pristane na ponižavajuće uslove: 1. Bitanci su dobili ekstrateritorijalni status; 2. Hong Kong je postao kolonija Britanije; 3. Trgovačke luke Kanton, Ksijamen, Fuču, Šangaj i Ningbo su otvorene za sve trgovce; 4. kineska vlada je plaćala reparacije za uništeni opijum i ratne troškove (tada ogromnih 21 milion dolara).

Neravnopravne borbe na moru, engleske topovnjače uništavaju kineske drvene džunke (1843)

Fantastično visoka zarada od prodaje droge slivala se od tada u džepove britanskog plemstva. A tortura, smrt i beda zavladala je Kinom. I Drugi opijumski rat vođen je od 1856. do 1860. Kina se nije mirila s postojećim stanjem. Kineske vlasti zarobile su piratski brod pun droge pod britanskom zastavom u Guangzhou. Kada su ga odbile predati Britancima, došlo je do ovog Drugog opijumskog rata. Britanija je postavljala nove neprihvatljive ucene Kini, a glavna je bila, verovali ili ne: da se legalizuje trgovina opijumom.

Engleska najveći legalni izvoznik droge na svetu

Podmukli engleski agresor je poslao britansku kraljevsku flotu i ona  je, uz pomoć saveznika Francuza, pobedila  Kinu. Bio je to neravnopravan rat, u kome su se Kinezi borili drvenim čamcima protiv oklopnih brodova s topovima. Osvojen je i Peking oktobra 1860.

Posle pobede Engleske i u ovom ratu i još gorih uslova kapitulacije Kine „perfidni Albion“  je postao najveći regularni i legalni izvoznik droge na svetu. A u Kini je više od deset odsto kineskih stanovnika (oko 40 miliona) bilo duboko zavisno od droge. Procenjivalo se da su 90 odsto muškaraca mlađih od 40 godina u priobalju Kine bili narkomani, potpuni zavisnici. Skoro ceo jedan narod pretvorili su Britanci planski u narkomane što je ravno najgorem genocidu!

Britanija se ni do danas nije izvinila Kini za užasne zločine i milione mrtvih. Privreda zemlje je propala, inflacija je ruinirala ekonomiju i mnogi su postali prosjaci. “Isparenja slična rakiji” postala su “univerzalni lek za ljudsku patnju”. Iako su carevi branili konzumiranje, krijumčarske mreže Britanaca i Kineza i korupcija omogućile su britanskim trgovcima ogromnu dobit. Godišnje se uvozilo oko 2,5 miliona kilograma čistog opijuma. Između 1826. i 1836. u ruke britanskih narko-bosova slivao se ogroman novac, oko38 miliona srebrnih američkih dolara godišnje.“  (2)

Britanske fabrike opijuma u Kini

Uslovi kapitulacije su bili teški: a) strani brodovi imaju pravo da slobodno plove rekom Jangce; b) Kina će platiti ratnu štetu Britaniji i Francuskoj svakoj po 8 miliona jamba srebra; 3. Kina će platiti kompenzaciju britanskim trgovcima 2 miliona jamba srebra  zbog uništenja njihove imovine. I glavno: legalizovana je trgovina opijumom!

Rotšildi kontrolišu trgovinu opijumom

Kada je porodica Rotšild (bankarska jevrejska porodica tada u službi Vatikana) došla u 19. veku u većinski posed Istočno-indijske kompanije preuzeli su potpuno kontrolu nad trgovinom opijumom sa Kinom. Američki trgovac i brodovlasnik Džon Džejkob Astor krajem 19. veka bio im je partner i dobio posao u transportu opijuma u Kinu. Njegovi brodovi su ukrcavali tečno srebro (živu), gvožđe i čelik u SAD i u zapadnoj Evropi i vozili preko Gibraltara to Turske , gde su onda to iskrcavali , a brodove punili opijumom u Smirni i onda vozili u Kinu. (3)

Kina je skoro neprekidno u ratovima, napadaju ih agresori Britanci, Japanci, Francuzi, Nemci i rasparčavaju zemlju. Jedan za drugim nižu se kinesko-francuski rat (1883.) i prvi kinesko-japanski rat (1894.) Kroz ove ratove Kina sve više gubi teritorijalni integritet. Imperijalističke sile samovoljno određuju šta je čija sfera uticaja, bezobzirno deleći Kinu i ubijajući Kineze na sve načine.

Bokserski ustanak 1900. godine u Kini

„Bokserski ustanak“  je bio urlik Kineza protiv nepodnošljivog ugnjetavanja . Imao je za cilj suprotstavljanje imperijalizmu i podsticanje rodoljubivih osećanja kod Kineza. Ovaj ustanak je donekle omeo arogantne planove inperijalista da rasparčaju Kinu. Povod je bio brutalni čin nemačkog ambasadora koji je hladnokrvno ubio na sred ulice iz čista mira kineskog dečaka pucajući mu u glavu. Napad Kineza na zapadne ambasade u Pekingu bio je brutalan. Svi zatečeni su pobijeni u znak osvete. (4)

Pljačka kulturnih dobara i uništavanje svetinja

Kao odgovor na bokserski ustanak, leta 1900. vojna alijansa osam zemalja – Engleske, Rusije, Japana, Francuske, Nemačke, Amerike, Italije i Austro-ugarske je napala Kinu. Kad su osvojili Peking Englezi su čak planirali da razore Zabranjeni grad. To je bio predlog lorda Elgina kao osveta zbog ubistva i torture nad dvadeset zapadnih zarobljenika. Ruski i francuski diplomati su odbili taj Elginov predlog. Zapaljenja je Stara letnja palata i potom  opljačkana. Kineski istoričari smatraju da je paljenje Stare ljetnje palate služilo da se pokrije obim pljačke. Inače, otac lorda Elgina, Tomas Brus  je već ranije bio „poznat“ po tome što je od 1799. do 1803. krao statue sa Akropolisa u Grčkoj i odnosio u muzeje u Engleskoj. Bilo je to vreme besramne britanske pljačke i nasilja svake vrste.

U isto vreme strane vojske (Britanska, Nemačka, Francuska) pljačkaju južni deo Kine i ubijaju sve što je živo, pale kineske svetinje ostavljajući za sobom stravične tragove zločina. Stižu u Peking i čitav grad je bio pod okupacijom skoro godinu dana. Usledilo je nemilosrdno pljačkanje i iživljavanje nad protivnikom, u kome je svaki narod iskazivao neke svoje nečovečne osobine. U pljačkanju su najsistematičniji bili Britanci. Oni su opljačkane stvari redovno, nedeljom stavljali na javnu aukciju, u kojoj su britanska gospoda budzašto kupovala stvari basnoslovne vrednosti, bez direktnog belega pljačkaša na sebi. Nemci su, s druge strane, prednjačili u kaznenim ekspedicijama na sever Kine, gde su osvete za „zlodela Boksera“ bivale jako surove. Hiljade kineskih civila je ubijeno pod optužbama da su podržavali ovu grupaciju.

Rasparčavanje Kine od imperijalista

Kapitulacija je podrazumevala smrtne presude nad deset glavnih vođa “Boksera”, koji su okrivljeni za sve zločine nad hrišćanima. Protokol je podrazumevao i isplaćivanje ratne odštete, i to u roku od 39 godina.

Da ne zaboravimo da naglasimo da od početka  okupacije Kine od strane Britanije ona planski počinje da uzgaja mak u Kini na milionima hektara. A broj korisnika se povećao na desetine miliona. (Izvozili su tada šverceri droge Britanci opijum i u Indokinu). To potvrđuje planske i sistematske zločine protiv čovečnosti Velike Britanije.

A kraj vlasti narko-mafije u Kini desio se tek 1949. Godine po dolasku komunista na vlast. Oni su sve narko-trgovce streljali, a plantaže maka spalili. (5)

I dok se premijer Britanije Kamerun nekako priznao Indijcima 2011.  „ odgovornost Britanije zbog sukoba nastalih u Kašmiru 1947. između Indije i Pakistana“ (6) Britanija se ni do danas nije izvinila Kini za užasne zločine i milione mrtvih.

Pitamo: kada će stići prvo od samih Britanaca , potom i od drugih naroda, vreme osude  Britanske imperije zbog strahovitih zlodela i zločina protiv čovečnosti? Pitanje krivice se mora postaviti, nema amnestije!

(Sledeći tekst: Genocid i etnička čišćenja V. Britanije u Africi)

…………………………….

  1. http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/991289-britanija-objavila-kini-rat-da-bi-slobodno-dilovala-drogu-foto
  2. https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/opijumski-rat-kako-je-engleska-postala-najveci-izvoznik-droge-na-svetu-zbog-leka-za-ljudsku-patnju-2018-01-26
  3. http://www.ivonazivkovic.net/KINA-PRVI-DEO/KINA-PRVI-DEO.html
  4. http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/96431/kad-kina-zarati-protiv-citavog-sveta-ceo-zapad-ce-doveka-pamtiti-bokserski-ustanak
  5. https://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/
  6. http://www.nspm.rs/hronika/dejvid-kameron-velika-britanija-je-odgovorna-za-mnoge-probleme-u-istoriji.html

 

 

Podeli:

51vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Slaviša
4 godina ranije

Malo je reći da je ovo važna tema. Ova tema o stvarnom genocidu a pre svega engleskom, a ima primarni moralni, intelektualni, društveni i na kraju i istorijski značaj.