Друштво, Преносимо, Религија, Русија, Слободе, Србија

Бог тестира нашу веру

Илустрација са сајта Удружења православних новинара Украјине

Коронавирус – програм за рестартовање човечанства

  • Страх даје могућност да људе држите на кратком поводцу. Шта има боље за то него страх од смрти и свеопшта паника?
  • Велика већина држава, као по вољи једног диригента, истовремено врши исте радње међу њима и први пут у историји Цркве, литургија је истовремено прекинута у огромном броју цркава широм света!
  • Последњих година и деценија сведоци смо наметања морала у коме за Бога нема места, породичне вредности су изопачене, а успоставља се хедонистичка потрошачка култура

Пише: Сергеј Успенски, протојереј

Видимо данас како вирус затвара храмове за вернике и леп живот у Европи за „украјинску елиту“. Шта из тога можемо да закључимо? Да ли се плашити или веровати Богу?

Први пут у светској историји неки тамо високо позиционирани инжењер, потомак Каина, притиснуо је тастер за „reset“. Кликнуо је да би изнова учитао матрицу цивилизације и ажурирао свој софтвер. Најновија верзија тог програма зваће се ”Нови светски поредак”. То уопште није ауторова теорија завере.

Архијерејска литургија на Христовом гробу

Увођењем новог поретка правила људског друштва могу се радикално променити, почев од монетарних па до хуманитарно – религиозних. Санитарна диктатура која сада чини све да „спасе људски живот“’, несметано може прећи у религиозно-политичку диктатуру, диктатуру нове генерације када ће тежити да јој се сам потчињава, надајући се да ће му она пружити сигурност.

Уплашеним човеком се лако манипулише

Знамо да ће на крају времена владати „који се супротставља и преузноси изнад свега што називамо Богом или светињом, у Божјем храму ће седети он, као Бог и издаваће себе за Бога“ (2 Сол. 2-3).

Уплашеним човеком се лако манипулише. Није случајно да Цигани, гатаре, разни секташи воле да се мувају око болница, јер знају да се болесни људи плаше, а када се плаше њих је лако изманипулисати. Ђаво је увек имао тактику да страхом зароби душу човекову. Страх даје могућност да људе држите на кратком поводцу. Шта има боље за то него страх од смрти и свеопшта паника?

Ускршња литургија у храму Христа спаситеља у Москви

Иако је број заражених, а посебно умрлих од коронавируса неупоредиво мањи него за време епидемија куге или колере која нам је позната из историје, мере које се примењују у многим земљама код обичног човека изазивају унутарњи страх за сопствени живот.

Не знамо да ли су све ове мере заиста усмерене само на спасавање живота, или владаре покреће неки други мотив.

Пример неких земаља које се другачије понашају у контексту опште панике, могу само да нас задиве! У Шведској која је позната по високом животном стандарду, према коронавирусу се односе са скандинавском равнодушношћу. Карантин није уведен, границе су отворене. Упркос чињеници да је 25. марта број оболелих у Шведској био 3.000, а умрлих од вируса 70. Цифре веће него у Украјини. Шведски вирусолози за  то имају једноставно објашњење: – Швеђани морају да болују од коронавируса како би стекли колективни имунитет.

Не смемо занемарити здравље своје душе 

Ипак, видимо како велика већина држава, као по вољи једног диригента, истовремено врши исте радње међу њима и први пут у историји Цркве, литургија је истовремено прекинута у огромном броју цркава широм света!

А то је много горе од било какве епидемије. Вредност евхаристије је изнад страха од смрти, исто колико је душа вреднија од тела. Ако Црква не даје хришћанима могућност да се причесте Телом и Крвљу Господњом, тада она губи смисао постојања.

Васкршња литургија у Храму Светог Саве у Београду: хоће ли ове године за Ускрс верници моћи да се причесте?

Међутим, глобалним притиском на свест човека, покушавају да нас натерају  да заборавимо на то, а потурају нам физичко здравље као главну вредност, због које треба да занемаримо здравље своје душе.

И сасвим је могуће да је динамика интегрисања вредности новог светског поретка направила корак напред, уз помоћ панике око коронавируса. Заиста, последњих година и деценија сведоци смо наметања морала у коме за Бога нема места, породичне вредности су изопачене, а успоставља се хедонистичка потрошачка култура.

Паралелно се одвија пренос финансијских, културних, социјалних и других облика друштвеног живота у виртуелно дигитално пространство. Тако се ствара љуска новог формата светске цивилизације. До чега ће то довести и шта ће уследити знамо из Светог Писма.

Током рестартовања можемо посматрати колапс светоназора оних које називамо „украјинском елитом“. Реч је о државним чиновницима – лоповима, за које је Европа била синоним земаљског раја. Куповали су по европским радњама, одмарали (од чега?) у европским летовалиштима, децу школовали у европским школама и на крају се лечили у европским клиникама. Многи од њих су фактички тамо и живели, повремено долазећи на заседања  Верховне Раде (скупштине).

Где наћи мир, ако је душа у блату, а новац не спасава од универзалне смрти

Али ево „finita la commedia“! Граница је затворена. Сад треба живети са својим народом, заједно седети у карантину, чак се (о ужаса!) мора лечити у украјинским болницама. Европа више не игра улогу земаљског „небеског Јерусалима. Испоставило се да је Европа иста она стара жена за коју је коронавирус био фаталан. Где сад наћи мир, ако је душа у блату, а новац не спасава од универзалне смрти?

Можете само да замислите, каква би била наша држава када би сав украдени новац отишао на њен развој. Но сада је касно о томе маштати. Чује се ђавољски кикот иза леђа „националне елите“, он јој је све време шаптао – „узми, узми још, граби, а онда угоди души својој, једи, напиј се, забави се, обезбеђен си, живи без бриге“. Јеванђелска прича „О безумном богаташу“ изненада је постала страшна реалност за многе криминогене моћнике и чиновнике. Па „такав је живот“ (C’est la vie), кажу Французи.

Да погледамо сад на догађаје чији смо били сведоци , са духовног становишта. То што је масовна претња смрћу постала узрок опште панике и психозе, никако не мења чињеницу да свако од нас живи и умире смо једном. За нас нема разлике да ли ћемо умрети сами или ћемо у смрт отићи заједно са много других људи. То ништа не мења. Није  важно шта се дешава око нас, него је важно шта се дешава у нама.

Колико смо спремни да живимо сваки дан као да је последњи? Колико верујемо у промисао Божју према нашем животу? Чега имамо више – страха или поверења у Бога? То је тест кроз који пролази наша душа данас!

Док лекарима деле брзе тестове на коронавирус, Бог тестира нашу веру. Било би утешно да од Њега добијемо позитиван резултат.

Са руског превела Јагода Милета
………

Извор: https://spzh.news/en/chelovek-i-cerkovy/69854-koronavirus–programma-perezagruzki-sistemy-chelovechestva

Текст је објављен на сајту Удружења Православних Новинара Украјинске Православне Цркве (Патријарх Онуфрије)

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments