Društvo, List "POLITIKA", Reportaže, Svet (planeta)

Biblijske drame osvajača

MISTERIJE AVGANISTANA

 

  • U ogromnoj zemlji sa surovom klimom, ispresecanoj planinskim masivima, očvrsli su ratnici koji vekovima predstavljaju strah i trepet za sve one koji bi da ih pokore. –
  • Od 78 vladara samo pet umrlo prirodnom smrću. –
  • Život u siromaštvu, uz pesmu i muziku

26. septembar 2001.

Piše: Jovo Vukelić

 

Smrt je godinama, decenijama, vekovima zaljubljena u Avganistance,

a oni u stih, pesmu i muziku…

Stihovi ove popularne i stare avganistanske pesme, koja se peva uz istočnjačku muziku i zanosni ples igračica, verovatno bolje od ikakavih knjiga i reportaža govore o tešškoj i nesrećnoj istoriji ovog naroda.

C 0 dalekom Avganistanu utlavnom se, sem donekle u najbližim susednim zemljama (Iranu, Pakistanu,Uzbekistanu, Kirgistanu…) znalo malo i površno, čak i u azijskim zemljama, posebno u Evropi, o Americi da i ne govorimo.

« Ova ogromna zemlja, površine veće za 100 hiljada kilometara kvadratnih od Francuske (676.000 km2) pretežno je nenastanjena, sa oštrom, gotovo surovom klimom u središnjem i severoistočnom delu. Sem jednog dela juga, u kome ima dolina i slanih močvara, Avganistan je gotovo neprohodan, ispresecan ogromnim planinskim masivima od četiri do sedam hiljada metara visine.

Tragedije i vođa i naroda

Reke nisu plovne, nema železničke mreže (postoji samo 24 kilometra pruge), a putevi su „više za koze i divokoze, nego za magarce i mazge“, svedoče putnici koji su posećivali j ovu nepristupačnu zemlju. O kretanju automobila, autobusa, kamiona,. džipova ili tenkova više znaju armijske trupe nekadašnjeg SSSR-a, jer ih je tamo više ostalo nego što se vratilo za vreme desetogodišnjeg ratnog pohodana Avganistan (1979-1988).

U Avganistanu se nikada ni približno pouzdano nije znalo koliko ima stanovnika, ali se zna da na ovim surovim prostorima vekovima žive Avgani, sastavljeni od više plemena od kojnh su najbrojniji i najugledniji Paštuni, zatim Tadžici, Turkmeni, Uzbeci, Hazari (Mongoli). Smatra se da ih ima između 20 do 30 miliona.

Istorija Avganistana sačinjena je od ratnih pohoda i napada, kako ih oni zovu „uljeza i dušmana” na ove brđane u planinskim masivima, brdima i visokim stepama, a svi ti pokušaji završavali su se tragično i neslavno po osvajače.

Male seoske naseobine u dolinama planina u kojima žive Avganistanci

Kad bi istorija bila učiteljica života za sve stanovnike i države na našoj planeti, i kad bi se držali te devize, niko na Avganistan ne bi krenuo u osvajanja, jer su drame osvajača bile biblijske. Kako je na ovim prostorima Srednjeg istoka rasprostranjeno i uvreženo mišljenje da je prostor Avganistana kolevka naše civilizacije, Avgani, pored očaranosti pesmom i muzikom, samo još bezgranično vole slobodu. I za nju se bore do smrti.

Mnogi u to nisu verovali. Čak i pored činjenice da je u dugoj istoriji avganistanske države od 77 vladara samo pet umrlo prirodnom smrću. Kad se ovoj brojci doda i nasilna smrt poslednjeg avganistanskog predsedaika Nadžibulaha, skor je još tragičniji. Vođe su ovde uvek delile sudbinu naroda – vole da kažu avganistanske plemenske starešine. U to nisu verovali čak ni poslovično oprezni i uvek hladnokrvni Britanci čim su se odlučili da krenu sa ekspedicijom u pretprošlom veku (1838) da pokore ponosne Avgane. Taj ratni pohod završio se totalnim neuspehom.

Kroz surovi i čuveni, ali i kobni za osvajače, klanac Salang Rusi su napravili polupokriveni tunel

Ponosna britanska imperija nije mogla da se pomiri sa takvim vojničkim neuspehom svojih kraljevskih elitnih trupa. Prema svedočenju pedantnih britanskih istoričara, dugo je pripremana odmazda i stvarana je nova, desetostruko moćnija vojska sastavljena od iskusnih, veštih i hrabrih vojnika. Posle temeljnih priprema vojni konvoj je samouvereno ušao kroz prolaz Salang ka Klancu Kajberpasu, dublje ka Kabulu.

Avganistanci u zasedi

Nemilosrdni prema neprijatelju

Silna i moćna britanska vojska naišla je još jednom na hrabar i lukav otpor Avgana. Oni su, kratko rečeno, britansku ekspediciju sa planinskih visova i brda provocirali, odvlačili u dubinu, razvlačili kolone, i delili je na manje grupe. Naglo započinjali sukob, pa još brže nestajali po pećinama i klancima. Kako do neke veće i ozbiljne bitke nije dolazilo, a vreme je prolazilo, vojnicima je padao moral, a gubici i bolesti bili su stalni.

Tako iznurenu vojsku, po rečima britanskih hroničara, čekala je na kraju stravična sudbina. Od hiljada zdravih i spremnih vojnika u životu je ostao samo mali broj.Neki izvori tvrde – samo jedan vojnik je preživeo,.

Oružje je simbol ponosa i slobode Avgana

Surovi avganistanski ratnici kreću se brdima ne kao koze već kao divokoze, znaju sve zamke, a prema neprijatelju nemaju nikakve milosti. To su iskusili i Rusi i Englezi. Tako se, kad Avgani zarobe neprijateljskog vojnika ili oficira, često dešavalo da da sa njim postupaju vrlo surovo s ciljem da zaplaše ostale „uljeze”.

Tako bi zarobljeniku vešto odrali kožu sa celog tela, odvodili ga do mesta gde će sigurno naići njegova vojska i vezivali ga za kakav stub ili gredu. Tako skalpiranog još bi ga posuli solju. Svedočanstva onih koji su nailazili na takve prizore više su nego potresna. U beleškama i pismima raznih osvajača, a posebno ruskih komandanata i oficira oni se žale višoj komandi da su posle takvih scena i njihovi najčvršći vojnici gubili samopouzdanje i hrabrost.

Avgani su beskrajno siromašni, žive u najvećoj bedi, ali nisu tužni i nesrećni. I u najsiromašnijim, sirotinjskim kvartovima glavnog grada Kabula, kao što je Kair Kana, koji je pun izbeglica, a gde se živi u kućama od blata, uvek je živo i peva se. Čuju se pesme čuvene pevačice Gul Sarh, igraju se i smeju iako su gladni.

Pesma i igra ih je održala…

Na uzvišici iznad Kabula nalazi se čuveno groblje Tapt Šuhadan -planina mučenika – gde se sahranjuju velikani – vojnici pali u ratu. Grobovi su okićeni cvećem, sabljama i kopljima. Groblje mučenika uređeno je tako da izdaleka izgleda kao da se priprema neko veselje. Oni u grobovima  – za Avgane – nisu umrli.

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of