Društvo, Srbija

Beograd beleži porast broja stanovnika, ali i on ima negativan prirodni priraštaj

SRBIJA IMA DEMOGRAFSKI PAD U 160 OD 168 OPŠTINA I U ČETIRI PETINE NASELJA (DRUGI DEO)

 

  • Demografski sumrak Srbije je dokaz da se ne može graditi zdravo društvo sa porodicom sa puno dece u ambijentu propagiranja potrošačkog i obezduhovljenog mentaliteta, formiranjem čoveka oslobođenog od „konzervativne” vezanosti za porodicu i naciju, odanog prvenstveno konzumiranju potrošačkih dobara, hedonizmu i lagodnom životu
  • Sociolog Mirjana JELIĆ DROBNJAK: Ozbiljna ulaganja u ruralna područja mogu popraviti tamnu sliku srpske populacije. Ali, nije reč samo o privredi, nego i o izgradnji puteva, unapređenju zdravstvene zaštite, kulture, prosvete. Prvi korak je – zaustaviti strahovit demografski pad, posle čega treba razvijati svest ljudi o potrebi za potomstvom. To traži temeljan i dugoročan rad i ozbiljna izdvajanja iz budžeta
  • Gordana BJELOBRK, šefica Odseka za demografiju Zavoda za statistiku Srbije: Država mora da pokuša da svim sredstvima poveća natalitet Treba uticati na poslodavce da omoguće roditeljima da gaje dete umesto što sa svakim pozitivnim testom za trudnoću raste strah majki od ostanka bez radnog mesta
  • Dr Julija VIDOVIĆ, predavač bioetike na Institutu „Svetog Sergija“ u Parizu: Marketinški trikovi nisu lek za demografski pad Srbije. Živimo u svetu slika, porukica i reklama, ali ovako složeno pitanje se, nažalost, ne rešava marketinškim trikovima

 

Piše: Jovo VUKELIĆ

I DOK „Žene u crnom“ i udruženja za „čuvanje“ prava žena bučno protestuju što su srpski zvaničnici počeli da energično sugerišu da žene više rađaju iznoseći sumorne podatke o natalitetu u Srbiji, što predlažu mere protiv izumiranja nacije – dotle u Srbiji traje negativan prirodni priraštaj u sva četiri regiona, u svih 25 okruga, kao i u 160 od 168 opština ili gradova i u četiri petine naselja (u 3.900 od 4.700).

Čak i Beograd ima negativan prirodni priraštaj iako beleži porast broja stanovnika.

Jedan od najvećih problema je što se iz godine u godinu produžava prosečna starost porodilje pri rođenju prvog deteta, a sad je zabeležen novi rekord od 29,1 godina!

Svest o dramatičnom stanju u kome se nalazi Srbija ipak raste: poslednjih desetak godina u Srbiji su osnovana i mnoga građanska udruženja koja se bore za rast nataliteta, kao što su „Opstanak“, „Kolevka“, „Bebac“, „Roditelj“, „Dete četiri plus“ , „Crvena linija“ … Oni svojim akcijama, kao i Srpska pravoslavna crkva i pokret Dveri, u kontinuitetu rade među građanima i posebno mladim ženama na povećanju svesti o potrebi da se u Srbiji rađa više dece.

Zašto izumiremo i šta je sve dovelo do toga – pitanje je kojim se intenzivno bave stručnjaci iz ove oblasti, a i državne institucije.

Na ovakvo stanje utiče više faktora: Srbija je u prošlom stoleću izgubila u ratovima više od 4 miliona ljudskih života . Drugo, migracije mladih su zabrinjavajuće, a iseljavanje je veliko i u talasima od 60-tih godina prošlog veka. Tako da su procene da širom sveta živi oko četiri miliona Srba.

Uz sve to, država i njene nadležne institucije nisu decenijama preduzimale odgovarajuće mere da se ovakve negativne tendencije barem zaustave. Državi, ako je suditi po delima, i nije bilo stalo da to zaustavi.

Afirmacija roditeljstva i materinstva

U osnovi jednog ovako pogubnog populacionog procesa u nas da li su razlozi isključivo u domenu ekonomskog?

Stručnjaci odgovaraju da iako se ne može poreći značaj ekonomskog faktora, ipak nizak životni standard i siromaštvo ne predstavljaju presudan razlog.

Treće dete u porodici garantuje opstanak nacije

Problem bele kuge ne rešava samo poboljšanjem životnog standarda, potvrđuje i iskustvo populacione politike u razvijenim zemljama.

Zato stručnjaci ocenjuju i zaključuju da su potrebni mnogo ozbiljniji, suštinski zahvati kako bi roditeljstvo, a naročito materinstvo, iznova stekli značajno mesto na lestvici prihvaćenih društvenih i životnih vrednosti.

I zato je prosto neverovatno da su u vrhu glavnih srpskih institucija (Savet za populacionu politiku i ministar bez portfelja za demografiju i populacionu politiku) osobe koje taj projekat čak miniraju!

Ne može se graditi zdravo društvo sa porodicom sa puno dece u ambijentu propagiranja potrošačkog i obezduhovljenog mentaliteta, formiranjem čoveka oslobođenog od „konzervativne” vezanosti za porodicu i naciju, odanog prvenstveno konzumiranju potrošačkih dobara, hedonizmu i lagodnom životu.

Za takvog muškarca i ženu rađanje i podizanje dece postaje sve više žrtva na koju su sve manje spremni. A ljudi ne živi samo sebe radi, već i radi svog potomstva, porodice, naroda i zajednice…

Klasična patrijarhalna porodica zapada sve više u stanje duboke krize, gubeći svoje dosadašnje mesto i ulogu u društvu. Takva porodica postaje sve manje privlačno mesto za život i sve manje poželjno utočište za svoje članove, opterećena sebičnošću roditelja i dece, egocentrizmom, otuđenošću, nasiljem, borbom za prevlast i premoć, sve češćim i brutalnijim sukobima roditelja i dece oko shvatanja prava na individualnost i slobodu.

Toplinu doma u kome se nekad razvijala bliskost i podrška više generacija, zamenjuje sada obezličen i hladan porodični prostor iz koga većina želi što pre da pobegne.

Da bi se zaustavilo ovakvo za opstanak i razvoj društva pogibeljno stanje – država mora, pored davanja materijalnih mera za stimulisanje rađanja, hitno ukinuti sve šund i kič emisije na televizijama koje uništavaju moral, promovišu najniže nagone i primitivizam. Moraju se ukinuti rialitiji u kojima se afirmiše prostakluk, gde po ceo dan defiluje najprostiji svet, likovi sa dna društvene lestvice, ljudi sa kriminalnim dosijeima, likovi iz kriminalnog miljea, starlete, sponzoruše…

Opet ćemo podsetiti na ključni fakt: da bi se obezbedila prosta reprodukcija neophodno bi bilo da se u Srbiji rađa 2,1 dete po porodici. Sve i da se do toga dođe za 10-tak godina, Srbija ne bi imala pozitivan prirodni priraštaj u narednih 30 godina.

Srbija je zemlja koja svoj prirodni priraštaj, sve i da hoće, ne može da popravi u narednim decenijama. Toliko je veliki problem u koji smo zapali. Zato i jesmo jedna od deset država sa najstarijim stanovništvom na svetu.

Predlozi stručnjaka

Prema rečima Ivana Marinkovića, istraživača u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, zbog pada broja stanovnika – pored demografskih- uskoro nas očekuju i veliki ekonomski problemi.

Marinković naglašava: „Veliko je pitanje da li ćemo ekonomski moći da izdržavamo pad stanovništva i sve veći broj starih u zemlji. Generacije rođene nakon Drugog svetskog rata (u tom bebi-bumu kojih je u našoj zemlji najviše) ulaze u kategoriju starog stanovništva, penzionera, i bićemo u velikom problemu kako ekonomski to izdržati. Starosna struktura u našoj zemlji narušena je odavno, a prosečna starost građana se povećava iz godine u godinu, i trenutno iznosi 43 godine. Ako se ovakva stopa negativnog prirodnog priraštaja nastavi do 2030. godine, Srbi će činiti 50 odsto stanovništva Srbije. Imamo mnogo više stanovništva koje je starije od 65 godina, nego onog mlađeg od 15“.

U takvim okolnostima nema budućnosti za srpsku naciju.

Sociolog Mirjana Jelić Drobnjak, ističe da ozbiljno ulaganje u ruralna područja može da popravi tamnu sliku srpske populacije: „Nije reč samo o privredi, nego i o izgradnji puteva, unapređenju zdravstvene zaštite, kulture, prosvete. Prvi korak je zaustaviti strahovit demografski pad, posle čega treba razvijati svest ljudi o potrebi za potomstvom. To traži temeljan i dugoročan rad, koji je do sada izostajao, ali i ozbiljna izdvajanja iz budžeta.

I u Odboru za selo SANU smatraju da su jedan od glavnih razloga za lošu demografsku sliku Srbije migracije koje su sela ostavile u rukama staraca. Da bi se u ruralna područja vratio život, kako objašnjavaju, potrebna je ozbiljna rešenost države.

Profesor Milovan Mitrović, ističe: „Potrebno je napraviti raskid sa dosadašnjom praksom istiskivanja mladih iz sela i poljoprivrede. Država mora mnogo više da investira u poljoprivredu, ali i saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sela . Država bi trebalo da podrži zadružne oblike organizovanja poljoprivrednika, koje bi pomoglo njihov opstanak i razvoj posla.

Mitrović: Ulagati u opstanak i razvoj srpskog sela

Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju Zavoda za statistiku Srbije, konstatuje da je finansijski momenat takođe jedan od važnih uzroka loše demografske slike: „Država mora da pokuša svim sredstvima da poveća natalitet, trebalo bi uticati na poslodavce da omoguće roditeljima da gaje dete umesto što sa svakim pozitivnim testom za trudnoću raste strah majki od ostanka bez radnog mesta. Dobro organizovana i osmišljena populaciona politika definisana merama odgovarajućeg obima i značaja nameće se kao neminovnost. Sva sveobuhvatna delovanja i mere koje država treba da preduzme za normalno obnavljanje stanovništva moraju da budu međusobno usklađena i da predstavljaju jednu celinu“.

Zaključak stručnjaka je jasan: Sve mere koje se preduzimaju i koje će se preduzeti daće rezultate tek posle desetak i više godina od uvođenja.

Napirlitana “večita” ministarka Dejanović da više radi, a ne samo da se slika

Dr Julija Vidović, predavač bioetike na Institutu „Svetog Sergija“ u Parizu ističe: „ Za odgovor na složeno pitanje demografskog pada Srbije nisu nam potrebni marketinški trikovi. Istina je da živimo u svetu slika, porukica i reklama, ali ovako složeno pitanje se, nažalost, ne rešava marketinškim trikovima“!

Nadležne državne institucije koje odgovaraju za rešavanje ovog problema ne treba da se bave marketinškim akcijama i sloganima, već da idu neprekidno po gradovima, varošima i selima Srbije i na čelu sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović i razgovaraju sa majkama u fertilnom dobu (dobu kada žene mogu da rađaju).

To bi bio prevashodni posao stručnih timova i ministarke koja u tim okolnostima ne bi morala da izgleda kao da je upravo sišla sa modne piste u Rimu ili Parizu… Jedino tako moguća je među stanovništvom efikasna primena pronatalnih mera koje je predsednik države najavio.

(sledi nastavak : Dragocena iskustva Rusije i naš program podrške materinstvu)

 

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments